Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
Prev Next
Izveštaj Ombudsmana

Izveštaj Ombudsmana

Programski direktor TS Nemanja Nenadić prisustvovao je prošle nedelje tribini na kojoj je predstavljan godišnji izveštaj Ombudsmana. On je ukazao na značaj izveštaja ombudsmana za borbu protiv korupcije i podsetio na napore koje je Transparentnost Srbija uložila da bi se izveštaji nezavisnih organa razmatrali u Narodnoj skupštini. To je sada obaveza iz skupštinskog poslovnika i jedna od mera koje su predviđene antikorupcijskim strateškim aktima, ali Skupština svoje obaveze ne ispunjava. Ako se izuzme razmatranje izveštaja za 2013. godinu, do sada nije bilo slučaja da Skupština obaveže Vladu da preduzme neke konkretne mere za rešavanje problema na koje je ukazao Zaštitnik građana...

Izveštaji o finansiranju kampanje

Izveštaji o finansiranju kampanje

Izveštaji o finansiranju izborne kampanje sedam predsedničkih kandidata, među kojima su i glavni opozicioni, mogli su se pročitati na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije još u sredu, 24. maja. To je, razumljivo, pobudilo veliko interesovanje medija, naročito onih bliskih vlastima, koji su otvorili pitanje visine troškova i istakli zanimljiva imena njihovih donatora u prvi plan. Međutim, izveštaj za kandidata vladajuće koalicije, koji je nesumnjivo potrošio najviše novca za kampanju i koji je dobio preko 50% ukupnih budžetskih davanja, nije bio dostupan ni u petak, 26. maja. Prema saopštenju Agencije, deset od jedanaest učesnika predsedničkih izbora, svi sem predlagača kandidata Saše...

Ko je kriv i ko laže

Ko je kriv i ko laže

Ministar zdravlja danima preti da će odgovarati neimenovani krivci za kašnjenje radova na izgradnji Kliničkog centra u Nišu. Ispostavilo se, međutim, da prepreka otvaranju centra nije samo kašnjenje radova na zgradi već i nabavka kompletne medicinske opreme, za koju je bilo zaduženo Ministarstvo zdravlja, a koja je sa 12,2 miliona evra finansirana iz budžeta. Tako bi se u konačnici lako moglo dogoditi da samo Ministarstvo bude vinovnik, ne samo kašnjenja, već i dodatnih toškova za naknadu štete. Ministarstvo zdravlja tvrdi da je “laž” da je poništena javna nabavka medicinske opreme za novi Klinički centar u Nišu, ali činjenice govore suprotno. Republička...

PrEUgovor: I dalje se fingiraju reforme

PrEUgovor: I dalje se fingiraju reforme

Srbija ne koristi dovoljno evropske integracije za reforme društva, a poseban problem je nepostojanje transparentnog i efikasnog sistema za merenje efekata mera koje se donose, saopštila je 24. maja koalicija nevladinih organizacija PrEUgovor, čija je članica Transparentnost Srbija, u izveštaju o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 o pravosuđu, ljudskim pravima i vladavini prava u pregovorima sa EU. Istraživač centra za primenjene evropske studije Milan Aleksić rekao je da  postoje problemi sa praćenjem i primenom akcionih planova za napredak u pregovorima sa EU, i kao poseban problem je istakao manjkavosti u merenu učinaka."Nemamo mehanizam za merenje učinaka, i dalje postoji...

Laganje u oči

Laganje u oči

Ministar Zlatibor Lončar ne može čudom da se načudi (https://goo.gl/B9iNpU) kako su ga to izvođači radova lagali i nisu završili Klinički centar u Nišu. Videćemo uskoro da li će ministrovo čuđenje biti izgovor za smenjivanje direktora Kliničkog centra u Nišu, koji tvrdi da je od izvođača tražio „da rade što više, da uvedu drugu i treću smenu“, ali su ovi „sve to odbijali“. Iz ove polemike nismo saznali ko je naručilac radova i ko je mogao na vreme da pokrene zaštitne mehanizme iz ugovora. Valjda takvi mehanizmi – penali, raskid – postoje u ugovoru, jer Lončar je poručio građanima Srbije...

Kad banka ocenjuje kvalitet vazduha a građevinci isplativost arbitraže

Kad banka ocenjuje kvalitet vazduha a građevinci isplativost arbitraže

Višestruko zanimljiva vest stiže iz Bora. Generalni direktor Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor Blagoje Spaskovski (koji ostaje na tom mestu kao partijski kadar svake vlasti) najavio je mogućnost arbitražnog postupka protiv kanadske kompanije SNC Lavalin koja je izgradila novu topionicu bakra. Razlog je požar iz 2015, u „tek izgrađenoj fabrici sumporne kiseline“, koji je „naneo ogromnu štetu“. Zatim se oglasio i Branislav Ivković (nekadašnji SPS-ov ministar, pa disident, a od 2012. u SNS), govoreći u ime Građevinskog fakulteta u Beogradu kao nadzornika radova, da će ta ustanova „do kraja maja sačiniti analizu koja treba da pokaže da li se isplati arbitraža...

Predizborni spotovi i pridruženija

Predizborni spotovi i pridruženija

Transparentnost Srbija je već uputila žalbu protiv REM zbog nepostupanja po zahtevu za pristup informacijama u vezi sa nedostavljanjem informacija o monitoringu izborne kampanje za predsednika iz marta 2017. U međuvremenu je Savet REM usvojio izveštaj "Predizborne oglasne poruke u kampanji za predsedničke izbore". To je bio razlog da uputimo novi zahtev za pristup informacijama. Naime, izveštaj o monitoringu koji je usvojio Savet REM je oskudniji u podacima nego ikada. Tako se u njemu mogu naći podaci o zbirnom trajanju reklama po pojedinim TV stanicama i ukupnom broju spotova za pojedine kandidate po TV stanicama, ali ne i ukupno trajanje tih spotova...

Igre rečima i Zakon o javnom informisanju

Igre rečima i Zakon o javnom informisanju

U aktuelnoj raspravi oko donošenja novog Zakona o javnom informisanju čini se da ima igre rečima. Predsednik NUNS-a ukazuje da je reč o nacrtu izmena zakona, ukazujući, između ostalog na to da je pod tim nazivom podeljen i raspravljan dokument marta ove godine, na jednom skupu nevladinih organizacija zainteresovanih za informatiku i medije (radna grupa EU konventa za poglavlje 10 pregovora). S druge strane, predstavnici Ministarstva (kulture i medija) negiraju da postoji nacrt izmena zakona. Kako je tako nešto moguće? Po svoj prilici, nije u pitanju „nacrt izmena i dopuna zakona“ u formalnom smislu. Naime, u toku priprema zakona, nacrtom se naziva...

Nacionalni konvent o EU za Poglavlje 23

Predstavnik TS, Nemanja Nenadić, govorio je na konferenciji „Implementacija aktivnosti predviđenih Akcionim planom za poglavlje 23“, nacionalnog konventa o EU za poglavlje 23, koja je održana 1. novembra 2016. u Narodnoj skupštini Republike Srbije. U toku diskusije povodom tačke „Pravosuđe u kontekstu implementacije aktivnosti u okviru Poglavlja 23 i neophodne izmene Ustava“, on je ukazao na nekoliko pitanja koja uvodničari nisu pomenuli. Naime, iako se izmena Ustava Republike Srbije planira upravo zbog eliminisanja upliva zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora i razrešenja sudija i javnih tužilaca, to nipošto nije jedini razlog da se Ustav menja kako bi se rešili problemi u vezi sa korupcijom i antikorupcijskim mehanizmima. On je podsetio na dopis TS iz marta 2016. gde je ukazano na devet tačaka (status narodnih poslanika, imunitet funkcionera, definicija sukoba interesa, status nezavisnih organa, garancije javnosti rada dražvnih organa, garancije za učešće građana u zakonodavnom postupku, garancije jedinstva pravnog poretka, ograničenja pri preuzimanju obaveza i zaključivanju međunarodnih sporazuma...). (https://goo.gl/OVmmH6)

U vezi sa konkretnim pitanjem članstva ministra pravde i predsednika Odbora za pravosuđe Narodne skupštine u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, Nenadić je ukazao da pre izmena Ustava, ako postoji već politička volja koja je zapisana u Akcionom planu, problem uticaja može da se reši jednostavno – tako što ovi politički funkcioneri jednostavno ne bi učestvovali u radu VSS i DVT. Nenadić je skrenuo pažnju i na pitanje koje je izmaklo pažnji i izlagača i predstavnicima Ministarstva pravde i drugih institucija koje su radile na izveštaju o praćenju sprovođenja Akcionog plana za poglavlje 23. (https://goo.gl/Uj01O5)  Naime, Srbija ima obavezu na osnovu preporuka iz četvrtog kruga evaluacije GREKO da uredi bolje sistem za sprečavanje i rešavanje sukoba interesa kod sudija, tužilaca i narodnih poslanika, rok za izveštavanje o urađenom ističe do kraja godine (2016), a za sada nije bilo pomaka.

U okviru sesije „Ispunjavanje obaveza iz AP 23 u oblasti borbe protiv korupcije. Borba protiv korupcije u medijima. Najavljene izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i međunarodni standardi i preporuke“, Nenadić je govorio posle predstavnika Saveta za borbu protiv korupcije (M. Milićević) i Agencije za borbu protiv korupcije (M. Božanić). On je, govoreći o ispunjavanju Akcionog plana za poglavlje 23 najpre naglasio da je u Srbiji glavni problem to što se motor EU integracija ne koristi dovoljno za borbu protiv korupcije, a da je jedan od razloga za to i sam akcioni plan.

Naime, postoji mnogo pitanja koja nisu ni obuhvaćena ovim akcionim planom, a veoma su bitna za borbu protiv korupcije (npr. zaobilaženje antikorupcijskih pravila primenom međunarodnih sporazuma).

Dalje, problem je i to što su neka pitanja obuhvaćena, ali ne na adekvatan način ni u odgovarajućem obimu. Primer za to je pitanje pristupa informacijama od javnog značaja, gde je uočena potreba da se unaprede propisi, ali ne i da se otklone postojeće prepreke za obezbeđivanje pristupa informacijama koji je već obavezan po Zakonu (slučajevi neizvršenih rešenja Poverenika za informacije koji se mogu videti iz godišnjeg izveštaja ove institucije).

Na sledećem nivou su one aktivnosti koje nisu dovoljno dobro koncipirane u AP, pa se ne može očekivati da donesu željeni efekat. Kao primer se mogu navesti brojne obuke kod kojih je predviđeno da se uspešnost ceni po tome da li je obuka realizovana, bez zalaženja u to koji je broj obučenih, obim stečenog znanja, obuhvat obuke itd.

Sledeći po redu je problem kašnjenja u realizaciji aktivnosti, za šta su primer brojni zakoni, koje je po akcionim planovima iz 2013 već odavno trebalo doneti ili izmeniti – Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o lobiranju... Najzad tu su i propisi koji su doneti, ali aktivnosti nisu donele suštinsku promenu. Na primer, donet je Zakon o zaštiti uzbunjivača, neki ljudi su dobili zaštitu pred sudovima ali nije ostvaren krajnji cilj – povećanje broja prijavljenih slučajeva korupcije, pa treba osmišljavati nova rešenja. On je naglasio značaj praćenja promena i izveštavanja o njima, kao i na problem nepostojanja dovoljnog obima podataka o izvršenju zakona, pri čemu se neki od njih pre mogu videti u izveštajima Evropske komisije nego državnih organa Srbije.

Nenadić je podsetio prisutne na to da je koalicija prEUgovor predstavila izveštaj o napretku Srbije na putu EU integracija (https://goo.gl/cx45rQ) , kao i na posebne izveštaje TS (prioriteti u borbi protiv korupcije, studija Sistema društvenog integriteta). Kad je reč o Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, što je bila jedna od tema ove sesije, Nenadić je posebno ukazao na pitanja koja nisu obuhvaćena aktuelnim nacrtom – u vezi sa mešanjem javne i političke funkcije i u vezi sa mogućim sukobom interesa kod savetnika, koji nisu ni javni službenici ni državni funkcioneri i nemaju obavezu da nikoga obaveštavaju o eventualnim privatnim interesima koji utiču na davanje saveta. (https://goo.gl/OQAnEq)

nacionalnikonvent

Vesti