Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • B.Pekić, “Poslednja pisma iz tuđine”

Pod lupom

Prev Next

Za slobodu medija

Obaveštavamo domaću i međunarodnu javnost da je u petak, 22. septembra, doneta odluka da se krene sa zajedničkim aktivnostima medija, novinarskih asocijacija, novinara i organizacija civilnog društva u borbi za slobodu medija u Srbiji. Grupa je okupljena u znak podrške Vranjskim, jednom od najznačajnijih lokalnih medija u zemlji, koji je prošle nedelje ugašen zbog neizdrživih političkih i ekonomskih pritisaka. Gašenje ovih novina i štrajk glađu vlasnika i glavnog i odgovornog urednika Vranjskih Vukašina Obradovića jesu simboli situacije u kojoj se nalazi ogromna većina drugih nezavisnih medija u Srbiji, kao i sloboda medija u celini. Grupa je formirana u nedelji u kojoj su...

Tužilac treba da objavi zašto je odbacio prijavu protiv Vulina

Transparentnost Srbija ukazala je pre pet meseci da bi uspostavljanje poverenika za samostalnost tužilava mogla biti "dobra vest" (https://goo.gl/35o6qf). Poverenik Goran Ilić oglasio se danas povodom odbacivanja prijave protiv Aleksandra Vulina: "Poverenik za samostalnost tužilaca Goran Ilić ocenio je da bi bilo korisno da tužilac koji je odbacio krivičnu prijavu protiv ministra Aleksandra Vulina zbog sumnje u porekla novca kojim je kupio stan, objavi obrazloženje odluke zašto je to odlučio, posebno zbog interesovanja javnosti za taj slučaj. "Ne mogu da komentarišem odluku konkretnog tužioca u 'slučaju Vulin'. Nisu mi poznati razlozi koje je nadležni tužilac imao prilikom donošenja odluke. Mislim da...

Slučaj „Vranjske“ i svrha finansiranja medijskih programa

"Vranjske" su nesumnjivo list koji je hrabro otvarao teme iz oblasti korupcije i koji je to činio ukazujući i na pojedinačne slučajeve i na sistemske probleme. Pošto takvih medija u Srbiji svakako nema na pretek, vest o tome da su Vranjske prestale da izlaze je veoma loša i za borbu protiv korupcije.Podsećamo, između ostalog, na tekstove Vranjskih u vezi sa finansiranjem stranaka (https://goo.gl/N2wkKR , https://goo.gl/bfcR74), na tekst o aferi u vezi sa korišćenjem službenih vozila u privatne svrhe (https://goo.gl/Xq7Tjm) i vozilom koji lokalno JKP dobija na korišćenje (za direktora) od privatne firme koja dobija posao u Vranju (https://goo.gl/j2WEH9), na tekst o lokalnim...

Izmene uredbe o finansiranju programa od javnog interesa koje realizuju NVO

Transparentnost Srbija uputila je Kancelariji Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom sugestije u vezi sa izmenama uredbe o finansiranju programa od javnog interesa. Reč je o "on-lajn konsulativnom procesu povodom teksta nacrta Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja". TS je ukazala na niz mogućnosti za popravljanje teksta uredbi u svim njenim odredbama, izuzev jedne, na koju nismo imali primedbe. Pored ostalog, ukazali smo da su kriterijumi za izbor programa koji će se finansirati sredstvima budžeta Republike Srbije nejednaki po značaju i nedovoljno jasno predstavljeni. Smatramo da...

„Tetka iz Kanade“ platila Vulinu stan

Ministar odbrane Aleksandar Vulin ne može da dokaže poreklo više od 200.000 evra kojima je kupio stan. Agenciji za borbu protiv korupcije dao je neuverljivo objašnjenje da je novac pozajmio od suprugine tetke iz Kanade. Zbog sumnje da je počinio krivično delo, Agencija ga je prijavila tužilaštvu koje je dve godine kasnije obustavilo postupak. KRIK ekskluzivno objavljuje detalje izveštaja Agencije o tome kako su opovrgnuti Vulinovi dokazi o poreklu novca. Aleksandar Vulin i njegova supruga Nataša kupili su u julu 2012. trosoban stan u jednoj od modernih zgrada koje su u to vreme izgrađene na Zvezdari, u širem centru Beograda. Ta godina...

Ko gradi Beograd - gradska vlast ili SNS?

Transparentnost Srbija je danas  uputila dopis Agenciji za borbu protiv korupcije u kojoj joj je ukazala na moguću povredu zakona od strane funkcionera lokalne samouprave, gradskog menadžera Gorana Vesića. Reč je o povredi člana 29. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji propisuje da "funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata", kao i da je funkcioner "dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta". U...

Debakl Vučićeve borbe protiv kriminala i korupcije

Predsednik SNS Aleksandar Vučić je, po ko zna koji put za pet godina, pred beogradske izbore, najavio "borbu naroda protiv tajkuna", piše list "Danas".  List podseća da je od momenta kada je stupio na vlast 2012. godine, kao prvi potpredsednik vlade, Vučić krenuo u oštru borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, najavljujući da niko od tajkuna neće biti pošteđen. Obećao je da će rešiti i slučajeve 24 sporne privatizacije, međutim, pet godina nakon toga, nemamo epilog ni jedne od njih, niti sudsku presudu. Jedino je reč tajkun ponovo aktuelna, i to u smislu diskreditovanja političkih protivnika. - Proklamovana borba protiv tajkuna je...

Državni funkcioneri u stranačkoj kampanji

Državni funkcioneri često nastupaju kao stranački kadrovi i to ne samo u izbornoj kampanji. Gradski menadžer Beograda Goran Vesić je tako, na gradilištu kineskog kulturnog centra, novinarima i stranoj delegaciji pojasnio ko gradi u prestonici: "Srpska napredna stranka iza sebe ima rezultate, za ove tri i po godine smo uradili u Beogradu više nego što je urađeno decenijama unazad“. Ministar Nebojša Stefanović ove nedelje je "zamenom" stranačke i državne funkcije opravdao to što je u aprilu, na konferenciji u ministarstvu, pokazivao fotografije pojedinih učesnika tadašnjih uličnih protesta u Beogradu. "Ja sam to dao kao funkcioner Srpske napredne stranke i to sam video...

Korisne preporuke za poboljšanje zakonskih rešenja o finansiranju stranaka

acas toplakObjaviti prihode i rashode kandidata i partija online pre izbora i onemogućiti da troškovi kampanje ostanu neplaćeni nakon podnošenja finansijskog izveštaja, glavne su preporuke slovenačkog stručnjaka Jurija Toplaka, koji je analizirao efekte primene srpskog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Transparentnost – Srbija (deo Transparency International) poziva Vladu da ove preporuke što pre pretoči u predlog izmena Zakona.

Poseban značaj ovoj analizi daje činjenica da je ona predviđena akcionim planom za poglavlje 23 pregovora Srbije sa EU kao dokument koji bi trebalo da posluži kao osnova u postupku izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Preporuke EU eksperta u dobroj meri se poklapaju sa onim na šta je Transparentnost Srbija ukazivala u prethodnim godinama i sa čime smo upoznali i profesora Toplaka tokom njegovog rada na analizi.  Ujedno izražavamo žaljenje što navedeni problemi nisu otklonjeni u proteklih pet godina, od kada je donet aktuelni Zakon, budući da su predstavici ministarstava, poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini i nezavisnih organa bili već sa njima direktno upoznati iz analiza koje je radila TS, da je na neke od njih ukazala i Agencija za borbu protiv korupcije u izveštajima upućenim Narodnoj skupštini ili da ih je konstatovala antikorupcijska strategija iz 2013.

Bitno je naglasiti da su kroz deset preporuka obuhvaćena neka važna pitanja i problemi, ali ne svi. U analizi je naročito posvećena pažnja politici sankcionisanja, dok, na primer, pitanje vođenja "funkcionerske kampanje", odnosno zloupotrebe javne funkcije i javnih resursa u kampanji nije pomenuto. Podsećamo da je na taj problem, koji u Srbiji postoji oduvek, ali je postao naročito značajan nakon što su uspostavljena strožija pravila o finansiranju kampanje, u svom izveštaju o aprilskim izborima ukazala i posmatračka misija OEBS/ODIHR.

U nastavku prenosimo sve preporuke Jurija Toplaka i osvrt TS na ove preporuke:

1. Objaviti prihode i rashode kandidata i partija online pre izbora;

Komentar TS: na potrebu da se obezbedi uvid u deo podataka o finansiranju još dok kampanja traje, dobru međunarodnu praksu i tehničke mogućnosti da se to učini smo ukazivali u doba pisanja aktuelnog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, regionalnog Krinis istraživanja (2009 – 2012), i u studiji Sistem društvenog integriteta 2011. Imajući u vidu da se kampanja finansira u potpunosti sa jednog računa i da podaci o sivm transakcijama sa tog računa postaju javni nakon izbora, nema opravdanog razloga da se ne obezbedi javnost podataka i tokom kampanje.

2. Zahtev da svi troškovi kampanje budu plaćeni pre izbora ili nekoliko dana nakon izbora umanjio bi rizik od korupcije i rizik izbegavanja ograničenja za priloge;

Komentar TS: Na ovaj problem smo ukazivali i u mnogim drugim prilikama, a prvi put još 2004, u doba važenja Zakona o finansiranju političkih stranaka iz 2003, koji je sadržao slična rešenja kao i aktuelni. Zakonska rešenja, naime, dezavuišu koncept transparentnosti prihoda i rashoda izborne kampanje jer faktički omogućavaju da se troškovi kampanje izmire godinama nakon nje, kao i da politički subjektiaju troškove kampanje za koje nemaju realno pokriće, već računaju na neizvesna sredstva iz budžeta (koja se dobijaju na osnovu izbornog uspeha). 

3. Finansijski izveštaji mogli bi da budu objavljeni online u standardizovanom, čitljivom i pretraživom formatu;

Komentar TS: na ovaj problem smo ukazali nakon prvih izbora koje je Agencija za borbu protiv korupcije kontrolisala, 2012. Naime, format objavljivanja podataka je težak čak i za čitanje, a ne postoji mogućnost sortiranja podataka prema potrebama korisnika, iako se nalaze u istoj bazi.

4. Proces izveštavanja mogao bi da bude pojednostavljen na način da godišnji promet do određenog iznosa – na primer, između 2.000 i 4.000 EUR – ne treba da bude praćen mišljenjem ovlašćenog revizora; 

Komentar TS: Ovo pitanje nismo ranije komentarisali. Iako ima razloga da se siromašniji politički subjekti poštede velikih troškova revizije, ukidanje obaveze nosi i određeni rizik, naročito u slučajevima kada je promet preko računa mali upravo zato što se finansiranje odvija na nezakoniti način.

5. Bilo bi značajno ukoliko bi, na ravnopravniji način, javna sredstva bila raspodeljena među partijama i učesnicima na izborima;

Komentar TS: Šteta je što preporuka nije razrađenija. I u doba pisanja aktuelnog Zakona smo ukazivali na to da se raspodela sredstava ne vrši na osnovu jasno definisanih ciljeva koje treba postići, i da je zbog toga bilo koji način raspodele i iznos sredstava koja su namenjena za učesnike izbora proizvoljan. Neke od ideja za promenu načina raspodele smo davali u poslednjih nekoliko godina (npr. da se odredi minimum troškova koji bi bili pokriveni svakom učesniku izbora u svrhu minimalnog predstavljanja, pri čemu taj iznos ne bi zavisio od visine budžeta ili od broja učesnika izbora, kao što je slučaj sada).

6. Efikasnost sudskog i procesa sankcionisanja mogla bi da bude unapređena. To bi se moglo postići tako da se Agenciji dodeli status sličan carinskim telima ili drugim relevantnim institucijama, koje moge da izriču kazne, na koje postoji mogućnost žalbe sudu. To bi takođe mogle da rade određene sudije, sudovi ili jedan prekršajni sud koji je nadležan za slučajeve finansiranja političkih aktivnosti;

Komentar TS: Ovo pitanje nismo ranije komentarisali. Načelno, rešenje koje predlaže ekspert je korisno sa stanovišta efikasnosti. Međutim, ono može biti problematično sa stanovišta jedinstva pravnog sistema u vođenju prekršajnih postupaka, jer je aktuelnim Zakonom o prekršajima napušten koncept u kojem organi uprave mogu umesto sudova odlučivati u prvom stepenu takvih postupaka.

7. Čini se da gubitak prava nije adekvatno regulisan, zbog čega su neophodna poboljšanja. To bi moglo da se učini podizanjem nivoa minimalnog iznosa gubitka i gubitkom prava na finansiranje iz javnih izvora tako da se iznos pribavljen izvršenjem krivičnog dela ili prekršaja pomnoži sa određenim brojem;

Komentar TS: Nakon usvajanja Zakona smo ukazali na nejasnoće u aktuelnim odredbama o gubitku prava na prihode iz javnih izvora, kao dodatnoj meri nakon izrečene krivične ili prekršajne osude. Pored toga što je odredba nejasno napisana, ona je i duboko kontroverzna po efektima, jer kažnjena politička stranka zadržava mandate i politički uticaj, gubi pravo na budžetsko finansiranje (kao neutralan izvor) i samim tim postaje još izloženija neprimerenim uticajima drugih finansijera.

8. Sankcije treba da budu proporcionalne, odvraćajuće i delotvorne. Da bi bile odvraćajuće, sankcije treba da budu najmanje nekoliko puta veće od stečene koristi. Posebno su strožije sankcije neophodne, kada je reč o podnošenju finansijskih izveštaja;

Komentar TS: Iako se mogu naći prigovori zakonskim rešenjima iz kaznenih normi, glavni problem je ipak činjenica da je put do kažnjavanja veoma dug. Nije u pitanju samo sporost sudova, već i okolnost da katkad prođe dosta vremena dok Agencija pokrene prekršajni postupak a da drugi organi takve postupke i ne pokreću. U samom Zakonu, veći problem su loše definicije i propust da se za neke nezakonite radnje propiše prekršaj, nego visina kazne. I o ovome smo pisali, kako neposredno nakon usvajanja Zakona, tako i u mnogim kasnijim prilikama.

9. Sistem sankcionisanja mogao bi da bude unapređen unošenjem drugih krivičnih dela, kojima bi se predvidele zatvorske kazne za one koji prikriju priloge ili druge prihode iznad određenog iznosa, uključujući putem izostavljanja iz izveštaja ili nepodnošenja izveštaja;

Komentar TS: Preporuka je povezana sa prethodnom – treba reformisati i aktuelno krivično delo iz Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i prekršajne kazne. Međutim, pre bi trebalo usmeriti pažnju na neka druga nedostajuća krivična dela u vezi sa izbornom kampanjom, npr. na potrebu za poboljšanjem aktuelne norme krivičnog dela „davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem“, odnosno u vezi sa zloupotrebom javnih promotivnih resursa.

10. Odredba čl. 19, st. 3. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kojom se predviđa da 5% dobijenih javnih sredstava treba da se koristi za „stručno usavršavanje i osposobljavanje, međunarodnu saradnju i rad sa članstvom“ mogla bi da bude uklonjena.

Komentar TS: Iako propisivanje namene korišćenja sredstava koje partije dobiju iz javnih izvora ima smisla, ono nije izvršen na dovoljno jasan i dosledan način u aktuelnom Zakonu, na šta smo ukazivali još tokom izrade ovog akta.

 „Čini se da bi sve, osim drugog dela preporuke br. 6, mogle da se ispune izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti,“ zaključuje profesor Toplak.

Ceo izveštaj objavljen je na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije: http://www.acas.rs/wp-content/uploads/2016/09/Toplak_izvestaj_4_SR.pdf

Transparentnost – Srbija

Beograd, 13. septembar 2016.

Vesti