Saopštenje povodom 28. septembra 2009 – Međunarodnog prava javnosti da zna

 

Transparentnost – Srbija, povodom međunarodnog dana prava javnosti da zna, podseća da je pravo na pristup informacijama u posedu državnih organa, ne samo značajno ljudsko pravo već i najefikasnije sredstvo za prevenciju korupcije.

 

Smatramo da je malo oblasti u kojima je Srbija toliko napredovala kao u ovoj. Kada smo na današnji dan pre pet godina sprovodili kampanju za usvajanje Zakona o slobodnom pristupu informacijama, sistematizacije radnih mesta državnih organa su bile dobro čuvani interni dokumenti, ugovori koje državni organi zaključuju su samo u izuzetnim situacijama bili dostupni, plate u javnim preduzećima su bile nepoznate, građani su se ustezali da traže informacije o stvarima koje nisu vezane direktno za zadovoljenje njihovih interesa a novinari su radili samo na osnovu izjava političara i dokumenata dobijenih od insajdera.

 

Danas se mnoge pouzdane informacije koje su ranije bile u sferi nagađanja mogu pronaći na internet prezentacijama organa vlasti i u informatorima o radu ili se mogu po zahtevu besplatno dobiti. Pravo na pristup informacijama je ustavna i zakonska kategorija, a od poštovanja tog prava zavisi i ocena napretka naše zemlje na putu EU integracija. Nesumnjivo je da velike zasluge za dosadašnji uspeh ovog projekta imaju agilni Poverenik za informacije od javnog značaja i njegova malobrojna služba.

 

Međutim, Transparentnost Srbija želi da ukaže da ne samo da je put napretka bio trnovit, već se i danas javljaju mnoge pretnje. Oni koji imaju moć te pretnje uporno ne otklanjaju. Na primer, ni pet godina nije bilo dovoljno da Vlada Srbije, makar u jednom slučaju, obezbedi izvršenje Poverenikovih rešenja, kada to ne učini institucija koja je po zakonu obavezna. Zbog toga su građani često uskraćeni za bitne podatke o trošenju budžetskih sredstava. Gotovo dve godine nisu bile dovoljne da Narodna skupština stavi na dnevni red predloge za dopunu zakona o slobodnom pristupu informacijama i zakona o klasifikaciji informacija koje je podržalo preko 70.000 građana. Služba Poverenika i dalje nema dovoljno ljudi za obavljanje svojih poslova. Najzad, mnogobrojne opomene od strane domaće i strane stručne javnosti nisu bile za sada dovoljne da se Vlada uzdrži od predlaganja propisa putem kojih se objektivno ograničava pravo javnosti da zna i ovlašćenja Poverenika. Na kraju, ali ne poslednje po važnosti, ističemo da u Srbiji još uvek ne postoji zakonski mehanizam zaštite službenika koji obelodane informacije od javnog značaja, iako je njegovo uvođenje obaveza na osnovu ratifikovane Građanskopravne konvencije protiv korupcije i preporuke Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO)

 

Imajući sve pobrojano u vidu, pozivamo građane da aktivnim korišćenjem prava na pristup informacijama i ubuduće vrše kontrolu rada vlasti, a Narodnu skupštinu da korišćenjem svojih nadzornih ovlašćenja prema Vladi obezbedi da se ovaj važan segment borbe protiv korupcije u budućnosti unapredi.

 

Transparentnost – Srbija

 

Beograd, 28. septembar 2009.