Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2019
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Komentari TS na Nacrt zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu
  • When law doesn’t rule - State capture of the judiciary, prosecution, police in Serbia
  • Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju
  • Glavni problemi u vezi sa finansiranjem izborne kampanje

Pod lupom

Prev Next

Povodom otvaranja deonice auto-puta

Povodom za danas najavljenog otvaranja deonice auto-puta nazvanog „Miloš Veliki“, između Obrenovca i Ljiga, Transparentnost Srbija podseća na medijske najave, prema kojima su radovi završeni pre sedam dana, ali se čeka svečano otvaranje da bi deonica bila puštena.  Tim povodom naša organizacija je zatražila od JP Putevi Srbije informacije o vremenu kada su radovi završeni, kao i o visini očekivanih prihoda od putarine na nedeljnom nivou, kako bi se sagledali štetni finansijski efekti ovog odlaganja. Transparentnost Srbija je u vezi sa rešavanjem problema „funkcionerske kampanje“, koji je zastupljen ne samo u predizbornom periodu već i van njega, utvrdila potrebu da se zakonski...

Korupcija nije neizlečiva bolest

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija, govori za Remarker o stepenu korumpiranosti u Srbiji i najvidljivijim slučajevima korupcije, mogućnostima njenog suzbijanja, slučajevima učešća vlasti u koruptivnim poslovima. Naš sagovornik ističe, između ostalog, da rezultati istraživanja o korupciji znaju da budu varljivi, pogotovo kada se od neposrednih iskustava ode na teren utisaka, konstatujući i to da “Srbija svakako nije zemlja u kojoj se bez korupcije ne može dobiti nikakva usluga, u kojoj javni službenici neće da urade ništa za platu, ili u kojoj je jedini motiv za bavljenje politikom prilika da se zagrabi iz budžeta. Međutim, što se odluke donose na...

Predlozi TS za okrugli sto o medijima

TS je pripremila predloge za naredni okrugli sto predstavnika vlasti i opozicije na kome će tema biti mediji. U analizi "Pristup medijima i njihova kontrola - ključni problemi i moguća rešenja", TS je ukazala na glavne probleme u vezi sa ulogom medija i na glavne probleme u vezi sa postupanjem državnih organa. Dali smo predloge za:- rešavanje problema u vezi sa informisanjem građana o aktivnostima i programima učesnika na izborima- rešavanje problema u vezi sa informisanjem građana o drugim bitnim pitanjima- uređivanje medijske promocije učesnika na izborima- rešavanje problema u vezi sa (ne)postupanjem državnih organa. Celu analizu možete preuzeti sa sajta TS.

Nenadić za N1 o okruglom stolu, funkcionerskoj kampanji

Voditelj:U danu uživo nastavljamo priču o okruglim stolovima, o izbornim uslovima koje organizuje Fakultet političkih nauka i fondacija za otvoreno društvo. Tema poslednjeg sastanka bilo je između ostalog finansiranje kampanje i takozvana funkcionerska kampanja. Gost dana uživo je Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, učesnik i prethodnog okruglog stola. Snimak na: https://www.youtube.com/watch?v=3I_CjWsISsM&feature=youtu.be Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija:Da, bio sam, imao sam priliku da budem jedan od izlagača na početku tog skupa. Naime, Transparentnost Srbija se bavi već koliko 15,16 godina praćenjem i finansiranjem izbornih kampanja, a i funkcionerskom kampanjom smo počeli da se bavimo još pre nekih 7,8 godina na sistemski način i od tada redovno pratimo...

Može li se voziti autoputem bez presecanja vrpce?

Objave zvaničnika od 11. avgusta 2019, prema kojima je „deonica autoputa "Miloš Veliki" od Obrenovca do Ljiga spremna je za saobraćaj“, ali da će „u rad svečano biti puštena sledeće nedelje, 18. avgusta, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić“, nameću logično pitanje - zbog čega se građani ne bi vozili ovim autoputem između 11. i 18. avgusta, a JP Putevi Srbije ubirali putarine na toj deonici. Dodatni razlog za to da autoput bude što pre pušten u saobraćaj su i brojne saobraćajne nezgode koje se događaju u letnjem periodu. O tome svedoče i izjave predstavnika resornog ministarstva: "Puštanjem u saobraćaj deonice...

Predlozi za rešavanje problema u vezi sa finansiranjem izborne kampanje

Transparentnost Srbija je objavila analizu ključnih problema u vezi sa finansiranjem izbornih kampanja u Srbiji i predloge za njihovo rešavanje. Ovaj materijal ćemo predstaviti javnosti, predstavnicima akademske zajednice i političkih stranaka na skupu "Dijalog o izborima 2020", koji 9.8.2019. organizuju Fondacija za otvoreno društvo Srbije i Fakultet političkih nauka. Na skupu ćemo takođe predstaviti glavne preporuke iz publikacije "Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa"  Između ostalog, u tekstu se ukazuje na tretman ovih pitanja u planskim dokumentima Srbije, analiziraju se preporuke ODIHR, GRECO i Evropske komisije, ističu se ključni nedostaci Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, u drugim propisima i u dosadašnjoj praksi Agencije i...

Preporuke ODIHR, izborni uslovi i "radna grupa Vlade"

Neupućeni čitalac vesti sa sastanka predstavnika Vlade Srbije i Misije OEBS bi mogao pomisliti da Srbija kontinuirano i predano radi na ispunjavanju preporuka međunarodnih organizacija koje se odnose na izborne uslove. Istina je, makar do sada, bila veoma drugačija. Sa sastanka je preneta premijerkina izjava prema kojoj je "Vlada Srbije posvećena implementaciji preporuka Кancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), ... sa kojom relevantne institucije sarađuju kroz trogodišnji program koji je započeo 2017. godine." Takođe je najavljeno formiranje radne grupe "koja će raditi sa ODIHR-om na daljoj reformi izbornog procesa" i da je "niz preporuka, kao što je unapređenje Jedinstvenog biračkog...

Ispravka: Intervju Nemanje Nenadića u „Danasu“

U dnevnom listu „Danas“ od 6. avgusta.2019. greškom je objavljena neutorizovana verzija intervjua sa Nemanjom Nenadićem, programskim direktorom TS. U nastavku se može pročitati ispravljena verzija, koja će takođe biti objavljena u internet izdanju „Danasa“.  Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost, za Danas, o učešću u dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima Dovoljno je vremena da se uslovi u vezi sa finansiranjem kampanje i izbora poprave   Beograd – Transparetnost na prvom sastanku vlasti i opozicije nije imala uvodno izlaganje. Na nekom od sledećih sastanaka trebalo bi da predstavimo, zapravo, stvari kojima se i inače bavimo. Tako bismo, nakon brojnih konferencija za novinare i...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti