Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

Prev Next

Zna li SNS sadržaj ugovora sa Fiatom

„Srpska napredna stranka pozvala je Vladu Srbije da nanovo ispita da li postoji ikakva zakonska mogućnost da javno objavi ugovor sa "Fijatom".  Iz ove rečenice saopštenja se može zaključiti da je takvo ispitivanje već vršeno u doba vlada u kojima je ta stranka učestvovala, ali da su rezultati bili negativni. Drugačiji rezultati su mogući jedino ako se promenila neka okolnost, što je takođe nepoznato javnosti (a trebalo bi da je nepoznato i političkim strankama, ako je ugovor zaista tajna). Ako sadašnja Vlada ili SNS ne mogu da obezbede javnost ugovora potpisanog pre devet godina zbog klauzule o poverljivosti, oni svakako mogu...

Stabilokratija

Andreas Polterman bio je od 2012. do 2016. direktor regionalne kancelarije Fondacije „Hajnrih Bel“ u Beogradu, a pre toga je više od deset godina radio u berlinskoj centrali fondacije, zaključno s pozicijom šefa Odeljenja za političko obrazovanje u Nemačkoj. Do angažmana u fondaciji je bio član Nacionalnog istraživačkog centra za književne prevode na Univerzitetu u Getingenu.  Polterman je nedavno na predavanju „Protestantizam, ili: modernizacija sveta“ govorio o istoriji protestantizma i njegovim aspektima koji bi mogli biti interesantni i danas, naročito u Srbiji, s obzirom na to da se doskorašnji premijer, a sada predsednik, Aleksandar Vučić često pozivao na studiju Maksa Vebera...

Odnos parlamenta prema nezavisnim telima

Ovaj ciklus izbora članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije pokazao je još jednom sve mane sadašnjeg sistema. Zakonske norme su nepotpune i omogućavaju narodnim poslanicima da bez ikakvog obrazloženja i osnova blokiraju izbor kandidata koji im nisu po volji, bilo time što predlog uopšte neće izneti na glasanje ili će glasati protiv njega. "Žrtve" ovog sistema su kandidati za člana Odbora Vida Petrović Škero i Živojin Rakočević i njihovi predlagači - Poverenik i Ombudsman, odnosno novinarska udruženja. Kandidatura Vide Petrović Škero ni posle 28 (!) meseci nije stigla do plenuma - skupštinski odbor se 16 meseci nije izjašnjavao, pa je...

Novi ombudsman

Skupština Srbije izabrala je Zorana Pašalića za novog zaštitnika građanina. Transparentnost Srbija imala je u prethodnom periodu odličnu saradnju sa institucijom Zaštitnika, sa prethodnim zaštitnikom Sašom Jankovićem, kao i sa vršiocem dužnosti Milošem Jankovićem, koga smo, sa drugim organizacijama civilnog društva podržali kao kandidata. Nadamo se da će se dobra saradnja i sa institucijom i sa novim zaštitnikom nastaviti, jer se značajan deo aktivnosti Zaštitnika tiče oblasti kojom se mi bavimo - pravnom sigurnošću, dobrom upravom, odnosno pravom građana na dobru upravu. Sa novim zaštitinikom, imali smo, inače, dobru saradnju dok je bio na čelu Višeg prekršajnog suda, odnosno Prekršajnog apelacionog suda...

Od podrške Vučiću do Saveta za borbu protiv korupcije

Vlada Srbije imenovala je jednog od potpisnika „proglasa 650" - podrške predsedničkoj kandidaturi Aleksandra Vučića - za člana Saveta za borbu protiv korupcije. Obojica novih članova Saveta imenovani su bez konsultacija sa Savetom, zbog čega neki od članova razmatraju da napuste ovo telo, piše „Danas". Dok nekoliko članova Saveta ozbiljno razmatra da podnese ostavke na funkcije u Savetu, kako „Danas" nezvanično saznaje, drugi pak žele da dovrše „ranije započete poslove“ u tom telu. Prema njihovim komentarima o načinu izbora novih članova čini se da su saglasni da Vlada ovom odlukom pokušava da potpuno „ugasi“ Savet, čiji je rad i do sada...

Vlada Srbije imenovala je Vladana Jončića i Edvarda Jerina za nove članove Saveta za borbu protiv korupcije

Vlada Srbije imenovala je Vladana Jončića i Edvarda Jerina za nove članove Saveta za borbu protiv korupcije. Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije kaže za Insajder.net da je „ovo prvi put da se dešava da izbor novih članova nije izvršen na predlog ostalih članova Saveta“. Kako navodi za imenovanje su saznali tek nakon četiri dana. „Mi smo još ranije predložili petoro ljudi za nove članove Saveta za borbu protiv korupcije ali do imenovanja tih ljudi nije došlo“ navodi Vasilić, dodajući da nije upoznata sa biografijama dvojice novih članova. Oni su imenovani u Savet za borbu protiv korupcije odlukom Vlade Srbije na sednici održanoj...

Izbor novih članova

Skupština Srbije u sredu će razmatrati izbor novih članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, izbor članova Fiskalnog saveta i izbor novog zaštitnika građana. O izboru članova Odbora Agencije pisali smo u više navrata. Skupštinski Odbor za pravosuđe utvrdio je predlog za četiri kandidata 22. februara i 13. juna (https://goo.gl/sJ4PfC), a potom 6. jula povukao predlog za izbor Vide Petrović Škero (kandidatkinje Ombudsmana i Poverenika) i kandidata koje je predložio predsednik Republike. Za ovu odluku dato je obrazloženje bez utemeljenja u zakonu (https://goo.gl/nY4pBA). Predsednik skupštinskog odbora naknadno je dao još apsurdnije obrazloženje (https://goo.gl/NXGHi3). U međuvremenu je novi predsednik predložio novog kandidata. U...

Selidba sa funkcije na savetničko mesto

Od samog početka je bilo veoma izvesno da vršilac dužnosti direktora Razvojne agencije Srbije i bivši ministar privrede, Željko Sertić, ne može dobiti odobrenje Agencije za borbu protiv korupcije da uporedo vrši i funkciju člana Upravnog odbora Kineske banke koja posluje u Srbiji od januara ove godine. Sertić je razrešen, ali je, kako javljaju mediji, ostao u RAS, ovaj put na mestu savetnika. U stvari, Sertiću je mandat istekao još 11. aprila 2017, a sada je imenovan novi vršilac te dužnosti. Glavno je pitanje zbog čega bi rukovodilac institucije koja donosi veoma važne odluke i utiče na raspodelu desetina miliona evra svake...

Nacionalni konvent o EU za Poglavlje 23

Predstavnik TS, Nemanja Nenadić, govorio je na konferenciji „Implementacija aktivnosti predviđenih Akcionim planom za poglavlje 23“, nacionalnog konventa o EU za poglavlje 23, koja je održana 1. novembra 2016. u Narodnoj skupštini Republike Srbije. U toku diskusije povodom tačke „Pravosuđe u kontekstu implementacije aktivnosti u okviru Poglavlja 23 i neophodne izmene Ustava“, on je ukazao na nekoliko pitanja koja uvodničari nisu pomenuli. Naime, iako se izmena Ustava Republike Srbije planira upravo zbog eliminisanja upliva zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora i razrešenja sudija i javnih tužilaca, to nipošto nije jedini razlog da se Ustav menja kako bi se rešili problemi u vezi sa korupcijom i antikorupcijskim mehanizmima. On je podsetio na dopis TS iz marta 2016. gde je ukazano na devet tačaka (status narodnih poslanika, imunitet funkcionera, definicija sukoba interesa, status nezavisnih organa, garancije javnosti rada dražvnih organa, garancije za učešće građana u zakonodavnom postupku, garancije jedinstva pravnog poretka, ograničenja pri preuzimanju obaveza i zaključivanju međunarodnih sporazuma...). (https://goo.gl/OVmmH6)

U vezi sa konkretnim pitanjem članstva ministra pravde i predsednika Odbora za pravosuđe Narodne skupštine u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, Nenadić je ukazao da pre izmena Ustava, ako postoji već politička volja koja je zapisana u Akcionom planu, problem uticaja može da se reši jednostavno – tako što ovi politički funkcioneri jednostavno ne bi učestvovali u radu VSS i DVT. Nenadić je skrenuo pažnju i na pitanje koje je izmaklo pažnji i izlagača i predstavnicima Ministarstva pravde i drugih institucija koje su radile na izveštaju o praćenju sprovođenja Akcionog plana za poglavlje 23. (https://goo.gl/Uj01O5)  Naime, Srbija ima obavezu na osnovu preporuka iz četvrtog kruga evaluacije GREKO da uredi bolje sistem za sprečavanje i rešavanje sukoba interesa kod sudija, tužilaca i narodnih poslanika, rok za izveštavanje o urađenom ističe do kraja godine (2016), a za sada nije bilo pomaka.

U okviru sesije „Ispunjavanje obaveza iz AP 23 u oblasti borbe protiv korupcije. Borba protiv korupcije u medijima. Najavljene izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i međunarodni standardi i preporuke“, Nenadić je govorio posle predstavnika Saveta za borbu protiv korupcije (M. Milićević) i Agencije za borbu protiv korupcije (M. Božanić). On je, govoreći o ispunjavanju Akcionog plana za poglavlje 23 najpre naglasio da je u Srbiji glavni problem to što se motor EU integracija ne koristi dovoljno za borbu protiv korupcije, a da je jedan od razloga za to i sam akcioni plan.

Naime, postoji mnogo pitanja koja nisu ni obuhvaćena ovim akcionim planom, a veoma su bitna za borbu protiv korupcije (npr. zaobilaženje antikorupcijskih pravila primenom međunarodnih sporazuma).

Dalje, problem je i to što su neka pitanja obuhvaćena, ali ne na adekvatan način ni u odgovarajućem obimu. Primer za to je pitanje pristupa informacijama od javnog značaja, gde je uočena potreba da se unaprede propisi, ali ne i da se otklone postojeće prepreke za obezbeđivanje pristupa informacijama koji je već obavezan po Zakonu (slučajevi neizvršenih rešenja Poverenika za informacije koji se mogu videti iz godišnjeg izveštaja ove institucije).

Na sledećem nivou su one aktivnosti koje nisu dovoljno dobro koncipirane u AP, pa se ne može očekivati da donesu željeni efekat. Kao primer se mogu navesti brojne obuke kod kojih je predviđeno da se uspešnost ceni po tome da li je obuka realizovana, bez zalaženja u to koji je broj obučenih, obim stečenog znanja, obuhvat obuke itd.

Sledeći po redu je problem kašnjenja u realizaciji aktivnosti, za šta su primer brojni zakoni, koje je po akcionim planovima iz 2013 već odavno trebalo doneti ili izmeniti – Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o lobiranju... Najzad tu su i propisi koji su doneti, ali aktivnosti nisu donele suštinsku promenu. Na primer, donet je Zakon o zaštiti uzbunjivača, neki ljudi su dobili zaštitu pred sudovima ali nije ostvaren krajnji cilj – povećanje broja prijavljenih slučajeva korupcije, pa treba osmišljavati nova rešenja. On je naglasio značaj praćenja promena i izveštavanja o njima, kao i na problem nepostojanja dovoljnog obima podataka o izvršenju zakona, pri čemu se neki od njih pre mogu videti u izveštajima Evropske komisije nego državnih organa Srbije.

Nenadić je podsetio prisutne na to da je koalicija prEUgovor predstavila izveštaj o napretku Srbije na putu EU integracija (https://goo.gl/cx45rQ) , kao i na posebne izveštaje TS (prioriteti u borbi protiv korupcije, studija Sistema društvenog integriteta). Kad je reč o Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, što je bila jedna od tema ove sesije, Nenadić je posebno ukazao na pitanja koja nisu obuhvaćena aktuelnim nacrtom – u vezi sa mešanjem javne i političke funkcije i u vezi sa mogućim sukobom interesa kod savetnika, koji nisu ni javni službenici ni državni funkcioneri i nemaju obavezu da nikoga obaveštavaju o eventualnim privatnim interesima koji utiču na davanje saveta. (https://goo.gl/OQAnEq)

nacionalnikonvent

Vesti