Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Indeks percepcije korupcije (CPI)
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • Aurelije Avgustin, “O državi Božjoj” (De civitate Dei)
  • Transparentnost Srbija u 2016. godini

Pod lupom

Prev Next

Zna li SNS sadržaj ugovora sa Fiatom

„Srpska napredna stranka pozvala je Vladu Srbije da nanovo ispita da li postoji ikakva zakonska mogućnost da javno objavi ugovor sa "Fijatom".  Iz ove rečenice saopštenja se može zaključiti da je takvo ispitivanje već vršeno u doba vlada u kojima je ta stranka učestvovala, ali da su rezultati bili negativni. Drugačiji rezultati su mogući jedino ako se promenila neka okolnost, što je takođe nepoznato javnosti (a trebalo bi da je nepoznato i političkim strankama, ako je ugovor zaista tajna). Ako sadašnja Vlada ili SNS ne mogu da obezbede javnost ugovora potpisanog pre devet godina zbog klauzule o poverljivosti, oni svakako mogu...

Stabilokratija

Andreas Polterman bio je od 2012. do 2016. direktor regionalne kancelarije Fondacije „Hajnrih Bel“ u Beogradu, a pre toga je više od deset godina radio u berlinskoj centrali fondacije, zaključno s pozicijom šefa Odeljenja za političko obrazovanje u Nemačkoj. Do angažmana u fondaciji je bio član Nacionalnog istraživačkog centra za književne prevode na Univerzitetu u Getingenu.  Polterman je nedavno na predavanju „Protestantizam, ili: modernizacija sveta“ govorio o istoriji protestantizma i njegovim aspektima koji bi mogli biti interesantni i danas, naročito u Srbiji, s obzirom na to da se doskorašnji premijer, a sada predsednik, Aleksandar Vučić često pozivao na studiju Maksa Vebera...

Odnos parlamenta prema nezavisnim telima

Ovaj ciklus izbora članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije pokazao je još jednom sve mane sadašnjeg sistema. Zakonske norme su nepotpune i omogućavaju narodnim poslanicima da bez ikakvog obrazloženja i osnova blokiraju izbor kandidata koji im nisu po volji, bilo time što predlog uopšte neće izneti na glasanje ili će glasati protiv njega. "Žrtve" ovog sistema su kandidati za člana Odbora Vida Petrović Škero i Živojin Rakočević i njihovi predlagači - Poverenik i Ombudsman, odnosno novinarska udruženja. Kandidatura Vide Petrović Škero ni posle 28 (!) meseci nije stigla do plenuma - skupštinski odbor se 16 meseci nije izjašnjavao, pa je...

Novi ombudsman

Skupština Srbije izabrala je Zorana Pašalića za novog zaštitnika građanina. Transparentnost Srbija imala je u prethodnom periodu odličnu saradnju sa institucijom Zaštitnika, sa prethodnim zaštitnikom Sašom Jankovićem, kao i sa vršiocem dužnosti Milošem Jankovićem, koga smo, sa drugim organizacijama civilnog društva podržali kao kandidata. Nadamo se da će se dobra saradnja i sa institucijom i sa novim zaštitnikom nastaviti, jer se značajan deo aktivnosti Zaštitnika tiče oblasti kojom se mi bavimo - pravnom sigurnošću, dobrom upravom, odnosno pravom građana na dobru upravu. Sa novim zaštitinikom, imali smo, inače, dobru saradnju dok je bio na čelu Višeg prekršajnog suda, odnosno Prekršajnog apelacionog suda...

Od podrške Vučiću do Saveta za borbu protiv korupcije

Vlada Srbije imenovala je jednog od potpisnika „proglasa 650" - podrške predsedničkoj kandidaturi Aleksandra Vučića - za člana Saveta za borbu protiv korupcije. Obojica novih članova Saveta imenovani su bez konsultacija sa Savetom, zbog čega neki od članova razmatraju da napuste ovo telo, piše „Danas". Dok nekoliko članova Saveta ozbiljno razmatra da podnese ostavke na funkcije u Savetu, kako „Danas" nezvanično saznaje, drugi pak žele da dovrše „ranije započete poslove“ u tom telu. Prema njihovim komentarima o načinu izbora novih članova čini se da su saglasni da Vlada ovom odlukom pokušava da potpuno „ugasi“ Savet, čiji je rad i do sada...

Vlada Srbije imenovala je Vladana Jončića i Edvarda Jerina za nove članove Saveta za borbu protiv korupcije

Vlada Srbije imenovala je Vladana Jončića i Edvarda Jerina za nove članove Saveta za borbu protiv korupcije. Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije kaže za Insajder.net da je „ovo prvi put da se dešava da izbor novih članova nije izvršen na predlog ostalih članova Saveta“. Kako navodi za imenovanje su saznali tek nakon četiri dana. „Mi smo još ranije predložili petoro ljudi za nove članove Saveta za borbu protiv korupcije ali do imenovanja tih ljudi nije došlo“ navodi Vasilić, dodajući da nije upoznata sa biografijama dvojice novih članova. Oni su imenovani u Savet za borbu protiv korupcije odlukom Vlade Srbije na sednici održanoj...

Izbor novih članova

Skupština Srbije u sredu će razmatrati izbor novih članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, izbor članova Fiskalnog saveta i izbor novog zaštitnika građana. O izboru članova Odbora Agencije pisali smo u više navrata. Skupštinski Odbor za pravosuđe utvrdio je predlog za četiri kandidata 22. februara i 13. juna (https://goo.gl/sJ4PfC), a potom 6. jula povukao predlog za izbor Vide Petrović Škero (kandidatkinje Ombudsmana i Poverenika) i kandidata koje je predložio predsednik Republike. Za ovu odluku dato je obrazloženje bez utemeljenja u zakonu (https://goo.gl/nY4pBA). Predsednik skupštinskog odbora naknadno je dao još apsurdnije obrazloženje (https://goo.gl/NXGHi3). U međuvremenu je novi predsednik predložio novog kandidata. U...

Selidba sa funkcije na savetničko mesto

Od samog početka je bilo veoma izvesno da vršilac dužnosti direktora Razvojne agencije Srbije i bivši ministar privrede, Željko Sertić, ne može dobiti odobrenje Agencije za borbu protiv korupcije da uporedo vrši i funkciju člana Upravnog odbora Kineske banke koja posluje u Srbiji od januara ove godine. Sertić je razrešen, ali je, kako javljaju mediji, ostao u RAS, ovaj put na mestu savetnika. U stvari, Sertiću je mandat istekao još 11. aprila 2017, a sada je imenovan novi vršilac te dužnosti. Glavno je pitanje zbog čega bi rukovodilac institucije koja donosi veoma važne odluke i utiče na raspodelu desetina miliona evra svake...

Otkloniti nelogičnosti u sistemu finansiranja kampanje

Transparentnost Srbija poziva da se pravila o finansiranju izborne kampanje poboljšaju pre raspisivanja predsedničkih izbora i da se organizovanje izbora ne opterećuje suvišnim troškovima.

Predlagači kandidata na predsedničkim izborima 2017. dobiće za trećinu manje novca iz budžeta nego 2012, što je posledica izmene zakona. Međutim, istovremeno će dobiti značajno više nego za parlametnarne izbore održane u maju 2016! Razlog je to što se za parlamentarne izbore samo petina novca iz budžeta deli na jednake delove svim učesnicima, a na predsedničkim 50%.Tako su 2016. sve partije dobile predparlamentarneizbore po 5,8 miliona dinara, a sada bi, u slučaju da se pojavi 12 kandidata (kao 2012) svaki od njihovih predlagača dobio gotovo pet puta više - 26,7 miliona dinara. Budući da su troškovi kampanje za parlamentarne i predsedničke izbora veoma slični, na ovom primeru se jasno vidi da Zakon o finansiranju političkih aktivnosti nema jasno određen cilj budžetskog finansiranja i taj bi propust trebalo otkloniti. Međutim, pri svakoj promeni Zakona se mora voditi računa o ravnopravnosti učesnika izborne trke, koja je ozbiljno narušena sistemom finansiranja. Naime, izmenama Zakona s kraja 2014. godine, koje, na žalost,nisu izvedene u skladu sa antikorupcijskom strategijom donetom samo godinu dana ranije, uvedena je mogućnost da se za izbornu kampanju troši budžetski novac namenjen finansiraju redovnog rada političkog subjekta. Od tog momenta su u izbornoj trci izrazito privilegovani kandidati većih parlamentarnih stranaka, naročito u odnosu na nezavisne i kandidate vanparlamentarne opozicije.

Pored troškova finansiranja kampanje treba voditi računa i o troškovima organizovanja izbora. Trošak države za organizovanje izbornog procesa procenjen je u budžetu Srbije za 2017. na preko 10 miliona evra. Pošto najveći deo tog novca odlazi za nadoknade članovima biračkih odbora, Transparentnost Srbija apeluje na one parlamentarne stranke kojeveć imaju predstavnike u stalnom sastavu biračkih odbora da ne stvaraju dodatne troškove za budžet, koji mogu biti veći od 30 miliona dinara po jednom predsedničkom kandidatu1, imenovanjem svojih kadrova i u prošireni sastav biračkih odbora.

Istovremeno, Transparentnost Srbija poziva Vladu i poslaničke grupe da što pre predlože članove Nadzornog odbora2 , kako bi on bio formiran pre izbora, prvi put nakon 2000. godine. To telo bi moglo biti značajno jer u postojećem pravnom okviru ni jedan organ nije formalno nadležan za brojne sporne situacije koje redovno nastaju tokom kampanje, a naročito za neumereno pojavljivanje aktuelnih državnih funkcionera u obavljanju navodno redovnih dužnosti.

Dodatak – detaljniji prikaz podataka o izdvajanjima iz budžeta u vezi sa izborima i finansiranjem izborne kampanje

Inače, u budžetu za 2017. godinu je iznos za finansiranje kampanje pravilno izračunati iznosi 641.760.0003.Ako broj predsedničkih kandidata bude isti kao pre pet godina, njihovi predlagači će za vođenje kampanje dobiti približno za jednu trećinu novca manje nego tada, što je posledica zakonskog smanjenja procenta budžetskih izdvajanja. Slično tome, i predlagači kandidata koji ulaze u drugi krug izbora (što se redovno dešava u poslednjih 20 godina) mogu da računaju na oko 1,5 milion evra iz budžeta, dok su 2012. DS i SNS podelile po 2,2 evra iz budžeta za kampanje svojih predsedničkih kandidata.

Troškovi organizacije izbora, na razdelu Narodne skupštine iznose 1.107.456.000 dinara. Tome treba pridodati 26,1 miliona opredeljenih radu Republičke izborne komisije, kao i oko 60 miliona troškova rada drugih organa (Upravni sud, Zavod za statistiku, pojedina ministarstva). Zanimljivo je da je Skupština isprva tražila za organizaciju izbora 100 miliona dinara više, ali su amandmanom ti troškovi smanjeni. Ostaje da se vidi da li je u pitanju bila demagoška korekcija budžeta ili preterana procena rashoda.

Za kontrolu troškova izborne kampanje Agencija za borbu protiv korupcije dobiće 12,6 miliona dinara, iznos koji bi trebalo da bude dovoljan za terensku kontrolu i koji je u skladu sa zakonskim parametrima (duplo veći od minimalnih 1% izdvajanja za finansiranje kampanje). Transparentnost – Srbija podseća da bi u izmenama zakona trebalo precizirati i dužnosti Agencije u pogledu obuhvata i vremenskog okvira kontrole izveštaja o finansiranju kampanje, kako se ne bi dešavalo da se ne bi desilo da Srbija uđe u novi izborni ciklus a da postupci zbog kršenja pravila na prethodnim izborima ne budu ni započeti, kao što se može dogoditi sada4

 

[1] Svaka stranka, koalicija ili grupa građana koja predloži kandidata za predsednika ima zakonsko pravo da imenuje jednog člana i jednog zamenika člana u prošireni sastav biračkog odbora.  Na izborima 2016 bilo je više od 8300 biračkih mesta. Uz nadoknadu od 2000 po osobi, ukupan trošak koji se izdvaja iz budžeta za ova lica može premašiti 30 miliona dinara po jednom predlagaču kandidata. S druge strane, članstvo biračkih odbora u stalnom sastavu uglavnom odražava strukturu Skupštine, tako da će veće parlamentarne stranke već imati svoje predstavnike na biračkim mestima po tom osnovu.

[2] Na poziv predsednice Skupštine iz 2016. nije se odazvala Vlada Srbije, kao ni najveća vladajuća stranka, a kandidate su predložile samo SPS, JS i opoziciona DS.

[3] Ukupni poreski prihodi koji su osnovica iznose 916.800.000.000 dinara, a 0,07% od toga je 641.760.000

[4] Agencija nije još uvek objavila izveštaj o kontroli finansiranja kampanje na parlamentarnim izborima iz maja 2016.

 

Dodatak: Tabelarni prikaz podataka o finansiranju iz budžeta

Izbori 2017 finansirnaje iz budžeta Srbije RSD EUR (kurs 123,5)
Ukupno iz budžeta 641.760.000,00 5.196.437,25
Deli se unapred na jednake delove 320.880.000,00 2.598.218,62
Proračun raspodele na 12 kandidata (broj kandidata na predsedničkim 2012) 26.740.000,00 216.518,22
Proračun raspodele na 20 kandidata (broj lista na parlamentarnim 2016) 16.044.000,00 129.910,93
Za predlagače kandidata u drugom krugu 160.440.000,00 1.299.109,31
Poređenje Budžet 2012 EUR (112)
2012. deljeno unapred predlagačima kandidata (12 kandidata) 38.328.554,00 342.219,23
2012. dobili učesnici 2. kruga (SNS i DS) 249.135.600,00 2.224.425,00

Vesti