Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

Prev Next

Zna li SNS sadržaj ugovora sa Fiatom

„Srpska napredna stranka pozvala je Vladu Srbije da nanovo ispita da li postoji ikakva zakonska mogućnost da javno objavi ugovor sa "Fijatom".  Iz ove rečenice saopštenja se može zaključiti da je takvo ispitivanje već vršeno u doba vlada u kojima je ta stranka učestvovala, ali da su rezultati bili negativni. Drugačiji rezultati su mogući jedino ako se promenila neka okolnost, što je takođe nepoznato javnosti (a trebalo bi da je nepoznato i političkim strankama, ako je ugovor zaista tajna). Ako sadašnja Vlada ili SNS ne mogu da obezbede javnost ugovora potpisanog pre devet godina zbog klauzule o poverljivosti, oni svakako mogu...

Stabilokratija

Andreas Polterman bio je od 2012. do 2016. direktor regionalne kancelarije Fondacije „Hajnrih Bel“ u Beogradu, a pre toga je više od deset godina radio u berlinskoj centrali fondacije, zaključno s pozicijom šefa Odeljenja za političko obrazovanje u Nemačkoj. Do angažmana u fondaciji je bio član Nacionalnog istraživačkog centra za književne prevode na Univerzitetu u Getingenu.  Polterman je nedavno na predavanju „Protestantizam, ili: modernizacija sveta“ govorio o istoriji protestantizma i njegovim aspektima koji bi mogli biti interesantni i danas, naročito u Srbiji, s obzirom na to da se doskorašnji premijer, a sada predsednik, Aleksandar Vučić često pozivao na studiju Maksa Vebera...

Odnos parlamenta prema nezavisnim telima

Ovaj ciklus izbora članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije pokazao je još jednom sve mane sadašnjeg sistema. Zakonske norme su nepotpune i omogućavaju narodnim poslanicima da bez ikakvog obrazloženja i osnova blokiraju izbor kandidata koji im nisu po volji, bilo time što predlog uopšte neće izneti na glasanje ili će glasati protiv njega. "Žrtve" ovog sistema su kandidati za člana Odbora Vida Petrović Škero i Živojin Rakočević i njihovi predlagači - Poverenik i Ombudsman, odnosno novinarska udruženja. Kandidatura Vide Petrović Škero ni posle 28 (!) meseci nije stigla do plenuma - skupštinski odbor se 16 meseci nije izjašnjavao, pa je...

Novi ombudsman

Skupština Srbije izabrala je Zorana Pašalića za novog zaštitnika građanina. Transparentnost Srbija imala je u prethodnom periodu odličnu saradnju sa institucijom Zaštitnika, sa prethodnim zaštitnikom Sašom Jankovićem, kao i sa vršiocem dužnosti Milošem Jankovićem, koga smo, sa drugim organizacijama civilnog društva podržali kao kandidata. Nadamo se da će se dobra saradnja i sa institucijom i sa novim zaštitnikom nastaviti, jer se značajan deo aktivnosti Zaštitnika tiče oblasti kojom se mi bavimo - pravnom sigurnošću, dobrom upravom, odnosno pravom građana na dobru upravu. Sa novim zaštitinikom, imali smo, inače, dobru saradnju dok je bio na čelu Višeg prekršajnog suda, odnosno Prekršajnog apelacionog suda...

Od podrške Vučiću do Saveta za borbu protiv korupcije

Vlada Srbije imenovala je jednog od potpisnika „proglasa 650" - podrške predsedničkoj kandidaturi Aleksandra Vučića - za člana Saveta za borbu protiv korupcije. Obojica novih članova Saveta imenovani su bez konsultacija sa Savetom, zbog čega neki od članova razmatraju da napuste ovo telo, piše „Danas". Dok nekoliko članova Saveta ozbiljno razmatra da podnese ostavke na funkcije u Savetu, kako „Danas" nezvanično saznaje, drugi pak žele da dovrše „ranije započete poslove“ u tom telu. Prema njihovim komentarima o načinu izbora novih članova čini se da su saglasni da Vlada ovom odlukom pokušava da potpuno „ugasi“ Savet, čiji je rad i do sada...

Vlada Srbije imenovala je Vladana Jončića i Edvarda Jerina za nove članove Saveta za borbu protiv korupcije

Vlada Srbije imenovala je Vladana Jončića i Edvarda Jerina za nove članove Saveta za borbu protiv korupcije. Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije kaže za Insajder.net da je „ovo prvi put da se dešava da izbor novih članova nije izvršen na predlog ostalih članova Saveta“. Kako navodi za imenovanje su saznali tek nakon četiri dana. „Mi smo još ranije predložili petoro ljudi za nove članove Saveta za borbu protiv korupcije ali do imenovanja tih ljudi nije došlo“ navodi Vasilić, dodajući da nije upoznata sa biografijama dvojice novih članova. Oni su imenovani u Savet za borbu protiv korupcije odlukom Vlade Srbije na sednici održanoj...

Izbor novih članova

Skupština Srbije u sredu će razmatrati izbor novih članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, izbor članova Fiskalnog saveta i izbor novog zaštitnika građana. O izboru članova Odbora Agencije pisali smo u više navrata. Skupštinski Odbor za pravosuđe utvrdio je predlog za četiri kandidata 22. februara i 13. juna (https://goo.gl/sJ4PfC), a potom 6. jula povukao predlog za izbor Vide Petrović Škero (kandidatkinje Ombudsmana i Poverenika) i kandidata koje je predložio predsednik Republike. Za ovu odluku dato je obrazloženje bez utemeljenja u zakonu (https://goo.gl/nY4pBA). Predsednik skupštinskog odbora naknadno je dao još apsurdnije obrazloženje (https://goo.gl/NXGHi3). U međuvremenu je novi predsednik predložio novog kandidata. U...

Selidba sa funkcije na savetničko mesto

Od samog početka je bilo veoma izvesno da vršilac dužnosti direktora Razvojne agencije Srbije i bivši ministar privrede, Željko Sertić, ne može dobiti odobrenje Agencije za borbu protiv korupcije da uporedo vrši i funkciju člana Upravnog odbora Kineske banke koja posluje u Srbiji od januara ove godine. Sertić je razrešen, ali je, kako javljaju mediji, ostao u RAS, ovaj put na mestu savetnika. U stvari, Sertiću je mandat istekao još 11. aprila 2017, a sada je imenovan novi vršilac te dužnosti. Glavno je pitanje zbog čega bi rukovodilac institucije koja donosi veoma važne odluke i utiče na raspodelu desetina miliona evra svake...

Predstavljen izveštaj o monitoringu kampanje za izbore 2016

Transparentnost Srbija predstavila je izveštaj o monitoringu izborne kampanje za izbore 2016. godine. Istraživanje pokazuje da su troškovi izborne kampanje bili veoma visoki, ali niži nego 2014. godine, a kampanja je u najvećem delu finansirana iz budžeta.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić rekao je da direktno iz budžeta potiče 37 odsto prihoda učesnika na izborima. "Drugi najzačajniji izvor prihoda su takozvana sopstvena sredstva - 25 odsto. Reč je o novcu koji su političke stranke imale na svojim računima u doba kada su izbori raspisani. Medjutim, ta sopstvena sredstva, po svom poreklu takodje predstavljaju sredstva iz budžeta zato što je izrazito dominantan izvor prihoda za redovno finansiranje političkih stranaka upravo budžet", kazao je Nenadić. To znači da gradjani Srbije nisu platili kroz budžet samo 37 odsto troškova kampanje, već 37 plus 25 odsto.

"Sledeći izvor prihoda za kampanju su krediti i zajmovi - 19 odsto. Medjutim, kada pogledate finansijske izveštaje učesnika izborne kampanje videćete da će i krediti biti izmireni u nekim slučajevima do kraja godine, a u nekim do kraja 2018. godine... Krajnji izvor finansiranja kada je reč o parlamentarnim strankama je opet budžet. Znači, sredstva iz javnih izvora nisu više ni 37, ni 37 plus 25, već 37 plus 25 plus 19", kazao je Nenadić.

On je objasnio da plaćeni nepokriveni rashodi u protekloj kampanji iznose 16 odsto i da će oni za parlamentarne stranke verovatno u 90 odsto iznosa biti plaćeni prihodima koje one budu ostvarile iz budžeta na osnovu svog redovnog rada.

"Tako dolazimo do toga da u suštini pored mnogobrojnih vrsta prihoda koje zakon dopušta, proizlazi da je realno finansiranje izborne kampanje iz nekih izvora koji nisu budžetski u najboljem slučaji oko tri odsto koje otpada na priloge fizičkih lica", naveo je Nenadić. On je kazao da to daje pravo da se gradjani pitaju na koji način žele da ova materija bude uredjena.

Predsednik TS Vladimir Goati ocenio je da partije zapravo donose odluke o vlastitom finansiranju i da se prateći trag novca više može saznati o političkom životu u Srbiji.

Nemanja Nenadić govorio je i o rashodima stranaka i istakao da je najveći trošak TV oglašavanje. Podaci pokazuju da je TV oglašavanje imalo najveći udeo u troškovima stranaka, pa je na primer SNS potrošila 4,3 miliona evra, a koalicija DSS-Dveri 143.000 evra. Podaci iz finansijskih izveštaja pokazuju da su sve stranke prijavile 7,1 miliona evra za troškove oglašavanja na TV stanicama.

"U strukturi prijavljenih rashoda TV oglašavanje je učestvovalo sa čak 57 odsto. Drugi po značaju troškova su različite vrste izbornog materijala. Dakle, leci, plakati, brošure, šolje i slično. Oglasi u štampanim medijima - tu je blizu 11 odsto prijavljenih troškova. Dogadjaji su sa svega osam odsto, dok veliki udeo imaju ostali troškovi, oko šest odsto", kazao je Nenadić.

On je kazao da procenat od šest odsto na prvi pogled ne izgleda mnogo. "Ali ako se setimo da je ukupna visina rashoda nekih 12 miliona evra, odnosno 1,5 milijardi dinara prijavljenih rashoda, onda ni tih šest odsto nije tako malo. To je oko 90 miliona dinara...Reč je o dosta velikim trošovima koji su svrstani u kategoriju ostali, tamo negde gde se ne vidi jasno šta je bila namena tih sredstava...", kazao je Nenadić.

Prema njegovim rečima, to može da ukazuje na to da su troškovi klasifikovani pogrešno iz neznanja ili da budu manje vidljivi, dok je druga mogućnost da je nejasno uputstvo o tome kako treba klasifikovati neke troškove. "Meni je ova varijanta izglednija, verovatnija", kazao je Nenadić.

03Prema konačnim nalazima monitoringa, velika većina opaženih rashoda bila je zaista i prijavljena a u odnosu na ranije izborne procese smanjena je količina troškova za koje se ne zna odakle će biti plaćena, ali to smanjenje u suštini pada na račun gradjana.

Ima brojnih situacija u kojoj su rashodi bili pogrešno kategorisani, a glavni izazovi za kontrolne organe su isti kao i 2012. i 2014. godine, naročito u vezi sa funkcionerskom kampanjom.

Nenadić je kazao da je u tom pogledu potrebno da se regulativa precizira.

"Jednako nam treba i veća aktivnost državnih organa, pre svega javnog tužioca koji ni ovaj put nije bio aktivan u pogledu ispitivanja svih sumnji za zloupotrebe u vezi sa izbornom kampanjom, zloupotrebom javnih resursa i kupovine glasova i tome slično", kazao je Nenadić.

Na pitanje kako je moguće pratiti takozvane crne fondove stranke Nenadić je rekao da kada bi se znalo koliki su i gde su, onda ne bi bili crni. "To je nešto što bi trebalo da ispliva, ali da bi isplivalo mora da se obavi gomila stvari pre toga...To je nešto gde mi nismo ni stigli, nikada ta stvar nije istražena do kraja, kada je neki trošak bio sumnjiv, nepokriven odakle je ustvari plaćen", kazao je Nenadić.

On je ocenio da se u ovogodišnju izbornu kampanju ušlo sa obiljem nerešenih problema, poput nejasnog statusa RIK, biračkog spiska, kontrole pojedinih delova izbornog procesa, falsifikovanja potpisa, nejasnog položaja grupa gradjana, oglašavanja u vezi sa kampanjom i državno oglašavanje.

0102Nenadić je rekao da se neki problemi zakonodavne prirode kada je reč o samoj izbornoj kampanji i njenom finansiranju mogu ispraviti.

On je rekao da su troškovi izborne kampanje bili visoki, ali nešto niži nego 2014. i pogotovo 2012. godine. Prema njegovim rečima, objašnjenje za to je činjenica da one stranke koje bi možda želele da troše više nisu imale šansu da dodju na vlast, pa nisu bile privlačne nekim "lukrativnim donatorima", a nisu ni imale na raspolaganju budžetska sredstva koja bi mogla da zloupotrebe. Nenadić je rekao da je postojala dominacija SNS u finansiranju kampanje i ostvarivanju prihoda iz budžeta po osnovu broja poslanika u Skupštini. On je kazao i da je bilo i nekih elemenata koji su uticali na to da kampanja bude jeftinija, medju kojima je činjenica da je trajala kraće nego ranije, kao i da su budžetska davanja bila manja.

Sažetak izveštaja možete preuzeti sa sajta TS: http://goo.gl/W8FZvv

konferencija kampanja

 

Vesti