Za efikasnije krivično i prekršajno gonjenje u javnim finansijama

Transparentnost Srbija pozdravlja najavu Državne revizorske institucije da će, uz 29 prijava koje su već podnete, narednih dana i sedmica podneti nove prekršajne i krivične prijave, kao i prijave za privredne prestupe, zbog kršenja zakona uočenih u postupcima revizije koje je ta institucija sprovela tokom 2013. godine.

Na osnovu sažetka izveštaja koji je DRI predstavila može se zaključiti da ima osnova za gonjenje i u mnogim drugim slučajevima, naročito u vezi sa nepoštovanjem procedure javnih nabavki. Ostaje da se vidi, u sledećem revizorskom izveštaju, da li je primena novog zakona, od aprila 2013, donela neke pozitivne promene. U izveštaju DRI se ponovo konstatuju mnogi sistemski problemi o kojima su Vlada i Skupština bile upoznate i ranijih godina, ali koji još uvek nisu rešeni (evidencija javne imovine, obračun javnog duga, funkcionisanje internih revizija).

Nadamo se, međutim, da će se po tim prijavama postupati mnogo efikasnije nego do sada kao i da javna tužilaštva neće čekati da Državna revizorska institucija podnese krivične prijave, već će postupati proaktivno.

Tužilaštva, naime, mogu i sama da prouče izveštaje o reviziji objavljene na internet stranici DRI, da prikupe dodatne informacije i pokrenu postupke u slučajevima u kojima su mesno nadležna i kada utvrde da za to postoji osnov. Ovakva praksa do sada je bila izuzetna retkost – čak i u slučajevima kada je DRI tužiocima dostavljala tužilaštvima izveštaj o sprovedenoj reviziji. Istraživanje o postupanju tužilaštava od januara 2011. do septembra 2013. godine, koje je sprovela TS, pokazalo je da ni u jednom slučaju tužilaštvo nije pokrenulo postupak nakon što bi samo pribavilo izveštaj o reviziji. U slučajevima kada je DRI dostavljala tužilaštvu izveštaj o reviziji, a ono tražilo od policije da prikupi dodatne informacije, dešavalo se da prikupljanje traje i duže od godinu dana.

Štaviše, prema podacima od januara 2011. do septembra 2013. godine, od 20 krivičnih prijava koje je DRI podnela zbog nepravilnosti uočenih u postupcima revizije, ni jedna nije rezultirala optužnicom ili optužnim predlogom. Zabrinjava i činjenica da je u istom periodu, od 347 prekršajnih prijava koje je DRI podnela rešeno 66, od čega su u 44  slučaja izrečene novčane kazne. Istraživanje koje je sprovela TS pokazalo je da su kazne najčešće na granici zakonskog minimuma ili ispod te granice (prosečna kazna za odgovorno lice je oko 30.000 dinara).

U jednom slučaju desilo se da je sudija donela rešenje po kojem je DRI nenadležna za podnošenje prekršajne prijave protiv odgovornog lica (direktora lokalnog javnog preduzeća). To nije, kako bi se moglo protumačiti, nestručno postupanje sudije ili pokušaj da se zaštiti funkcioner, već doslovna primena zakona, pošto u Zakonu o budžetskom sistemu postoji odredba po kojoj je samo budžetska inspekcija nadležna za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Srećom, ovaj slučaj je za sada usmanjen, ali je TS uputila dopis Ministarstvu finansija u kojem ga je pozvala da prilikom izrade novog Zakona o budžetskom sistemu ispravi ovu nelogičnost.

Transparentnost – Srbija

Beograd, 27.12.2013.