Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Funkcionerska kampanja - zloupotreba javnih resursa
  • Beograd na vodi - geneza slučaja
  • B.Pekić, “Poslednja pisma iz tuđine”
  • sudija Miodrag Majić

Pod lupom

Prev Next

Čišćenje korupcije sabljom i metlom na glavnom odboru

Mediji prenose navodnu izjavu Aleksandra Vučića na sednici glavnog odbora partije SNS, čiji je predsednik: „Zadovoljan sam borbom protiv organizovanog kriminala, ali ono gde moramo da uradimo više jeste da oštrom sabljom i metlom počistimo sve one koji su mislili da novac stiču korupcijom. Mnogi će pred kraj godine biti iznenadeni žestinom akcije države Srbije u toj oblasti“. Uz ogradu da je reč o izjavi čija je istinitost neproverljiva, ali koja, ako ništa drugo, nije demantovana, vredi napomenuti nekoliko stvari. Prvo, ma koliko se činilo izlišnim ponavljati, uvek treba podsetiti da Aleksandar Vučić, ni kao predsednik države, ni kao predsednik (vladajuće) političke...

Problemi u sistemu javnih nabavki

Na konferenciji „Dan javnih nabavki – U susret novom Zakonu o javnim nabavkama“, održanoj u petak u Kragujevcu, Nemanja Nenadić je predstavio glavne aktivnosti Transparentnosti Srbije u vezi sa javnim nabavkama, uključujući monitoring pojedinačnih slučajeva, predloge za poboljšanje propisa, praćenje javnih nabavki u kontekstu EU integracija, praćenje srodnih propisa i posebnih vrsta nabavki, kao što su nabavke medijskih usluga. Između ostalog, on je kao glavne probleme koje bi trebalo rešavati izmenama Zakona, istakao prečestu primenu međudržavnih sporazuma putem kojih se ukida konkurencija u najvrednijim javnim nabavkama, nedovoljnu konkurenciju koja je u vezi sa strogim uslovima koji se postavljaju pred ponuđače u...

Ugovor o auto-putu Preljina-Požega

Transparentnost Srbija zatražila je od Vlade Srbije dodatne podatke u vezi sa ugovorom o izgradnji deonice auto-puta Preljina - Požega. Vlada Srbije prošle nedelje usvojila je Zaključak o usvajanju Komercijalnog ugovora o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji "E-763, deonice autoputa Preljina-Požega". Kako je tada saopšteno, zaključak se odnosi na ugovor između Vlade Srbije, javnog preduzeća "Putevi Srbije" i China Communications Construction Company Ltd, a "cilj potpisivanja Komercijalnog ugovora je definisanje načina finansiranja izgradnje ovog dela autoputa". Transparentnost Srbija je, u posebnim zahtevima za dostavljanje informacija od javnog značaja, od Vlade Srbijei Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatražila ugovore, studiju o izvodljivosti, analizu...

„Tijanin zakon“ – šta treba da uradi predsednica Skupštine?

Brojne vesti o podnošenju predloga da se ubice i silovatelji dece i trudnica ubuduće kažnjavaju doživotnim zatvorom ostale su začuđujuće nedorečene u pogledu bitnih pitanja. Tako su građani koje zanima šta će se dalje dešavati uskraćeni za mogućnost da objektivno sagledaju da li su državni organi učinili sve što je u njihovoj nadležnosti. Svuda se može pročitati da je predlog Fondacije „Tijana Jurić“ za izmene Krivičnog zakonika kako bi se kazne povećale (sa sadašnjih maksimalnih 40 godina, na doživotnu kaznu zatvora), i ukinulo pravo na uslovni otpust, podržalo 158 hiljada građana. Međutim, niko ne može pouzdano da zaključi šta ovaj...

Zahtevi Grupe za slobodu medija

Imajući u vidu da su u Srbiji političkim, ekonomskim, socijalnim, administrativnim, pravosudnim i fizičkim pritiscima na medije i novinare ozbiljno ugrožene medijske slobode; Imajući u vidu kontinuiranu diskreditaciju i diskriminaciju medija i novinara koji drže do profesionalnih i etičkih standarda i rade u interesu građana i javnosti; Imajući u vidu da se u oblasti javnog informisanja ne sprovode zakoni i krše  profesionalne i etičke norme; Imajući u vidu neefikasnost državnih institucija u zaštiti sigurnosti novinara i slobode medija, a da neke od njih i ugrožavaju prava medija i novinara; Imajući u vidu da stalno pogoršavanje situacije u oblasti slobode medija ugrožava demokratske procese u...

Ostavka direktorke Agencije za borbu protiv korupcije

Posle samo dva meseca provedena na toj funkciji, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Majda Kršikapa podnela je danas ostavku. Na sajtu Agencije objavljeno je da je Odbor na telefonskoj sednici odmah prihvatio ostavku i imenovao ponovo Verku Atanasković za vršioca dužnosti. Direktorka je ostavila veoma dobar utisak spremnosti da unapredi rad ovog nezavisnog organa i TS žali što nije imala više vremena da to i pokaže. Za građane, a i za kandidate za mesto direktora na novom konkursu bi svakako bilo od značaja da čuju i razloge zbog kojih se nedavno izabrana direktorka odlučila na ovakav korak, ukoliko oni imaju...

Štrajk u Pošti i izbor direktora

Štrajkovi i protesti nekoliko sindikata zaposlenih u „Poštama Srbije“ doneli su javnosti nekoliko informacija koje bi inače bile skrivene ili manje poznate, a koje nameću pitanja od javnog interesa. Pored sumnji u partijsko zapošljavanje, koje postoje i u brojnim drugim javnim preduzećima, sada su, naročito u komentarima na vesti o ovom štrajku, zastupljene i teze o nameri da se ovo JP proda „za male pare“ i da to može biti jedan od razloga loših poslovnih poteza. Druga stvar koja se može pročitati jeste da se partijsko zapošljavanje vrši tako da proizvodi dvostruki negativni efekat na poslovanje – da otkaz dobijaju službenici...

Zašto je važno?

Zbog čega je uopšte važno šta će u budućem ustavu pisati o pravosuđu? Zar bilo ko očekuje da će ono što bude napisano imati uticaja na našu ustavnu stvarnost? Zar nismo dosegli stadijum na kojem je u potpunosti nebitno šta piše u bilo kom pravnom aktu, pa i onom najvišem? Ovo su samo neka od pitanja na koja sam prethodnih nedelja, angažujući se u ustavnoj debati, po nekoliko puta dnevno pokušavao da odgovorim kolegama, novinarima i prijateljima. I zaista, da li je uopšte važno šta će pisati u novom ustavu, u situaciji u kojoj, uprkos ustavnom garantovanju jedinstvenosti sudske vlasti na teritoriji...

Otkloniti nelogičnosti u sistemu finansiranja kampanje

Transparentnost Srbija poziva da se pravila o finansiranju izborne kampanje poboljšaju pre raspisivanja predsedničkih izbora i da se organizovanje izbora ne opterećuje suvišnim troškovima.

Predlagači kandidata na predsedničkim izborima 2017. dobiće za trećinu manje novca iz budžeta nego 2012, što je posledica izmene zakona. Međutim, istovremeno će dobiti značajno više nego za parlametnarne izbore održane u maju 2016! Razlog je to što se za parlamentarne izbore samo petina novca iz budžeta deli na jednake delove svim učesnicima, a na predsedničkim 50%.Tako su 2016. sve partije dobile predparlamentarneizbore po 5,8 miliona dinara, a sada bi, u slučaju da se pojavi 12 kandidata (kao 2012) svaki od njihovih predlagača dobio gotovo pet puta više - 26,7 miliona dinara. Budući da su troškovi kampanje za parlamentarne i predsedničke izbora veoma slični, na ovom primeru se jasno vidi da Zakon o finansiranju političkih aktivnosti nema jasno određen cilj budžetskog finansiranja i taj bi propust trebalo otkloniti. Međutim, pri svakoj promeni Zakona se mora voditi računa o ravnopravnosti učesnika izborne trke, koja je ozbiljno narušena sistemom finansiranja. Naime, izmenama Zakona s kraja 2014. godine, koje, na žalost,nisu izvedene u skladu sa antikorupcijskom strategijom donetom samo godinu dana ranije, uvedena je mogućnost da se za izbornu kampanju troši budžetski novac namenjen finansiraju redovnog rada političkog subjekta. Od tog momenta su u izbornoj trci izrazito privilegovani kandidati većih parlamentarnih stranaka, naročito u odnosu na nezavisne i kandidate vanparlamentarne opozicije.

Pored troškova finansiranja kampanje treba voditi računa i o troškovima organizovanja izbora. Trošak države za organizovanje izbornog procesa procenjen je u budžetu Srbije za 2017. na preko 10 miliona evra. Pošto najveći deo tog novca odlazi za nadoknade članovima biračkih odbora, Transparentnost Srbija apeluje na one parlamentarne stranke kojeveć imaju predstavnike u stalnom sastavu biračkih odbora da ne stvaraju dodatne troškove za budžet, koji mogu biti veći od 30 miliona dinara po jednom predsedničkom kandidatu1, imenovanjem svojih kadrova i u prošireni sastav biračkih odbora.

Istovremeno, Transparentnost Srbija poziva Vladu i poslaničke grupe da što pre predlože članove Nadzornog odbora2 , kako bi on bio formiran pre izbora, prvi put nakon 2000. godine. To telo bi moglo biti značajno jer u postojećem pravnom okviru ni jedan organ nije formalno nadležan za brojne sporne situacije koje redovno nastaju tokom kampanje, a naročito za neumereno pojavljivanje aktuelnih državnih funkcionera u obavljanju navodno redovnih dužnosti.

Dodatak – detaljniji prikaz podataka o izdvajanjima iz budžeta u vezi sa izborima i finansiranjem izborne kampanje

Inače, u budžetu za 2017. godinu je iznos za finansiranje kampanje pravilno izračunati iznosi 641.760.0003.Ako broj predsedničkih kandidata bude isti kao pre pet godina, njihovi predlagači će za vođenje kampanje dobiti približno za jednu trećinu novca manje nego tada, što je posledica zakonskog smanjenja procenta budžetskih izdvajanja. Slično tome, i predlagači kandidata koji ulaze u drugi krug izbora (što se redovno dešava u poslednjih 20 godina) mogu da računaju na oko 1,5 milion evra iz budžeta, dok su 2012. DS i SNS podelile po 2,2 evra iz budžeta za kampanje svojih predsedničkih kandidata.

Troškovi organizacije izbora, na razdelu Narodne skupštine iznose 1.107.456.000 dinara. Tome treba pridodati 26,1 miliona opredeljenih radu Republičke izborne komisije, kao i oko 60 miliona troškova rada drugih organa (Upravni sud, Zavod za statistiku, pojedina ministarstva). Zanimljivo je da je Skupština isprva tražila za organizaciju izbora 100 miliona dinara više, ali su amandmanom ti troškovi smanjeni. Ostaje da se vidi da li je u pitanju bila demagoška korekcija budžeta ili preterana procena rashoda.

Za kontrolu troškova izborne kampanje Agencija za borbu protiv korupcije dobiće 12,6 miliona dinara, iznos koji bi trebalo da bude dovoljan za terensku kontrolu i koji je u skladu sa zakonskim parametrima (duplo veći od minimalnih 1% izdvajanja za finansiranje kampanje). Transparentnost – Srbija podseća da bi u izmenama zakona trebalo precizirati i dužnosti Agencije u pogledu obuhvata i vremenskog okvira kontrole izveštaja o finansiranju kampanje, kako se ne bi dešavalo da se ne bi desilo da Srbija uđe u novi izborni ciklus a da postupci zbog kršenja pravila na prethodnim izborima ne budu ni započeti, kao što se može dogoditi sada4

 

[1] Svaka stranka, koalicija ili grupa građana koja predloži kandidata za predsednika ima zakonsko pravo da imenuje jednog člana i jednog zamenika člana u prošireni sastav biračkog odbora.  Na izborima 2016 bilo je više od 8300 biračkih mesta. Uz nadoknadu od 2000 po osobi, ukupan trošak koji se izdvaja iz budžeta za ova lica može premašiti 30 miliona dinara po jednom predlagaču kandidata. S druge strane, članstvo biračkih odbora u stalnom sastavu uglavnom odražava strukturu Skupštine, tako da će veće parlamentarne stranke već imati svoje predstavnike na biračkim mestima po tom osnovu.

[2] Na poziv predsednice Skupštine iz 2016. nije se odazvala Vlada Srbije, kao ni najveća vladajuća stranka, a kandidate su predložile samo SPS, JS i opoziciona DS.

[3] Ukupni poreski prihodi koji su osnovica iznose 916.800.000.000 dinara, a 0,07% od toga je 641.760.000

[4] Agencija nije još uvek objavila izveštaj o kontroli finansiranja kampanje na parlamentarnim izborima iz maja 2016.

 

Dodatak: Tabelarni prikaz podataka o finansiranju iz budžeta

Izbori 2017 finansirnaje iz budžeta Srbije RSD EUR (kurs 123,5)
Ukupno iz budžeta 641.760.000,00 5.196.437,25
Deli se unapred na jednake delove 320.880.000,00 2.598.218,62
Proračun raspodele na 12 kandidata (broj kandidata na predsedničkim 2012) 26.740.000,00 216.518,22
Proračun raspodele na 20 kandidata (broj lista na parlamentarnim 2016) 16.044.000,00 129.910,93
Za predlagače kandidata u drugom krugu 160.440.000,00 1.299.109,31
Poređenje Budžet 2012 EUR (112)
2012. deljeno unapred predlagačima kandidata (12 kandidata) 38.328.554,00 342.219,23
2012. dobili učesnici 2. kruga (SNS i DS) 249.135.600,00 2.224.425,00

Vesti