Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • B.Pekić, “Poslednja pisma iz tuđine”
  • sudija Miodrag Majić

Pod lupom

Prev Next

Čišćenje korupcije sabljom i metlom na glavnom odboru

Mediji prenose navodnu izjavu Aleksandra Vučića na sednici glavnog odbora partije SNS, čiji je predsednik: „Zadovoljan sam borbom protiv organizovanog kriminala, ali ono gde moramo da uradimo više jeste da oštrom sabljom i metlom počistimo sve one koji su mislili da novac stiču korupcijom. Mnogi će pred kraj godine biti iznenadeni žestinom akcije države Srbije u toj oblasti“. Uz ogradu da je reč o izjavi čija je istinitost neproverljiva, ali koja, ako ništa drugo, nije demantovana, vredi napomenuti nekoliko stvari. Prvo, ma koliko se činilo izlišnim ponavljati, uvek treba podsetiti da Aleksandar Vučić, ni kao predsednik države, ni kao predsednik (vladajuće) političke...

Problemi u sistemu javnih nabavki

Na konferenciji „Dan javnih nabavki – U susret novom Zakonu o javnim nabavkama“, održanoj u petak u Kragujevcu, Nemanja Nenadić je predstavio glavne aktivnosti Transparentnosti Srbije u vezi sa javnim nabavkama, uključujući monitoring pojedinačnih slučajeva, predloge za poboljšanje propisa, praćenje javnih nabavki u kontekstu EU integracija, praćenje srodnih propisa i posebnih vrsta nabavki, kao što su nabavke medijskih usluga. Između ostalog, on je kao glavne probleme koje bi trebalo rešavati izmenama Zakona, istakao prečestu primenu međudržavnih sporazuma putem kojih se ukida konkurencija u najvrednijim javnim nabavkama, nedovoljnu konkurenciju koja je u vezi sa strogim uslovima koji se postavljaju pred ponuđače u...

Ugovor o auto-putu Preljina-Požega

Transparentnost Srbija zatražila je od Vlade Srbije dodatne podatke u vezi sa ugovorom o izgradnji deonice auto-puta Preljina - Požega. Vlada Srbije prošle nedelje usvojila je Zaključak o usvajanju Komercijalnog ugovora o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji "E-763, deonice autoputa Preljina-Požega". Kako je tada saopšteno, zaključak se odnosi na ugovor između Vlade Srbije, javnog preduzeća "Putevi Srbije" i China Communications Construction Company Ltd, a "cilj potpisivanja Komercijalnog ugovora je definisanje načina finansiranja izgradnje ovog dela autoputa". Transparentnost Srbija je, u posebnim zahtevima za dostavljanje informacija od javnog značaja, od Vlade Srbijei Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatražila ugovore, studiju o izvodljivosti, analizu...

„Tijanin zakon“ – šta treba da uradi predsednica Skupštine?

Brojne vesti o podnošenju predloga da se ubice i silovatelji dece i trudnica ubuduće kažnjavaju doživotnim zatvorom ostale su začuđujuće nedorečene u pogledu bitnih pitanja. Tako su građani koje zanima šta će se dalje dešavati uskraćeni za mogućnost da objektivno sagledaju da li su državni organi učinili sve što je u njihovoj nadležnosti. Svuda se može pročitati da je predlog Fondacije „Tijana Jurić“ za izmene Krivičnog zakonika kako bi se kazne povećale (sa sadašnjih maksimalnih 40 godina, na doživotnu kaznu zatvora), i ukinulo pravo na uslovni otpust, podržalo 158 hiljada građana. Međutim, niko ne može pouzdano da zaključi šta ovaj...

Zahtevi Grupe za slobodu medija

Imajući u vidu da su u Srbiji političkim, ekonomskim, socijalnim, administrativnim, pravosudnim i fizičkim pritiscima na medije i novinare ozbiljno ugrožene medijske slobode; Imajući u vidu kontinuiranu diskreditaciju i diskriminaciju medija i novinara koji drže do profesionalnih i etičkih standarda i rade u interesu građana i javnosti; Imajući u vidu da se u oblasti javnog informisanja ne sprovode zakoni i krše  profesionalne i etičke norme; Imajući u vidu neefikasnost državnih institucija u zaštiti sigurnosti novinara i slobode medija, a da neke od njih i ugrožavaju prava medija i novinara; Imajući u vidu da stalno pogoršavanje situacije u oblasti slobode medija ugrožava demokratske procese u...

Ostavka direktorke Agencije za borbu protiv korupcije

Posle samo dva meseca provedena na toj funkciji, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Majda Kršikapa podnela je danas ostavku. Na sajtu Agencije objavljeno je da je Odbor na telefonskoj sednici odmah prihvatio ostavku i imenovao ponovo Verku Atanasković za vršioca dužnosti. Direktorka je ostavila veoma dobar utisak spremnosti da unapredi rad ovog nezavisnog organa i TS žali što nije imala više vremena da to i pokaže. Za građane, a i za kandidate za mesto direktora na novom konkursu bi svakako bilo od značaja da čuju i razloge zbog kojih se nedavno izabrana direktorka odlučila na ovakav korak, ukoliko oni imaju...

Štrajk u Pošti i izbor direktora

Štrajkovi i protesti nekoliko sindikata zaposlenih u „Poštama Srbije“ doneli su javnosti nekoliko informacija koje bi inače bile skrivene ili manje poznate, a koje nameću pitanja od javnog interesa. Pored sumnji u partijsko zapošljavanje, koje postoje i u brojnim drugim javnim preduzećima, sada su, naročito u komentarima na vesti o ovom štrajku, zastupljene i teze o nameri da se ovo JP proda „za male pare“ i da to može biti jedan od razloga loših poslovnih poteza. Druga stvar koja se može pročitati jeste da se partijsko zapošljavanje vrši tako da proizvodi dvostruki negativni efekat na poslovanje – da otkaz dobijaju službenici...

Zašto je važno?

Zbog čega je uopšte važno šta će u budućem ustavu pisati o pravosuđu? Zar bilo ko očekuje da će ono što bude napisano imati uticaja na našu ustavnu stvarnost? Zar nismo dosegli stadijum na kojem je u potpunosti nebitno šta piše u bilo kom pravnom aktu, pa i onom najvišem? Ovo su samo neka od pitanja na koja sam prethodnih nedelja, angažujući se u ustavnoj debati, po nekoliko puta dnevno pokušavao da odgovorim kolegama, novinarima i prijateljima. I zaista, da li je uopšte važno šta će pisati u novom ustavu, u situaciji u kojoj, uprkos ustavnom garantovanju jedinstvenosti sudske vlasti na teritoriji...

Predstavljen izveštaj o monitoringu kampanje za izbore 2016

Transparentnost Srbija predstavila je izveštaj o monitoringu izborne kampanje za izbore 2016. godine. Istraživanje pokazuje da su troškovi izborne kampanje bili veoma visoki, ali niži nego 2014. godine, a kampanja je u najvećem delu finansirana iz budžeta.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić rekao je da direktno iz budžeta potiče 37 odsto prihoda učesnika na izborima. "Drugi najzačajniji izvor prihoda su takozvana sopstvena sredstva - 25 odsto. Reč je o novcu koji su političke stranke imale na svojim računima u doba kada su izbori raspisani. Medjutim, ta sopstvena sredstva, po svom poreklu takodje predstavljaju sredstva iz budžeta zato što je izrazito dominantan izvor prihoda za redovno finansiranje političkih stranaka upravo budžet", kazao je Nenadić. To znači da gradjani Srbije nisu platili kroz budžet samo 37 odsto troškova kampanje, već 37 plus 25 odsto.

"Sledeći izvor prihoda za kampanju su krediti i zajmovi - 19 odsto. Medjutim, kada pogledate finansijske izveštaje učesnika izborne kampanje videćete da će i krediti biti izmireni u nekim slučajevima do kraja godine, a u nekim do kraja 2018. godine... Krajnji izvor finansiranja kada je reč o parlamentarnim strankama je opet budžet. Znači, sredstva iz javnih izvora nisu više ni 37, ni 37 plus 25, već 37 plus 25 plus 19", kazao je Nenadić.

On je objasnio da plaćeni nepokriveni rashodi u protekloj kampanji iznose 16 odsto i da će oni za parlamentarne stranke verovatno u 90 odsto iznosa biti plaćeni prihodima koje one budu ostvarile iz budžeta na osnovu svog redovnog rada.

"Tako dolazimo do toga da u suštini pored mnogobrojnih vrsta prihoda koje zakon dopušta, proizlazi da je realno finansiranje izborne kampanje iz nekih izvora koji nisu budžetski u najboljem slučaji oko tri odsto koje otpada na priloge fizičkih lica", naveo je Nenadić. On je kazao da to daje pravo da se gradjani pitaju na koji način žele da ova materija bude uredjena.

Predsednik TS Vladimir Goati ocenio je da partije zapravo donose odluke o vlastitom finansiranju i da se prateći trag novca više može saznati o političkom životu u Srbiji.

Nemanja Nenadić govorio je i o rashodima stranaka i istakao da je najveći trošak TV oglašavanje. Podaci pokazuju da je TV oglašavanje imalo najveći udeo u troškovima stranaka, pa je na primer SNS potrošila 4,3 miliona evra, a koalicija DSS-Dveri 143.000 evra. Podaci iz finansijskih izveštaja pokazuju da su sve stranke prijavile 7,1 miliona evra za troškove oglašavanja na TV stanicama.

"U strukturi prijavljenih rashoda TV oglašavanje je učestvovalo sa čak 57 odsto. Drugi po značaju troškova su različite vrste izbornog materijala. Dakle, leci, plakati, brošure, šolje i slično. Oglasi u štampanim medijima - tu je blizu 11 odsto prijavljenih troškova. Dogadjaji su sa svega osam odsto, dok veliki udeo imaju ostali troškovi, oko šest odsto", kazao je Nenadić.

On je kazao da procenat od šest odsto na prvi pogled ne izgleda mnogo. "Ali ako se setimo da je ukupna visina rashoda nekih 12 miliona evra, odnosno 1,5 milijardi dinara prijavljenih rashoda, onda ni tih šest odsto nije tako malo. To je oko 90 miliona dinara...Reč je o dosta velikim trošovima koji su svrstani u kategoriju ostali, tamo negde gde se ne vidi jasno šta je bila namena tih sredstava...", kazao je Nenadić.

Prema njegovim rečima, to može da ukazuje na to da su troškovi klasifikovani pogrešno iz neznanja ili da budu manje vidljivi, dok je druga mogućnost da je nejasno uputstvo o tome kako treba klasifikovati neke troškove. "Meni je ova varijanta izglednija, verovatnija", kazao je Nenadić.

03Prema konačnim nalazima monitoringa, velika većina opaženih rashoda bila je zaista i prijavljena a u odnosu na ranije izborne procese smanjena je količina troškova za koje se ne zna odakle će biti plaćena, ali to smanjenje u suštini pada na račun gradjana.

Ima brojnih situacija u kojoj su rashodi bili pogrešno kategorisani, a glavni izazovi za kontrolne organe su isti kao i 2012. i 2014. godine, naročito u vezi sa funkcionerskom kampanjom.

Nenadić je kazao da je u tom pogledu potrebno da se regulativa precizira.

"Jednako nam treba i veća aktivnost državnih organa, pre svega javnog tužioca koji ni ovaj put nije bio aktivan u pogledu ispitivanja svih sumnji za zloupotrebe u vezi sa izbornom kampanjom, zloupotrebom javnih resursa i kupovine glasova i tome slično", kazao je Nenadić.

Na pitanje kako je moguće pratiti takozvane crne fondove stranke Nenadić je rekao da kada bi se znalo koliki su i gde su, onda ne bi bili crni. "To je nešto što bi trebalo da ispliva, ali da bi isplivalo mora da se obavi gomila stvari pre toga...To je nešto gde mi nismo ni stigli, nikada ta stvar nije istražena do kraja, kada je neki trošak bio sumnjiv, nepokriven odakle je ustvari plaćen", kazao je Nenadić.

On je ocenio da se u ovogodišnju izbornu kampanju ušlo sa obiljem nerešenih problema, poput nejasnog statusa RIK, biračkog spiska, kontrole pojedinih delova izbornog procesa, falsifikovanja potpisa, nejasnog položaja grupa gradjana, oglašavanja u vezi sa kampanjom i državno oglašavanje.

0102Nenadić je rekao da se neki problemi zakonodavne prirode kada je reč o samoj izbornoj kampanji i njenom finansiranju mogu ispraviti.

On je rekao da su troškovi izborne kampanje bili visoki, ali nešto niži nego 2014. i pogotovo 2012. godine. Prema njegovim rečima, objašnjenje za to je činjenica da one stranke koje bi možda želele da troše više nisu imale šansu da dodju na vlast, pa nisu bile privlačne nekim "lukrativnim donatorima", a nisu ni imale na raspolaganju budžetska sredstva koja bi mogla da zloupotrebe. Nenadić je rekao da je postojala dominacija SNS u finansiranju kampanje i ostvarivanju prihoda iz budžeta po osnovu broja poslanika u Skupštini. On je kazao i da je bilo i nekih elemenata koji su uticali na to da kampanja bude jeftinija, medju kojima je činjenica da je trajala kraće nego ranije, kao i da su budžetska davanja bila manja.

Sažetak izveštaja možete preuzeti sa sajta TS: http://goo.gl/W8FZvv

konferencija kampanja

 

Vesti