Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks percepcije korupcije (CPI) za 2018.
  • Komentari TS na Nacrt zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu
  • When law doesn’t rule - State capture of the judiciary, prosecution, police in Serbia
  • Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju
  • Prioriteti u borbi protiv korupcije u Srbiji 2019

Pod lupom

Prev Next

Za prijatelje sve, za neprijatelje ništa, za strance zakon

Zašto u Srbiji ne važi ni latinoamerička poslovica: „Za prijatelje sve, za neprijatelje ništa, za strance zakon“. Govore Nemanja Nenadić i Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija, i donedavni Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. Razgovor vodi Svetlana Lukić.https://pescanik.net/zona-endemske-korupcije/

„Moravski koridor“ bez primene zakona o javnim nabavkama

Poseban zakon koji se donosi radi izgradnje „Moravskog koridora“ zadaće još jedan udarac jedinstvu pravnog poretka, a naročito sistemu javnih nabavki u Republici Srbiji, ukazuje Transparentnost – Srbija (članica Transparency International). Predlog ovog zakona[1] o kojem danas počinje skupštinska rasprava, uređuje pitanja koja su već regulisana zakonima Republike Srbije o eksproprijaciji, javnim nabavkama, javno – privatnom partnerstvu, projektovanju, porezima i carinama. Time se nastavlja opasan trend donošenja posebnih pravila koja važe samo za jedan projekat, kao u slučaju „Južnog toka“ i „Beograda na vodi“. Ukoliko Vlada smatra da zakoni nisu dobri (npr. u vezi sa brzinom eksproprijacije) onda treba da...

Komentar predloga zaključaka povodom razmatranja izveštaja Poverenika za 2018.

Predloženi zaključak povodom godišnjeg izveštaja Poverenika po kvalitetu daleko zaostaje za zaključcima koje je Skupština usvojila pre pet godina. Podsećamo da je Skupština pre pet godina poslednji put usvojila zaključke povodom izveštaja nezavisnih državnih organa, da je obavezala Vladu da izvesti o urađenom u roku od šest meseci, ali da su potom izostali i izveštaj Vlade i nadzor Skupštine. U potonjim godinama, zaključci nisu ni usvajani. Okolnost da je Skupština, nakon oštrih kritika domaće javnosti i Evropske komisije, konačno počela da vrši ovu svoju obavezu, svakako jeste pozitivna. Međutim, zaključak ne donosi rešenje za sve glavne probleme o kojima govori...

Civilno društvo predlaže da Nevena Ružić rukovodi institucijom Poverenika

Više od 60 organizacija civilnog društva, medija, predstavnika stručne i naučne zajednice poziva narodne poslanike da podrže Nevenu Ružić kao kandidatkinju za novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Čvrsto smo uvereni da Nevena Ružić poseduje stručnost, iskustvo i integritet koji su neophodni za rukovođenje institucijom Poverenika. Nevena Ružić već 10 godina radi u instituciji i sada je na funkciji pomoćnice generalnog sekretara Službe Poverenika. Dosadašnjim radom značajno je doprinela poverenju građana u instituciju Poverenika zbog čega verujemo da bi i u budućnosti delovala u interesu javnosti. Sigurni smo da osim relevantnog stručnog znanja (master diploma...

Spalionica životinjskog otpada zgrće novac po partijskoj liniji

Privatna spalionica životinjskog otpada iz Vrbasa, koja je u vlasništvu firme "Eko vet" iz Novog Sada, nastavlja nesmetano da radi, uprkos tome što se lokalni ekolozi bune zbog zagađenja i uprkos pisanju medija o tome da opštine u Vojvodini sa njom zaključuju ugovore kao po komandi, zbog jasnih indicija da je firma u vezi sa vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS). Tako je, na primer, opština Srbobran "Eko vet plusu" platila za spaljivanje životinjskog otpada čak devet puta više nego što u te svrhe izdvaja glavni grad Beograd: maleni Srbobran za te svrhe je izdvojio devet miliona dinara. Srbobran je inače deset...

Povučen nezakoniti uslov za kandidovanje poverenika

Skupštinski odbor povukao je nezakoniti uslov za izbor poverenika za informacije od javnog značaja.   Mirko Krlić, predsednik Odbora za kulturu i informisanje, kaže za Insajder da je izbrisan uslov da kandidat u trenutku predlaganja za funkciju poverenika nije zaposlen u drugom državnom organu.   “Na insistiranje više nevladnih organizacija, odlučili smo da povučemo taj uslov, kako bi svako ko ispunjava zakonom propisane uslove mogao da bude kandidat za poverenika. Međutim, onaj ko bude izabran na tu funkciju neće moći da radi u drugom državnom organu”, navodi Krlić.   Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje u petak je pokrenuo proceduru za izbor novog poverenika, kada je...

TS uputila predlog zaključka o izveštaju Poverenika

Transparentnost Srbija dostavila je skupštinskom Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predlog zaključka povodom razmatranja izveštaja Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Odbor bi na sednici 17. juna trebalo da razmatra izveštaj Poverenika o sprovođenju dva zakona u njegovoj nadležnosti, kao i godišnje izveštaje Ombudsmana i Agencije za borbu protiv korupcije. Prethodnih godina ovi izveštaji nsiu razmatrani ili su razmatrani sa velikim zakašnjenjem na sednicam anadležnih odbora, a parlament ih u plenumu nije razmatrao od 2014. godine. Sednica Odbora za pravosuđe zakazana je dve nedelje nakon objavljivanja izveštaja Evropske komisije u kojem je, pored ostalog...

Građani su shvatili da političari troše njihove pare, a da oni tu ništa ne mogu

Transparentnost javnih finansija u Srbiji je loša, partije na vlasti su zatvorene i nedostupne medijima i organizacijama civilnog društva, a građani, iako znaju da je reč o trošenju njihovog novca, smatraju da na to nemaju nikakav uticaj, ocenili su učesnici tribine o transparentnosti javnih finansija koja je organizovana u Beogradu. Iako je Srbija donela zakone iz kojih proizilaze obaveze za sve one koji prave i troše budžet, a internet je doprineo tome da je teže naći izgovor zašto se neki podatak ne dostavlja javnosti, stvari i dalje ne stoje dobro, navodi programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić.   "Sami ti zakoni...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti