Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Izveštaj o izbornoj kampanji 2018 Beograd
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora

Pod lupom

Prev Next

Niški aerodrom

Manjak transparentnosti u vezi sa koncesijom za beogradski aerodrom se kao virus raširio i geografski i tematski. Vlada ni nakon što je postupak izbora ponuđača završen nije dostavila organizaciji Transparentnost – Srbija koncesioni akt i studiju o izvodljivosti, odnosno delove tih dokumenata koji bi ukazivali na to da je koncesija bolji izbor od drugih oblika razvijanja beogradskog aerodroma. Ukoliko je neki opravdani razlog za skrivanje ovih dokumenata mogao postojati za vreme nadmetanja, svakako ga nema nakon odluke o izboru ponuđača sa kojim će biti zaključen ugovor. Ni sam (budući) ugovor još uvek nije dostupan. S druge strane, predstavnici Vlade daju...

Stara nabavka, isti izvođač

Insajder donosi neobičnu vest o nabavci radova na autoputu ka Makedoniji. Za tu deonicu je prethodno poništen ugovor, zato što izvođači radova nisu poštovali rokove. Insjader najavljuje da bi se mogla dogoditi „apsurdna situacija, da isti posao dobiju Srbijaautoput i MBA Ratko Mitrović niskogradnja, firme kojima je prethodno isti posao oduzet“. U pitanju je inače završetak deonice od oko 9 kilometara na deonici Srpka kuća - Levosoje, petlje Bujanovac 1 i regulacija Južne Morave sa pritokama. Ovaj konzorcijum je već jednom dobio posao, vredan oko četiri milijarde dinara, na istoj ovoj deonici. Sadašnji tender je raspisan tri meseca posle raskida...

Bez podataka o stranaka i verskim zajednicama

Nacrt Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja isključuje iz primene političke stranke i verske zajednice, što bi se možda moglo opravdati određenim specifičnostima rada ovih organizacija. Međutim, način na koji je to učinjeno nije u potpunosti opravdan. Naime, stavlja se u prvi plan da se „kontrola finansiranja“ političkih stranaka i verskih zajednica „vrši po posebnom zakonu“. Ovo, za početak, nije istina kada je reč o verskim zajednicama, jer takvog zakona nema (nejasno je da li se ovim najavljuje njegovo donošenje). Kada je pak reč o političkim strankama, onda treba napomenuti da osim njih kao primaoci finansijskih sredstava mogu biti...

Novi posao za Keep light

Firma Keep Light je, po svemu sudeći, omiljeni poslovni partner gradskog preduzeća Javno osvetljenje Beograd. Baš u vreme kada je u Beogradu skinuta njihova novogodišnja rasveta, Keep Light je angažovan za održavanje javnog osvetljenja, odnosno za antikorozivnu zaštitu i farbanje bandera jer, kako navode u gradskom javnom preduzeću, oni to sami ne mogu, piše Insajder. Na tenderu koji je raspisao EPS, posao održavanja javnog osvetljenja dobila je grupa ponuđača predvođena JKP Javno osvetljenje Beograd. Kako je za Insajder rečeno u ovom preduzeću, oni su doneli odluku da u toj javnoj nabavci učestvuju zajedno sa firmama Keep Light, MEP Inženjering i Nimax...

Nacrt izmena Zakona o SPI - razočaranje

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na snazi u Srbiji od 2004. pokazao se kao najvažnije sredstvo za postizanje odgovornije vlasti, otkrivanje nepravilnosti u njihovom radu, praćenje sprovođenja zakona u svim drugim oblastim i rad novinara – istraživača. Ovaj zakon je po relevantnim međunarodnim istraživanjima i dalje važi kao jedan od najboljih. I pored toga, odavno je prepoznata potreba da se pojedine norme poboljšaju ili preciziraju, pa je još 2012. bio formulisan predlog izmena i dopuna, koji je sledeće godine Vlada povukla iz procedure. Još ranije, 2007. u Skupštinu je stigao predlog nevladinih organizacija podržan od strane 35.870...

Nema sistemske borbe protiv korupcije

Monitoring sprovođenja 13 preporuka iz Akcionog plana za poglavlje 23 EU integracija i 75 aktivnosti, koji je Transparentnost Srbija sprovodila tokom 2017. i 2018. pokazuje da ni evropske integracije nisu bile dovoljan zamajac za ostvarivanje sistemskog pristupa u borbi protiv korupcije. Prema našim nalazima, na ovom uzorku je samo 9% aktivnosti realizovano u potpunosti a još 38% delimično do kraja 2017. godine. Praćenje sprovođenja nacionalnih antikorupcijskih dokumenata, donetih na talasu antikorupcijske kampanje koja je figurirala kao najviši politički prioritet tokom 2013, davalo je u 2014. i 2015. slične ili još lošije rezultate. To pokazuje da iskazano političko opredeljenje za borbu protiv...

Obračun sa Južnim vestima?

Dve poreske inspekcije već šest meseci "češljaju" dokumentaciju i poslovanje Južnih vesti, a s obzirom da nisu našle nepravilnosti u radu, inspektori su krenuli da kucaju na vrata njihovih oglašivača, "prijateljski" ih upozoravajući sa kim imaju posla. Kako je za Danas rekao glavni i odgovorni urednik Južnih vesti, nadležni nisu reagovali na skandalozno ponašanje inspekcije, a po njihovim nezvaničnim saznanjima, lokalne vlasti su upravo te koje šalju neprestane inspekcije, ali i odobravaju nekorektno ponašanje inspektora. - Normalno je da dobro uređena država kontroliše radite li ispravno ili ne, ali kad vam loše uređena partijska država, a Srbija to nesporno jeste, pošalje...

Revizori i tužioci i kupovina medijskog prostora

Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je u 2017. godini nepravilnosti u trošenju javnih sredstava u iznosu od 743 milijarde dinara i podnela 512 prijava, među kojima 52 krivične prijave protiv 54 odgovorna lica, saopštio predsednik Saveta DRI, Radoslav Sretenović na predstavljanju godišnjeg izveštaja o radu. Najveći deo nepravilnosti odnosi se na pripremne radnje za sastavljanje finansijskih izveštaja (514,7 milijardi), na pogrešno iskazane podatke u finansijskim izveštajima odnose se nepravilnosti u vezi sa stavkama vrednosti 123,3 milijarde, dok 105 milijardi otpada na nepravilnosti u poslovanju u vezi sa iskazanim podacima. "Osnovna poruka jeste da u Srbiji nije uspostavljen sistem finansijske kontrole i upravljanja...

Otkloniti nelogičnosti u sistemu finansiranja kampanje

Transparentnost Srbija poziva da se pravila o finansiranju izborne kampanje poboljšaju pre raspisivanja predsedničkih izbora i da se organizovanje izbora ne opterećuje suvišnim troškovima.

Predlagači kandidata na predsedničkim izborima 2017. dobiće za trećinu manje novca iz budžeta nego 2012, što je posledica izmene zakona. Međutim, istovremeno će dobiti značajno više nego za parlametnarne izbore održane u maju 2016! Razlog je to što se za parlamentarne izbore samo petina novca iz budžeta deli na jednake delove svim učesnicima, a na predsedničkim 50%.Tako su 2016. sve partije dobile predparlamentarneizbore po 5,8 miliona dinara, a sada bi, u slučaju da se pojavi 12 kandidata (kao 2012) svaki od njihovih predlagača dobio gotovo pet puta više - 26,7 miliona dinara. Budući da su troškovi kampanje za parlamentarne i predsedničke izbora veoma slični, na ovom primeru se jasno vidi da Zakon o finansiranju političkih aktivnosti nema jasno određen cilj budžetskog finansiranja i taj bi propust trebalo otkloniti. Međutim, pri svakoj promeni Zakona se mora voditi računa o ravnopravnosti učesnika izborne trke, koja je ozbiljno narušena sistemom finansiranja. Naime, izmenama Zakona s kraja 2014. godine, koje, na žalost,nisu izvedene u skladu sa antikorupcijskom strategijom donetom samo godinu dana ranije, uvedena je mogućnost da se za izbornu kampanju troši budžetski novac namenjen finansiraju redovnog rada političkog subjekta. Od tog momenta su u izbornoj trci izrazito privilegovani kandidati većih parlamentarnih stranaka, naročito u odnosu na nezavisne i kandidate vanparlamentarne opozicije.

Pored troškova finansiranja kampanje treba voditi računa i o troškovima organizovanja izbora. Trošak države za organizovanje izbornog procesa procenjen je u budžetu Srbije za 2017. na preko 10 miliona evra. Pošto najveći deo tog novca odlazi za nadoknade članovima biračkih odbora, Transparentnost Srbija apeluje na one parlamentarne stranke kojeveć imaju predstavnike u stalnom sastavu biračkih odbora da ne stvaraju dodatne troškove za budžet, koji mogu biti veći od 30 miliona dinara po jednom predsedničkom kandidatu1, imenovanjem svojih kadrova i u prošireni sastav biračkih odbora.

Istovremeno, Transparentnost Srbija poziva Vladu i poslaničke grupe da što pre predlože članove Nadzornog odbora2 , kako bi on bio formiran pre izbora, prvi put nakon 2000. godine. To telo bi moglo biti značajno jer u postojećem pravnom okviru ni jedan organ nije formalno nadležan za brojne sporne situacije koje redovno nastaju tokom kampanje, a naročito za neumereno pojavljivanje aktuelnih državnih funkcionera u obavljanju navodno redovnih dužnosti.

Dodatak – detaljniji prikaz podataka o izdvajanjima iz budžeta u vezi sa izborima i finansiranjem izborne kampanje

Inače, u budžetu za 2017. godinu je iznos za finansiranje kampanje pravilno izračunati iznosi 641.760.0003.Ako broj predsedničkih kandidata bude isti kao pre pet godina, njihovi predlagači će za vođenje kampanje dobiti približno za jednu trećinu novca manje nego tada, što je posledica zakonskog smanjenja procenta budžetskih izdvajanja. Slično tome, i predlagači kandidata koji ulaze u drugi krug izbora (što se redovno dešava u poslednjih 20 godina) mogu da računaju na oko 1,5 milion evra iz budžeta, dok su 2012. DS i SNS podelile po 2,2 evra iz budžeta za kampanje svojih predsedničkih kandidata.

Troškovi organizacije izbora, na razdelu Narodne skupštine iznose 1.107.456.000 dinara. Tome treba pridodati 26,1 miliona opredeljenih radu Republičke izborne komisije, kao i oko 60 miliona troškova rada drugih organa (Upravni sud, Zavod za statistiku, pojedina ministarstva). Zanimljivo je da je Skupština isprva tražila za organizaciju izbora 100 miliona dinara više, ali su amandmanom ti troškovi smanjeni. Ostaje da se vidi da li je u pitanju bila demagoška korekcija budžeta ili preterana procena rashoda.

Za kontrolu troškova izborne kampanje Agencija za borbu protiv korupcije dobiće 12,6 miliona dinara, iznos koji bi trebalo da bude dovoljan za terensku kontrolu i koji je u skladu sa zakonskim parametrima (duplo veći od minimalnih 1% izdvajanja za finansiranje kampanje). Transparentnost – Srbija podseća da bi u izmenama zakona trebalo precizirati i dužnosti Agencije u pogledu obuhvata i vremenskog okvira kontrole izveštaja o finansiranju kampanje, kako se ne bi dešavalo da se ne bi desilo da Srbija uđe u novi izborni ciklus a da postupci zbog kršenja pravila na prethodnim izborima ne budu ni započeti, kao što se može dogoditi sada4

 

[1] Svaka stranka, koalicija ili grupa građana koja predloži kandidata za predsednika ima zakonsko pravo da imenuje jednog člana i jednog zamenika člana u prošireni sastav biračkog odbora.  Na izborima 2016 bilo je više od 8300 biračkih mesta. Uz nadoknadu od 2000 po osobi, ukupan trošak koji se izdvaja iz budžeta za ova lica može premašiti 30 miliona dinara po jednom predlagaču kandidata. S druge strane, članstvo biračkih odbora u stalnom sastavu uglavnom odražava strukturu Skupštine, tako da će veće parlamentarne stranke već imati svoje predstavnike na biračkim mestima po tom osnovu.

[2] Na poziv predsednice Skupštine iz 2016. nije se odazvala Vlada Srbije, kao ni najveća vladajuća stranka, a kandidate su predložile samo SPS, JS i opoziciona DS.

[3] Ukupni poreski prihodi koji su osnovica iznose 916.800.000.000 dinara, a 0,07% od toga je 641.760.000

[4] Agencija nije još uvek objavila izveštaj o kontroli finansiranja kampanje na parlamentarnim izborima iz maja 2016.

 

Dodatak: Tabelarni prikaz podataka o finansiranju iz budžeta

Izbori 2017 finansirnaje iz budžeta Srbije RSD EUR (kurs 123,5)
Ukupno iz budžeta 641.760.000,00 5.196.437,25
Deli se unapred na jednake delove 320.880.000,00 2.598.218,62
Proračun raspodele na 12 kandidata (broj kandidata na predsedničkim 2012) 26.740.000,00 216.518,22
Proračun raspodele na 20 kandidata (broj lista na parlamentarnim 2016) 16.044.000,00 129.910,93
Za predlagače kandidata u drugom krugu 160.440.000,00 1.299.109,31
Poređenje Budžet 2012 EUR (112)
2012. deljeno unapred predlagačima kandidata (12 kandidata) 38.328.554,00 342.219,23
2012. dobili učesnici 2. kruga (SNS i DS) 249.135.600,00 2.224.425,00

Vesti