::> Transparentnost Srbija

Predstavnicima Narodne skupštine u Komisiji za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i preporuka GREKO

U prilogu ovog pisma nalazi se analiza obaveza koje Narodna skupština ima na osnovu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, koja je utvrđena odlukom skupštine u decembru 2005 i objavljena u Službenom Glasniku Republike Srbije, broj 109 iz 2005, koju je sačinila naša organizacija.

Ovu analizu smo sačinili kako bismo Narodnoj skupštini kao državnom organu koji je utvrdio Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, ukazali na dužnosti koje sama Narodna skupština ima ili može imati na osnovu tog akta, kao i sa našim predlozima u kojima su predstavljeni mogući načini ispunjenja obaveza iz Strategije.

S obzirom na značaj koji Narodna skupština ima, mišljenja smo da bi bilo od velike koristi ukoliko bi ona, u sklopu ispunjavanja obaveza iz Strategije i borbe protiv korupcije uopšte, sačinila sopstveni Akcioni plan za borbu protiv korupcije ili Plan realizacije obaveza iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. U tom smislu se nadamo da će ova analiza moći da posluži kao koristan predložak za dalje diskusije po tom pitanju unutar Narodne skupštine ili kao predložak za izradu takvog plana.

Analiza obaveza Narodne skupštine iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i predlozi za dalje postupanje

Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije je utvrđena odlukom Narodne skupštine u decembru 2005-te godine i objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ u broju 109 iz 2005.

Nacionalna strategija je akt koji se sastoji od nekoliko tematskih celina. Ispred same strategije nalazi se odluka sledećeg sadržaja:

Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije odštampana je uz ovu odluku i čini njen sastavni deo.

a) donese Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije;

b) obezbedi sredstva za sprovođenje Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije;

g) predloži donošenje zakona o samostalnom i nezavisnom antikorupcijskom telu.

3. Obavezuju se svi državni organi predviđeni Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije da neposredno sarađuju u razradi ove strategije, izradi i sprovođenju Akcionog plana, kao i sektorskih akcionih planova za borbu protiv korupcije.

4. Obavezuje se telo iz tačke 2. (podtačka g) ove odluke da obaveštava Narodnu skupštinu Republike Srbije o sprovođenju ove odluke, najmanje jednom godišnje.

5. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Danas, nakon više od četiri godine od usvajanja ove skupštinske odluke, obaveze su samo delimično ispunjene. Naime, Vlada Srbije je zaista donela Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije, krajem 2006 ali je taj akt doživeo još manju promociju nego što je to slučaj sa Strategijom. Akcioni plan je obj avljen na internet stranicama Vlade i Ministarstva pravde. Nije nam poznato da li je Akcioni plan dostavljen i drugim organima koji u skladu sa tim planom imaju određene obaveze.

Vlada nije obezbedila donošenje sektorskih akcionih planova za borbu protiv korupcije (tačka 2 (v)).

Vlada jeste predložila donošenje zakona o samostalnom i nezavisnom antikorupcijskom telu (predlog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije), i to u dva navrata. Prvi put o tom predlogu Narodna skupština nije ni raspravljala, zato što je podnet neposredno pred raspuštanje Narodne skupštine, i raspisivanje parlamentarnih izbora (2006). Drugi put, Vlada je predložila ovaj zakon (izmenjena verzija) u septembru 2008, nakon čega je zakon Narodna skupština usvojila taj akt u oktobru 2008. Zakon je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije broj 97 iz 2008.

U međuvremenu, Vlada je svojom odlukom obrazovala Komisiju za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i preporuka Grupe dr ž ava za borbu protiv korupcije Saveta Evrope ( GREKO ). Ova odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 63 iz 2006. Sastav Komisije je menjan kasnijim odlukama Vlade uglavnom zbog personalnih promena u Ministarstvu pravde (ministar pravde je predsednik Komisije).

„4. Komisija se obrazuje radi realizacije aktivnosti predvi đ enih u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije i preporukama Grupe dr ž ava za borbu protiv korupcije Saveta Evrope ( GREKO ).

5. Komisija mo ž e , radi efikasnijeg obavljanja svojih aktivnosti i ostvarivanja svojih ciljeva , obrazovati stalne ili povremene radne grupe , koordinirati njihov rad i anga ž ovati eksperte iz oblasti borbe protiv korupcije .

6. Komisija , u svom radu , mo ž e koristiti stru č nu pomo ć odgovaraju ć ih me đ unarodnih organizacija i institucija koje imaju projekte vezane za borbu protiv korupcije .

7. Komisija mo ž e tra ž iti podatke , obave š tenja i izve š taje od dr ž avnih organa i drugih organizacija u vezi borbe protiv korupcije .

8. Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Komisije obavljaće Ministarstvo pravde.

10. Komisija je dužna da o svom radu dostavlja izveštaje odborima Vlade svakih 60 dana, a Vladi svakih 90 dana.

11. Visina naknade za rad članova i zamenika članova Komisije odrediće se aktom Vlade.

12. Komisija prestaje sa radom istekom roka predviđenog za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i preporuka Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GREKO).»

Komisija je zasedala veoma neredovno, nikada nije dobila sredstva za rad, niti je donet akt iz člana 11 Vladine Odluke. Komisija je na nekoliko prvih sednica usvojila svoj poslovnik o radu a većinom glasova i predlog da Vlada usvoji Akcioni plan. Na potonjim sednicama je razmatrala razna druga pitanja ali nije odredila način praćenja ispunjavanja obaveza iz Strategije i Akcionog plana, niti izradu sektorskih akcionih planova.

Iz tog razloga, praćenje ostvarivanja obaveza koje pojedini organi imaju na osnovu Strategije koju je usvojila Skupština nije organizovano na sistematskoj osnovi.

U vezi sa Akcionim planom valja istaći da u njemu nisu na dovoljno kvalitetan način razrađene preporuke iz Strategije. Međutim, on je ipak u tom obliku usvojen, budući da je predstavnicima izvršne vlasti u Komisiji bilo stalo da se ta obaveza ispuni što pre. Takođe je uočljivo da su gotovo svi rokovi određeni u tom akcionom planu za izvršenje pojedinih aktivnosti odavno prošli.

Sve nas to neumitno dovodi do zaključka da Narodna skupština, kao organ koji je usvojio antikorupcijsku Strategiju, ima puno pravo da od izvršne vlasti zatraži da svoj deo posla obavi onako kako je odlukom Narodne skupštine utvrđeno, to jest da pre svega:

b) obezbedi sredstva za sprovođenje Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije;

Međutim, osim obraćanja Vladi, smatramo da Narodna skupština može i treba da i sama preduzme odgovarajuće mere, radi ispunjenja obaveza koje ima po osnovu strateškog akta koji je usvojila decembra 2005. Narodna skupština to može da učini na jedan od sledećih načina:

• Usvajanjem sopstvenog akcionog plana za borbu protiv korupcije (ili akcionog plana za realizaciju obaveza iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije).

U tekstu koji sledi predstavljamo Vam jednu moguću analizu obaveza koje Narodna skupština ima po osnovu Strategije, kao i predloga za realizaciju tih mera.

U vezi sa obavljanjem ovih radnji od strane Vlade i Narodne skupštine neminovno će se postaviti pitanje veze tih aktivnosti sa eventualnim uspostavljanjem Agencije za borbu protiv korupcije, na osnovu Zakona koji je usvojen novembra 2008. Istina je da će Agencija imati, između ostalog, zadatak da prati ispunjavanje obaveza iz Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova. Međutim, uspostavljanje Agencije je predviđeno tek za 1. januar 2010. Ukoliko bi se čekalo na taj momenat da se započne sa praćenjem i sprovođenjem mera iz Strategije, bila bi propuštena još jedna dragocena godina.

Pored toga, treba imati na umu da se u samom Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije nalazi odredba koja može da bitno uspori formiranje ove Agencije. Naime, članom 83 je propisano da će se zakon «primenjivati od 1. januara 2010.», pri čemu nije određen raniji početak primene nijedne odredbe zakona. Samim tim, postavlja se pitanje da li je uopšte moguće izabrati članove Odbora Agencije, budući da i norma koja propisuje da Narodna skupština bira članove tog Odbora počinje da se primenjuje tek od 1.1.2010.

Nacionalna Strategija za borbu protiv korupcije sastoji se od nekoliko celina. U uvodnom delu se sumiraju glavni uzroci i posledice korupcije, kao i kontekst u kojem se taj akt donosi. Zatim sledi razmatranje glavnih problema korupcije u vezi sa sedam izdvojenih oblasti (politički sistem, pravosudni sistem i policija, sistem državne uprave, teritorijalne autonomije, lokalne samouprave i javnih službi, sistem javnih finansija, privredni sistem, mediji), kao i set preporuka za rešavanje problema iz tih oblasti. U poslednjem poglavlju Strategije određuju se ovlašćenja «samostalnog i nezavisnog tela» koje je trebalo da bude formirano radi implementacije Strategije, to jest, Agencije za borbu protiv korupcije, čije se osnivanje predviđa na osnovu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Obaveze pojedinih organa na osnovu Strategije određene su bliže Akcionim planom. Naime, tim aktom je određeno koji sve organi imaju ulogu u sprovođenju pojedinih mera. U nekim situacijama se organi – izvršioci određuju poimence, a u drugima se obaveza vezuje za «sve državne organe».

Većina preporuka koje se u Strategiji navode nalazi se u nekoj vezi sa Narodnom skupštinom (ukupno 95 od 168 ). Ta veza je međutim različita. U velikom broju slučajeva ( 52 ) obaveza Narodne skupštine se svodi na usvajanje zakona koje pojedina ministarstva i Vlada treba da pripreme. Nije mali broj ni onih preporuka koje Narodna skupština treba da ispuni, kao što to treba da učine i svi drugi državni organi, mada uz određeno prilagođavanje specifičnostima svoje organizacije ( 21 ). Najzad, manji broj preporuka, neposredno je vezan za nadležnosti Narodne skupštine, i na njih treba obratiti posebnu pažnju.

U analizi će obaveze Narodne skupštine biti predstavljene po sistematizaciji koja je korišćena u samoj Strategiji. Brojevi koji se koriste su brojevi preporuka iz Nacionalne strategije, odnosno Akcionog plana.

1. Zalaganje za bržu ratifikaciju međunarodnih instrumenata za borbu protiv korupcije

Uloga NS u vezi sa ovom preporukom vezana je delimično za ratifikaciju međunarodnih konvencija koje tretiraju problem korupcije. Najvažniji instrumenti ove vrste su već ratifikovani, bilo u skupštini bivše državne zajednice, bilo u NS.

U Akcionom planu se kao jedna od potrebnih aktivnosti predviđa i praćenje rada međunarodnih institucija i inicijativa na području borbe protiv korupcije. NS bi svoj deo obaveza iz ovog polja mogla da obavi učestovanjem u parlamentarnim inicijativama za borbu protiv korupcije (npr. GOPAC ), u kojima je učestovala i ranijih godina ili u inicijativama koje budu započete na drugim nivoima gde NS ostvaruje međunarodnu saradnju (npr. u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope).

Najvažniji deo aktivnosti iz ove tačke vezan je za usklađivanje domaćih propisa sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama. U tom smislu, predlažemo da Narodna skupština kao organ ili pojedini narodni poslanici u formi poslaničkih pitanja zatraže informaciju od odgovornih ministarstava o tome u kojoj meri i na koji način su važeći propisi usklađeni sa usvojenim antikorupcijskim konvencijama (Konvencija UN, Krivičnopravna i Građanskopravna konvencija Saveta Evrope) i koje aktivnosti su preduzete radi pripreme propisa koji treba da dovedu do potpunog usklađivanja.

U okviru ove preporuke, posebna pažnja se u Akcionom planu posvećuje a) omogućavanju strakama pristupa informacijama od javnog značaja; b) izrada, objavljivanje i redovno ažuriranje informatora o radu u skladu sa Uputsvom Poverenika; v) mogućnost on -line pristupa podacima koji nisu zaštićeni zakonom.

a) stalno prati ostvarivanje akta kojim je uredila postupanje po zahtevima za pristup informacijama i ostvarivanje javnosti rada i u slučaju potrebe taj akt dopuni. Budući da je Uputstvo koje je u ovu svrhu doneo sekretar Narodne skupštine januara 2009 jedan od prvih primera da se na sveobuhvatan način uređuju pitanja postupanja nekog organa vlasti u izvršavanju obaveza iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Narodna skupština bi trebalo da preporuči i drugim državnim organima donošenje sličnih uputstava.

b) redovno ažurira Informator o radu, što nije činjeno tokom dužeg vremenskog perioda (do januara 2009) iako postoji obaveza ažuriranja na mesečnom nivou, kao i da dopuni Informator o radu nedostajućim informacijama, u skladu sa Uputstvom Poverenika.

v) internim aktom uredi koje informacije će biti objavljivane na internet stranici Narodne skupštine, poveća broj informacija koje će biti dostupne na taj način (npr. predlozi amandmana na pojedine akte i podaci o mišljenju predlagača i nadležnih odbora o tim amandmanima, transkripti sa sednica Narodne skupštine, obrazloženi predlozi za izbor funkcionera koje bira Narodna skupština, podaci o prisustvu narodnih poslanika na sedicama Narodne skupštine i odbora) i izvrši potrebne promene drugih unutrašnjih akata kako bi se omogućilo lakše postavljanje dokumenata na internet stranice (npr. promene Poslovnika kojima bi bila uvedena praksa podnošenja amandmana u elektronskom obliku).

Ova tačka je neposredno vezana sa prethodnom, pa se ispunjavanjem preporuka iz prethodne tačke, čini dosta i na ispunjenju obaveza po ovoj stavci Strategije. Osim toga, treba imati u vidu da se u Akcionom planu izričito navodi da na internet stranici Narodne skupštine treba da se objavljuju informacije:

U skladu sa tim, u akte Narodne skupštine kojim će se urediti objavljivanje informacija na internet stranicama, trebalo bi uključiti i pobrojane dokumente, ali i izmeniti odredbe drugih unutrašnjih akata, kako bi se posao objavljivanja pomenutih dokumenata učinio lakšim (npr. obavezivanje podnosilaca amandmana da podnesu dokumente i u elektronskom obliku).

U vezi sa ovom tačkom, valja imati u vidu za početak da su nadzorna ovlašćenja Narodne skupštine nad radom drugih organa određena Ustavom i zakonima (npr. zakonima na osnovu kojih su osnovani drugi državni organi).

Nadzorna funkcija Narodne skupštine se ostvaruje na više načina. Članom 99. Ustava Republike Srbije propisano je da Narodna skupština, između ostalog:

1. bira Vladu, nadzire njen rad i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara,

3. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog javnog tužioca, javne tužioce, sudije i zamenike javnih tužilaca, u skladu sa Ustavom,

U samom Ustavu, bliže su uređeni samo pojedini aspekti nadzora koji Narodna skupština vrši nad radom Vlade (npr. interpelacija u članu 129). Pored pomenutog, na osnovu odredaba Ustava, Narodna skupština takođe nadzire i rad Državne revizorske institucije (član 96).

Poslovnikom Narodne skupštine, (kojem predstoji usaglašavanje sa Ustavom i druge promene) regulisano je ostvarivanje nekih nadzornih funkcija koju vrše Narodna skupština, skupštinski odbori ili narodni poslanici. Naročito su značajne odredbe 198 – 218 koje razrađuju mehanizme kontrole rada Vlade.

Možemo zaključiti da se nadzorna uloga Narodne skupštine ostvaruje na više načina. Najznačajniji od njih su mehanizmi nadzora nad radom Vlade. Oni bi se mogli unaprediti obavezivanjem Vlade da u kraćem roku odgovori na pitanja narodnih poslanika i da prikupi podatke za koje narodni poslanici ili odbori Narodne skupštine pokažu interesovanje. Ova vrsta nadzora bi se mogla učiniti efikasnijom kroz odgovarajuće odredbe Zakona o Narodnoj skupštini čije se usvajanje planira.

Drugi značajni vid nadzora je onaj koji se ostvaruje nad radom nezavisnih institucija. Ovaj vid nadzora je trenutno nerazvijen. Naime, Narodna skupština nema uređenu proceduru za razmatranje godišnjih i vanrednih izveštaja ovih organa, niti jasno definisane posledice eventualnog neusvajanja tih izveštaja. Stoga se nadzorna funkcija nad radom ovih organa ne može smatrati delotvornom, pa je potrebno promeniti i norme i praksu postupanja. Međutim, to je samo jedna strana medalje. Izveštaji nezavisnih organa koje Narodna skupština dobija često sadrže obilje informacija koje skupština može da iskoristi za vršenje svoje nadzorne uloge nad Vladom. Na primer, u ovim izveštajima se često mogu naći podaci o tome da Vlada ili pojedini organi uprave nisu ispunili obaveze koje imaju na osnovu zakona koji sprovodi neki nezavisni državni organ. Stoga bi ovi izveštaji dobili znatno na smislu ukoliko bi Skupština na osnovu uočenih problema i preporuka nezavisnih organa preduzimala dalje korake, bilo u svom radu (npr. donošenje izmena zakona), bilo prilikom kontrole rada Vlade.

Dakle, ostvarivanje nadzorne uloge Narodne skupštine se može bitno unaprediti kako na normativnom planu (kroz odredbe zakona o Narodnoj skupštini i Poslovnika o radu Narodne skupštine), ali i u praksi, kroz češće korišćenje nadzornih ovašćenja i primenu mera prema onima za koje se nadzorom utvrdi da ne ispunjavaju svoje zadatke.

5. Uvođenje elemenata personalizacije izbora narodnih poslanika u izborni sistem;

U pogledu ostvarivanja ove preporuke iz Strategije, stvari su se razvijale u potpuno suprotnom pravcu od onog koji je zacrtan u decembru 2005. Naime, novi Ustav Republike Srbije, usvojen novembra 2006, ne samo da ne ide u prilog bilo kakvoj personalizaciji kod izbora narodnih poslanika, već kroz odredbe člana 102, stav 2, stvara preduslove za gubitak samostalnosti u radu narodnih poslanika tokom mandata. Istina, iako je očigledno prevashodno bio kod tvoraca Ustava na umu proporcionalni izborni sistem sa zatvorenim partijskim listama, sam Ustav nije postavio prepreke da se izborni sistem skroji i na nekim drugim osnovama.

Uvođenje elemenata personalizacije u izborni sistem pre svega se može ostvariti izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika. Modaliteti mogu biti različiti, od usvajanja čistog većinskog sistema, preko kombinovanog većinsko-proporcionalnog sistema, do različitog nivoa personalizacije u okviru aktuelnog proporcionalnog sistema. Na primer, to bi bio modalitet u kojem se biraču daje mogućnost ne samo da zaokruži izbornu listu koju preferira, već i da unutar te liste označi kandidate koje bi želeo da se nađu u parlamentu. U najmanju ruku, personalizacija izbornog sistema bi se mogla uspostaviti kroz obavezivanje podnosioca izborne liste da kao svoje predstavnike u parlamentu odredi kandidate koji su se na listi nalazili na najvišim mestima.

Radi ostvarenja ove preporuke iz Strategije, odbori ili poslanici bi mogli da predlože odgovarajuće izmene Zakona o izboru narodnih poslanika ili da utiču na njegov sadržaj kada takav zakon predloži Vlada.

6. Upodobljavanje ustavnog statusa narodnih poslanika i načina njihovog izbora;

Ova preporuka je u vezi sa zapažanjima iz prethodne. U širem smislu, rešenja iz člana 102 novog Ustava, koja sama po sebi nisu dobra, dovela su do toga da nesamostalan položaj narodnih poslanika bude utvrđen i u Ustavu i u zakonu koji uređuje način njihovog izbora. Treba imati na umu da namera autora Strategije nije bila da se stanje utvrdi na tim položajima. U svakom slučaju, proces izmena Zakonu o izboru narodnih poslanika je prava prilika da se povede računa i o ostvarivanju ove preporuke.

7. Uspostavljanje jasnih i objektivnih merila za ocenjivanje uspešnosti rada Vlade u borbi protiv korupcije;

Akcionim planom se prevashodna uloga u ostvarivanju ove preporuke daje budućoj Agenciji za borbu protiv korupcije, ali i „svim državnim organima“, među kojima je, po prirodi stvari Narodna skupština najpozvanija da ceni uspešnost rada Vlade.

U ispunjavanju ove obaveze Narodna skupština može postupati na različite načine. Narodna skupština može, nevezano za aktivnosti i merila koja definiše buduća Agencija za borbu protiv korupcije ili drugo telo sa sličnim nadležnostima, da periodično proverava u kojoj meri je Vlada ispunila obaveze preuzete prilikom njenog formiranja, to jest, planove koji su bili izloženi u ekspozeu mandatara. Da bi sprovela takav nadzor, Narodna skupština može zatražiti od Vlade da precizira preuzete obaveze i način i vreme njihovog ispunjenja, ili da to sama učini.

Na primer, u ekspozeu mandatara aktuelne Vlade, u vezi sa borbom protiv korupcije stoji sledeće:

Nastavak, proširenje i pooštravanje borbe protiv svih oblika kriminala i korupcije predstavljaju neophodne uslove za učvršćenje pravne države i funkcionisanje tržišne privrede. U okviru izgradnje pravne države odgovarajuće mesto imaće i obezbeđenje odgovarajućih mehanizama saradnje države i civilnog društva.

Efikasna borba protiv korupcije i kriminala zahteva donošenje novih zakona kao što je Zakon o zamrzavanju i oduzimanju imovine stečene korupcijom i kriminalom – koji će biti predložen Skupštini u najkraćem roku. Osim toga neophodno da je da se u brojne druge Zakone i podzakonske akte ugrade odredbe kojima će se otkloniti izvori korupcije. To prvenstveno podrazumeva redukciju i regulaciju diskrecionih ovlašćenja državnih organa pri odobravanju raznih dozvola, saglasnosti, davanju mišljenja i dr. U tom smislu, neophodno je za sve navedene aktivnosti striktno definisati procedure i odrediti kratke rokove u kojima moraju biti okončane. U okviru borbe protiv korupcije uvešće se zakonska obaveza da svi državni funkcioneri na republičkom i lokalnom nivou, rukovodioci državnih ustanova javnih preduzeća javno saopšte podatake o imovini koju poseduju. Predložiće se usvajanje novih zakonskih odredbi prema kojima bi se u slučaju otkrivanja korupcije, osim predviđene krivične odgovornosti, državnim funkcionerima trajno zabranilo bavljenje politikom, dok bi se zaposlenima u državnom sektoru koji su učestvovali u korupciji, trajno zabranio rad u državnom sektoru.

Za efikasnu borbu protiv korupcije i kriminala neophodno je osposobiti državne organe koji imaju ključnu ulogu u borbi protiv navedenih devijantnih pojava. U tom smislu potrebno je adekvatno opremanje i osposobljavanje policije, tužilaštava i sudova za borbu protiv korupcije i kriminala.

Iz ekspozea, koji je Narodna skupština podržala birajući Vladu, mogle bi se izdvojiti sledeće tačke:

• obezbeđenje odgovarajućih mehanizama saradnje države i civilnog društva

• donošenje Zakona o zamrzavanju i oduzimanju imovine stečene korupcijom i kriminalom (i drugih neimenovanih)

• ugrađivanje u brojne druge Zakone i podzakonske akte odredaba kojima će se otkloniti izvori korupcije

• redukcija i regulaciju diskrecionih ovlašćenja državnih organa pri odobravanju raznih dozvola, saglasnosti, davanju mišljenja i dr. (striktno definisati procedure i odrediti kratke rokove u kojima moraju biti okončane)

• zakonska obaveza da svi državni funkcioneri na republičkom i lokalnom nivou, rukovodioci državnih ustanova javnih preduzeća javno saopšte podatake o imovini koju poseduju

• usvajanje novih zakonskih odredbi prema kojima bi se u slučaju otkrivanja korupcije, osim predviđene krivične odgovornosti, državnim funkcionerima trajno zabranilo bavljenje politikom, dok bi se zaposlenima u državnom sektoru koji su učestvovali u korupciji, trajno zabranio rad u državnom sektoru

• adekvatno opremanje i osposobljavanje: policije, tužilaštava i sudova za borbu protiv korupcije i kriminala

Narodna skupština bi dakle mogla od Vlade da zatraži da precizira svoje obaveze iz ovih 7 tačaka (na primer, da navede zakone čije izmene želi da predloži, da navede kakvu vrstu opremanja i osposobljavanja policije namerava da sprovede) i da odredi rokove za to. Nakon što od Vlade pribavi takav dokument, Narodna skupština bi mogla periodično da proverava ispunjenost postavljenih ciljeva.

Drugi vid mogućeg nadzora bi se mogao odvijati posredno. Naime, zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, predviđa se između ostalog da Agencija podnosi izveštaje Narodnoj skupštini. U tim izveštajima se posebna pažnja posvećuje ispunjavanju obaveza iz Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova. Odredba glasi:

Agencija je dužna da podnese godišnji izveštaj o radu Narodnoj skupštini, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži i izveštaj o sprovođenju Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova.

Agencija može da podnosi i vanredne izveštaje o radu na zahtev Narodne skupštine, odnosno po sopstvenoj inicijativi.

Kada Narodna skupština dobije izveštaj od Agencije, ona može da na osnovu njega utvrdi odgovornost Vlade ili pojedinih drugih organa za nepoštovanje utvrđenih obaveza, i da

preduzme mere koje su iz njene nadležnosti kako bi uticala na popravljanje stanja. Sama objektivna merila i kriterijumi bi mogli da budu oni koje utvrdi Agencija – odnosno stepen ispunjenosti pojedinih obaveza zacrtanih u Akcionom planu i sektorskim akcionim planovima i eventualno odstupanje od utvrđenih rokova.

8. Obezbeđivanje odgovarajuće zarade funkcionerima uz dosledno utvrđivanje odgovornosti za obavljanje funkcije, uključujući i smenu;

U vezi sa ovom preporukom, Narodna skupština može da deluje u nekoliko pravaca. Kada administrativni odbor Narodne skupštine utvrđuje osnovicu za zarade pojedinih funkcionera, trebalo bi da ima na umu ovu preporuku. Drugi aspekt spada u domen kontrole rada Vlade – na primer, da li se suprotno zakonskim obavezama ili namerama zakonodavca utvrđuju zaključcima različite osnovice za plate funkcionera i službenika u raznim granama vlasti. Treći aspekt se odnosi na zakonodavni rad Narodne skupštine, odnosno situacije kada se pojedinim zakonima predlaže da funkcioneri novouspostavljenih institucija budu u posebnom režimu zarada (zarade više od njihovih pandana u drugim institucijama, mogućnost finansiranja zarada iz sopstvenih prihoda institucije i slično).

Drugi aspekt ove preporuke se odnosi na utvrđivanje odgovornosti za obavljanje funkcije, uključujući i mogućnost razrešenja sa funkcije. U vezi sa tim ponovo smo na terenu vršenja nadzorne funkcije parlamenta, gde zakonodavno telo ima i treba da koristi mogućnost da u slučaju nesavesnog vršenja funkcije razreši funkcionera drugog organa. U kontekstu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, jedan od osnova za takvo razrešenje moglo bi i trebalo da bude i nepoštovanje obaveza koje su propisane u Strategiji ili antikorupcijskim propisima (npr. Zakon o javnim nabavkama, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja itd.).

Akcionim planom je bilo predviđeno da će u toku 2007 – me godine Narodna skupština, Predsednik Republike, Vlada i Ustavni sud izraditi planove integriteta. Više informacija o tome šta podrazumevaju planovi integriteta nalazimo u Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Plan integriteta sadrži mere pravne i praktične prirode kojima se sprečavaju i otklanjaju mogućnosti za nastanak i razvoj korupcije, a naročito:

• opis procesa rada, načina odlučivanja i utvrđivanje poslova koji su naročito podložni korupciji;

Plan integriteta donose državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća.

Agencija izrađuje i objavljuje procene integriteta, odnosno smernice za izradu i sprovođenje plana integriteta, sa rokovima.

Državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća donose plan integriteta u skladu sa smernicama iz stava 2. ovog člana i o tome obaveštavaju Agenciju.

Državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća dužni su da odrede lice odgovorno za izradu i sprovođenje plana integriteta.

Druga pravna lica mogu doneti plan integriteta u skladu sa smernicama koje donosi Agencija.

Na predlog pravnih lica iz stava 1. ovog člana, Agencija može da izvrši procenu integriteta i da predloži preporuke za unapređenje integriteta.

Procenu integriteta za javna preduzeća i pravna lica iz stava 1. ovog člana, Agencija vrši o njihovom trošku.

U okviru Akcionog plana bilo je predviđeno da Narodna skupština, između ostalog: pripremi potrebne akte, odredi odgovorno lice za izradu plana, obavi praktičnu edukaciju određenih službenika za izradu plana integriteta, upozna sve zaposlene sa planom integriteta i organizuje kontrolu njegovog sprovođenja.

Bez obzira na to što Agencija za borbu protiv korupcije neće biti uspostavljena u skorije vreme, nema prepreke da Narodna skupština sprovede već sada ove mere kroz koje bi dala primer i ostalim najvišim državnim organima. Kada Agencija bude donela predviđene smernice, mogle bi se izvršiti korekcije tog plana, ukoliko za tim bude bilo potrebe. Početni korak bi moglo da bude određivanje odgovorne osobe u Službi Narodne skupštine za pripremu ovog plana i formiranje grupe koja bi na tome radila, uz obezbeđivanje potrebnih sredstava za njen rad i obezbeđivanje podrške svih rukovodilaca sektora u Službi.

10. Uvođenje obaveze i odgovornosti državnih organa da odgovore u zakonskom roku na zahtev antikorupcijskog tela;

U vezi sa ovim pitanjem, obaveza Narodne skupštine se svodi na usvajanje zakona na osnovu kojeg bi takvo telo bilo obrazovano, uz prethodnu proveru da li je pomenuta obaveza uneta u tekst predloga zakona.

U vezi sa ovom stavkom može se konstatovati da je Narodna skupština svoju obavezu ispunila usvajanjem Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (član 25, stavovi 2 i 3). Međutim, ukoliko se u toku primene tog zakona pokaže da su ovlašćenja Agencije nedovoljna da se ostvare ciljevi ove odredbe, Narodna skupština bi trebalo da usvoji neophodne izmene zakona (npr. kroz uvođenje sankcija za rukovodioce organa i organizacija koje se ogluše o obavezu dostavljanja podataka Agenciji).

11. Uvođenje obaveza državnih organa da periodično podnose izveštaje o sprovođenju antikorupcijskih mera iz svog delokruga;

U vezi sa ovim pitanjem, obaveza Narodne skupštine se svodi na usvajanje zakona na osnovu kojeg bi telo kojem se podnose izveštaji bilo obrazovano, uz prethodnu proveru da li je pomenuta obaveza uneta u tekst predloga zakona. I ovde se može reći da je Narodna skupština ispunila svoju obaveze usvajanjem Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Međutim, to nije učinjeno na najbolji način. U Zakonu se naime traži dostavljanje izveštaja po zahtevu Agencije a ne i periodičnih izveštaja o sprovođenju mera iz Strategije i Akcionog plana.

12. Uvođenje zabrane stranačke aktivnosti za određene kategorije funkcionera;

Budući da Strategijom nije precizirano na koje se funkcionere misli, valja primetiti da je zabrana stranačkog angažmana već propisana Ustavom i pojedinim propisima za neke kategorije funkcionera, te da bi pitanje uvođenja ovakvih zabrana trebalo da bude predmet razmatranja narodnih poslanika prilikom obrazovanja novih institucija. Takođe, u procesu eventualnih izmena Ustava i zakona Narodna skupština bi mogla da preispita obuhvat postojećih zabrana ove vrste i da zabranama obuhvati i neke funkcionere koji sada nisu obuhvaćeni.

13. Unapređivanje propisa o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija;

U vezi sa ovom preporukom Narodna skupština je delimično obavila zadatak usvajanjem predloga Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Drugi deo posla predstoji kod usvajanja drugih propisa u kojima se eventualno tretira pitanje sukoba interesa pojedinih nosilaca javnih funkcija.

Ništa manje važno je da Narodna skupština pitanje sukoba interesa tretira na adekvatan način i kada je reč o narodnim poslanicima. Bez obzira na to što je sukob interesa narodnih poslanika regulisan propisima iz te oblasti, Narodna skupština bi kroz svoj Poslovnik o radu ili Zakon o Narodnoj skupštini da reguliše situacije koje su specifične za narodne poslanike ili njen rad.

14. Ograničavanje imuniteta na nastupe i izjave date povodom vršenja javnih funkcija (materijalni imunitet);

Institucija imuniteta koja je osmišljena kako bi narodni poslanici i drugi nosioci važnih državnih funkcija mogli da slobodno izražavaju svoje mišljenje. U međuvremenu je koncept imuniteta u mnogim zemljama proširen, tako da obuhvata i zaštitu koja je šireg obima od neophodne za ostvarivanje demokratskih načela. Takva široka zaštita može, koliko god korisna bila iz drugih razloga, da postane efektivna prepreka za borbu protiv korupcije.

Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije.

Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora, bez odobrenja Narodne skupštine.

Narodni poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine.

U krivičnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne teku rokovi propisani za taj postupak.

Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne isključuje pravo Narodne skupštine da uspostavi imunitet.

Treba napomenuti da Ustav predviđa i zaštitu nosilaca drugih funkcija (predsednika Republike, članova Vlade, sudija, tužilaca...).

S obzirom na to da je imunitet utvrđen najvišim pravnim aktom, čije izmene nisu na vidiku, a da je u procesu pisanja sadašnjeg Ustava propuštena prilika da se preporuka iz Strategije ispuni, do popravljanja situacije se može doći kroz izmene zakona koji uređuju izbor nosilaca pojedinih funkcija ili kroz koordinisanu akciju parlamentarnih stranaka. Fokus aktivnosti može biti u sledećem:

S obzirom na to da stranke i koalicije naknadno (u roku od 10 dana od proglašenja konačnih rezultata izbora) određuju koji će od kandidata sa njihove izborne liste postati narodni poslanici, kao i na činjenicu da ne postoje nikakva zakonska ograničenja za kandidovanje lica protiv kojih se vodi krivični ili drugi postupak, takva ograničenja bi se mogla uvesti izmenama zakona, a u međuvremenu, ako budu održani izbori za narodne poslanike, sporazumom parlamentarnih stranaka koji bi mogao da inicira predsednik Narodne skupštine, da se podnosioci izbornih lista uzdrže od davanja mandata kandidatima protiv kojih se vodi krivični postupak zbog nekog dela sa elementom korupcije ili postupak zbog povrede nekog drugog antikorupcijskog zakona (ukoliko takvih ima među kandidatima).

Imajući u vidu da Ustav omogućava da se narodni poslanik čije je pritvaranje neophodno zbog potrebe vođenja krivičnog ili drugog postupka u vezi sa kršenjem antikorupcijskih propisa, pozove na imunitet i na taj način praktično onemogući efikasno vođenje tog postupka, sporazumom iz tačke 1 bi se moglo dogovoriti da će se narodni poslanici uzdržati od pozivanja na imunitet, i da će stranke, sa čijih su lista ti poslanici izabrani, trebalo da iskoriste mogućnost (ukoliko postoji) zamene tog poslanika drugim u slučaju da se na imunitet ipak pozove.

Budući da Ustav omogućava Narodnoj skupštini da uspostavi imunitet narodnom poslaniku koji se na njega nije pozvao, sporazum iz tačke 1 bi mogao da predvidi obavezivanje parlamentarnih stranaka, kada god je reč o kršenju antikorupcijskih propisa, da njihovi poslanici neće glasati za odluku o uspostavljanju imuniteta.

S obzirom na to da Ustav omogućava narodnim poslanicima i Narodnoj skupštini, da se pozovu, odnosno da uspostave imunitet i kada nije u pitanju pritvaranje narodnog poslanika, već i vođenje krivičnog ili drugog postupka za koji se može izreći kazna zatvora, sporazumom iz tačke 1 bi se moglo urediti da će se narodni poslanici uzdržati od pozivanja na imunitet koje onemogućava vođenje postupka zbog kršenja antikorupcijskih propisa, odnosno da bi političke stranke trebalo da iskoriste mogućnost zamene narodnog poslanika koji se pozvao na imunitet i da bi parlamentarne stranke trebalo da se obavežu da u takvim slučajevima njihovi predstavnici neće glasati za odluku o uspostavljanju imuniteta.

Sporazumom iz tačke 1 bi parlamentarne političke stranke trebalo da se obavežu da će učiniti sve što je u njihovoj mogućnosti da se imunitet drugih funkcionera (npr. javnih tužilaca) o kojem odlučuju narodni poslanici, kada god je u pitanju sumnja zbog kršenja antikorupcijskih propisa, ukine u najkraćem mogućem roku.

Nije najjasnije kome bi ovo uputstvo moglo biti namenjeno. U Akcionom planu se govori o tome da će se izraditi odgovarajući unutrašnji akti u vezi sa postupkom ukidanja imuniteta i da će u tom učestvovati nadležni odbor Narodne skupštine. U postojećoj situaciji, usvajanje sporazuma koji se pominje pod prethodnom preporukom moglo bi da zameni najvećim delom donošenje unutrašnjeg akta. Takođe bi na pitanje postupka u vezi sa imunitetom trebalo obratiti pažnju prilikom izrade izmena poslovnika Narodne skupštine i Zakona o Narodnoj skupštini.

Narodna skupština može u vezi sa ovim pitanjem da usvoji izmene zakona kada one dođu od drugih predlagača. Agencija za borbu protiv korupcije je postala ovlašćena da da inicijativu za donošenje propisa iz ove oblasti izmenama Zakona o finansiranju političkih stranaka iz oktobra 2008, ali ne i da ih neposredno predlaže. Zbog toga je radi ispunjenja ove obaveze iz Strategije neophodna saradnja Agencije sa nekim od ovlašćenih predlagača (Vlada, narodni poslanici).

Međutim, s obzirom na činjenicu da okuplja predstavnike najmoćnijih političkih stranaka u zemlji, Narodna skupština bi takođe mogla da ima značajnu ulogu u kreiranju tog akta. Dosadašnje iskustvo sa primenom zakona jasno ukazuje na to da je neophodno da i predstavnici Narodne skupštine i njene Službe učestvuju u pripremi tog akta, kako bi se otklonile nedoumice u vezi sa utvrđivanjem prava parlamentarnih stranaka na finansiranje budžeta, kao i eventualno povezivanje budžetskog finansiranja stranaka sa finansiranjem rada njihovih predstavnika u Narodnoj skupštini.

O pitanju finansiranja političkih stranaka a posebno načinom korišćenja sredstava dobijenih iz budžeta, trebalo bi povesti računa i prilikom izrade Zakona o Narodnoj skupštini i drugih akata koji uređuju pravo poslaničkih grupa da finansiraju iz budžeta Narodne skupštine svoje aktivnosti.

17. Obezbeđivanje posebne kontrole usklađenosti propisa i njihove konzistentnosti sa stanovišta borbe protiv korupcije;

U vezi sa ovim pitanjem, odbori ili narodni poslanici bi mogli da iniciraju donošenje zakona koji bi regulisao kontrolu usklađenosti propisa i njihove konzistentnosti sa stanovišta borbe protiv korupcije. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije ne sadrži odredbe koje bi u potpunosti obezbedile ostvarivanje ciljeva iz ove preporuke. I bez izmene propisa, Narodna skupština bi mogla da zatraži mišljenje od Agencije u vezi sa usklađenošću svakog predloženog predloga propisa sa antikorupcijskom regulativom. Nakon početka primene Zakona o Agenciji, u nadležnosti Narodne skupštine, odbora i narodnih poslanika biće (predlaganje) i usvajanje propisa na inicijativu Agencije.

Veoma bitna preporuka o regulisanju lobiranja bi mogla da se ispuni tako što bi propis pripremila Agencija za borbu protiv korupcije ili neki drugi organ, a Narodna skupština ga usvojila (u Akcionom planu je bilo predviđeno da ovaj posao obavi Republički sekretarijat za zakonodavstvo, a da zakon bude usvojen još prošle godine). Međutim, bez obzira na usvajanje zakona o lobiranju, Narodna skupština, kao jedna od institucija u kojoj se lobiranje vrši, bi mogla da pruži primer drugima i da svojim unutrašnjim aktima uredi način na koji treća lica mogu uticati na narodne poslanike u vezi sa pitanjima iz delokruga Narodne skupštine (glasanje po pojedinim zakonima, amandmanima, kod izbora funkcionera, stavljanja tačaka na dnevni red itd.). Takva regulativa bi trebalo da posluži pre svega većoj javnosti pokušaja uticaja na zakonodavca.

Uređivanje lobiranja podrazumeva nekoliko osnovnih stvari, koje bi morale da se nađu u zakonu:

• Da bude zabranjeno da se lobiranje vrši uz obećanje poklona ili drugih koristi za «lobiranog» ili njemu blisko lice (član porodice, politička stranka itd.)

• Da se uspostavi obaveza «lobiranog» da u kratkom roku učini javnim podatak o tome ko mu se obraćao i sa kakvim predlozima

• Da se reguliše obaveza državnih organa koji primaju inicijative u vezi sa svojim odlukama da na njih u kratkom roku argumentovano odgovore, bez obzira da li ih prihvataju ili ne

• Da se uredi rad profesionalnih lobista, to jest lica ili firmi koji ne zastupaju sopstvene interese pred državnim organima, već interese svojih klijenata, uključujući i obavezu obznanjivanja podataka o sredstvima utrošenim na lobiranje i ciljeve lobiranja

• Da se ograniči mogućnost lobiranja bivšim javnim funkcionerima, službenicima i savetnicima, naročito u odnosu na institucije u kojima su prethodno radili

• Da se zabrani neposredno ili posredno korišćenje budžetskih i drugih javnih sredstava za lobiranje

19. Donošenje kodeksa ponašanja poslanika i zaposlenih u Službi Narodne skupštine, uz obavezno propisivanje zabrane koruptivnog ponašanja, i obezbeđivanje njegove delotvornosti;

U Akcionom planu se za realizaciju ove preporuke traži ostvarivanje sledećih koraka: formiranje radne grupe za pripremu nacrta kodeksa etike poslanika uz poštovanje međunarodnih standarda, donošenje kodeksa etike i uvođenje obaveze da se poslanici upoznaju sa kodeksom prilikom preuzimanja funkcije. Kao izvršioci se pominju nadležni odbor Narodne skupštine i Služba Narodne skupštine, a kao vreme realizacije 2007 godina.

Ova obaveza bi mogla da podrazumeva stvaranje dva akta – jednog koji bi važio za narodne poslanike i drugog koji bi važio za pripadnike Službe. Budući da su mnogi oblici koruptivnog ponašanja zabranjeni i sankcionisani Krivičnim zakonikom, pažnju bi trebalo usmeriti na one neprihvatljive oblike ponašanja koji nisu obuhvaćeni ovim zakonskim normama. Kod razmatranja sadržaja Kodeksa trebalo bi uzeti u obzir i dokumente sličnog tipa koji su u pripremi (prema informacijama kojima raspolažemo, trenutno Zaštitnik građana radi na pripremi jednog takvog Kodeksa), ili su već usvojeni (Kodeks ponašanja javnih službenika koji je pripremio Visoki službenički savet, Etički kodeks ponašanja funkcionera lokalne vlasti, koji je usvojen u većini gradova i opština Srbije). Naravno, ovaj dokument bi trebalo dovesti u vezu i sa odredbama Poslovnika o radu, kao i postojećih akata Narodne skupštine kojima se uređuje ponašanje zaposlenih lica i posetilaca Narodne skupštine.

Delotvornost Kodeksa se može najbolje ostvariti ako bi se odredilo lice ili telo nadležno za praćenje njegove primene, kao i način provere poštovanja primene odredaba.

23. Obrazovanje specijalizovanih odeljenja javnog tužilaštva radi krivičnog gonjenja težih slučajeva korupcije;

Uloga Narodne skupštine se ovde svodi na usvajanje propisa koji bi omogućio takve promene u javnotužilačkoj organizaciji.

24. Uvođenje preventivnih mera i kontrolnih mehanizama za sprečavanje sukoba interesa nosilaca pravosudnih funkcija;

Uloga Narodne skupštine je vezana za usvajanje odgovarajućih zakona. Jednim delom u pitanju je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, kojim se uređuje i sukob interesa nosilaca pravosudnih funkcija.

35. Uvođenje periodične obavezne analize rada organa otkrivanja, gonjenja i suđenja;

Uloga Narodne skupštine u vezi sa ovim pitanjima odnosi se pre svega na usvajanje odgovarajućih propisa, ukoliko su potrebni.

Analiza rada organa nadležnih za otkrivanje, gonjenje i sudsko procesuiranje krivičnih dela korupcije bi takođe trebalo da bude predmet razmatranja odgovarajućih skupštinskih odbora (Odbor za pravosuđe i upravu, Odbor za bezbednost). Ti odbori bi, radi realizacije preporuke iz Strategije mogli svojim aktima predvideti da će aktivnosti policije, tužilaštava i sudova u borbi protiv korupcije biti periodično predmet njihove posebne pažnje.

Uloga Narodne skupštine u vezi sa ovim pitanjima odnosi se pre svega na usvajanje odgovarajućih propisa. Materija je delimično regulisana Ustavom, a zatim i Zakonom o javnim tužilaštvima. Očigledno je, na osnovu odredaba 55 do 57 toga zakona daje stalnost javnotužilačke funkcije samo delimično (stalnost postoji nakon što prođe tri godine u zvanje zamenika javnog tužioca). Zbog toga bi u odgovarajućem postupku (mišljenje Agencije) ispitati u kojoj meri je status javnih tužilaca regulisan u skladu sa ovom preporukom i kakve bi izmene u propisima trebalo načiniti.

37. Obavezno periodično ocenjivanje rada nosilaca javnotužilačkih funkcija na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma;

Ovde je uloga Narodne skupštine vezana za usvajanje odgovarajućih propisa i ispunjena je usvajanjem Zakona o Javnom tužilaštvu (član 99.).

Ovde je uloga Narodne skupštine vezana za usvajanje odgovarajućih propisa. Na primer, pri izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, valjalo bi ispitati da li je ova preporuka ispunjena (trenutno su pravosudni organi indirektni korisnici budžeta).

39. Obavezna naknadna kontrola odluke tužilaštva u slučajevima nepokretanja ili obustave postupka krivičnih dela sa elementima korupcije ili u slučajevima odugovlačenja krivičnog postupka

Ovde je uloga Narodne skupštine vezana za usvajanje odgovarajućih propisa. Takvi propisi još nisu doneti. Pitanje se možda može rešiti i bez upliva Narodne skupštine, odnosno usvajanja propisa, kroz mere koje bi bile sprovođene u okviru javnotužilačke hijerarhije.

46. Izmena Zakonika o krivičnom postupku u cilju efikasnijeg otkrivanja i procesuiranja krivičnih dela sa elementima korupcije;

Ovde je uloga Narodne skupštine vezana za usvajanje odgovarajućih propisa. Istina, u Akcionom planu je upisano da je ova preporuka već realizovana, ali je sasvim izvesno da bi takvu ocenu trebalo preispitati budući da je započet rad na izmenama ovog Zakonika i najavljeno delimično odustajanje od koncepcija koje su ustanovljene Zakonikom iz 2006 (SG RS broj 46 iz 2006).

47. Uvođenje efikasnije istrage, uz izmene ovlašćenja istražnog sudije i tužioca;

Ovde je uloga Narodne skupštine vezana za usvajanje odgovarajućih propisa. U akcionom planu piše da je aktivnost već realizovana. Međutim, očigledno je da se takva ocena mora preispitati u sklopu najavljenih izmena Zakonika i najave delimičnog napuštanja koncepcije Zakonika iz 2006.

U pogledu ove preporuke obaveze Narodne skupštine su dvojake. Sa jedne Narodna skupština je organ koji usvaja zakone, a zakonima se stvaraju uslovi za zaštitu osoba koje prijavljuju korupciju i svedoka. Prema Akcionom planu, zakon kojim se reguliše pitanje zaštite svedoka je usvojen.

U pogledu zaštite osoba koje prijavljuju korupciju može se doneti jedan ili više propisa, to jest propisa u kojima se uređuju pitanja vezana za rad pojedinih službenika ili pojedinih službi. Na primer, u Narodnoj skupštini se od decembra 2007 godine nalazi predlog izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

koji predviđa zaštitu određenog kruga javnih službenika koji obelodane korupciju. U predlogu zakona se kaže:

„Ovlašćeno lice koje, radi ostvarivanja prava javnosti da zna, otkrivanja korupcije ili drugih nezakonitih radnji, suprotno svojim radnopravnim obavezama, omogući slobodan pristup informaciji od javnog značaja, a imalo je razlog da veruje u njenu tačnost ili potpunost, ne može se zbog toga pozvati na odgovornost.“

Narodna skupština još uvek nije raspravljala o ovom predlogu zakona, i nije izvesno kada će to da učini. Naime, ovaj predlog zakona se ne nalazi na spisku predloga koji su u proceduri. Najavljeno je (od strane predsednice NS njegovo stavljanje na dnevni red u toku prolećnog zasedanja).

Pored zakonodavne aktivnosti, Narodna skupština bi u okviru ove preporuke mogla da bliže uredi postupanje po predstavkama koje dobija, odnosno zaštitu podataka o osobama koje u svojim predstavkama Narodnoj skupštini ukazuju na korupciju.

Ova preporuka se odnosi na usvajanje zakona, što je učinjeno, ali se ne isključuje potreba izmena u budućnosti, pogotovo kada se uzme u obzir započet rad na izmeni Zakonika o krivičnom postupku.

50. Proširenje upotrebe specijalnih istražnih mera za krivična dela sa elementima korupcije;

Ova preporuka se odnosi na usvajanje Zakonika o krivičnom postupku i posebnih zakona kojima se uređuje postupanje državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

51. Izmena procesnih propisa u cilju sprečavanja njihove zloupotrebe od strane učesnika u postupku;

Ova preporuka se odnosi na usvajanje zakona. Ispitivanje antikorupcijskih efekata kod izmena Zakona o opštem upravnom postupku (koji je u proceduri), kao i propisa koji uređuju druge postupke (parnički, izvršni), treba da bude jedna od stvari kojima bi se parlament bavio tokom rasprave.

52. Dosledna primena propisa o obaveznom oduzimanju koristi koja potiče od korupcije;

Ova preporuka se odnosi na usvajanje zakona, barem kada je reč o ulozi Narodne skupštine. Zadatak je delimično obavljen usvajanjem Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (SG RS broj 97 iz 2008).

53. Prebacivanje tereta dokazivanja na okrivljenog kod oduzimanja imovinske koristi;

Ova preporuka se odnosi na usvajanje zakona. To je delimično učinjeno Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. U vezi sa ovom tačkom bi trebalo razmotriti unošenje u krivično zakonodavstvo (izmene Krivičnog zakonika) krivičnog dela «nezakonitog bogaćenja» iz člana 20 Konvencije UN protiv korupcije.

55. - Izrada uputstva o postupanju sa privremeno oduzetom, zamrznutom i oduzetom imovinskom koristi;

U Akcionom planu se navodi da Narodna skupština takođe ima zaduženja u vezi sa ovom preporukom, ali je u pitanju verovatno greška.

56. Uvođenje ograničenja za osobe pravnosnažno osuđene za krivična dela sa elementima korupcije;

Ova preporuka se odnosi na usvajanje zakona. U pitanju je pre svega ograničenje koje se može u formi mere – pravnih posledica osude propisati u Krivičnom zakoniku. Druga varijanta je da se u zakonima koji regulišu izbor funkcionera propiše da na tu funkciju ne može da dođe osoba koja je pravosnažno osuđena za neko od krivičnih dela sa elementom korupcije. Ova preporuka je manjim delom ispunjena usvajanjem Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije u kojem je kao posledica krivičnog dela koje može da učini funkcioner prikrivanjem podataka o vrednosti svoje imovine i zabrana sticanja javne funkcije u trajanju do deset godina po pravnosnažnosti presude (član 73).

58. Formiranje nezavisnih i specijalizovanih institucija za veštačenje u krivičnom postupku;

64. Unapređivanje unutrašnje i spoljne kontrole rada policije i obezbeđivanje institucionalne efikasnosti;

3. Sistem državne uprave, teritorijalne autonomije, lokalne samouprave i javnih službi

65. Dosledno sprovođenje propisa o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja;

U vezi sa ovom preporukom Narodna skupština ima obaveze poput svih organa vlasti u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Među tim obavezama nalaze se:

• donošenje rešenja u slučaju da se zahtev tražioca odbija iz nekog na Zakonu zasnovanom razlogu

• održavanje „nosača informacija“, to jest dokumenata koji sadrže informacije o radu ili u vezi sa radom Narodne skupštine

• objavljivanje Informatora o radu i njegovo redovno ažuriranje u skladu sa Uputstvom Poverenika za informacije od javnog značaja

• podnošenje godišnjih izveštaja o sprovođenju Zakona Povereniku za informacije od javnog značaja

Dosadašnja praksa primene ovog zakona je pokazala da organi vlasti najbolje mogu da odgovore svojim obavezama ukoliko odrede ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima (ili više takvih lica) i obavljanje drugih poslova koji iz zakona proizlaze. Međutim, ni puko određivanje ovlašćenog lica nije dovoljno, već je potrebno unutrašnjim aktima organa vlasti obezbediti da taj službenik ima sva potrebna ovlašćenja za ispunjenje svojih obaveza iz Zakona, ali i odgovarajuće uslove za rad.

Kad je reč o ovlašćenjima naročito je važno da ovo lice ima mogućnost da od rukovodilaca pojedinih organizacionih jedinica dobije u veoma kratkom roku podatke koji se kod njih nalaze i da bude ovlašćeno da odlučuje o tome da li je potrebno da sadržaj nekih dokumenata koji su traženi zahtevom za pristup informacijama bude i dalje tajan.

Kad je reč o uslovima za rad, važno je da taj službenik ne bude preopterećen drugim obavezama, da ima na raspolaganju prostoriju u kojoj može primati tražioce zahteva, da ima na raspolaganju dobru internet i telefonsku vezu, štampač i kopir aparat.

Važno je takođe obezbediti da i drugi službenici dobiju odgovarajuću obuku, kako bi svi zahtevi stizali kod prave osobe.

Narodna skupština se dugo vremena nalazila među organima koji prednjače u ispunjavanju obaveza iz ovog zakona. Zatim se situacija pogoršala, naročito u pogledu Informatora o radu koji dugo nije bio ažuriran. Međutim, u januaru 2009 je došlo do značajnog poboljšanja, ažuriranjem Informatora i donošenjem Uputstva od strane sekretara NS, tako da se može reći da je obaveza u ovom trenutku ispunjena, ali da o njoj stalno treba voditi računa, pošto je u pitanju neprestan proces.

74. Dosledna primena principa rada državne uprave: depolitizacija, profesionalizacija, racionalizacija, modernizacija i otvorena Vlada, kao i revizija sistematizacija radnih mesta u svim organima državne uprave, u skladu sa navedenim principima;

U vezi sa ovom preporukom, za koju se u Akcionom planu bez ikakvog dokaza kaže da je realizovana (možda se mislilo na usvajanje Zakona o državnim službenicima), Služba Narodne skupštine bi, za početak, mogla da preispita da li su u potpunosti uspostavljena jasna merila za sprovođenje kontrole poštovanja ovih načela. U narednoj fazi trebalo bi ustanoviti da li se kriterijumi u stvarnosti i poštuju.

• Istraživanje u vezi sa obučenošću zaposlenih u Službi za ispunjavanje radnih zadataka koje imaju (potreba za stručnim usavršavanjem zaposlenih i profilisanje stručnjaka koje je potrebno zaposliti)

• Analiza radnih procesa koji se odvijaju unutar Službe, uočavanje potrebe za eventualnom racionalizacijom kroz promenu procedura ili unutrašnje organizacione strukture

• Uvođenje savremenih sredstava komuniciranja unutar Službe i u odnosu sa Narodnom skupštinom

• Revizija sistematizacije radnih mesta, pri čemu bi kao polazište trebalo da posluže poslovi i zadaci koje Služba treba da obavlja na osnovu Zakona o Narodnoj skupštini, Poslovnika o radu Narodne skupštine i akata koji uređuju rad Službe, sa ciljem da Sistematizacija bude skrojena tako da se znaju jasno odgovorne jedinice za svaki zadatak koji će pred Službom stajati i da broj zaposlenih u pojedinim organizacionim jedinicama, njihova stručna sprema i radno iskustvo budu u skladu sa potrebama za obavljanje tih zadataka. Te potrebe bi bile utvrđene na osnovu prethodnog iskustva u radu Službe i na osnovu pretpostavljenog obima posla za izvršenje pojedinih zadataka u novom pravnom okviru.

75. Uspostavljanje mehanizma koji garantuje nepristrasan, objektivan i apolitični odabir kadrova i njihovo unapređivanje;

Preporuka je definisana tako da obuhvata donošenje odgovarajućih propisa, i u tom delu je delimično ispunjena donošenjem Zakona o državnim službenicima, ali i tako da podrazumeva primenu tog zakona u praksi (organizovanje internih i javnih konkursa, ocenjivanje državnih službenika, formiranje konkursnih komisija, ostvarenje prava na žalbu, objavljivanje izabranih službenika, uspostavljanje mehanizama kontrole itd.).

Na Narodnoj skupštini, kao i svakom drugom državnom organu jeste da preispita u kojoj meri izvršava svoje zakonske obaveze i da promeni praksu ukoliko je to potrebno.

76. Obezbeđivanje odgovarajućih plata i uslova za rad službenika organa uprave i javnih službi;

U vezi sa ovom preporukom nije jasno šta bi mogla da bude uloga Narodne skupštine, osim u vezi sa usvajanjem propisa (zakon o budžetu, zakoni kojim se određuju plate).

77. Uspostavljanje efikasnog sistema kontrole i odgovornosti službenika organa uprave i javnih službi;

U vezi sa ovom preporukom ostalo je nejasno šta bi trebalo da preduzmu pojedini državni organi, osim onih promena koje su uvedene Zakonom o državnim službenicima a koji podrazumevaju mehanizme odgovornosti i ocenjivanje rada i pune primene tih odredaba.

Kako bi se formulisao plan aktivnosti trebalo bi izvršiti analizu sadašnjeg stanja u primeni mera nadzora nad radom i mera kojima se obezbeđuje odgovornost zaposlenih u Službi Narodne skupštine. Na primer, u slučaju da nisu pokretani ili da su veoma retko pokretani disciplinski postupci zbog kršenja radnih obaveza, ne bi trebalo unapred zaključiti da je stanje zadovoljavajuće, već bi trebalo utvrditi u kojoj meri su nadzorni mehanizmi bili podobni da pojave kršenja radnih obaveza budu primećene i postupci protiv odgovornih pokrenuti.

Zbog toga se predlaže da se u okviru ove obaveze izvrši analiza efikasnosti sistema nadzora nad zaposlenima. Na primer, ako je članom 109 Zakona o državnim službenicima propisano da se smatra težom povredom radne obaveze dodatni rad službenika koji nije odobren ili prijavljen (u zavisnosti od vrste posla), a nisu bili vođeni disciplinski postupci po tom osnovu, trebalo bi utvrditi koje su mogućnosti da pretpostavljeni ili bilo ko unutar Službe uopšte dođe do saznanja da se takav nedozvoljeni rad odvija i da reaguje pokretanjem postupka. Ukoliko su mogućnosti za to nikakve, trebalo bi osmisliti način koji bi omogućio da se do takvih saznanja dođe ili da se sumnje efikasno provere.

78. Zaštita službenika organa uprave i javnih službi koji odbiju izvršavanje protivzakonitih naloga pretpostavljenih;

U vezi sa ostvarivanjem ove preporuke Akcionim planom je predviđeno da svi državni organi odrede «kontaktnu tačku» za podnošenje žalbi, da informišu službenike o pravu da odbiju izvršavanje protivzakonitih naloga i o postupku podnošenja prijave odnosno žalbe. Na Narodnoj skupštini, odnosno njenoj Službi, je da ispita u kojoj meri se poštuju obaveze iz ove preporuke u ovom trenutku i da utvrde šta bi mogli da učine da se stanje popravi.

Ova preporuka se odnosi na sve državne organe. Budući da je Narodna skupština već izdvojena u preporuci broj 9 , u pitanju je ponavljanje obaveza iz te preporuke.

82. Uređivanje pravila o sprečavanju sukoba interesa, o obavljanju političkih i javnih aktivnosti, primanju poklona i zaštiti službenih informacija;

Ova preporuka se prevashodno odnosi na državne službenike a ne na javne funkcionere. U Akcionom planu se konstatuje da su promene propisa usvojene (misli se na Zakon o državnim službenicima), a da kao trajni zadatak ostaje njihovo sprovođenje, to jest uspostavljanje sistema kontrole, informisanje službenika o pravilima vezanim za sukob interesa i sprovođenje periodičnih kontrola. Mada su u Akcionom planu za ove radnje zaduženi SUK i organ za sprečavanje korupcije, nema prepreke da se i unutar Službe Narodne skupštine, unutrašnjim aktom, predvide mehanizmi za proveru poštovanja pravila o sukobu interesa zaposlenih.

83. Uvođenje pravila o prelasku zaposlenih iz javnog u privatni sektor i zabrane iskorišćavanja bivše službene pozicije;

U pogledu ove preporuke uloga Narodne skupštine je vezana prevashodno za usvajanje zakona . Tu je pre svega reč o Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je usvojen u novembru 2008. Međutim, pored ovih pravila, pitanje se može urediti i aktima Narodne skupštine za pojedine specifične situacije, na primer u odnosu na situacije kada se bivši službenici Narodne skupštine ili bivši narodni poslanici pojave kao lobisti u Narodnoj skupštini.

84. Uspostavljanje mehanizama za prijavljivanje protivzakonitog i neetičkog rada državnih i javnih službenika i mehanizama za zaštitu osoba koje to prijavljuju;

U vezi sa ovom preporukom iz Strategije u Akcionom planu se navode aktivnosti poput «izrade standardizovanog formulara sa kovertom i adresom organa kojem se prijavljuju protivzakoniti postupci javnih službenika», «dostupnost formulara licima koja prijavljuju u samom državnom organu» i «obavezno obaveštavanje lica koje je prijavilo o preduzetim merama».

Kada se razmišlja o implementaciji ove mere u Narodnoj skupštini trebalo bi imati u vidu pre svega činjenicu da se nezakonitost u radu službenika može prijavljivati i drugim nadležnim organima. Međutim, cilj preporuke iz Strategije je očigledno da se uspostavi i interni mehanizam za prijavljivanje nezakonitosti i ispitivanje takvih predstavki. Stoga bi u okviru ove preporuke trebalo osmisliti sledeće:

• Formular za prijavljivanje pojava koje po mišljenju podnosioca prijave predstavljaju nezakonit ili neetičan postupak nekog pripadnika Službe Narodne skupštine

• Način objavljivanja ili stavljanja na raspolaganje formulara (objavljivanje na internet prezentaciji, dostupnost formulara u prostorijama Narodne skupštine, naročito na mestima gde građani mogu imati pristup)

• Određivanje unutrašnje organizacione jedinice, pojedinca ili posebne komisije koja bi bila nadležna za ispitivanje ovakvih prijava

• Određivanje postupka za ispitivanje navoda iz prijave i rokova za obavljanje pojedinih radnji

• Očuvanje poverljivosti podataka kako bi se sprečile štetne posledice za podnosioca prijave ili lice na koje se prijava odnosi dok traje postupak utvrđivanja činjenica

• Obaveza obaveštavanja organa nadležnih za pokretanje drugog postupka u slučaju da postoji osnovana sumnja ili da je utvrđeno da je povređen zakon ili pravila etičkog postupanja

• Način obaveštavanja podnosioca prijave o ishodu postupka, uz zaštitu legitimnih interesa lica na koje se prijava odnosi

• Način obaveštavanja javnosti o tome kako funkcioniše mehanizam za prijave i sankcionisanje (npr. objavljivanje opisa situacija i postupanja bez navođenja identifikacionih podataka lica na koje se prijava odnosi i podnosioca prijave na internet prezentaciji Narodne skupštine)

U svakom slučaju, preduzimanje ovih mera trebalo bi da bude u nadležnosti sekretara Narodne skupštine, ili organizacione jedinice, lica ili grupe koju sekretar odredi.

Ova mera se odnosi na sve državne organe i podrazumeva izradu godišnjeg plana kontrole, pripremu predloga za izmenu propisa ukoliko su potrebne i doslednu primenu sankcija u slučaju povrede propisa.

U konkretnom slučaju, kada je reč o Narodnoj skupštini, primena ovih mera će zavisiti od toga da li Narodna skupština uopšte naplaćuje administrativne takse ili ne.

86. Definisanje i primena mera za pojednostavljivanje procedura za ostvarivanje prava građana pred organima uprave i javnim službama, prevashodno s ciljem pribavljanja dokumentacije na jednom mestu;

I ova preporuka, mada se u određenoj meri odnosi na sve državne organe, nije od većeg značaja za Narodnu skupštinu, s obzirom na nepostojanje procedura za ostvarivanje prava građana u postupcima pred ovim organom.

87. Zakonsko uređenje kriterijuma za određivanje tajnosti dokumenata i postupaka za njihovo čuvanje;

U vezi sa ovim pitanjem Narodna skupština ima zadatak da usvoji zakon koji će, u skladu sa međunarodnim standardima utvrditi proceduru i uslove za stavljanje oznake poverljivosti ili tajnosti na određene dokumente i informacije, definisati bitne pojmove, urediti postupak za skidanje tajnosti i druga bitna pitanja. U vezi sa tim valja napomenuti da se u Narodnoj skupštini od 7. decembra 2007 nalazi predlog Zakona o klasifikaciji, koji uređuje upravo ova pitanja. Taj predlog, podnet u vidu narodne inicijative podržane od strane preko 30.000 građana Narodna skupština još nije razmatrala, niti se nalazi na spisku predloga akata koji su u proceduri pred Narodnom skupštinom. Prema najavama predsednice NS, predlog zakona bi se mogao naći u proceduri na prolećnom redovnom zasedanju 2009.

89. Uvođenje principa rotacije službenika organa uprave i javnih službi na radnim mestima podložnim korupciji;

U vezi sa ovim pitanjem uloga Narodne skupštine može biti dvojaka. Prva je usvajanje propisa koji bi takvu «rotaciju» službenika nalagao ili omogućavao, kada ga podnesu ovlašćeni predlagači.

Drugi zadatak je onaj koji imaju svi državni organi, i obuhvata «pripremu procene i izrade plana rotacije službenika» i «prethodno upoznavanje zaposlenih sa načinom i uzrocima rotacije». Najvažniji deo posla u pogledu ove preporuke jeste analiza rizika, to jest procene da li postoje radna mesta u Službi Narodne skupštine na kojima je mogućnost korupcije velika, uzimajući u obzir obim diskrecionih ovlašćenja, postojanje mehanizama kontrole i obim kontakata sa potencijalnim koruptorima. Ukoliko bi se pokazalo da je rizik na nekom radnom mestu ili u vezi sa obavljanjem pojedinih zadataka veliki, trebalo bi ili pojačati mere nadzora i kontrole ili predvideti «rotaciju» u smislu periodične promene lica koje će biti zaduženo za izvršenje takvih rizičnih radnih zadataka.

90. Sistematsko stručno usavršavanje službenika organa uprave i javnih službi.

Mada je sistematsko stručno usavršavanje službenika pre svega povereno Službi za upravljanje kadrovima, nema prepreke da se o njemu stara i svaki državni organ za sebe. Obuka o kojoj je ovde reč, prema Akcionom planu obuhvata pre svega «sadržaje sa područja etike, integriteta, korupcije, prevara, poreskih utaja, protivpravnih postupanja u računovodstvu i dostupnosti informacija od javnog značaja».

Radi realizacije ove preporuke važno je obezbediti da službenici dobiju mogućnost da učestvuju u obukama koje budu vršili spoljni akteri, ali i da sama Služba Narodne skupštine pripremi i organizuje obuku o pojedinim pitanjima, koja bi obuhvatila specifičnosti postupanja u ovom državnom organu (npr. postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama).

95. Uspostavljanje mehanizama za ocenu celishodnosti potreba budžetskih korisnika pri planiranju budžeta;

Ovaj zadatak se pre svega odnosi na Ministarstvo finansija, kako je i napisano u Akcionom planu. Međutim, s obzirom na to da je Državna revizorska institucija nadležna da između ostalog proverava i celishodnost trošenja budžetskih sredstava, inicijativa za uspostavljanje ovih kriterijuma bi mogla i odatle da potekne.

Uloga Narodne skupštine i drugih korisnika budžetskih sredstava na ovom polju je pre svega u tome da pripremaju svoje predloge finansijskih planova tako da oni odražavaju njihove stvarne potrebe. Da bi se do tog cilja došlo, nužno je da dokumenti na osnovu kojih se priprema predlog finansijskog plana budu što detaljnije obrazloženi i razmotreni od strane internog revizora.

102. Uspostavljanje efikasne kontrole izvršenja budžeta od strane zakonodavne vlasti;

Narodna skupština kontroliše izvršenje budžeta na različite načine. Pre svega, to je mogućnost da Narodna skupština usvoji ili ne predlog zakona o završnom računu koji izvršna vlast podnese.

Druga mogućnost je da se kontrola izvršenja pojedinih segmenata budžeta vrši kroz pribavljanje informacija od Ministarstva finansija i resornih ministarstava, pri čemu informacije mogu da zatraže narodni poslanici, Odbor za finansije i drugi odbori.

Treća mogućnost je kontrola koja se vrši posredno, preko Državne revizorske institucije. Naime, ovaj državni organ podnosi Narodnoj skupštini izveštaje, iz kojih se Narodna skupština upoznaje sa podacima o izvršenju budžeta i drugim pitanjima.

Da bi ova kontrola bila efikasna, potrebno je pre svega da se Narodna skupština koristi mehanizmima koji joj stoje na raspolaganju, i da po potrebi izgradi nove.

Da bi nadzor koji Narodna skupština vrši bio efikasniji, trebalo bi razmotriti formiranje novog odbora narodne skupštine (npr. «budžetski odbor») koji bi se bavio isključivo pitanjima nadzora nad sprovođenjem budžeta u toku budžetske godine i nadzora nad planiranjem budžeta. Ovaj odbor bi se u velikoj meri mogao oslanjati na nalaze Državne revizorske insititucije. Odbor bi mogao svojim unutrašnjim pravilima ili odlukama da predvidi u kojim situacijama će pozivati predstavnike izvršne vlasti da pruže dodatna objašnjenja u vezi sa svojim postupcima ili pojedinim pitanjima. Odbor bi takođe mogao da inicira postupak protiv rukovodilaca onih organa izvršne vlasti za koje utvrdi da nisu poštovali odobreni budžet ili nisu želeli da pruže dodatna obaveštenja. Jedan od zadataka ovog odbora moglo bi da bude i staranje da se otklone problemi u radu na koje nailazi Državna revizorska institucija.

103. Stvaranje zakonskih i materijalnih uslova za efikasno obavljanje poslova budžetske inspekcije i revizije;

U slučaju potrebe, Narodna skupština bi trebalo u vezi sa ovom tačkom da usvoji izmene Zakona o budžetskom sistemu. Međutim, ma koliko zakon omogućavao budžetskoj inspekciji i internim revizorima u korisnicima budžeta da obavljaju svoje poslove, oni to neće moći da čine ukoliko ih ne bude dovoljno. Dakle, zadatak Narodne skupštine (npr. u procesu razmatranja Zakona o budžetu) bi mogao da se sastoji u utvrđivanju (kroz traženje dodatnih informacija od Vlade) da li su Ministarstvo finansija i budžetski korisnici u Vladinom predlogu predvideli dovoljan broj budžetskih inspektora i internih revizora (i sredstva koja se odnose na njihov rad).

U slučaju potrebe, Narodna skupština bi trebalo u vezi sa ovom tačkom da usvoji izmene Zakona o budžetskom sistemu. Trenutna slabost zakonske odredbe jeste to što ne postoje jasni rokovi za uspostavljanje ovih službi u jedinicama lokalne samouprave i što nema posledica za one lokalne samouprave (odnosno gradonačelnike i predsednike opština) koji ove službe ne organizuju.

105. Uvođenje interne finansijske kontrole svim korisnicima budžeta i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja;

U slučaju potrebe, Narodna skupština bi trebalo u vezi sa ovom tačkom da usvoji izmene Zakona o budžetskom sistemu.

Pored toga, Narodna skupština bi trebalo da preispita u kojoj meri poštuje obaveze iz člana 66. Zakona o budžetskom sistemu, a prema kojem «korisnici budžetskih sredstava, uspostavljaju sisteme interne kontrole za sve transakcije računa prihoda i rashoda, računa finansijskih sredstava i obaveza i računa finansiranja, kao i upravljanja državnom imovinom.

Sistem interne kontrole sastoji se iz mreže, koja čini jednu organizaciju, čiji je cilj da obezbedi:

4) čuvanje sredstava i ulaganja od gubitaka, uključujući i od prevara, nepravilnosti i korupcije;

Interna kontrola se organizuje kao sistem procedura i odgovornosti svih lica uključenih u finansijske i poslovne procese korisnika budžetskih sredstava.»

Narodna skupština bi mogla da zatraži od Državne revizorske institucije da ispita u kojoj meri uspostavljeni sistem internih kontrola u Narodnoj skupštini može da odgovori postavljenim zadacima.

107. Slobodan pristup informacijama koje se odnose na planiranje i izvršenje budžeta;

U Akcionom planu se ovim povodom navode kao zadaci «dosledna primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja» i «mesečno objavljivanje izveštaja o usklađenosti trošenja sredstava na osnovu plana».

Primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama na ovom polju pre svega znači da kada je Narodnoj skupštini podnet zahtev koji se odnosi na predloge finansijskih planova, odobren budžet, plan izvršenja budžeta i pojedinačne dokumente iz kojih se može videti kako je trošen budžet u toku godine, tim zahtevima treba da bude udovoljeno na način koji predviđa Zakon (dostavljanje kopije dokumenta ili omogućavanje uvida u propisanom roku), ili pak da ti zahtevi treba da budu odbijeni rešenjem u zakonskom roku, ukoliko postoji neki na zakonu zasnovan razlog koji tako nešto omogućava. S obzirom na prirodu ovih dokumenata teško bi bilo zamisliti situaciju u kojoj bi bilo opravdano uskratiti javnosti u potpunosti pristup ovim dokumentima (osim u delu koji sadrži određene lične podatke).

Drugi aspekt poštovanja Zakona ogledao bi se u objavljivanju finansijskih podataka i pre nego što ih iko zatraži – u Informatoru o radu ili na internet stranicama Narodne skupštine. Budući da se Informator o radu, na osnovu Uputstva za objavljivanje koje je izdao Poverenik, ažurira na mesečnoj osnovi, obaveza mesečnog objavljivanja izveštaja o usklađenosti trošenja sredstava na osnovu plana se takođe može ispuniti redovnim ažuriranjem Informatora o radu.

„podaci o odobrenom budžetu državnog organa za tekuću godinu (ukupan i iznos po stavkama), podaci o ostvarenim i utrošenim sredstvima u toku tekuće godine, prema poslednjem raspoloživom obračunu, kao i podaci o planiranom, odobrenom i ostvarenom budžetu u toku najmanje jedne godine unazad, ukupno i po stavkama, kao i drugi korisni podaci o budžetu državnog organa (na primer: planovi za naredne godine i slično)“

Osim toga, Narodna skupština može da značajno doprinese ostvarivanju ove preporuke i kroz izmene Zakona o budžetskom sistemu koje bi učvrstile obavezu proaktivnog objavljivanja pojedinih dokumenata o pripremi budžeta i izvršenju budžeta.

Uloga Narodne skupštine se ovde svodi na usvajanje propisa kada budu predloženi i proveru njihove usaglašenosti sa propisima EU.

109. Uvođenje sintetičkog poreza na dohodak građana i samooporezivanje dohotka preduzetnika;

Uloga Narodne skupštine se ovde svodi na usvajanje propisa kada budu predloženi, ili na predlaganje takvih propisa od strane pojedinih narodnih poslanika.

Uloga Narodne skupštine se ovde svodi na usvajanje propisa kada budu predloženi, a delimično je već ispunjena.

Uloga Narodne skupštine se ovde svodi na usvajanje propisa kada budu predloženi, kao i na razmatranje eventualnog uvođenja novih porskih oblika i sa stanovišta ove preporuke iz Strategije.

Uloga Narodne skupštine se ovde svodi na usvajanje propisa kada budu predloženi. Međutim, Narodna skupština, preko odbora za finansije ili narodnih poslanika može i sama da inicira analizu efikasnosti prikupljanja poreza i zatraži od Poreske uprave (preko Vlade) da se pripreme mere radi efikasnijeg prikupljanja ovih državnih prihoda.

Uloga Narodne skupštine je u vezi sa ovom preporukom dvojaka. S jedne strane, Narodna skupština ima ulogu u usvajanju izmena propisa iz oblasti javnih nabavki (nedavno je takav predlog zakona usvojen). Međutim, s obzirom na prirodu javnih nabavki, to je oblast gde će i ubuduće sasvim sigurno biti potrebno da se vrše korekcije zakonskih normi.

S druge strane, Narodna skupština, kao jedan od naručilaca u smislu Zakona o javnim nabavkama, treba da poštuje svoje obaveze koje proizlaze iz tog zakona. Pored ostalih novina, Narodnu skupštinu nakon usvajanja novog Zakona očekuje i obaveza određivanja službenika za javne nabavke, kao i objavljivanje dokumentacije vezane za postupke većih javnih nabavki na Portalu javnih nabavki. U tom pogledu, Narodna skupština može i treba da posluži kao primer drugim naručiocima, i da na Portalu objavljuje i dokumente i kada ne postoji zakonska obaveza već samo mogućnost (npr. konkursna dokumentacija, objavljivanje oglasa za javne nabavke male vrednosti).

Pored toga, Narodna skupština je dobila i novi zadatak – da izabere u zakonskom roku, koji još uvek teče, članove Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

121. Uspostavljanje efikasnog mehanizma kontrole svrsishodnosti i opravdanosti planiranih javnih nabavki;

Kontrola svrsishodnosti i opravdanosti planiranih javnih nabavki jedan je od zadataka kojim se bavi Državna revizorska institucija. Međutim, i sami budžetski korisinici mogu vršiti ove provere, ukoliko imaju uspostavljene mehanizme interne kontrole i interne revizije.

Imajući to u vidu, Narodna skupština bi, radi ispunjenja obaveza iz ove preporuke, mogla da preispita sadašnji sistem za planiranje javnih nabavki, upravo sa stanovišta utvrđivanja opravdanosti nabavljanja pojedinih dobara, usluga ili radova. Ukoliko se utvrdi da ne postoji, trebalo bi uvesti sistem koji bi obezbedio da se prilikom sačinjavanja godišnjeg plana javnih nabavki i konkursne dokumentacije za pojedine nabavke ispituje ne samo zakonitost namere da se nabave pojedina dobra, usluge i radovi, već i opravadanost te nabavke, ili opravdanost količine ili određenog kvaliteta predmeta nabavke, odnosno elemenata kriterijuma koji su propisani u konkursnoj dokumentaciji.

123. Obezbeđivanje samostalnosti i nezavisnosti Komisije za zaštitu prava od izvršne vlasti

Uloga Narodne skupštine u vezi sa ovom preporukom odnosi se na usvajanje Zakona o javnim nabavkama koji obezbeđuje institucionalnu nezavisnost Komisije za zaštitu prava i na izbor članova Komisije u rokovima koje je zakon predvideo.

Ova preporuka je delimično ispunjena usvajanjem Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji i izborom članova Saveta te institucije. Međutim, ne isključuje se moguća potreba za izmenom i nekih drugih propisa.

Ova preporuka se odnosi na usvajanje eventualnih izmena Zakona o zaštiti konkurencije i drugih srodnih propisa. Jasnoća i delotvornost ove politike mogu se ceniti brižljivim razmatranjem izveštaja o radu Komisije, uspešnosti njenog rada i eventualnim teškoćama koje proizlaze iz zakonskog okvira ili drugih činilaca.

Uloga Narodne skupštine se ovde odnosi na uspostavljanje sistema unutrašnje kontrole na osnovu člana 66 Zakona o budžetskom sistemu. Ukoliko ovaj sistem nije u potpunosti uveden, ili ukoliko nalaz Državne revizorske institucije ili drugog revizora ukaže na to da sistem nije uspostavljen na dobar način, trebalo bi sprovesti odgovarajuće izmene.

131. Zasnivanje nezavisne spoljne revizije računovodstvenog poslovanja najvećih privrednih subjekata;

Uloga Narodne skupštine se odnosi na usvajanje izmena Zakona o računovodstvu i reviziji i drugih srodnih propisa, ukoliko bude potrebno, na osnovu ocene Vlade ili resornih odbora Narodne skupštine.

135. Sprovođenje zabrane pribavljanja poreskih olakšica po osnovu isplate sredstava u nezakonite svrhe;

Uloga Narodne skupštine se odnosi na usvajanje izmena zakona iz poreske sfere, ukoliko bude potrebno. Takva potreba bi se mogla utvrditi ukoliko bi Narodna skupština ili resorni odbori prikupili podatke od organa izvršne vlasti o raširenosti takvih zloupotreba.

139. Ukidanje odredbi o primanju poklona kao načinu finansiranja agencija sa javnim ovlašćenjima;

Uloga Narodne skupštine se odnosi na usvajanje izmena u zakonima koji uređuju način finansiranja organizacija sa javnim ovlašćenjima, a koje se prema sadašnjim propisima mogu finansirati iz poklona i donacija. Da bi se preporuka ispunila, trebalo bi prethodnom analizom utvrditi u kojim propisima je takav vid finansiranja omogućen.

141. Razgraničenje delatnosti oglašavanja i informativne funkcije unutar medija;

Uloga Narodne skupštine se odnosi na usvajanje izmena zakona, ukoliko bude potrebno.

142. Transparentan uvid u vlasničku strukturu medija i sprečavanje njihove monopolizacije;

Uloga Narodne skupštine se odnosi na usvajanje izmena zakona, ukoliko bude potrebno.

U ovom slučaju bi bilo pre svega reč o usvajanju zakona koji je trenutno u pripremi u Ministarstvu kulture, a koji bi trebalo da obezbedi javnost podataka o vlasništvu nad osnivačima javnih glasila. Osim toga, isti propis bi trebalo da uredi pitanja nedozvoljenog objedinjavanja vlasništva nad osnivačima javnih glasila (pre svega u oblasti štampanih medija i ukrštenog medijskog vlasništva).

Uloga Narodne skupštine se odnosi na usvajanje izmena zakona, ukoliko bude potrebno i kada budu predloženi. Delimično će se i ova preporuka ispuniti usvajanjem Zakona koji je pomenut u prethodnoj tačci.

144. Unapređenje propisa o statusu, pravima i radu medija u cilju stvaranja uslova za njihov nezavisan rad;

Uloga Narodne skupštine se odnosi na usvajanje izmena Zakona o javnom informisanju, ukoliko bude potrebno.

Uloga Narodne skupštine se odnosi na usvajanje izmena zakona, ukoliko bude potrebno.Reč je pre svega o eventualnim izmenama Zakona o javnom informisanju i Krivičnog zakonika.

U ovom slučaju, Narodna skupština, kao i svi drugi državni organi ne sme da diskriminiše javna glasila prilikom informisanja o svom radu, kao i pri omogućavanjem novinarima i javnim glasilima da ostvare prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama.

Zbog toga je veoma važno da Narodna skupština na jasan način uredi prava novinara i javnih glasila, način izdavanja akreditacija i dobijanja traženih dokumenata i druga bitna pitanja. U vezi sa tim bi trebalo razmotriti da li je potrebno dopuniti ili izmeniti unutrašnje akte Narodne skupštine.

Uloga Narodne skupštine se odnosi na usvajanje izmena zakona, ukoliko bude potrebno. Ovde nije samo reč o izmenama medijskog zakonodavstva, već i eventualnim izmenama Kriivčnog zakonika. U tom smislu bi od Ministarstva pravde moglo da bude zatraženo mišljenje o tome kroz koja krivična dela bi trgovanje uticajem u sredstvima javnog informisanja moglo biti sankcionisano.

156. Informisanje građana o preduzetim antikorupcijskim merama i njihovim efektima;

U okviru ove preporuke ima nekoliko mera koje Narodna skupština može da sprovede. S obzirom na to da su u Akcionom planu mere detaljnije razrađene nego kod većine drugih preporuka, one mogu biti dobro polazište i za postupanje Narodne skupštine.

• Redovno izveštavanje javnosti putem medija objavljivanjem informacija na internet prezentacijama nadležnih organa i organizacija i informisanjem na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

• Sprovođenje ispitivanja među građanima, korisnicima usluga državnih organa i stručnjacima pre utvrđivanja mera za borbu protiv korupcije, kad god je to primereno; analiza prikupljenih podataka uključivanje korisnih predloga u antikorupcijske programe i mere

• Pravovremeno obraćanje stručnoj javnosti i organizacijama zainteresovanim za sadržaj određenih mera u fazi pripreme, analiza njihovih predloga, obavljanje konsultacija u vezi sa prihvatljivim predlozima, i obrazloženje zbog čega neki predlog nije prihvatljiv

U vezi sa prvom tačkom, Narodna skupština ili njeni pojedini odbori bi mogli biti inicijatori stručnih skupova povodom predloga akata koji se nalaze u proceduri pred Narodnom skupštinom a koji su od značaja za borbu protiv korupcije. Takve stručne rasprave bi mogle da budu od pomoći narodnim poslanicima i nadležnim odborima za prethodno razmatranje ovih pitanja, pre odlučivanja o predlozima zakona.

U vezi sa drugom tačkom, Narodna skupština bi trebalo da obaveštava preko internet prezentacije i na druge pogodne načine javnost o antikorupcijskim merama koje je sama preduzela, bilo radi sprečavanja korupcije u samoj Narodnoj skupštini, bilo radi sprečavanja korupcije u drugim organima vlasti nad kojima vrši nadzor.

U vezi sa trećom tačkom Narodna skupština bi mogla da osmisli i sprovede istraživanje javnog mnenja (opšte građanstvo) ili ispitivanje među pojedinim naročito zainteresovanim kategorijama lica, a koje bi imalo za cilj da se utvrdi percepcija o korupciji i sposobnosti za borbu protiv korupcije Narodne skupštine kao institucije, narodnih poslanika, Službe Narodne skupštine i drugih državnih organa. S druge strane, istraživanje pojedinih kategorija lica, bi moglo biti usmereno na to da se ispita da li su oni koji se obraćaju Narodnoj skupštini, poslaničkim grupama, odborima, narodnim poslanicima ili Službi, sa inicijativama, predstavkama i primedbama zadovoljni interakcijom, na kakve su probleme naišli i na koji način bi taj odnos mogao da se unapredi. Ova istraživanja bi mogla da posluže kao osnov za osmišljavanje antikorupcijskih mera od strane same Narodne skupštine, ili za reviziju postojećih antikorupcijskih mera i programa.

U vezi sa četvrtom tačkom, valja primetiti da se ona prevashodno odnosi na organe koji pripremaju predlog određenog antikorupcijskog propisa ili mere, bilo da je reč o izvršnoj vlasti ili druge ovlašćene predlagače. Međutim, meru bi trebalo posmatrati i šire, tako da obuhvati i proces odlučivanja o aktima koji su u proceduri pred Narodnom skupštinom. Stoga bi u realizaciji ove aktivnosti trebalo Zakonom o Narodnoj skupštini ili Poslovnikom o radu urediti mogućnost da zainteresovana lica podnesu svoje inicijative i predloge u vezi sa predlozima akata koji su u proceduri pred Narodnom skupštinom, kao i obavezu onih kojima su inicijative upućene da se o njima izjasne u određenom roku uz obrazloženje zbog čega su te inicijative prihvatljive ili ne. Kako bi se izbeglo neprimereno opterećenje Narodne skupštine, odbora, poslaničkih grupa i narodnih poslanika, stvari bi se mogle urediti tako da oni budu obavezni da razmotre i odgovore samo na inicijative koje su podnete u određenom obliku (npr. samo inicijative koje su podnete u vidu predloga amandmana na akt koji je u skupštinskoj proceduri), dok bi u drugim slučajevima odgovore davali na dobrovoljnoj osnovi.

157. Informisanje građana o propisima kojima se reguliše slobodan pristup informacijama od javnog značaja;

U vezi sa ovom tačkom, Narodna skupština, kao i drugi organi vlasti u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, ima obavezu da u Informatoru o radu i na druge pogodne načine (na primer, na prijavnici u zgradi Narodne skupštine) mogu da dobiju potpune informacije o tome kako da ostvare pravo na pristup informacijama u posedu Narodne skupštine.

158. Obezbeđivanje delotvorne pravne zaštite u slučajevima neosnovanog uskraćivanja informacija;

Budući da najveće prepreke delotvornoj pravnoj zaštiti u slučajevima neosnovanog uskraćivanja informacija leže u pojedinim odredbama aktuelnog Zakona o slobodnom pristupu informacijama i Zakona o upravnim sprovima, obaveze Narodne skupštine po osnovu ove tačke odnose se pre svega na usvajanje izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama na osnovu predloga koji joj je dostavljen u decembru 2007 godine. U pitanju su izmene koje bi pružile pravo na žalbu protiv rešenja bilo kog organa vlasti Povereniku za informacije od javnog značaja (trenutno je 6 organa izuzeto iz ovog režima), kao i odredbe koje se odnose na izvršenje konačnog rešenja Poverenika. Kad je reč o Zakonu o upravnim sporovima, potrebno je uskladiti rešenja sa onima koja postoje u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, naročito u vezi sa tužbama zbog nedozvoljenog «ćutanja uprave».

159. Uvođenje pouzdanih mehanizama za dostavljanje pritužbi građana i obaveze državnih organa da na njih odgovore u zakonskom roku;

U vezi sa ovom stavkom antikorupcijske strategije uloga Narodne skupštine je dvojaka. Ukoliko je potrebno radi ove zaštite doneti ili izmeniti neke zakone, Narodna skupština bi trebalo o tome da odluči.

S druge strane, i Narodna skupština, kao i drugi državni organi ima u vezi sa ovom stavkom obavezu da uspostavi pouzdan mehanizam za dostavljanje pritužbi građana, obavezu da odgovori na te pritužbe i obavezu da proverava funkcionisanje mehanizma u praksi. Tu mogu biti u pitanju predstavke i pritužbe koje se odnose na rad drugih državnih organa ili one koje se odnose na rad same Narodne skupštine, narodnih poslanika ili službenika. Obaveza obuhvata donošenje unutrašnjih akata koji bi uredili podnošenje ovakvih pritužbi, objavljivanje informacija o tome kako se pritužbe mogu podnositi, utvrđivanje rokova za postupanje po pritužbama, uređenje postupka njihovog razmatranja, obavezu sačinjavanja godišnjeg izveštaja o postupanju sa pritužbama, organizovanje periodičnih provera funkcionisanja uspostavljenog sistema, odnos sa drugim nadležnim organima u vezi sa prikupljanjem podataka i obaveštavanjem o eventualnoj povredi propisa i druga pitanja. Radi realizacije ove obaveze verovatno bi bilo potrebno preispitati i reorganizaciju Službe Narodne skupštine, kako bi se obezbedilo da sve pritužbe budu u roku i kvalitetno procesuirane.

160. Uključivanje udruženja građana u aktivnosti državnih organa u borbi protiv korupcije;

U vezi sa ovom stavkom Strategije, od Narodne skupštine se očekuje da kada sama sprovodi neke antikorupcijske mere, a pogotovo one koje podrazumevaju učešće građana ili daju mogućnost udruženjima građana, da pozove građane i udruženja da u njima učestvuju (podnošenje pritužbi, podnošenje inicijativa).

Akcionim planom se eksplicitno predviđa obaveza organa koji sprovode antikorupcijsku strategiju da prikupljaju i razmatraju inicijative udruženja građana za uključivanje u aktivnosti državnih organa u borbi protiv korupcije.

U Akcionom planu se nalazi i mera podrške iz budžeta projektima udruženja građana kojima se pomaže ostvarivanje planova i ciljeva državnih organa u borbi protiv korupcije uz adekvatnu kontrolu kvaliteta realizacije projekata. Narodna skupština u vezi sa tim ima dvojaku ulogu. Prilikom usvajanja godišnjeg zakona o budžetu narodni poslanici i skupštinski odbori su u prilici da razmotre da li je Vladinim predlogom budžeta predviđen ovakav vid podrške projektima udruženja građana ili ne, i da kroz amandmane isprave eventualni propust izvršne vlasti da to učini. S druge strane, i sama Narodna skupština ima mogućnost da podrži antikorupcijske projekte udruženja građana koji su vezani za njen rad.

Obaveza Narodne skupštine je vezana za usvajanje Zakona o udruženjima koji se već duže vreme nalazi u proceduri, a koji sadrži i odredbe o finansiranju programa od javnog interesa u pojedinim oblastima, među kojima je i borba protiv korupcije.

Pored ovog zakona, od Narodne skupštine se očekuje da usvoji i izmene poreskih propisa koji su od značaja za rad udruženja građana (npr. poreske olakšice za pojedince i firme koji daju donacije udruženjima), kada takvi zakoni budu predloženi.

163. Dodeljivanje budžetskih sredstava i poreskih olakšica udruženjima građana na osnovu jasnih kriterijuma i u transparentnom postupku;

Ukoliko bi Narodna skupština dodeljivala budžetska sredstva za podršku antikorupcijskim programima udruženja građana, to bi trebalo činiti na osnovu jasnih i unapred utvrđenih kriterijuma u javnom postupku (npr. objavljivanje javnog poziva za dostavljanje predloga projekata ili poziva za realizaciju projekata na internet prezentaciji Narodne skupštine). Na isti način bi trebalo objaviti i rezultate postupka.

164. Obezbeđivanje potpune transparentnosti finansijskog poslovanja i rada udruženja građana;

Ovde se obaveza Narodne skupštine odnosi na usvajanje Zakona o udruženjima, kao i na kontrolu trošenja sredstava koja sama Narodna skupština dodeli kao donaciju. .

167. Pravovremeno informisanje udruženja građana o mogućnostima dobijanja budžetskih sredstava;

Ovde je obaveza Narodne skupštine vezana za situacije kada ona sama finansira određene antikorupcijske programe i obuhvata objavljivanje javnog poziva u medijima, objavljivanje rezultata tendera ili konkursa, distribucija obaveštenja o nameri da se dodele sredstva preko mejling liste udruženja građana najmanje 30 dana pre isteka roka za podnošenje prijava i obezbeđenje potpune javnosti kriterijuma koji se primenjuju pri odlučivanju, kao i procedure odlučivanja.

Ovde se uloga Narodne skupštine odnosi na usvajanje zakona, kada bude predložen. Pri tom je nužno imati u vidu kontekst ove preporuke, tako da bi proveri Narodne skupštine, pri razmatranju predloga zakona, trebalo da podleže to u kojoj meri predložena rešenja mogu da deluju protiv korupcije i da li je na minimum svedena mogućnost da dođe do korupcije u samom procesu privatizacije sportskih društava.