Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Izveštaj o izbornoj kampanji 2018 Beograd
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora

Pod lupom

Prev Next

Niški aerodrom

Manjak transparentnosti u vezi sa koncesijom za beogradski aerodrom se kao virus raširio i geografski i tematski. Vlada ni nakon što je postupak izbora ponuđača završen nije dostavila organizaciji Transparentnost – Srbija koncesioni akt i studiju o izvodljivosti, odnosno delove tih dokumenata koji bi ukazivali na to da je koncesija bolji izbor od drugih oblika razvijanja beogradskog aerodroma. Ukoliko je neki opravdani razlog za skrivanje ovih dokumenata mogao postojati za vreme nadmetanja, svakako ga nema nakon odluke o izboru ponuđača sa kojim će biti zaključen ugovor. Ni sam (budući) ugovor još uvek nije dostupan. S druge strane, predstavnici Vlade daju...

Stara nabavka, isti izvođač

Insajder donosi neobičnu vest o nabavci radova na autoputu ka Makedoniji. Za tu deonicu je prethodno poništen ugovor, zato što izvođači radova nisu poštovali rokove. Insjader najavljuje da bi se mogla dogoditi „apsurdna situacija, da isti posao dobiju Srbijaautoput i MBA Ratko Mitrović niskogradnja, firme kojima je prethodno isti posao oduzet“. U pitanju je inače završetak deonice od oko 9 kilometara na deonici Srpka kuća - Levosoje, petlje Bujanovac 1 i regulacija Južne Morave sa pritokama. Ovaj konzorcijum je već jednom dobio posao, vredan oko četiri milijarde dinara, na istoj ovoj deonici. Sadašnji tender je raspisan tri meseca posle raskida...

Bez podataka o stranaka i verskim zajednicama

Nacrt Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja isključuje iz primene političke stranke i verske zajednice, što bi se možda moglo opravdati određenim specifičnostima rada ovih organizacija. Međutim, način na koji je to učinjeno nije u potpunosti opravdan. Naime, stavlja se u prvi plan da se „kontrola finansiranja“ političkih stranaka i verskih zajednica „vrši po posebnom zakonu“. Ovo, za početak, nije istina kada je reč o verskim zajednicama, jer takvog zakona nema (nejasno je da li se ovim najavljuje njegovo donošenje). Kada je pak reč o političkim strankama, onda treba napomenuti da osim njih kao primaoci finansijskih sredstava mogu biti...

Novi posao za Keep light

Firma Keep Light je, po svemu sudeći, omiljeni poslovni partner gradskog preduzeća Javno osvetljenje Beograd. Baš u vreme kada je u Beogradu skinuta njihova novogodišnja rasveta, Keep Light je angažovan za održavanje javnog osvetljenja, odnosno za antikorozivnu zaštitu i farbanje bandera jer, kako navode u gradskom javnom preduzeću, oni to sami ne mogu, piše Insajder. Na tenderu koji je raspisao EPS, posao održavanja javnog osvetljenja dobila je grupa ponuđača predvođena JKP Javno osvetljenje Beograd. Kako je za Insajder rečeno u ovom preduzeću, oni su doneli odluku da u toj javnoj nabavci učestvuju zajedno sa firmama Keep Light, MEP Inženjering i Nimax...

Nacrt izmena Zakona o SPI - razočaranje

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na snazi u Srbiji od 2004. pokazao se kao najvažnije sredstvo za postizanje odgovornije vlasti, otkrivanje nepravilnosti u njihovom radu, praćenje sprovođenja zakona u svim drugim oblastim i rad novinara – istraživača. Ovaj zakon je po relevantnim međunarodnim istraživanjima i dalje važi kao jedan od najboljih. I pored toga, odavno je prepoznata potreba da se pojedine norme poboljšaju ili preciziraju, pa je još 2012. bio formulisan predlog izmena i dopuna, koji je sledeće godine Vlada povukla iz procedure. Još ranije, 2007. u Skupštinu je stigao predlog nevladinih organizacija podržan od strane 35.870...

Nema sistemske borbe protiv korupcije

Monitoring sprovođenja 13 preporuka iz Akcionog plana za poglavlje 23 EU integracija i 75 aktivnosti, koji je Transparentnost Srbija sprovodila tokom 2017. i 2018. pokazuje da ni evropske integracije nisu bile dovoljan zamajac za ostvarivanje sistemskog pristupa u borbi protiv korupcije. Prema našim nalazima, na ovom uzorku je samo 9% aktivnosti realizovano u potpunosti a još 38% delimično do kraja 2017. godine. Praćenje sprovođenja nacionalnih antikorupcijskih dokumenata, donetih na talasu antikorupcijske kampanje koja je figurirala kao najviši politički prioritet tokom 2013, davalo je u 2014. i 2015. slične ili još lošije rezultate. To pokazuje da iskazano političko opredeljenje za borbu protiv...

Obračun sa Južnim vestima?

Dve poreske inspekcije već šest meseci "češljaju" dokumentaciju i poslovanje Južnih vesti, a s obzirom da nisu našle nepravilnosti u radu, inspektori su krenuli da kucaju na vrata njihovih oglašivača, "prijateljski" ih upozoravajući sa kim imaju posla. Kako je za Danas rekao glavni i odgovorni urednik Južnih vesti, nadležni nisu reagovali na skandalozno ponašanje inspekcije, a po njihovim nezvaničnim saznanjima, lokalne vlasti su upravo te koje šalju neprestane inspekcije, ali i odobravaju nekorektno ponašanje inspektora. - Normalno je da dobro uređena država kontroliše radite li ispravno ili ne, ali kad vam loše uređena partijska država, a Srbija to nesporno jeste, pošalje...

Revizori i tužioci i kupovina medijskog prostora

Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je u 2017. godini nepravilnosti u trošenju javnih sredstava u iznosu od 743 milijarde dinara i podnela 512 prijava, među kojima 52 krivične prijave protiv 54 odgovorna lica, saopštio predsednik Saveta DRI, Radoslav Sretenović na predstavljanju godišnjeg izveštaja o radu. Najveći deo nepravilnosti odnosi se na pripremne radnje za sastavljanje finansijskih izveštaja (514,7 milijardi), na pogrešno iskazane podatke u finansijskim izveštajima odnose se nepravilnosti u vezi sa stavkama vrednosti 123,3 milijarde, dok 105 milijardi otpada na nepravilnosti u poslovanju u vezi sa iskazanim podacima. "Osnovna poruka jeste da u Srbiji nije uspostavljen sistem finansijske kontrole i upravljanja...

Neuspešna borba protiv korupcije jedna od glavnih prepreka na putu EU integracija

Transparentnost Srbija ukazuje da rezolucija o Srbiji, o kojoj se raspravlja u Evropskom parlamentu na predlog specijalnog izvestioca Dejvida Mekalistera, pokazuje da dosadašnje aktivnosti vlasti u borbi protiv korupcije nisu dovele do bitnijeg napretka, i da je rešavanje ovog problema među najvažnjima na putu evropskih integracija.

Naime, u Rezoluciji su našla mesto mnoga kritička zapažanja iz prošlogodišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji kada je reč o borbi protiv korupcije i vladavini prava uopšte, a neke ocene su sada i pooštrene. U prvi plan se ističe da „zabrinutost zbog odsustva napretka u borbi protiv korupcije“, potreba da se „pojača primena antikorupcijske strategije“ kao i da se dođe do rezultata u vidu optužnica i presuda za korupciju na visokom nivou. Evropski parlament traži i brzo usvajanje Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, ali i izmene delova Krivičnog zakonika  o privrednom kriminalu i korupciju, pokazujući time nezadovoljstvo izmenama tog akta iz novembra 2016, koje su izvedene upravo uz pozivanje na usaglašavanje sa EU propisima.

Transparentnost Srbija ukazuje da su mesto u ovom evropskom dokumentu našla i brojna pitanja i problemi koje je naša organizacija bezuspešno javno isticala duže od deset godina, kao što su korišćenje javnih resursa i položaja u izbornim kampanjama, odsustvo parlamentarne kontrole izvršne vlasti, nedovoljna podrška Skupštine nezavisnim državnim organima koji taj posao rade. 

Rezolucija, već u uvodnom delu poziva na punu implementaciju reformi i na unapređenje planiranja, koordinacije i monitoringa primene zakona i strateških akata. Vlasti u Srbiji se pozivaju da u potpunosti primene preporuke posmatračke misije OSCE/ODIHR. Podsećamo da se njihovi nalazi odnose i na rešavanje nekih problema na koje godinama ukazuje i Transparentnost Srbija: uređivanje izborne kampanje u cilju sprečavanja zloupotrebe javnih resursa i službenog položaja; obezbeđivanje javnosti finansiranja kampanje i dok ona traje, kao i pravovremena kontrola tog finansiranja; nedovoljna aktivnost REM u vezi sa izbornom kampanjom.

U vezi sa drugim pitanjima, naglašavamo takođe da Rezolucija ukazuje na to da nezavisnost sudstva nije obezbeđena u praksi, i da se izričito podseća na to da „kontroverzni događaji u Savamali“ nisu razrešeni (ovaj paradigmatičan događaj nije bio pomenut u izveštaju EK iz novembra 2016), „izražava zabrinutost“ zbog široke upotrebe hitnog postupka u donošenju zakona, poziva Skupštinu Srbije da nadzire izvršnu vlast i usvoji Kodeks ponašanja. Rezolucija najzad podseća na potrebu da se Ustav izmeni, između ostalog i zbog jačanja položaja nezavisnih državnih organa. Značaj ovih organa (tzv. četvrta grana vlasti) u nadzoru nad izvršnom vlašću je naglašen u posebnoj tačci izveštaja, pri čemu je posebno istaknuta institucija Zaštitnika građana, za čiji rad se zahteva „puna politička i administrativna podrška“.  Izveštaj konstatuje da nema napretka u vezi sa slobodom medija niti pune javnosti medijskog vlasništva.

Vesti