Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Izveštaj o izbornoj kampanji 2018 Beograd
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora

Pod lupom

Prev Next

Niški aerodrom

Manjak transparentnosti u vezi sa koncesijom za beogradski aerodrom se kao virus raširio i geografski i tematski. Vlada ni nakon što je postupak izbora ponuđača završen nije dostavila organizaciji Transparentnost – Srbija koncesioni akt i studiju o izvodljivosti, odnosno delove tih dokumenata koji bi ukazivali na to da je koncesija bolji izbor od drugih oblika razvijanja beogradskog aerodroma. Ukoliko je neki opravdani razlog za skrivanje ovih dokumenata mogao postojati za vreme nadmetanja, svakako ga nema nakon odluke o izboru ponuđača sa kojim će biti zaključen ugovor. Ni sam (budući) ugovor još uvek nije dostupan. S druge strane, predstavnici Vlade daju...

Stara nabavka, isti izvođač

Insajder donosi neobičnu vest o nabavci radova na autoputu ka Makedoniji. Za tu deonicu je prethodno poništen ugovor, zato što izvođači radova nisu poštovali rokove. Insjader najavljuje da bi se mogla dogoditi „apsurdna situacija, da isti posao dobiju Srbijaautoput i MBA Ratko Mitrović niskogradnja, firme kojima je prethodno isti posao oduzet“. U pitanju je inače završetak deonice od oko 9 kilometara na deonici Srpka kuća - Levosoje, petlje Bujanovac 1 i regulacija Južne Morave sa pritokama. Ovaj konzorcijum je već jednom dobio posao, vredan oko četiri milijarde dinara, na istoj ovoj deonici. Sadašnji tender je raspisan tri meseca posle raskida...

Bez podataka o stranaka i verskim zajednicama

Nacrt Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja isključuje iz primene političke stranke i verske zajednice, što bi se možda moglo opravdati određenim specifičnostima rada ovih organizacija. Međutim, način na koji je to učinjeno nije u potpunosti opravdan. Naime, stavlja se u prvi plan da se „kontrola finansiranja“ političkih stranaka i verskih zajednica „vrši po posebnom zakonu“. Ovo, za početak, nije istina kada je reč o verskim zajednicama, jer takvog zakona nema (nejasno je da li se ovim najavljuje njegovo donošenje). Kada je pak reč o političkim strankama, onda treba napomenuti da osim njih kao primaoci finansijskih sredstava mogu biti...

Novi posao za Keep light

Firma Keep Light je, po svemu sudeći, omiljeni poslovni partner gradskog preduzeća Javno osvetljenje Beograd. Baš u vreme kada je u Beogradu skinuta njihova novogodišnja rasveta, Keep Light je angažovan za održavanje javnog osvetljenja, odnosno za antikorozivnu zaštitu i farbanje bandera jer, kako navode u gradskom javnom preduzeću, oni to sami ne mogu, piše Insajder. Na tenderu koji je raspisao EPS, posao održavanja javnog osvetljenja dobila je grupa ponuđača predvođena JKP Javno osvetljenje Beograd. Kako je za Insajder rečeno u ovom preduzeću, oni su doneli odluku da u toj javnoj nabavci učestvuju zajedno sa firmama Keep Light, MEP Inženjering i Nimax...

Nacrt izmena Zakona o SPI - razočaranje

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na snazi u Srbiji od 2004. pokazao se kao najvažnije sredstvo za postizanje odgovornije vlasti, otkrivanje nepravilnosti u njihovom radu, praćenje sprovođenja zakona u svim drugim oblastim i rad novinara – istraživača. Ovaj zakon je po relevantnim međunarodnim istraživanjima i dalje važi kao jedan od najboljih. I pored toga, odavno je prepoznata potreba da se pojedine norme poboljšaju ili preciziraju, pa je još 2012. bio formulisan predlog izmena i dopuna, koji je sledeće godine Vlada povukla iz procedure. Još ranije, 2007. u Skupštinu je stigao predlog nevladinih organizacija podržan od strane 35.870...

Nema sistemske borbe protiv korupcije

Monitoring sprovođenja 13 preporuka iz Akcionog plana za poglavlje 23 EU integracija i 75 aktivnosti, koji je Transparentnost Srbija sprovodila tokom 2017. i 2018. pokazuje da ni evropske integracije nisu bile dovoljan zamajac za ostvarivanje sistemskog pristupa u borbi protiv korupcije. Prema našim nalazima, na ovom uzorku je samo 9% aktivnosti realizovano u potpunosti a još 38% delimično do kraja 2017. godine. Praćenje sprovođenja nacionalnih antikorupcijskih dokumenata, donetih na talasu antikorupcijske kampanje koja je figurirala kao najviši politički prioritet tokom 2013, davalo je u 2014. i 2015. slične ili još lošije rezultate. To pokazuje da iskazano političko opredeljenje za borbu protiv...

Obračun sa Južnim vestima?

Dve poreske inspekcije već šest meseci "češljaju" dokumentaciju i poslovanje Južnih vesti, a s obzirom da nisu našle nepravilnosti u radu, inspektori su krenuli da kucaju na vrata njihovih oglašivača, "prijateljski" ih upozoravajući sa kim imaju posla. Kako je za Danas rekao glavni i odgovorni urednik Južnih vesti, nadležni nisu reagovali na skandalozno ponašanje inspekcije, a po njihovim nezvaničnim saznanjima, lokalne vlasti su upravo te koje šalju neprestane inspekcije, ali i odobravaju nekorektno ponašanje inspektora. - Normalno je da dobro uređena država kontroliše radite li ispravno ili ne, ali kad vam loše uređena partijska država, a Srbija to nesporno jeste, pošalje...

Revizori i tužioci i kupovina medijskog prostora

Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je u 2017. godini nepravilnosti u trošenju javnih sredstava u iznosu od 743 milijarde dinara i podnela 512 prijava, među kojima 52 krivične prijave protiv 54 odgovorna lica, saopštio predsednik Saveta DRI, Radoslav Sretenović na predstavljanju godišnjeg izveštaja o radu. Najveći deo nepravilnosti odnosi se na pripremne radnje za sastavljanje finansijskih izveštaja (514,7 milijardi), na pogrešno iskazane podatke u finansijskim izveštajima odnose se nepravilnosti u vezi sa stavkama vrednosti 123,3 milijarde, dok 105 milijardi otpada na nepravilnosti u poslovanju u vezi sa iskazanim podacima. "Osnovna poruka jeste da u Srbiji nije uspostavljen sistem finansijske kontrole i upravljanja...

Predstavljen izveštaj o monitoringu kampanje za izbore 2016

Transparentnost Srbija predstavila je izveštaj o monitoringu izborne kampanje za izbore 2016. godine. Istraživanje pokazuje da su troškovi izborne kampanje bili veoma visoki, ali niži nego 2014. godine, a kampanja je u najvećem delu finansirana iz budžeta.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić rekao je da direktno iz budžeta potiče 37 odsto prihoda učesnika na izborima. "Drugi najzačajniji izvor prihoda su takozvana sopstvena sredstva - 25 odsto. Reč je o novcu koji su političke stranke imale na svojim računima u doba kada su izbori raspisani. Medjutim, ta sopstvena sredstva, po svom poreklu takodje predstavljaju sredstva iz budžeta zato što je izrazito dominantan izvor prihoda za redovno finansiranje političkih stranaka upravo budžet", kazao je Nenadić. To znači da gradjani Srbije nisu platili kroz budžet samo 37 odsto troškova kampanje, već 37 plus 25 odsto.

"Sledeći izvor prihoda za kampanju su krediti i zajmovi - 19 odsto. Medjutim, kada pogledate finansijske izveštaje učesnika izborne kampanje videćete da će i krediti biti izmireni u nekim slučajevima do kraja godine, a u nekim do kraja 2018. godine... Krajnji izvor finansiranja kada je reč o parlamentarnim strankama je opet budžet. Znači, sredstva iz javnih izvora nisu više ni 37, ni 37 plus 25, već 37 plus 25 plus 19", kazao je Nenadić.

On je objasnio da plaćeni nepokriveni rashodi u protekloj kampanji iznose 16 odsto i da će oni za parlamentarne stranke verovatno u 90 odsto iznosa biti plaćeni prihodima koje one budu ostvarile iz budžeta na osnovu svog redovnog rada.

"Tako dolazimo do toga da u suštini pored mnogobrojnih vrsta prihoda koje zakon dopušta, proizlazi da je realno finansiranje izborne kampanje iz nekih izvora koji nisu budžetski u najboljem slučaji oko tri odsto koje otpada na priloge fizičkih lica", naveo je Nenadić. On je kazao da to daje pravo da se gradjani pitaju na koji način žele da ova materija bude uredjena.

Predsednik TS Vladimir Goati ocenio je da partije zapravo donose odluke o vlastitom finansiranju i da se prateći trag novca više može saznati o političkom životu u Srbiji.

Nemanja Nenadić govorio je i o rashodima stranaka i istakao da je najveći trošak TV oglašavanje. Podaci pokazuju da je TV oglašavanje imalo najveći udeo u troškovima stranaka, pa je na primer SNS potrošila 4,3 miliona evra, a koalicija DSS-Dveri 143.000 evra. Podaci iz finansijskih izveštaja pokazuju da su sve stranke prijavile 7,1 miliona evra za troškove oglašavanja na TV stanicama.

"U strukturi prijavljenih rashoda TV oglašavanje je učestvovalo sa čak 57 odsto. Drugi po značaju troškova su različite vrste izbornog materijala. Dakle, leci, plakati, brošure, šolje i slično. Oglasi u štampanim medijima - tu je blizu 11 odsto prijavljenih troškova. Dogadjaji su sa svega osam odsto, dok veliki udeo imaju ostali troškovi, oko šest odsto", kazao je Nenadić.

On je kazao da procenat od šest odsto na prvi pogled ne izgleda mnogo. "Ali ako se setimo da je ukupna visina rashoda nekih 12 miliona evra, odnosno 1,5 milijardi dinara prijavljenih rashoda, onda ni tih šest odsto nije tako malo. To je oko 90 miliona dinara...Reč je o dosta velikim trošovima koji su svrstani u kategoriju ostali, tamo negde gde se ne vidi jasno šta je bila namena tih sredstava...", kazao je Nenadić.

Prema njegovim rečima, to može da ukazuje na to da su troškovi klasifikovani pogrešno iz neznanja ili da budu manje vidljivi, dok je druga mogućnost da je nejasno uputstvo o tome kako treba klasifikovati neke troškove. "Meni je ova varijanta izglednija, verovatnija", kazao je Nenadić.

03Prema konačnim nalazima monitoringa, velika većina opaženih rashoda bila je zaista i prijavljena a u odnosu na ranije izborne procese smanjena je količina troškova za koje se ne zna odakle će biti plaćena, ali to smanjenje u suštini pada na račun gradjana.

Ima brojnih situacija u kojoj su rashodi bili pogrešno kategorisani, a glavni izazovi za kontrolne organe su isti kao i 2012. i 2014. godine, naročito u vezi sa funkcionerskom kampanjom.

Nenadić je kazao da je u tom pogledu potrebno da se regulativa precizira.

"Jednako nam treba i veća aktivnost državnih organa, pre svega javnog tužioca koji ni ovaj put nije bio aktivan u pogledu ispitivanja svih sumnji za zloupotrebe u vezi sa izbornom kampanjom, zloupotrebom javnih resursa i kupovine glasova i tome slično", kazao je Nenadić.

Na pitanje kako je moguće pratiti takozvane crne fondove stranke Nenadić je rekao da kada bi se znalo koliki su i gde su, onda ne bi bili crni. "To je nešto što bi trebalo da ispliva, ali da bi isplivalo mora da se obavi gomila stvari pre toga...To je nešto gde mi nismo ni stigli, nikada ta stvar nije istražena do kraja, kada je neki trošak bio sumnjiv, nepokriven odakle je ustvari plaćen", kazao je Nenadić.

On je ocenio da se u ovogodišnju izbornu kampanju ušlo sa obiljem nerešenih problema, poput nejasnog statusa RIK, biračkog spiska, kontrole pojedinih delova izbornog procesa, falsifikovanja potpisa, nejasnog položaja grupa gradjana, oglašavanja u vezi sa kampanjom i državno oglašavanje.

0102Nenadić je rekao da se neki problemi zakonodavne prirode kada je reč o samoj izbornoj kampanji i njenom finansiranju mogu ispraviti.

On je rekao da su troškovi izborne kampanje bili visoki, ali nešto niži nego 2014. i pogotovo 2012. godine. Prema njegovim rečima, objašnjenje za to je činjenica da one stranke koje bi možda želele da troše više nisu imale šansu da dodju na vlast, pa nisu bile privlačne nekim "lukrativnim donatorima", a nisu ni imale na raspolaganju budžetska sredstva koja bi mogla da zloupotrebe. Nenadić je rekao da je postojala dominacija SNS u finansiranju kampanje i ostvarivanju prihoda iz budžeta po osnovu broja poslanika u Skupštini. On je kazao i da je bilo i nekih elemenata koji su uticali na to da kampanja bude jeftinija, medju kojima je činjenica da je trajala kraće nego ranije, kao i da su budžetska davanja bila manja.

Sažetak izveštaja možete preuzeti sa sajta TS: http://goo.gl/W8FZvv

konferencija kampanja

 

Vesti