Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije

Pod lupom

Prev Next

Rad Agencije za borbu protiv korupcije bi mogao biti blokiran

  Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže za Insajder da je tačno da Odbor Agencije za borbu protiv korupcije nije mogao da diskvalifikuje Dragana Sikimića kao kandidata za direktora Agencije, ali je u praksi lako zamisliti brojne situacije i odlučivanje o brojnim pitanjima u kojima bi rad Agencije mogao da bude blokiran zbog njegove povezanosti sa strankom Naime, Odbor Agencije za borbu protiv korupcije je povodom brojnih pitanja u vezi s povezanošću novog direktora Dragana Sikimića i SNS odgovorio da mu te činjenice nisu bile poznate, ali i da jesu, ne bi bile od uticaja jer zakon predviđa da kandidat za direktora ne...

Povezanost direktora Agencije sa strankom

Transparentnost Srbija poziva Odbor Agencije da ispita podatke o mogućoj političkoj povezanosti novoizabranog direktora Agencije i da obavesti javnost o svojim nalazima. Vest prema kojoj je za novog direktora Agencije za borbu protiv korupcije izabran kandidat (Dragan Sikimić) koji, sudeći po objavljenom, ispunjava sve zakonske uslove, ali je na predlog jedne političke stranke bio član tela koje je sprovodilo predsedničke izbore na opštini Zemun 2017, ne ide u prilog očekivanjima da Agencija nepristrasno sprovode do kraja kontrolu finansiranja izborne kampanje sa tih izbora ili na budućim lokalnim izborima, što je jedna od glavnih zakonskih obaveza ovog organa. Podsećamo da je Agencija...

Političke stranke u gradskim prostorijama

Korišćenje gradskih prostorija za stranačke aktivnosti nije zabranjeno. Međutim, ono je Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti uslovljeno po dva osnova. Sam način korišćenja prostorija u vlasništvu lokalne samouprave trebalo bi da bude prethodno uređen. Tim pravilima treba da bude propisano da li se opštinske sale i druga sredstva strankama daju na korišćenje besplatno ili uz naknadu, po kojem redosledu se određuje pravo korišćenja ako ima više zainteresovanih za isti termin i slično. Drugi uslov je da se postupa prema svim političkim subjektima jednako. U tom pogledu mogu postojati dileme kod tumačenja zakonskih normi. Na primer, da li je korišćenje pod...

Službena vozila za partijske potrebe

Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula je postupak u vezi sa nabavkom automobila preko ustanova socijalne zaštite i gerontoloških ustanova, koje kasnije, bez nadoknade, koristi Ministarstvo rada, kao i u nekoliko slučajeva korišćenja službenih vozila za stranačke svrhe. Agencija, međutim, i dalje tvrdi da svi ministri imaju pravo da kosite službena vozila za odlazak na partijske manifestacije, i to na osnovu pogrešnog tumačenja uredbe. N1 prenosi da je Agencija “formirala predmet i postupa”na osnovu indicija da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obnavlja svoj vozni park na taj način što ustanovama socijalne zaštite i gerontološkim centrima prebacuje sredstva za kupovinu...

Javna rasprava i oštre kritike nacrta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Veoma važan zakon o zaštiti podataka o ličnosti će biti izmenjen. Ministarstvo pravde je postavilo ovaj nacrt na javnu raspravu, koja je otvorena do 15. januara. Detaljne i veoma oštre kritike ovog nacrta izneo je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je nadležan za nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. Transparentnost Srbija se nije bavila materijom zaštite podataka o ličnosti, osim u situacijama kada zaštita tog prava može predstavljati razlog za uskraćivanje prava na pristup informacijama. U tom smislu, nacrt zakona sadrži jednu odredbu (član 89), čiji željeni efekti nisu navedeni u obrazloženju Nacrta, dok se, prema...

Prihodi od turizma i novogodišnje javne nabavke

Izjava gradskog menadžera Beograda, Gorana Vesića o tome da je glavni grad za proslavu posetilo čak 130.000 turista i da će grad zaraditi od tih poseta oko 30 miliona evra, neminovno navodi na pomisao da je reč o pokušaju da se opravdaju očigledno preterani izdaci na novogodišnje ukrase, o čemu se mnogo pisalo u poslednjim danima 2017. To bi bilo u redu, kada bi zaista postojao neki pokazatelj da turisti dolaze na proslavu nove godine u Beograd zbog toga što je grad ukrašen ili zbog organizovanog dočeka na trgovima. U stvari, bilo bi dobro kada bi postojao bilo koji dokument iz...

Kako se biraju muzičari za javne manifestacije u Beogradu

Transparentnost Srbija uputila je gradskoj ustanovi Centar beogradskih festivala i Upravi za javne nabavke inicijativu u vezi sa unapređenjem ekonomičnosti, transparentnosti i konkurencije prilikom sprovođenja postupaka javne nabavke muzičkih i drugih izvođača. Ova ustanova, naime, organizuje koncerte i javne manifestacije u Beogradu, kao što je doček nove godine. Analizirajući postupak javne nabavke ,,Usluge iz oblasti kulture za potrebe realizacije glavnog programa Gradskog dočeka Nove 2018 godine 'Beogradska zima 3- Moja zima'“, koju je sproveo naručilac CEBEF, uočili smo određene nejasnoće i nelogičnosti. Naime, u ovom i sličnim postupcima primenjeni postupak javne nabavke postao je puka forma kojom naručilac zapravo direktno ugovara sa pravnim...

Nedozvoljeni dogovori ponuđača – redak primer kažnjavanja i dodatna pitanja

Srpska javnost je naviknuta na sumnje o tome kako naručioci nameštaju javne nabavke za unapred odabrane firme. Vesti o slučajevima nameštanja koji su kažnjeni su drastčno ređe, ali ih ipak ima. S druge strane, gotovo da se nikada ne pominje drugi oblik nameštanja javnih nabavki, iako nije redak. To su situacije kada sami ponuđači uvide da im se nadmetanje ne isplati, da će svakako neko od njih dobiti posao i da nema razloga da jedni drugim obaraju cenu, već da treba da se dogovore. Prirodna težnja privrednih subjekata da na ovaj način uvećaju svoju dobit, nailazi na zakonske zabrane, čak...

Nacionalni konvent o EU za Poglavlje 23

Predstavnik TS, Nemanja Nenadić, govorio je na konferenciji „Implementacija aktivnosti predviđenih Akcionim planom za poglavlje 23“, nacionalnog konventa o EU za poglavlje 23, koja je održana 1. novembra 2016. u Narodnoj skupštini Republike Srbije. U toku diskusije povodom tačke „Pravosuđe u kontekstu implementacije aktivnosti u okviru Poglavlja 23 i neophodne izmene Ustava“, on je ukazao na nekoliko pitanja koja uvodničari nisu pomenuli. Naime, iako se izmena Ustava Republike Srbije planira upravo zbog eliminisanja upliva zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora i razrešenja sudija i javnih tužilaca, to nipošto nije jedini razlog da se Ustav menja kako bi se rešili problemi u vezi sa korupcijom i antikorupcijskim mehanizmima. On je podsetio na dopis TS iz marta 2016. gde je ukazano na devet tačaka (status narodnih poslanika, imunitet funkcionera, definicija sukoba interesa, status nezavisnih organa, garancije javnosti rada dražvnih organa, garancije za učešće građana u zakonodavnom postupku, garancije jedinstva pravnog poretka, ograničenja pri preuzimanju obaveza i zaključivanju međunarodnih sporazuma...). (https://goo.gl/OVmmH6)

U vezi sa konkretnim pitanjem članstva ministra pravde i predsednika Odbora za pravosuđe Narodne skupštine u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, Nenadić je ukazao da pre izmena Ustava, ako postoji već politička volja koja je zapisana u Akcionom planu, problem uticaja može da se reši jednostavno – tako što ovi politički funkcioneri jednostavno ne bi učestvovali u radu VSS i DVT. Nenadić je skrenuo pažnju i na pitanje koje je izmaklo pažnji i izlagača i predstavnicima Ministarstva pravde i drugih institucija koje su radile na izveštaju o praćenju sprovođenja Akcionog plana za poglavlje 23. (https://goo.gl/Uj01O5)  Naime, Srbija ima obavezu na osnovu preporuka iz četvrtog kruga evaluacije GREKO da uredi bolje sistem za sprečavanje i rešavanje sukoba interesa kod sudija, tužilaca i narodnih poslanika, rok za izveštavanje o urađenom ističe do kraja godine (2016), a za sada nije bilo pomaka.

U okviru sesije „Ispunjavanje obaveza iz AP 23 u oblasti borbe protiv korupcije. Borba protiv korupcije u medijima. Najavljene izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i međunarodni standardi i preporuke“, Nenadić je govorio posle predstavnika Saveta za borbu protiv korupcije (M. Milićević) i Agencije za borbu protiv korupcije (M. Božanić). On je, govoreći o ispunjavanju Akcionog plana za poglavlje 23 najpre naglasio da je u Srbiji glavni problem to što se motor EU integracija ne koristi dovoljno za borbu protiv korupcije, a da je jedan od razloga za to i sam akcioni plan.

Naime, postoji mnogo pitanja koja nisu ni obuhvaćena ovim akcionim planom, a veoma su bitna za borbu protiv korupcije (npr. zaobilaženje antikorupcijskih pravila primenom međunarodnih sporazuma).

Dalje, problem je i to što su neka pitanja obuhvaćena, ali ne na adekvatan način ni u odgovarajućem obimu. Primer za to je pitanje pristupa informacijama od javnog značaja, gde je uočena potreba da se unaprede propisi, ali ne i da se otklone postojeće prepreke za obezbeđivanje pristupa informacijama koji je već obavezan po Zakonu (slučajevi neizvršenih rešenja Poverenika za informacije koji se mogu videti iz godišnjeg izveštaja ove institucije).

Na sledećem nivou su one aktivnosti koje nisu dovoljno dobro koncipirane u AP, pa se ne može očekivati da donesu željeni efekat. Kao primer se mogu navesti brojne obuke kod kojih je predviđeno da se uspešnost ceni po tome da li je obuka realizovana, bez zalaženja u to koji je broj obučenih, obim stečenog znanja, obuhvat obuke itd.

Sledeći po redu je problem kašnjenja u realizaciji aktivnosti, za šta su primer brojni zakoni, koje je po akcionim planovima iz 2013 već odavno trebalo doneti ili izmeniti – Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o lobiranju... Najzad tu su i propisi koji su doneti, ali aktivnosti nisu donele suštinsku promenu. Na primer, donet je Zakon o zaštiti uzbunjivača, neki ljudi su dobili zaštitu pred sudovima ali nije ostvaren krajnji cilj – povećanje broja prijavljenih slučajeva korupcije, pa treba osmišljavati nova rešenja. On je naglasio značaj praćenja promena i izveštavanja o njima, kao i na problem nepostojanja dovoljnog obima podataka o izvršenju zakona, pri čemu se neki od njih pre mogu videti u izveštajima Evropske komisije nego državnih organa Srbije.

Nenadić je podsetio prisutne na to da je koalicija prEUgovor predstavila izveštaj o napretku Srbije na putu EU integracija (https://goo.gl/cx45rQ) , kao i na posebne izveštaje TS (prioriteti u borbi protiv korupcije, studija Sistema društvenog integriteta). Kad je reč o Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, što je bila jedna od tema ove sesije, Nenadić je posebno ukazao na pitanja koja nisu obuhvaćena aktuelnim nacrtom – u vezi sa mešanjem javne i političke funkcije i u vezi sa mogućim sukobom interesa kod savetnika, koji nisu ni javni službenici ni državni funkcioneri i nemaju obavezu da nikoga obaveštavaju o eventualnim privatnim interesima koji utiču na davanje saveta. (https://goo.gl/OQAnEq)

nacionalnikonvent

Vesti