Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
Prev Next
Izveštaj Ombudsmana

Izveštaj Ombudsmana

Programski direktor TS Nemanja Nenadić prisustvovao je prošle nedelje tribini na kojoj je predstavljan godišnji izveštaj Ombudsmana. On je ukazao na značaj izveštaja ombudsmana za borbu protiv korupcije i podsetio na napore koje je Transparentnost Srbija uložila da bi se izveštaji nezavisnih organa razmatrali u Narodnoj skupštini. To je sada obaveza iz skupštinskog poslovnika i jedna od mera koje su predviđene antikorupcijskim strateškim aktima, ali Skupština svoje obaveze ne ispunjava. Ako se izuzme razmatranje izveštaja za 2013. godinu, do sada nije bilo slučaja da Skupština obaveže Vladu da preduzme neke konkretne mere za rešavanje problema na koje je ukazao Zaštitnik građana...

Izveštaji o finansiranju kampanje

Izveštaji o finansiranju kampanje

Izveštaji o finansiranju izborne kampanje sedam predsedničkih kandidata, među kojima su i glavni opozicioni, mogli su se pročitati na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije još u sredu, 24. maja. To je, razumljivo, pobudilo veliko interesovanje medija, naročito onih bliskih vlastima, koji su otvorili pitanje visine troškova i istakli zanimljiva imena njihovih donatora u prvi plan. Međutim, izveštaj za kandidata vladajuće koalicije, koji je nesumnjivo potrošio najviše novca za kampanju i koji je dobio preko 50% ukupnih budžetskih davanja, nije bio dostupan ni u petak, 26. maja. Prema saopštenju Agencije, deset od jedanaest učesnika predsedničkih izbora, svi sem predlagača kandidata Saše...

Ko je kriv i ko laže

Ko je kriv i ko laže

Ministar zdravlja danima preti da će odgovarati neimenovani krivci za kašnjenje radova na izgradnji Kliničkog centra u Nišu. Ispostavilo se, međutim, da prepreka otvaranju centra nije samo kašnjenje radova na zgradi već i nabavka kompletne medicinske opreme, za koju je bilo zaduženo Ministarstvo zdravlja, a koja je sa 12,2 miliona evra finansirana iz budžeta. Tako bi se u konačnici lako moglo dogoditi da samo Ministarstvo bude vinovnik, ne samo kašnjenja, već i dodatnih toškova za naknadu štete. Ministarstvo zdravlja tvrdi da je “laž” da je poništena javna nabavka medicinske opreme za novi Klinički centar u Nišu, ali činjenice govore suprotno. Republička...

PrEUgovor: I dalje se fingiraju reforme

PrEUgovor: I dalje se fingiraju reforme

Srbija ne koristi dovoljno evropske integracije za reforme društva, a poseban problem je nepostojanje transparentnog i efikasnog sistema za merenje efekata mera koje se donose, saopštila je 24. maja koalicija nevladinih organizacija PrEUgovor, čija je članica Transparentnost Srbija, u izveštaju o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 o pravosuđu, ljudskim pravima i vladavini prava u pregovorima sa EU. Istraživač centra za primenjene evropske studije Milan Aleksić rekao je da  postoje problemi sa praćenjem i primenom akcionih planova za napredak u pregovorima sa EU, i kao poseban problem je istakao manjkavosti u merenu učinaka."Nemamo mehanizam za merenje učinaka, i dalje postoji...

Laganje u oči

Laganje u oči

Ministar Zlatibor Lončar ne može čudom da se načudi (https://goo.gl/B9iNpU) kako su ga to izvođači radova lagali i nisu završili Klinički centar u Nišu. Videćemo uskoro da li će ministrovo čuđenje biti izgovor za smenjivanje direktora Kliničkog centra u Nišu, koji tvrdi da je od izvođača tražio „da rade što više, da uvedu drugu i treću smenu“, ali su ovi „sve to odbijali“. Iz ove polemike nismo saznali ko je naručilac radova i ko je mogao na vreme da pokrene zaštitne mehanizme iz ugovora. Valjda takvi mehanizmi – penali, raskid – postoje u ugovoru, jer Lončar je poručio građanima Srbije...

Kad banka ocenjuje kvalitet vazduha a građevinci isplativost arbitraže

Kad banka ocenjuje kvalitet vazduha a građevinci isplativost arbitraže

Višestruko zanimljiva vest stiže iz Bora. Generalni direktor Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor Blagoje Spaskovski (koji ostaje na tom mestu kao partijski kadar svake vlasti) najavio je mogućnost arbitražnog postupka protiv kanadske kompanije SNC Lavalin koja je izgradila novu topionicu bakra. Razlog je požar iz 2015, u „tek izgrađenoj fabrici sumporne kiseline“, koji je „naneo ogromnu štetu“. Zatim se oglasio i Branislav Ivković (nekadašnji SPS-ov ministar, pa disident, a od 2012. u SNS), govoreći u ime Građevinskog fakulteta u Beogradu kao nadzornika radova, da će ta ustanova „do kraja maja sačiniti analizu koja treba da pokaže da li se isplati arbitraža...

Predizborni spotovi i pridruženija

Predizborni spotovi i pridruženija

Transparentnost Srbija je već uputila žalbu protiv REM zbog nepostupanja po zahtevu za pristup informacijama u vezi sa nedostavljanjem informacija o monitoringu izborne kampanje za predsednika iz marta 2017. U međuvremenu je Savet REM usvojio izveštaj "Predizborne oglasne poruke u kampanji za predsedničke izbore". To je bio razlog da uputimo novi zahtev za pristup informacijama. Naime, izveštaj o monitoringu koji je usvojio Savet REM je oskudniji u podacima nego ikada. Tako se u njemu mogu naći podaci o zbirnom trajanju reklama po pojedinim TV stanicama i ukupnom broju spotova za pojedine kandidate po TV stanicama, ali ne i ukupno trajanje tih spotova...

Igre rečima i Zakon o javnom informisanju

Igre rečima i Zakon o javnom informisanju

U aktuelnoj raspravi oko donošenja novog Zakona o javnom informisanju čini se da ima igre rečima. Predsednik NUNS-a ukazuje da je reč o nacrtu izmena zakona, ukazujući, između ostalog na to da je pod tim nazivom podeljen i raspravljan dokument marta ove godine, na jednom skupu nevladinih organizacija zainteresovanih za informatiku i medije (radna grupa EU konventa za poglavlje 10 pregovora). S druge strane, predstavnici Ministarstva (kulture i medija) negiraju da postoji nacrt izmena zakona. Kako je tako nešto moguće? Po svoj prilici, nije u pitanju „nacrt izmena i dopuna zakona“ u formalnom smislu. Naime, u toku priprema zakona, nacrtom se naziva...

Nedostaci Ustava, kako ih što bolje rešiti

Transparentnost – Srbija (članica međunarodne organizacije Transparency International), povodom deset godina od usvajanja Ustava Republike Srbije, podseća da naš najviši pravni akt, iako bolji od prethodnog (iz 1990), nije rešio gotovo ni jedan problem za borbu protiv korupcije, a otvorio je neke nove.

U postupku donošenja Ustava nije bilo mogućnosti da se čuje glas građana, a izmena ovog akta je iskorišćena kao povod da se na pola mandata otvori pitanje reizbora poverenika za informacije, a zatim i da se pokrene tzv. „opšti izbor“ sudija i tužilaca, koji je doneo višestruke štete. Pošto je izvesno da će makar neke odredbe Ustava (isključenje predstavnika Vlade i Skupštine iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca) biti menjane zbog evropskih integracija, Transparentnost – Srbija smatra da ovaj put svakako treba da bude otvorena mogućnost građanima da ukažu kojim bi normama trebalo dopuniti ili izmeniti ovaj akt, kao i prilika da se izjasne o alternativnim rešenjima ključnih pitanja.

Podsećamo da je Ustav doneo „zabranu sukoba interesa“, ali je pogrešno definisao ovaj pojam. Pravo na pristup informacijama je ustavna norma, ali kao deo nezgrapno formulisanog „prava na obaveštenost“. Nezavisni antikorupcijski organi su nastajali i pre i posle donošenja Ustava, a njihov status i rad nije dovoljno uređen najvišim pravnim aktom. Član 102, st. 2. Ustava je otvorio čak mogućnost za uvođenje nedemokratskih blanko-ostavki narodnih poslanika, što svakako treba iz njega eliminisati.

Transparentnost – Srbija je istakla devet prioritetnih oblasti za borbu protiv korupcije. Pored pomenutih nedostataka, smatramo da je potrebno uneti izmene u vezi sa imunitetom narodnih poslanika i drugih funkcionera od krivičnog gonjenja, učvrstiti ustavne garancije javnosti rada državnih organa i učešća građana u zakonodavnom postupku i uspostaviti snažnije mehanizme jedinstva pravnog poretka. Sada su česte situacije u kojima se jednim zakonom narušavaju odredbe drugog (najčešće sistemskog) zakona, usled čega dolazi do ozbiljnih poremećaja u pravnom sistemu.

Praksa u prethodnih deset godina je pokazala da se u Ustav moraju uneti i norme koje će omogućiti bolju zaštitu javne imovine od štetnih odluka koje su motivisane kratkoročnim političkim interesima. Tako, pravila iz Zakona o budžetskom sistemu o ograničenju javnog duga ni na koji način ne obavezuju narodne poslanike koji odobravaju nova zaduženja ni Vladu koja to od njih traži. Takođe se pokazalo da su postojeća ustavna pravila nedovoljna da obezbede primenu ključnih normi antikorupcijskih zakona (nadmetanje, kontrola, javnost, analiza isplativosti) kod javnih nabavki, javno-privatnih partnerstava, privatizacija i drugih postupaka, ukoliko se projekti realizuju na osnovu bilateralnih međudržavnih sporazuma. Po našem uverenju, jasne ustavne norme bi omogućile preispitivanje i ovakvih odluka Vlade i Skupštine. 

Vesti