Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Prioriteti u borbi protiv korupcije 2016-2020
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave LTI 2015
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
Prev Next
Manje javnosti kada se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama

Manje javnosti kada se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama

U poslednjih nekoliko dana, prvo Politika, pa zatim i B92 izvestili su o tome kako je beogradska Palata pravde iseljena još letos, da su radovi najavljeni još u septembru, ali da nisu počeli do sada. Štaviše, bio je nepoznat i izvođač radova. Da mediji možda imaju uticaj na vlast, pokazuje to što je u četvrtak ugovor i potpisan, uz zvaničnu objavu koja je firma dobila posao. U celom slučaju je najzanimljivije to što su informacije o statustu ovog posla bile nepoznate i neproverljive. Pre samo nekoliko dana novinari nisu dobili podatak o tome ko će izvoditi radove, iako je cela procedura nabavke...

Da li je potrebna EU da bismo brinuli o našem novcu?

Da li je potrebna EU da bismo brinuli o našem novcu?

Srpski mediji izveštavaju da EU ispituje da li je Mađarska prekršila pravila zaključivanjem memoranduma o izgradnji pruge Beograd – Budimpešta sa Kinom. Navodno je sporna namera da se uz kredit banke iz Kine za finansiranje projekta odmah ugovori i izvođač radova, čime se eliminiše konkurencija za dodelu javnih nabavki. Moglo bi se reći da na ovaj način EU štiti interese firmi iz preostalih zemalja članica a ne interese mađarskog državnog budžeta i to je verovatno istina. Ali, valjda su pravila o konkurenciji u javnim nabavkama uvedena u mađarske, evropske i većine drugih propisa, uključujući i naše upravo da bi se...

Najava najave jedne vesti koja će možda stići iz Kine

Najava najave jedne vesti koja će možda stići iz Kine

“Nadam se da ću na kraju mandata doneti najradosniju vest za Srbiju iz Kine“, rekao je aktuelni predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, gostujući u emisiji “Upitnik“ na RTS-u istakavši da će detalje o tome saopštiti premijer. Pošto smo se već navikli na internet portale koji, radi većeg broja “klikova” objavljuju naslove iz kojih se ne vidi šta se u tekstu može naći, bilo je krajnje vreme da i političari isprate taj trend. Kao da je građanima malo najava i obećanja po kojima je period pred izbore oduvek naročito bogat, sada smo dobili najavu jednog državnog funkcionera, da će drugi državni funkcioner najaviti...

Novi kandidati za Odbor Agencije za borbu protiv korupcije

Novi kandidati za Odbor Agencije za borbu protiv korupcije

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić povukao je predlog da Skupština Srbije za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije izabere jednog od dvoje njegovih saradnika koji su članovi SNS-a. Poslao je novu listu sa dva kandidata, na kojoj su opet njegovi saradnici, ali koji, prema dostupnim podacima, ispunjavaju zakonske uslove jer nisu članovi stranke.   Odbor Agencije trenutno ima šest od ukupno devet predviđenih članova. Transparentnost Srbija poziva skupštinu da se o kandidatima za sva tri upražnjena mesta izjasni što pre i istovremeno, kada već to nije učinila onim redosledom kojim su kandidature podnošene od aprila 2015. godine do danas.   Nikolić je 14. februara...

SNS nije primetila da ih je neko častio reklamama

SNS nije primetila da ih je neko častio reklamama

Televizija Hepi tvrdi da je agencija MP media tokom predizborne kampanje u aprilu 2016. godine naručila prikazivanje najmanje 249 spotova Srpske napredne stranke (SNS), ali da joj to nije plaćeno, saznaje Cenzolovka iz dva nezavisna izvora.  S druge strane, Srpska napredna stranka, prema izvorima Cenozolovke, tvrdi da ona nije angažovala agenciju MP media za reklamiranje na ovoj televiziji.  Oglasne poruke u vrednosti od oko 62 miliona dinara ostale su neplaćene. Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu trenutno proverava okolnosti u vezi sa ovim slučajem. Iz tužilaštva za Cenzolovku kažu da postoji sumnja da je reč o prevari.  Srpska napredna stranka nije odgovorila...

Guvernerka NBS na stranačkom skupu

Guvernerka NBS na stranačkom skupu

Guvernerka Narodne banke Srbije i zamenica predsednika SNS Jorgovanka Tabaković održala je kratak govor u petak na sednici Glavnog odbora SNS, iako je zamrzla svoju stranačku funkciju zbog funkcije u banci. Kako su preneli mediji, kad je predsedavajući Miloš Vučević pročitao da je Aleksandar Vučić kandidat SNS za predsednika Srbije, salom se prolomio aplauz koji je trajao pet minuta, a potom su kratke govore su održali Jorgovanka Tabaković, Nebojša Stefanović, Marko Đurić, Milenko Jovanov i Vladimir Đukanović. Svi oni su pohvalili i podržali Vučića kao kandidata SNS za predsednika. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže za list Danas da je govor...

Koliko košta „ulaznica” za Andrićev venac

Koliko košta „ulaznica” za Andrićev venac

Ako neko želi da napravi dobar rezultat na predsedničkim izborima u Srbiji, mora da obezbedi minimalno pet miliona evra. Naravno, može se i s pola miliona evra završiti kampanja, ali onima koji hoće samo da učestvuju u trci i da sebi podignu rejting. Realno, ko hoće stvarno nešto da uradi, ne treba ni da razmišlja o manje od pet miliona, piše „Politika”.  Ovako govori jedan od iskusnih kreatora raznih izbornih kampanja koji, kako naglašava, ne priča „kao neko ko misli da je tako, nego kao onaj ko je kroz to prolazio”. Naravno, želi da ostane anoniman da bi, kako kaže, mogao...

Ko je kriv što nema direktora Agencije, a ko što se ne kontroliše kampanja pre kampanje

Ko je kriv što nema direktora Agencije, a ko što se ne kontroliše kampanja pre kampanje

Predsednik Vlade i predsednički kandidat pomenuo je, u gostovanju na RTS-u, na neobičan način neizbor novog direktora (koga je nazvao „predsednik“) Agencije za borbu protiv korupcije – kao da je u pitanju diverzija kandidata već 15 godina pokojnog „DOS“-a. „Ja kampanju ne vodim, ko vodi kampanju od nas, niko, mi nismo ni dinara potrošili, ni jednu tribinu nismo održali za kampanju bilo čega. Nigde nisam otišao da se predstavim na bilo koji način. Je l' to istina, jeste. Pa što onda pričate o nekakvim kampanjama. Kampanju vode određeni dosovski kandidati, oni vode tu kampanju, nemaju pravo po zakonu da je vode...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti