Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Izveštaj o izbornoj kampanji 2018 Beograd
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora

Pod lupom

Prev Next

Nedostajuće i obmanjujuće informacije o niškom aerodromu

Obrazloženje u vezi sa ustupanjem niškog aerodroma "Konstantin Veliki" Republici zvuči kao kad očajna majka ostavi nahoče nekom ko će moći da mu pruži bolje uslove za život. Međutim, ako su razlozi izneti na sednice Skupštine grada Niša i u saopštenju Ministarstva istiniti, onda su niške gradske vlasti već dva puta tokom ove godine obmanuli i sebe i građane. Naime, Ministartvo nadležno za saobraćaj, obaveštava da odluka o prenosu vlasništva omogućava nova ulaganja i razvoj aerodroma, da je mogla biti doneta i pre dva meseca, ali da su „zbog neodgovornih pojedinca, država i Grad izgubili veliki novac, a da je Aerodrom „Konstatnin...

Državni revizor mora da kontroliše tajne javne nabavke

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, Nemanja Nenadić kaže da državni revizor i skupštinski odbor treba da vrše kontrolu "tajnih" javnih nabavki, kako takve nabavke ne bi bile zloupotrebljene."Problem za postavljanje zakonskih ograničenja jeste to što neke nabavke zaista moraju biti tajne. Ako neko u službama bezbednosti ima nameru i podršku od pretpostavljenih da falsifikuje razloge za tajnost neke nabavke, mi ne možemo kao građani ili novinari da proverimo. Takve provere može da izvrši samo neko ko ima ovlašćenja za pristup tajnim podacima i ko može da ukaže da je određivanje tajnosti zloupotrebljeno", kaže Nenadić.To su, kako dodaje, članovi skupštinskog odbora i...

Vučićeva priča o predistražnom postupku - primer nedopustive, nezakonite prakse

Ma koliko bila važna buduća rešenja Ustava Srbije za umanjenje političkog uticaja na rad sudova i javnih tužilaštava u procesu njihovog izbora i razrešenja, još je bitnije da se uspostavi sistem u kojem će javni tužioci zaista voditi krivične istrage i obaveštavati javnost o tome, a u šta se neće mešati nosioci političkih funkcija, poput ministra unutrašnjih poslova, premijera i predsednika. Ta praksa je mnogo bolje merilo da se utvrdi postoji li napredak u vladavini prava, od bilo koje izjave i popisa (ne)ispunjenih obaveza normativnog karaktera.  Na to je ukazao i poverenik za samostalnost unutar Državnog veća tužilaca Goran Ilić, koji...

Ministarstvo pravde nastavlja lošu praksu

Transparentnost Srbija pozvala je Ministarstvo pravde da prekine sa lošom praksom i da otvori javnu raspravu o nacrtu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije pre slanja Evropskoj komisiji na mišljenje, kao i da objavi izveštaj o prethodno održanoj raspravi o nacrtu iz 2016. godine. Naime, Insajder je objavio da je dobio odgovor Ministarstva na pitanje šta se dešava sa izmenama zakona, u kojem se navodi nacrt zakona završen, usaglašen s Agencijom za borbu protiv korupcije, kao i "komentarima sa javne rasprave". U toku sledeće nedelje Nacrt će biti upućen Evropskoj komisiji na mišljenje“. Kako se dodaje, Ministarstvo očekuje da će...

Nezakonit izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije

Skupština Srbije je izabrala za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Živojina Rakočevića, novinara iz Gračanice, kome čestitamo na tom izboru. Skupština je takođe, na istu funkciju izabrala penzionisanog sudiju Vrhovnog suda Janka Lazarevića. Ovaj izbor je nezakonit, bez obzira na to što iza njega stoji nesumnjiva većina narodnih poslanika. Naime, ta poslanička većina mogla je Lazarevića da izabere jedino da je prethodno promenila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i da je predvidela drugačiji način predlaganja kandidata. Prema sadašnjem tekstu zakona, a slično se predviđa i aktuelnim nacrtom novog zakona iz 2016, jednog kandidata za člana Odbora Agencije daju...

Čija je aplikacija "Izabrani doktor"

Ministarstvu zdravlja potrebno je više od pola meseca da utvrdi kako je nabavljena aplikacija „Izabrani doktor“ i kakva je veza Ministarstva sa tom aplikacijom. Početak rada aplikacije obeležen je promocijom od strane Ministarstva zdravlja i nepoštovanjem pravila o zaštiti podataka o ličnosti, koje je utvrdio Poverenik. Pošto iz objavljenih informacija nije jasno kakva je veza Ministarstva sa ovim portalom, zahtevom za pristup informacijama smo zatražili sledeće informacije: Da li je Ministarstvo zdravlja bilo naručilac aplikacije „Izabrani doktor“ https://izabranidoktor.mojdoktor.gov.rs/ i u kojem postupku je ta aplikacija nabavljena, ukoliko je Ministarstvo zdravlja bilo njen naručilac, odnosno gde se mogu preuzeti podaci o toj javnoj nabavci Informaciju...

Narušen sistem slobode pristupa informacijama

Dva zakona iz oblasti bezbednosti, koje je parlament usvojio prošlog meseca, uveli su apsolutne izuzetke od pristupa informacijama čime je narušen postojeći sistem slobode pristupa informacijama. Jedan od glavnih razloga zbog kojeg je srpski Zakon o slobodnom pristupu informacijama svojevremeno ocenjen kao najbolji na svetu jeste upravo taj što ne dopušta apsolutne izuzetke. To znači da potencijalno svaka informacija i dokument koji je nastao u radu ili u vezi sa radom organa vlasti, i koji je u njihovom posedu, može biti predmet zahteva i da se u svakom konkretnom slučaju mora utvrditi da li postoji osnov odnosno razlog za uskraćivanje pristupa. To...

Vršioci dužnosti

Na činjenicu da se u Srbiji zloupotrebljava status vršioca dužnosti Transparentnost Srbija već godinama ukazuje i u svojim izveštajima o praćenju ove oblasti ističe da je manje od trećine položaja popunjeno na osnovu konkursa. To je bila jedna od tema kojom su se bavili i eksperti SIGMA (inicijativa EU i OECD) i koji su predstavljeni 14. juna na sastanku kome je, u ime TS, prisustvovala Zlata Đorđević. Analizirajući zakonski okvir i realno stanje u vezi sa državnim službenicima na položaju, eksperti su zaključili da najveći problem u Srbiji predstavlja činjenica da ne postoji obaveza da se zaposle predloženi kandidati, kao...

Regionalna konferencija o zloupotrebi javnih resursa u kampanji

Transparentnost Srbija organizovala je regionalnu konferenciju o zloupotrebi javnih resursa u izbornim kampanjama. Bila je to prilika da se podsetimo nalaza TS iz izborne kampanje 2016. godine, da čujemo kako je t aoblast regulisana u zemljaam regiona i kakva je praksa, ali i da zajedno razmotrimo naše predloge za uređenje ove materije.

TS, naime, preporučuje da se promene propisi i praksa u sledećim pravcima:

1. Zabrana učešća politički izabranih javnih funkcionera (ministri i državni sekretari, predsednik Vlade, narodni poslanici, poslanici i odbornice, gradonačelnici, pokrajinski sekretari itd.) na promotivnim skupovima, posetama, konferencijama i slično koje organizuju organi vlasti tokom izborne kampanje, kao i drugim događajima koji su namenjeni medijskoj promociji, osim kada je jasno naznačeno da je reč o aktivnosti koju sprovodi politička stranka, koalicija ili grupa građana koja učestvuje na izborima;

2. Uređivanje pojedinih aktivnosti organa vlasti i javnih funkcionera generalno, kako bi se smanjio prostor za diskreciono odlučivanje od slučaja do slučaja (npr. uvođenje pravila u kojim slučajevima ministar mora da prisustvuje svečanom otvaranju nekog objekta u čijoj izgradnji je učestvovalo ministarstvo – po vrednosti ili vrsti);

3. Preciziranje pravila o odnosu organa vlasti i medija – potpuna zabrana, delimična zabrana (u doba izborne kampanje) ili jasna pravila o tome kada i na koji način organi vlasti mogu pokrivati troškove medijskog praćenja njihovih aktivnosti;

4. Preciziranje pravila o obaveštavanju javnosti o radu organa vlasti i javnih funkcionera – koje se informacije moraju objaviti na veb-sajtovima, u kojim slučajevima se obavezno ili po pravilu izdaju saopštenja i sazivaju konferencije za štampu i slično;

5. Preciziranje pravila o postupanju funkcionera kada u zvaničnim prilikama dobiju pitanje koje se odnosi na njihove političke stranke;

6. Detaljnije i sveobuhvatnije uređivanje pitanja javnog i političkog oglašavanja;

7. Preciziranje i praćenje primene pravila o finansiranju medija ili medijskih programa kada je to finansiranje namenjeno praćenju rada organa vlasti, kako se na ovaj način ne bi finansiralo pohvalno izveštavanje o aktivnostima javnih funkcionera koji dodeljuju ta sredstva;

8. Detaljnije uređivanje planiranja aktivnosti organa vlasti, u skladu sa usvojenim strateškim aktima, kako bi se smanjio prostor za diskreciju i „tempiranje“ promotivnih aktivnosti u doba izborne kampanje;

9. Postavljanje ograničenja ili dodatnih mehanizama odobravanja i provere za preuzimanje novih obaveza, oprost dugova, odricanje od javne imovine i javne rashode u periodu izborne kampanje;

10. Zakonsko preciziranje ovlašćenja Vlade i drugih organa vlasti kada su u „tehničkom mandatu“, u cilju da se ona svede na obavljanje neodložnih poslova;

11. Preciziriranje dužnosti pojedinih organa u vezi sa praćenjem poštovanja pravila koja imaju za cilj da spreče „funkcionersku kampanju“ i druge vidove zloupotrebe javnih resursa za potrebe kampanje;

12. Donošenje i primena „prelaznih rešenja“ do potpunog uređenja ove materije – formiranje Nadzornog odbora pre izbora i angažovanje ovog tela na sprečavanju zloupotrebe javnih rersursa; donošenje obavezujućih pravila ili preporuka REM o načinu izveštavanja medija o aktivnostima javnih funkcionera tokom kampanje (npr. bez video pokrivanja i audio snimka govora funkcionera); monitoring aktivnosti javnih funkcionera u kampanji od strane Agencije za borbu protiv korupcije; praćenje preuzimanja obaveza i javnih rashoda od strane Fiskalnog saveta; revizija poslovanja korisnika budžeta u periodu izborne kampanje.

Na skupu je o međunarodnim stadardima govorio Vladimir Misev, savetnik za izbore, ODIHR, koji je predstavio i Smernice za sprečavanje zloupotrebe javnih resursa u izbornim kampanjama. Iskustva iz zemalja iz kojih dolaze predstavili su Cuneyt Durmaz, sudija Ustavnog suda Turske,  Vuk Maraš iz MANS-a CG, Dona Dimov iz Transparency International Makedonija, Hasida Gušić iz Centralne izborne komicije BIH, Visar Sutaj iz Kosovskog demokratskog instituta. U diskusiji su učestvovali i Boško Mijatović iz CLDS i Zoran Stojiljković i Predrag Knežević iz Agencije za borbu protiv korupcije.

konf reg

Vesti