Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Izveštaj o izbornoj kampanji 2018 Beograd
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora

Pod lupom

Prev Next

Nedostajuće i obmanjujuće informacije o niškom aerodromu

Obrazloženje u vezi sa ustupanjem niškog aerodroma "Konstantin Veliki" Republici zvuči kao kad očajna majka ostavi nahoče nekom ko će moći da mu pruži bolje uslove za život. Međutim, ako su razlozi izneti na sednice Skupštine grada Niša i u saopštenju Ministarstva istiniti, onda su niške gradske vlasti već dva puta tokom ove godine obmanuli i sebe i građane. Naime, Ministartvo nadležno za saobraćaj, obaveštava da odluka o prenosu vlasništva omogućava nova ulaganja i razvoj aerodroma, da je mogla biti doneta i pre dva meseca, ali da su „zbog neodgovornih pojedinca, država i Grad izgubili veliki novac, a da je Aerodrom „Konstatnin...

Državni revizor mora da kontroliše tajne javne nabavke

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, Nemanja Nenadić kaže da državni revizor i skupštinski odbor treba da vrše kontrolu "tajnih" javnih nabavki, kako takve nabavke ne bi bile zloupotrebljene."Problem za postavljanje zakonskih ograničenja jeste to što neke nabavke zaista moraju biti tajne. Ako neko u službama bezbednosti ima nameru i podršku od pretpostavljenih da falsifikuje razloge za tajnost neke nabavke, mi ne možemo kao građani ili novinari da proverimo. Takve provere može da izvrši samo neko ko ima ovlašćenja za pristup tajnim podacima i ko može da ukaže da je određivanje tajnosti zloupotrebljeno", kaže Nenadić.To su, kako dodaje, članovi skupštinskog odbora i...

Vučićeva priča o predistražnom postupku - primer nedopustive, nezakonite prakse

Ma koliko bila važna buduća rešenja Ustava Srbije za umanjenje političkog uticaja na rad sudova i javnih tužilaštava u procesu njihovog izbora i razrešenja, još je bitnije da se uspostavi sistem u kojem će javni tužioci zaista voditi krivične istrage i obaveštavati javnost o tome, a u šta se neće mešati nosioci političkih funkcija, poput ministra unutrašnjih poslova, premijera i predsednika. Ta praksa je mnogo bolje merilo da se utvrdi postoji li napredak u vladavini prava, od bilo koje izjave i popisa (ne)ispunjenih obaveza normativnog karaktera.  Na to je ukazao i poverenik za samostalnost unutar Državnog veća tužilaca Goran Ilić, koji...

Ministarstvo pravde nastavlja lošu praksu

Transparentnost Srbija pozvala je Ministarstvo pravde da prekine sa lošom praksom i da otvori javnu raspravu o nacrtu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije pre slanja Evropskoj komisiji na mišljenje, kao i da objavi izveštaj o prethodno održanoj raspravi o nacrtu iz 2016. godine. Naime, Insajder je objavio da je dobio odgovor Ministarstva na pitanje šta se dešava sa izmenama zakona, u kojem se navodi nacrt zakona završen, usaglašen s Agencijom za borbu protiv korupcije, kao i "komentarima sa javne rasprave". U toku sledeće nedelje Nacrt će biti upućen Evropskoj komisiji na mišljenje“. Kako se dodaje, Ministarstvo očekuje da će...

Nezakonit izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije

Skupština Srbije je izabrala za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Živojina Rakočevića, novinara iz Gračanice, kome čestitamo na tom izboru. Skupština je takođe, na istu funkciju izabrala penzionisanog sudiju Vrhovnog suda Janka Lazarevića. Ovaj izbor je nezakonit, bez obzira na to što iza njega stoji nesumnjiva većina narodnih poslanika. Naime, ta poslanička većina mogla je Lazarevića da izabere jedino da je prethodno promenila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i da je predvidela drugačiji način predlaganja kandidata. Prema sadašnjem tekstu zakona, a slično se predviđa i aktuelnim nacrtom novog zakona iz 2016, jednog kandidata za člana Odbora Agencije daju...

Čija je aplikacija "Izabrani doktor"

Ministarstvu zdravlja potrebno je više od pola meseca da utvrdi kako je nabavljena aplikacija „Izabrani doktor“ i kakva je veza Ministarstva sa tom aplikacijom. Početak rada aplikacije obeležen je promocijom od strane Ministarstva zdravlja i nepoštovanjem pravila o zaštiti podataka o ličnosti, koje je utvrdio Poverenik. Pošto iz objavljenih informacija nije jasno kakva je veza Ministarstva sa ovim portalom, zahtevom za pristup informacijama smo zatražili sledeće informacije: Da li je Ministarstvo zdravlja bilo naručilac aplikacije „Izabrani doktor“ https://izabranidoktor.mojdoktor.gov.rs/ i u kojem postupku je ta aplikacija nabavljena, ukoliko je Ministarstvo zdravlja bilo njen naručilac, odnosno gde se mogu preuzeti podaci o toj javnoj nabavci Informaciju...

Narušen sistem slobode pristupa informacijama

Dva zakona iz oblasti bezbednosti, koje je parlament usvojio prošlog meseca, uveli su apsolutne izuzetke od pristupa informacijama čime je narušen postojeći sistem slobode pristupa informacijama. Jedan od glavnih razloga zbog kojeg je srpski Zakon o slobodnom pristupu informacijama svojevremeno ocenjen kao najbolji na svetu jeste upravo taj što ne dopušta apsolutne izuzetke. To znači da potencijalno svaka informacija i dokument koji je nastao u radu ili u vezi sa radom organa vlasti, i koji je u njihovom posedu, može biti predmet zahteva i da se u svakom konkretnom slučaju mora utvrditi da li postoji osnov odnosno razlog za uskraćivanje pristupa. To...

Vršioci dužnosti

Na činjenicu da se u Srbiji zloupotrebljava status vršioca dužnosti Transparentnost Srbija već godinama ukazuje i u svojim izveštajima o praćenju ove oblasti ističe da je manje od trećine položaja popunjeno na osnovu konkursa. To je bila jedna od tema kojom su se bavili i eksperti SIGMA (inicijativa EU i OECD) i koji su predstavljeni 14. juna na sastanku kome je, u ime TS, prisustvovala Zlata Đorđević. Analizirajući zakonski okvir i realno stanje u vezi sa državnim službenicima na položaju, eksperti su zaključili da najveći problem u Srbiji predstavlja činjenica da ne postoji obaveza da se zaposle predloženi kandidati, kao...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti