Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Izveštaj o izbornoj kampanji 2018 Beograd
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora

Pod lupom

Prev Next

Niški aerodrom

Manjak transparentnosti u vezi sa koncesijom za beogradski aerodrom se kao virus raširio i geografski i tematski. Vlada ni nakon što je postupak izbora ponuđača završen nije dostavila organizaciji Transparentnost – Srbija koncesioni akt i studiju o izvodljivosti, odnosno delove tih dokumenata koji bi ukazivali na to da je koncesija bolji izbor od drugih oblika razvijanja beogradskog aerodroma. Ukoliko je neki opravdani razlog za skrivanje ovih dokumenata mogao postojati za vreme nadmetanja, svakako ga nema nakon odluke o izboru ponuđača sa kojim će biti zaključen ugovor. Ni sam (budući) ugovor još uvek nije dostupan. S druge strane, predstavnici Vlade daju...

Stara nabavka, isti izvođač

Insajder donosi neobičnu vest o nabavci radova na autoputu ka Makedoniji. Za tu deonicu je prethodno poništen ugovor, zato što izvođači radova nisu poštovali rokove. Insjader najavljuje da bi se mogla dogoditi „apsurdna situacija, da isti posao dobiju Srbijaautoput i MBA Ratko Mitrović niskogradnja, firme kojima je prethodno isti posao oduzet“. U pitanju je inače završetak deonice od oko 9 kilometara na deonici Srpka kuća - Levosoje, petlje Bujanovac 1 i regulacija Južne Morave sa pritokama. Ovaj konzorcijum je već jednom dobio posao, vredan oko četiri milijarde dinara, na istoj ovoj deonici. Sadašnji tender je raspisan tri meseca posle raskida...

Bez podataka o stranaka i verskim zajednicama

Nacrt Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja isključuje iz primene političke stranke i verske zajednice, što bi se možda moglo opravdati određenim specifičnostima rada ovih organizacija. Međutim, način na koji je to učinjeno nije u potpunosti opravdan. Naime, stavlja se u prvi plan da se „kontrola finansiranja“ političkih stranaka i verskih zajednica „vrši po posebnom zakonu“. Ovo, za početak, nije istina kada je reč o verskim zajednicama, jer takvog zakona nema (nejasno je da li se ovim najavljuje njegovo donošenje). Kada je pak reč o političkim strankama, onda treba napomenuti da osim njih kao primaoci finansijskih sredstava mogu biti...

Novi posao za Keep light

Firma Keep Light je, po svemu sudeći, omiljeni poslovni partner gradskog preduzeća Javno osvetljenje Beograd. Baš u vreme kada je u Beogradu skinuta njihova novogodišnja rasveta, Keep Light je angažovan za održavanje javnog osvetljenja, odnosno za antikorozivnu zaštitu i farbanje bandera jer, kako navode u gradskom javnom preduzeću, oni to sami ne mogu, piše Insajder. Na tenderu koji je raspisao EPS, posao održavanja javnog osvetljenja dobila je grupa ponuđača predvođena JKP Javno osvetljenje Beograd. Kako je za Insajder rečeno u ovom preduzeću, oni su doneli odluku da u toj javnoj nabavci učestvuju zajedno sa firmama Keep Light, MEP Inženjering i Nimax...

Nacrt izmena Zakona o SPI - razočaranje

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na snazi u Srbiji od 2004. pokazao se kao najvažnije sredstvo za postizanje odgovornije vlasti, otkrivanje nepravilnosti u njihovom radu, praćenje sprovođenja zakona u svim drugim oblastim i rad novinara – istraživača. Ovaj zakon je po relevantnim međunarodnim istraživanjima i dalje važi kao jedan od najboljih. I pored toga, odavno je prepoznata potreba da se pojedine norme poboljšaju ili preciziraju, pa je još 2012. bio formulisan predlog izmena i dopuna, koji je sledeće godine Vlada povukla iz procedure. Još ranije, 2007. u Skupštinu je stigao predlog nevladinih organizacija podržan od strane 35.870...

Nema sistemske borbe protiv korupcije

Monitoring sprovođenja 13 preporuka iz Akcionog plana za poglavlje 23 EU integracija i 75 aktivnosti, koji je Transparentnost Srbija sprovodila tokom 2017. i 2018. pokazuje da ni evropske integracije nisu bile dovoljan zamajac za ostvarivanje sistemskog pristupa u borbi protiv korupcije. Prema našim nalazima, na ovom uzorku je samo 9% aktivnosti realizovano u potpunosti a još 38% delimično do kraja 2017. godine. Praćenje sprovođenja nacionalnih antikorupcijskih dokumenata, donetih na talasu antikorupcijske kampanje koja je figurirala kao najviši politički prioritet tokom 2013, davalo je u 2014. i 2015. slične ili još lošije rezultate. To pokazuje da iskazano političko opredeljenje za borbu protiv...

Obračun sa Južnim vestima?

Dve poreske inspekcije već šest meseci "češljaju" dokumentaciju i poslovanje Južnih vesti, a s obzirom da nisu našle nepravilnosti u radu, inspektori su krenuli da kucaju na vrata njihovih oglašivača, "prijateljski" ih upozoravajući sa kim imaju posla. Kako je za Danas rekao glavni i odgovorni urednik Južnih vesti, nadležni nisu reagovali na skandalozno ponašanje inspekcije, a po njihovim nezvaničnim saznanjima, lokalne vlasti su upravo te koje šalju neprestane inspekcije, ali i odobravaju nekorektno ponašanje inspektora. - Normalno je da dobro uređena država kontroliše radite li ispravno ili ne, ali kad vam loše uređena partijska država, a Srbija to nesporno jeste, pošalje...

Revizori i tužioci i kupovina medijskog prostora

Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je u 2017. godini nepravilnosti u trošenju javnih sredstava u iznosu od 743 milijarde dinara i podnela 512 prijava, među kojima 52 krivične prijave protiv 54 odgovorna lica, saopštio predsednik Saveta DRI, Radoslav Sretenović na predstavljanju godišnjeg izveštaja o radu. Najveći deo nepravilnosti odnosi se na pripremne radnje za sastavljanje finansijskih izveštaja (514,7 milijardi), na pogrešno iskazane podatke u finansijskim izveštajima odnose se nepravilnosti u vezi sa stavkama vrednosti 123,3 milijarde, dok 105 milijardi otpada na nepravilnosti u poslovanju u vezi sa iskazanim podacima. "Osnovna poruka jeste da u Srbiji nije uspostavljen sistem finansijske kontrole i upravljanja...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti