Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
Prev Next
Izveštaj Ombudsmana

Izveštaj Ombudsmana

Programski direktor TS Nemanja Nenadić prisustvovao je prošle nedelje tribini na kojoj je predstavljan godišnji izveštaj Ombudsmana. On je ukazao na značaj izveštaja ombudsmana za borbu protiv korupcije i podsetio na napore koje je Transparentnost Srbija uložila da bi se izveštaji nezavisnih organa razmatrali u Narodnoj skupštini. To je sada obaveza iz skupštinskog poslovnika i jedna od mera koje su predviđene antikorupcijskim strateškim aktima, ali Skupština svoje obaveze ne ispunjava. Ako se izuzme razmatranje izveštaja za 2013. godinu, do sada nije bilo slučaja da Skupština obaveže Vladu da preduzme neke konkretne mere za rešavanje problema na koje je ukazao Zaštitnik građana...

Izveštaji o finansiranju kampanje

Izveštaji o finansiranju kampanje

Izveštaji o finansiranju izborne kampanje sedam predsedničkih kandidata, među kojima su i glavni opozicioni, mogli su se pročitati na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije još u sredu, 24. maja. To je, razumljivo, pobudilo veliko interesovanje medija, naročito onih bliskih vlastima, koji su otvorili pitanje visine troškova i istakli zanimljiva imena njihovih donatora u prvi plan. Međutim, izveštaj za kandidata vladajuće koalicije, koji je nesumnjivo potrošio najviše novca za kampanju i koji je dobio preko 50% ukupnih budžetskih davanja, nije bio dostupan ni u petak, 26. maja. Prema saopštenju Agencije, deset od jedanaest učesnika predsedničkih izbora, svi sem predlagača kandidata Saše...

Ko je kriv i ko laže

Ko je kriv i ko laže

Ministar zdravlja danima preti da će odgovarati neimenovani krivci za kašnjenje radova na izgradnji Kliničkog centra u Nišu. Ispostavilo se, međutim, da prepreka otvaranju centra nije samo kašnjenje radova na zgradi već i nabavka kompletne medicinske opreme, za koju je bilo zaduženo Ministarstvo zdravlja, a koja je sa 12,2 miliona evra finansirana iz budžeta. Tako bi se u konačnici lako moglo dogoditi da samo Ministarstvo bude vinovnik, ne samo kašnjenja, već i dodatnih toškova za naknadu štete. Ministarstvo zdravlja tvrdi da je “laž” da je poništena javna nabavka medicinske opreme za novi Klinički centar u Nišu, ali činjenice govore suprotno. Republička...

PrEUgovor: I dalje se fingiraju reforme

PrEUgovor: I dalje se fingiraju reforme

Srbija ne koristi dovoljno evropske integracije za reforme društva, a poseban problem je nepostojanje transparentnog i efikasnog sistema za merenje efekata mera koje se donose, saopštila je 24. maja koalicija nevladinih organizacija PrEUgovor, čija je članica Transparentnost Srbija, u izveštaju o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 o pravosuđu, ljudskim pravima i vladavini prava u pregovorima sa EU. Istraživač centra za primenjene evropske studije Milan Aleksić rekao je da  postoje problemi sa praćenjem i primenom akcionih planova za napredak u pregovorima sa EU, i kao poseban problem je istakao manjkavosti u merenu učinaka."Nemamo mehanizam za merenje učinaka, i dalje postoji...

Laganje u oči

Laganje u oči

Ministar Zlatibor Lončar ne može čudom da se načudi (https://goo.gl/B9iNpU) kako su ga to izvođači radova lagali i nisu završili Klinički centar u Nišu. Videćemo uskoro da li će ministrovo čuđenje biti izgovor za smenjivanje direktora Kliničkog centra u Nišu, koji tvrdi da je od izvođača tražio „da rade što više, da uvedu drugu i treću smenu“, ali su ovi „sve to odbijali“. Iz ove polemike nismo saznali ko je naručilac radova i ko je mogao na vreme da pokrene zaštitne mehanizme iz ugovora. Valjda takvi mehanizmi – penali, raskid – postoje u ugovoru, jer Lončar je poručio građanima Srbije...

Kad banka ocenjuje kvalitet vazduha a građevinci isplativost arbitraže

Kad banka ocenjuje kvalitet vazduha a građevinci isplativost arbitraže

Višestruko zanimljiva vest stiže iz Bora. Generalni direktor Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor Blagoje Spaskovski (koji ostaje na tom mestu kao partijski kadar svake vlasti) najavio je mogućnost arbitražnog postupka protiv kanadske kompanije SNC Lavalin koja je izgradila novu topionicu bakra. Razlog je požar iz 2015, u „tek izgrađenoj fabrici sumporne kiseline“, koji je „naneo ogromnu štetu“. Zatim se oglasio i Branislav Ivković (nekadašnji SPS-ov ministar, pa disident, a od 2012. u SNS), govoreći u ime Građevinskog fakulteta u Beogradu kao nadzornika radova, da će ta ustanova „do kraja maja sačiniti analizu koja treba da pokaže da li se isplati arbitraža...

Predizborni spotovi i pridruženija

Predizborni spotovi i pridruženija

Transparentnost Srbija je već uputila žalbu protiv REM zbog nepostupanja po zahtevu za pristup informacijama u vezi sa nedostavljanjem informacija o monitoringu izborne kampanje za predsednika iz marta 2017. U međuvremenu je Savet REM usvojio izveštaj "Predizborne oglasne poruke u kampanji za predsedničke izbore". To je bio razlog da uputimo novi zahtev za pristup informacijama. Naime, izveštaj o monitoringu koji je usvojio Savet REM je oskudniji u podacima nego ikada. Tako se u njemu mogu naći podaci o zbirnom trajanju reklama po pojedinim TV stanicama i ukupnom broju spotova za pojedine kandidate po TV stanicama, ali ne i ukupno trajanje tih spotova...

Igre rečima i Zakon o javnom informisanju

Igre rečima i Zakon o javnom informisanju

U aktuelnoj raspravi oko donošenja novog Zakona o javnom informisanju čini se da ima igre rečima. Predsednik NUNS-a ukazuje da je reč o nacrtu izmena zakona, ukazujući, između ostalog na to da je pod tim nazivom podeljen i raspravljan dokument marta ove godine, na jednom skupu nevladinih organizacija zainteresovanih za informatiku i medije (radna grupa EU konventa za poglavlje 10 pregovora). S druge strane, predstavnici Ministarstva (kulture i medija) negiraju da postoji nacrt izmena zakona. Kako je tako nešto moguće? Po svoj prilici, nije u pitanju „nacrt izmena i dopuna zakona“ u formalnom smislu. Naime, u toku priprema zakona, nacrtom se naziva...

Regionalna konferencija o zloupotrebi javnih resursa u kampanji

Transparentnost Srbija organizovala je regionalnu konferenciju o zloupotrebi javnih resursa u izbornim kampanjama. Bila je to prilika da se podsetimo nalaza TS iz izborne kampanje 2016. godine, da čujemo kako je t aoblast regulisana u zemljaam regiona i kakva je praksa, ali i da zajedno razmotrimo naše predloge za uređenje ove materije.

TS, naime, preporučuje da se promene propisi i praksa u sledećim pravcima:

1. Zabrana učešća politički izabranih javnih funkcionera (ministri i državni sekretari, predsednik Vlade, narodni poslanici, poslanici i odbornice, gradonačelnici, pokrajinski sekretari itd.) na promotivnim skupovima, posetama, konferencijama i slično koje organizuju organi vlasti tokom izborne kampanje, kao i drugim događajima koji su namenjeni medijskoj promociji, osim kada je jasno naznačeno da je reč o aktivnosti koju sprovodi politička stranka, koalicija ili grupa građana koja učestvuje na izborima;

2. Uređivanje pojedinih aktivnosti organa vlasti i javnih funkcionera generalno, kako bi se smanjio prostor za diskreciono odlučivanje od slučaja do slučaja (npr. uvođenje pravila u kojim slučajevima ministar mora da prisustvuje svečanom otvaranju nekog objekta u čijoj izgradnji je učestvovalo ministarstvo – po vrednosti ili vrsti);

3. Preciziranje pravila o odnosu organa vlasti i medija – potpuna zabrana, delimična zabrana (u doba izborne kampanje) ili jasna pravila o tome kada i na koji način organi vlasti mogu pokrivati troškove medijskog praćenja njihovih aktivnosti;

4. Preciziranje pravila o obaveštavanju javnosti o radu organa vlasti i javnih funkcionera – koje se informacije moraju objaviti na veb-sajtovima, u kojim slučajevima se obavezno ili po pravilu izdaju saopštenja i sazivaju konferencije za štampu i slično;

5. Preciziranje pravila o postupanju funkcionera kada u zvaničnim prilikama dobiju pitanje koje se odnosi na njihove političke stranke;

6. Detaljnije i sveobuhvatnije uređivanje pitanja javnog i političkog oglašavanja;

7. Preciziranje i praćenje primene pravila o finansiranju medija ili medijskih programa kada je to finansiranje namenjeno praćenju rada organa vlasti, kako se na ovaj način ne bi finansiralo pohvalno izveštavanje o aktivnostima javnih funkcionera koji dodeljuju ta sredstva;

8. Detaljnije uređivanje planiranja aktivnosti organa vlasti, u skladu sa usvojenim strateškim aktima, kako bi se smanjio prostor za diskreciju i „tempiranje“ promotivnih aktivnosti u doba izborne kampanje;

9. Postavljanje ograničenja ili dodatnih mehanizama odobravanja i provere za preuzimanje novih obaveza, oprost dugova, odricanje od javne imovine i javne rashode u periodu izborne kampanje;

10. Zakonsko preciziranje ovlašćenja Vlade i drugih organa vlasti kada su u „tehničkom mandatu“, u cilju da se ona svede na obavljanje neodložnih poslova;

11. Preciziriranje dužnosti pojedinih organa u vezi sa praćenjem poštovanja pravila koja imaju za cilj da spreče „funkcionersku kampanju“ i druge vidove zloupotrebe javnih resursa za potrebe kampanje;

12. Donošenje i primena „prelaznih rešenja“ do potpunog uređenja ove materije – formiranje Nadzornog odbora pre izbora i angažovanje ovog tela na sprečavanju zloupotrebe javnih rersursa; donošenje obavezujućih pravila ili preporuka REM o načinu izveštavanja medija o aktivnostima javnih funkcionera tokom kampanje (npr. bez video pokrivanja i audio snimka govora funkcionera); monitoring aktivnosti javnih funkcionera u kampanji od strane Agencije za borbu protiv korupcije; praćenje preuzimanja obaveza i javnih rashoda od strane Fiskalnog saveta; revizija poslovanja korisnika budžeta u periodu izborne kampanje.

Na skupu je o međunarodnim stadardima govorio Vladimir Misev, savetnik za izbore, ODIHR, koji je predstavio i Smernice za sprečavanje zloupotrebe javnih resursa u izbornim kampanjama. Iskustva iz zemalja iz kojih dolaze predstavili su Cuneyt Durmaz, sudija Ustavnog suda Turske,  Vuk Maraš iz MANS-a CG, Dona Dimov iz Transparency International Makedonija, Hasida Gušić iz Centralne izborne komicije BIH, Visar Sutaj iz Kosovskog demokratskog instituta. U diskusiji su učestvovali i Boško Mijatović iz CLDS i Zoran Stojiljković i Predrag Knežević iz Agencije za borbu protiv korupcije.

konf reg

Vesti