Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Elementi zarobljene države u Srbiji - studija slučaja
  • Uskoro predstavljamo najznačajnije globalno rangiranje Indeks percepcije korupcije (CPI) za 2018. stiže 29. januara 2019.
  • When law doesn’t rule - State capture of the judiciary, prosecution, police in Serbia
  • Istraživanje o zloupotrebi inspekcija
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije

Pod lupom

Prev Next

Međunarodni dan borbe protiv korupcije – podsetnik na neispunjene obaveze

Međunarodni dan borbe protiv korupcije, koji se obeležava 9. decembra, prilika je za sećanje na neispunjene planove i nedostatak rezultata u ovoj oblasti. Transparentnost – Srbija (deo Transparency International) tim povodom ukazuje da Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije za period 2013-2018. ističe, a da izrada nove nije ni započeta. Velika većina mera koje su uz snažnu promociju predstavljene pre pet godina nije realizovana, a one koje su formalno ispunjene, uglavnom nisu donele očekivane rezultate. Državni organi Srbije odstupili su i od osnovnih načela iz pomenute Strategije. Tako je „vladavina prava“ redovno žrtva političkog interesa, za šta su najočigledniji primer masovno...

Plan CEBEF-a: novogodišnji koncerti 495 hiljada evra

Imena umetnika koji će u Beogradu nastupati za vreme novogodišnjih praznika saznali smo iako javno nije objavljen tender na kome bi bili određeni i izvođači i cene. Sa druge strane, ovogodišnji koncerti mogli bi da koštaju čak 495 hiljada evra, što je više od 2 i po puta skuplje nego za prethodni doček, piše Istinomer. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić objavio je da će Beograđane u novogodišnjoj noći zabavljati Haris Džinović, “Bajaga i instruktori”, Saša Kovačević i Dejan Petrović. Koliko su zabavu platili, građani će ipak saznati tek u februaru sledeće godine, kada će biti objavljeni troškovi svih novogodišnjih manifestacija koje se...

EPS, Kotež i „Duing biznis“ lista

Koliko god bilo za pohvalu to što jedno javno preduzeće ispituje nepravilnosti u svom radu i kažnjava zaposlene koji ne obavljaju valjano svoje dužnosti, u slučaju „EPS-Kotež-Doing business“ i dalje postoje dve krupne nepoznanice. Prva je da li bi grešaka u radu bilo manje da ovim i drugim javnim preduzećima u Srbiji rukovode profesionalni direktori, a ne politički postavljenici, kao što je propisano Zakonom o javnim preduzećima još od 2012. Drugo pitanje je da li se unutrašnje kontrole sprovode redovno ili samo onda kada slučajevi dobiju veliki negativni publicitet, zbog kojeg reaguju uticajni političari? Grupa zaposlenih i nižih rukovodilaca u EPS...

Obuka za ljubazne državne službenike

Vest da će pomoćnici ministara i drugi rukovodioci u javnoj upravi koji se prvi put postavljaju na rukovodeće položaje morati da prođu trodnevnu obuku na Nacionalnoj akademiji za javnu upravu da bi mogli da obavljaju tu funkciju, sa fokusom na ljubaznost u komunikaciji sa građanima i otvorenost u saradnji sa medijima, izazvala je dosta pažnje i komentara.    Svaka obuka donosi neke koristi, a veća otvorenost za saradnju sa građanima i medijima je svakako potrebna. Međutim, osnovni problem u vezi sa ovom temom jeste činjenica da je trenutno 70% državnih službenika na najvišim položajima, poput pomoćnika ministara u statusu vršilaca funkcija. Oni...

Brži ili bolji budžet?

Nakon što je Vlada Srbija narodnim poslanicima uskratila zakonsko pravo da budžet za sledeću godinu razmatraju najmanje 45 dana, time što ga je dostavila 23. novembra 2018,  umesto do 1. novembra, kako nalaže Zakon o budžetskom sistemu, Skupština se sprema da se gotovo u potpunosti odrekne prava da argumentovano diskutuje o Vladinim predlozima.   Naime, predsednica Narodne skupštine, Maja Gojković je već za 27. novembar zakazala sednicu na kojoj bi trebalo da se raspravlja o budžetu i o još šezdeset i jednom aktu!  Imajući u vidu da su svi ti akti na neki način u vezi sa predlogom budžeta, postoji realna opasnost da se ponovi...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje

Transparentost Srbija poslala je, u ime 60 organizacija i medija, pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije:   Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za rad državnih organa kada se kasni sa izborom njihovih rukovodilaca, polazeći od standarda iz postojećih zakonskih rešenja i dobrih praksi kojima se obezbeđuje izbor najboljih kandidata u postupku otvorenom za javnost, “Organizacije civilnog društva, mediji, predstavnici poslovne, stručne i naučne zajednice, pozivaju...

Budžet je stigao

Tri dana je bilo potrebno da predlog zakona koji je Vlada Srbije, kako je saopšteno „usvojila“ na sednici od 20. novembra 2018, prevali jedan kilometar rastojanja do Narodne skupštine. Predlog budžeta stigao je u parlament i dostupan je na sajtu skupštine: https://goo.gl/kHSkuF Koliko će poslanici, kao predstavnici građana, moći da kažu o budžetu zavisiće dobrim delom i od toga da li će poslanici SNS ponovo podnositi besmislene amandmane, koje obrazlažu a potom povlače pre izjašnjavanja, a čiji je jedini cilj da se spreči rasprava. Građani ni ovaj put nisu dobili priliku da se direktno izjasne o budžetu. Tim povodom programski direktor TS...

„Razvojni, realni, uravnoteženi“ budžet – koga nema?

Predlog budžet Srbije za 2019. godinu pohvaljen je u gotovo svim medijima iako ga niko nije video, jer još nije objavljen na internet prezentaciji Vlade Srbije.   Mediji su, naime, kao jednu od glavnih vesti objavili da je Vlada 20. novembra usvojila predlog budžeta za 2019, a većinom su prenete i samohvale Ministarstva finansija i Vlade u pogledu kvaliteta tog budžeta – da je „razvojni, realni, uravnoteženi“, da je „usmeren na poboljšanje kvaliteta života građana“, „ulaganje u kapitalne projekte“, i „na podsticanje daljeg rasta privrede“.  Međutim, ni u trenutku kada se vest o usvajanju budžeta pojavila u medijima, ni 15 sati kasnije, u...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti