Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2019
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Konkurs za izbor članova Lokalnog antikorupcijskog foruma Vranje
  • Funkcionerska kampanja
  • Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju
  • Glavni problemi u vezi sa finansiranjem izborne kampanje

Pod lupom

Prev Next

Učinit javnu raspravu zaista javnom

Transparentnost Srbija smatra da je neprimereno što resorna ministarstva i vladina radna grupa za unapređenje izbornog procesa nisu učinile napore da javnoj raspravi o izmenama tri zakona prisustvuje širi krug zainteresovanih udeonika, a posebno mediji. Javna rasprava o izmenama zakona o Agenciji za borbu protiv koirupcije, o javnim preduzećima i o finansiranju političkih aktivnosti oglašena je na sajtovima ministarstava pravde, privrede i finansija, a u programu rasprave nije bilo naznačeno gde će se okrugli sto, zakazan za 16. oktobar održati. Obaveštenje o javnoj raspravi objavljeno je na sajtu Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom dva dana predokrugli sto, takođe bez mesta održavanja...

Uzbunjivač iz Krušika

Sudbina eventualnog krivičnog postupka protiv uzbunjivača iz „Krušika“ za „odavanje poslovne tajne“ zavisi od nekoliko elemenata. Prvo od toga da li je podatak koji je on dao novinarima uopšte imao status „poslovne tajne“. Da li je, drugim rečima, to bila informacija koja ima komercijalnu vrednost zato što nije opšte poznata niti je dostupna trećim licima, da li će neki konkurent „Krušika“ imati ekonomsku korist od odavanja i da li je „Krušik“ zaštitio tajne podatke, doneo neki akt kojim je odredio tajnost i slično. Dalje, ako je reč o nekom „podatku od interesa za Republiku Srbiju“, onda bi se gledalo i...

Nemanja Nenadić za Novi magazin: Male promene nisu reforma

Veliki obrt je to što smo najzad dobili priznanje da se stvari moraju rešavati izmenama zakona, ali ne valja što su te izmene parcijalne. Predviđene izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti daleko su od dovoljnih da se reše problemi koji su odavno poznati domaćoj javnosti, a i na koje su ukazivali međunarodni posmatrači, kaže u intervjuu za Novi Magazin Nemanja Nenadić Posle serije razgovora na Fakultetu političkih nauka (FPN) o izbornim uslovima i mogućim promenama do redovnih parlamentarnih izbora na proleće, a svakako i u svetlu najavljenog bojkota dela opozicije, Vlada Srbije je usvojila zaključke vezane za tzv. funkcionersku kampanju i...

Korisne, ali ne i dovoljne izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti

Transparentnost Srbija (deo mreže Transparency International) smatra korisnim što se nacrtom izmena i dopuna Zakona o finansiranju političkih aktivnosti[1]propisuje dužnost Agencije za borbu protiv korupcije da u toku izborne kampanje u roku od pet dana postupi po prijavama, utvrdi da li je došlo do povrede pravila i da ovu odluku objavi. Međutim, aktuelni nacrt ne dotiče mnoge druge probleme koji su prepoznali i domaća javnost i međunarodne organizacije, iako je strateškim aktima sveobuhvatna izmena zakona bila planirana prvo za 2014, a zatim za 2016. godinu[2]. Nacrt izmena Zakona ne rešava ni pojedine probleme na koje je ukazao ODIHR posle parlamentarnih...

Međunarodni dan prava javnosti da zna

Ovogodišnji 28. septembar, Međunarodni dan prava javnosti da zna, u Srbiji smo dočekali za nijansu vedrije nego prošle godine. Naime, na jednom od nekoliko skupova koji su protekle nedelje bili posvećeni pravu na pristup informacijama, predstavnici Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu su nagovestili da Zakon ipak neće biti promenjen tako da preduzeća u vlasništvu države budu izuzeta od kontrole javnosti. Umesto toga, ostala bi mogućnost da takva preduzeća uskrate pristup informacijama ukoliko interesi za očuvanje poslovne tajne pretežu nad pravom javnosti da zna, ukoliko svoju odluku valjano obrazlože i sa njhovim stavom se saglasi i Poverenik u postupku po...

Usvojen revidirani Lokalni antikorupcijski plan za grad Vranje

U okviru "Programa za odgovornu vlast", koji lokalna samouprava realizuje sa USAID-om urađena je revizija Lokalnog antikorupcijskog plana grada Vranja. Doradu Lokalnog antikorupcijskog plana sprovela je radna grupa, uz stručnu i logističku pomoć organizacije Transparentnost Srbija i njenog programskog direktora Nemanje Nenadića. Za Grad Vranje LAP predstavlja preventivni antikorupcijski mehanizam i mehanizam za uvođenje načela dobrog upravljanja i dobre uprave u rad organa i službi Grada i drugih organa javne vlasti, rekao je zamenik gradonačelnika Nenad Antić na sednici Skupštine grada na kojoj je usvojen LAP. "Cilj usvajanja ovog dokumenta je da se Grad Vranje učini otpornijim na koruptivne rizike koji postoje u okviru u kome ostvaruje svoje...

Problem "funkcionerskih kampanja" nije rešen

Pogrešna su tumačenja da je donošenjem zaključka Vlade postalo zabranjeno ili ograničeno vođenje "funkcionerske kampanje", saopštava Transparentnost Srbija (članica Transparency International). Striktnija pravila bi se mogla uvesti jedino zakonom, a šansa da se to učini, na osnovu konkretnog predloga amandmana koji je formulisala TS, propuštena je maja ove godine, kada je usvajan Zakon o sprečavanju korupcije (koji menja aktuelni Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije).  Zaključak Vlade može biti od koristi utoliko što podseća "zaboravne" javne funkcionere na zabrane i obaveze koje su već utvrđene u zakonima. S druge strane, glavni nerešeni problem "funkcionerske kampanje" prema nalazima Transparentnosti iz posmatranja...

Završni računi

Dostavljanje završnog računa Skupštini, što se konačno dogodilo posle više od četiri godine,  samo je jedna od stvari koje Ministrarstvo finansija i Vlada treba da učini da bi postupanje sa budžetom bilo transparentnije i odgovornije. Prema međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta, koje se objavljuje svake druge godine, Srbija beleži loše rezultate (poslednji put je imala samo 43 od 100 mogućih poena).   Iako su zakoni solidni, njihova kršenja su makar do nedavno bila drastična. Podnošenje budžeta i završnog računa Skupštini i javnosti predstavlja početak, a ne kraj priče o toj temi. Na primer, bilo bi logično da Skupština koja je odobrila budžet pokaže...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti