Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Prioriteti u borbi protiv korupcije 2016-2020
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
Prev Next
Žao mi je...

Žao mi je...

Dok Transparentnost Srbija čeka da od resornog ministarstva po zahtevu za pristup informacijama dobije kopije dokumenata iz kojih se može videti kako se došlo do zaključka da je upravo koncesija najbolje rešenje za razvoj i iskorišćavanje beogradskog aerodroma (delovi „studije o izvodljivosti“ ili „koncesionog akta“ koji su definisani Zakonom o javno – privatnim parterstvima i koncesijama), na sajtu Vlade se može pročitati objašnjenje kako se u stvari ovakve odluke donose. "Takođe, premijer je rekao da razmišlja o tome da Kinezima da u koncesiju deonicu autoputa do Crne Gore Požega–Boljare, ali i dodao da mu je žao da to uradi, jer je...

Vučić pozitivac, Janković i Jeremić negativci na naslovnim stranicama

Vučić pozitivac, Janković i Jeremić negativci na naslovnim stranicama

U okviru monitoringa izborne kampanje, Transparentnost Srbija prati pojavljivanje kandidata na naslovnim stranicama dnevnih listova. Pratimo ukupan broj pojavljivanja na  naslovnim stranicama 12 dnevnih listova (Politika, Danas, Blic, Novosti, Dnevnik, Vesti, Alo, Kurir, Informer, Srpski telegraf, Narodne novine i Sportski žurnal),  u koliko slučajeva od ukupnog broja su se kandidati pojavljivali kao glavna tema ili deo glavne teme na naslovnoj stranici, kakav je bio kontekst pojavljivanja (pozitivan/neutralan/negativan), kao i to da li je naslov ili tekst na naslovnoj stranici u kome se pojavljuje kandidat bio ilustrovan fotografijom kandidata. Aleksandar Vučić ima najviše pojavljivanja na naslovnim stranicama, delom zahvaljujući činjenici da i...

Propao i drugi pokušaj izbora direktora Agencije za borbu protiv korupcije

Propao i drugi pokušaj izbora direktora Agencije za borbu protiv korupcije

Odbor Agencije za borbu protiv korupcije ni iz drugog puta nije izabrao novog direktora. Članovi Odbora ponovo nisu uspeli da se saglase oko kandidata koji bi u narednih pet godina vodio Agenciju, piše Blic. Ovakav ishod bio je donekle i očekivan, iako je za direktorsku poziciju konkurisao 21 kandidat. Naime, prema saznanjima Blica, za četiri člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, od starta je favorit bila Ljiljana Blagojević, bivša savetnica Nikole Selakovića, dok je za dva njen izbor bio neprihvatljiv zbog slabih referenci i proseka na fakultetu od 6,51. Blagojevićeva se, inače, prijavila i na prošlom konkursu, ali nije dobila neophodnu...

Odnos Vlade Srbije prema odlukama kosovskih vlasti

Odnos Vlade Srbije prema odlukama kosovskih vlasti

Vlada Srbije objavila je u Službenom glasniku odluku kojom se poništava odluka kosovskih vlasti o preuzimanje imovine Srbije. Pun naziv tog akta je "Odluka o poništavanju svih pravnih posledica akata i radnji privremenih institucija samouprave u Prištini koji se odnose na neosnovano oduzimanje imovine Republike Srbije".  Kada se pročita odluka (inegralno priložena u ovom tekstu), jasno je da i dalje ostaju bez odgovora neka pitanja koja smo postavili u petak.  Jedno od najvažnijih jeste pitanje priznavanja akata „institucija u Prištini“ od strane države Srbije. Naime, kao što su ovom odlukom svi potencijalni kupci imovine Republike Srbije koja se nalazi na Kosovu, makar hipotetički upozoreni...

Krivična odgovornost zbog nerešavanja predmeta

Krivična odgovornost zbog nerešavanja predmeta

(povodom dopisa VJT Povereniku i Poverenika RJT) Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić, pisao je nedavno vrhu tužilačke hijerarhije u Srbiji, Zagorki Dolovac i to pismo podelio sa javnošću.  Povod je bio dopis kojim beogradski Viši javni tužilac obaveštava Poverenika da će postupiti po njegovom rešenju i dostavi informacije tražiocu, koje je bilo propraćeno pretnjom da će ispitati da li ima elemenata krivičnog dela u tome što je Poverenik doneo rešenje posle isteka zakonskog roka. Šabić na ovo traži „da Viši javni tužilac u Beogradu, ako je u stanju, artikuliše odgovarajući optužni akt za "neko krivično delo" i...

Od čega REM štiti građane

Od čega REM štiti građane

Savet Regulatornog tela za elektronske medije je zabranio jedan od promotivnih spotova za kandidata Aleksandra Vučića. Prema mišljenju Saveta REM, to što se na kraju spota čuje uzvikivanje sa stadiona „Vučiću, pe...!“ znači povredu čl. 6. stav 3. Zakona o oglašavanju u kome se precizira da „oglasna poruka ne sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim“, „bez obzira što je u konkretnom slučaju, u spotu predsedničkog kandidata, skandiranje potpuno individualizovano“. Ovo objašnjenje je veoma čudno. Kako se navodi u saopštenju REM, postupak je pokrenut „na osnovu reakcija jednog broja nevladinih organizacija koje se bave zaštitom prava LGBT...

Javnost odluka Vlade i kosovske odluke

Javnost odluka Vlade i kosovske odluke

Vlada Srbije objavila je šta je Aleksandar Vučić rekao o "poništavanju" kosovske odluke o preuzimanju imovine, ali ne i dokument koji je Vlada usvojila: "Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ... da je Vlada donela odluku kojom je uredbu Prištine o preuzimanju srpske imovine na Kosovu i Metohiji proglasila ništavnom, kao što je ranije učinila i u slučaju Trepče".  Građanima koji su zainteresovani za sadržinu pravnih mera koje je Vlada Srbije preduzela ovim povodom ostaje da premijeru veruju na reč. Naime, u izveštaju sa 44. Sednice Vlade, održane 17. marta 2017. nalazi se samo Uredba o izmenama i dopuni...

Izveštaj o nedelotvornosti procesa evropskih integracija – slučaj 23

Izveštaj o nedelotvornosti procesa evropskih integracija – slučaj 23

Autor teksta je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija. Tekst je sastavni deo deveti broja rEUformatora - informatora o poglavljima 23 i 24. POLUGODIŠNJA STATISTIKA - OSNOVNI PODACI  Posle nekoliko dvojezičnih tromesečnih izveštaja o primeni Akcionog plana za poglavlje 23 pregovora Srbije sa EU u januaru je objavljen i prvi polugodišnji izveštaj. Ovaj dokument postoji samo na engleskom jeziku, zato što je namenjen evropskoj publici, kao deo formalnog mehanmizma za praćenje napretka. Statistički pokazatelji su od tri potpoglavlja najlošiji u onom koje govori o borbi protiv korupcije. Prema oceni samog Vladinog Saveta za praćenje primene Akcionog plana, ispunjeno je 52% aktivnosti, još 34% se...

Kako iskoristiti otvaranje poglavlja za borbu protiv korupcije

ap 23 euTransparentnost Srbija smatra da otvaranje poglavlja 23 i 24 pristupnih pregovora sa EU, može u budućnosti da donese koristi građanima Srbije. Potencijalna korist leži u tome što se otvara novi kanal za praćenje reformi. Da li će ta korist biti samo simbolična ili značajna, zavisi od volje državnih organa Srbije da naprave iskorak u borbi protiv korupcije, a ne samo da formalno ispune aktivnosti iz akcionog plana, ali i od rešenosti EU da insistira na rezultatima primene zakona. Prvi test postojanja te volje biće spremnost da se postojeći nepotpuni i neambicionizni Akcioni plan za poglavlje 23 značajno modifikuje.

Transparentnost – Srbija ističe da bi bilo zaludno očekivati da će se EU više starati o interesima građana Srbije nego što su oni sami spremni da to učine ili da EU može da obavi bilo koji posao u borbi protiv korupcije umesto domaćih institucija. Zbog toga upozoravamo na ključne rizike koje proces pregovaranja nosi i na  rizike koji su se do sada pokazali. Prva opasnost sastoji se u tome što neki problemi korupcije nisu jasno prepoznati u analizama EU, niti su za njih formulisana rešenja u okviru evropskih integracija. Naime, EU je u zahtevima koje iznosi pred zemlje kandidate ograničena postojenjem sopstvenih pravila u pojedinim oblastima. Usled toga skrining izveštaj EU i Akcioni plan za poglavlje 23 uopšte ne prepoznaju kao problem ono što je u Srbiji jedan od glavnih kanala za izbegavanje primene antikorupcijskih propisa– zaključivanje međudržavnih sporazuma. S tim u vezi je i problem koji se ogleda u sklonosti naših državnih organa da kao prioritet rešavaju ona pitanja koja su uvrštena u EU planove, na uštrb ostalih, kod kojih ne postoji element međunarodnog nadzora.

Drugi problem jeste to što mere iz akcionog plana, čak i kada bi bile u potpunosti sprovedene u delo do 2018. godine, ne bi donele potreban nivo promena, jer nisu postavljene dovoljno ambiciozno ili zato što im nedostaju precizni pokazatelji za ocenu uspešnosti. Treći problem je pitanje tumačenja i s tim u vezi razumljiva i očekivana sklonost naših državnih organa da tretiraju kao da je problem rešen, i kada u stvari nije. Pokazatelj tog problema jesu i pojedine ocene iz prvog izveštaja o sprovođenju Akcionog plana za poglavlje 23. U ovom dokumentu, koji pokriva period do 30. juna 2016. se, između ostalog, može pročitati da se „uspešno realizuju“ aktivnosti koje treba da spreče „curenje informacija o krivičnim postupcima u toku“ iako je bezbroj primera da se u medijima objavljuju ili čak plasiraju od najviših zvaničnika podaci o tome; da javno tužilaštvo„razmatra izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije sa stanovišta eventualne krivične odgovornosti“, a da, s druge strane, nije poznato da je po bilo kojem od brojnih izveštaja Saveta koji su objavljeni u poslednje četiri godine pokrenut neki krivični postupak; da je „Vlada do sada postupala u skladu“ sa skupštinskim zaključcima povodom izveštaja nezavisnih državnih organa, iako očigledno nije, a u 2016. ti zaključci nisu ni usvojeni; da se „uspešno realizuje“ aktivnost postavljanja službenika na položaje na osnovu konkursa, iako su svi rokovi odavno probijeni; da se pojedine aktivnosti smatraju uspešno realizovanim samo zato što je „obuka organizovana“ ili „izveštaj podnet“ i slično. 

Transparentnost Srbija takođe podseća da je u ranijim slučajevima pristupanja EU se pokazalo da su države spremne da poboljšaju svoje zakone, da uspostave institucije i da nešto konkretno učine na polju borbe protiv korupcije, kada im je u izgled stavljena perspektiva pridruživanja. Međutim, ti napori nisu uvek bili iskreni i trajni, zbog čega se uspešnost u borbi protiv korupcije EU sada prati praktično od početka do kraja pridruživanja.

Vesti