Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Izveštaj o izbornoj kampanji 2018 Beograd
  • Index percepcije korupcije CPI 2017
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2017
  • Politički uticaj na javna preduzeća i medije
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Začarani krug oglašavanja javnog sektora

Pod lupom

Prev Next

Niški aerodrom

Manjak transparentnosti u vezi sa koncesijom za beogradski aerodrom se kao virus raširio i geografski i tematski. Vlada ni nakon što je postupak izbora ponuđača završen nije dostavila organizaciji Transparentnost – Srbija koncesioni akt i studiju o izvodljivosti, odnosno delove tih dokumenata koji bi ukazivali na to da je koncesija bolji izbor od drugih oblika razvijanja beogradskog aerodroma. Ukoliko je neki opravdani razlog za skrivanje ovih dokumenata mogao postojati za vreme nadmetanja, svakako ga nema nakon odluke o izboru ponuđača sa kojim će biti zaključen ugovor. Ni sam (budući) ugovor još uvek nije dostupan. S druge strane, predstavnici Vlade daju...

Stara nabavka, isti izvođač

Insajder donosi neobičnu vest o nabavci radova na autoputu ka Makedoniji. Za tu deonicu je prethodno poništen ugovor, zato što izvođači radova nisu poštovali rokove. Insjader najavljuje da bi se mogla dogoditi „apsurdna situacija, da isti posao dobiju Srbijaautoput i MBA Ratko Mitrović niskogradnja, firme kojima je prethodno isti posao oduzet“. U pitanju je inače završetak deonice od oko 9 kilometara na deonici Srpka kuća - Levosoje, petlje Bujanovac 1 i regulacija Južne Morave sa pritokama. Ovaj konzorcijum je već jednom dobio posao, vredan oko četiri milijarde dinara, na istoj ovoj deonici. Sadašnji tender je raspisan tri meseca posle raskida...

Bez podataka o stranaka i verskim zajednicama

Nacrt Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja isključuje iz primene političke stranke i verske zajednice, što bi se možda moglo opravdati određenim specifičnostima rada ovih organizacija. Međutim, način na koji je to učinjeno nije u potpunosti opravdan. Naime, stavlja se u prvi plan da se „kontrola finansiranja“ političkih stranaka i verskih zajednica „vrši po posebnom zakonu“. Ovo, za početak, nije istina kada je reč o verskim zajednicama, jer takvog zakona nema (nejasno je da li se ovim najavljuje njegovo donošenje). Kada je pak reč o političkim strankama, onda treba napomenuti da osim njih kao primaoci finansijskih sredstava mogu biti...

Novi posao za Keep light

Firma Keep Light je, po svemu sudeći, omiljeni poslovni partner gradskog preduzeća Javno osvetljenje Beograd. Baš u vreme kada je u Beogradu skinuta njihova novogodišnja rasveta, Keep Light je angažovan za održavanje javnog osvetljenja, odnosno za antikorozivnu zaštitu i farbanje bandera jer, kako navode u gradskom javnom preduzeću, oni to sami ne mogu, piše Insajder. Na tenderu koji je raspisao EPS, posao održavanja javnog osvetljenja dobila je grupa ponuđača predvođena JKP Javno osvetljenje Beograd. Kako je za Insajder rečeno u ovom preduzeću, oni su doneli odluku da u toj javnoj nabavci učestvuju zajedno sa firmama Keep Light, MEP Inženjering i Nimax...

Nacrt izmena Zakona o SPI - razočaranje

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na snazi u Srbiji od 2004. pokazao se kao najvažnije sredstvo za postizanje odgovornije vlasti, otkrivanje nepravilnosti u njihovom radu, praćenje sprovođenja zakona u svim drugim oblastim i rad novinara – istraživača. Ovaj zakon je po relevantnim međunarodnim istraživanjima i dalje važi kao jedan od najboljih. I pored toga, odavno je prepoznata potreba da se pojedine norme poboljšaju ili preciziraju, pa je još 2012. bio formulisan predlog izmena i dopuna, koji je sledeće godine Vlada povukla iz procedure. Još ranije, 2007. u Skupštinu je stigao predlog nevladinih organizacija podržan od strane 35.870...

Nema sistemske borbe protiv korupcije

Monitoring sprovođenja 13 preporuka iz Akcionog plana za poglavlje 23 EU integracija i 75 aktivnosti, koji je Transparentnost Srbija sprovodila tokom 2017. i 2018. pokazuje da ni evropske integracije nisu bile dovoljan zamajac za ostvarivanje sistemskog pristupa u borbi protiv korupcije. Prema našim nalazima, na ovom uzorku je samo 9% aktivnosti realizovano u potpunosti a još 38% delimično do kraja 2017. godine. Praćenje sprovođenja nacionalnih antikorupcijskih dokumenata, donetih na talasu antikorupcijske kampanje koja je figurirala kao najviši politički prioritet tokom 2013, davalo je u 2014. i 2015. slične ili još lošije rezultate. To pokazuje da iskazano političko opredeljenje za borbu protiv...

Obračun sa Južnim vestima?

Dve poreske inspekcije već šest meseci "češljaju" dokumentaciju i poslovanje Južnih vesti, a s obzirom da nisu našle nepravilnosti u radu, inspektori su krenuli da kucaju na vrata njihovih oglašivača, "prijateljski" ih upozoravajući sa kim imaju posla. Kako je za Danas rekao glavni i odgovorni urednik Južnih vesti, nadležni nisu reagovali na skandalozno ponašanje inspekcije, a po njihovim nezvaničnim saznanjima, lokalne vlasti su upravo te koje šalju neprestane inspekcije, ali i odobravaju nekorektno ponašanje inspektora. - Normalno je da dobro uređena država kontroliše radite li ispravno ili ne, ali kad vam loše uređena partijska država, a Srbija to nesporno jeste, pošalje...

Revizori i tužioci i kupovina medijskog prostora

Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je u 2017. godini nepravilnosti u trošenju javnih sredstava u iznosu od 743 milijarde dinara i podnela 512 prijava, među kojima 52 krivične prijave protiv 54 odgovorna lica, saopštio predsednik Saveta DRI, Radoslav Sretenović na predstavljanju godišnjeg izveštaja o radu. Najveći deo nepravilnosti odnosi se na pripremne radnje za sastavljanje finansijskih izveštaja (514,7 milijardi), na pogrešno iskazane podatke u finansijskim izveštajima odnose se nepravilnosti u vezi sa stavkama vrednosti 123,3 milijarde, dok 105 milijardi otpada na nepravilnosti u poslovanju u vezi sa iskazanim podacima. "Osnovna poruka jeste da u Srbiji nije uspostavljen sistem finansijske kontrole i upravljanja...

Novo kršenje Zakona o javnim preduzećima

Transparentnost Srbija ukazuje da je izjava ministra privrede o konkursima za direktore javnih preduzeća potvrdila bojazni koje smo iznosili u doba donošenja Zakona o javnim preduzećima, u pogledu kvaliteta zakonskih normi i spremnosti da se one makar na formalnom nivou poštuju.

Rok da se na konkursu izaberu direktori javnih preduzeća ističe 3. marta 2017. Ministar privrede Goran Knežević najavljuje raspisivanje konkursa "narednih dana" i probijanje rokova od "par dana" uz ocenu da to nije značajno jer je "važno da dobro uradimo konkurse, da se jave najkvalitetniji ljudi koji će znati na mnogo bolji i kvalitetniji način upravljati tim velikim sistemima".

Ovo bi,po mišljenju TS, možda bila i ohrabrujuća izjava da je Zakon o javnim preduzećima, koji je usvojen u februaru 2016. godine, dao kratak prelazni rok za raspisivanje konkursa, pa da zbog parlamentarnih izbora ili bilo kog drugog konkretnog razloga, nije bilo vremena da se sprovedu konkursi. Međutim, rok je bio čak godinu dana, što smo ocenili kao predugačak period. Naime, višestruko štetno i nezakonito „v.d. stanje“ je u to doba trajalo već nekoliko godina, a za samu proceduru konkursa je dovoljno nekoliko meseci. Iz izjave ovog, kao ni bilo kog drugog člana Vlade, nismo čuli na šta je Vlada potrošila punih 12 meseci od donošenja Zakona, odnosno period od avgusta 2016, kada je nastavila da radi u izmenjenom sastavu.

Podsećamo da su Zakon o javnim preduzećima iz 2012, a zatim i njegov naslednik iz februara 2016, doneti uz proklamaciju namere profesionalizacije upravljanja i otklanjanja partijske kontrole nad javnim preduzećima. Ali, 2013, zbog koalicionih dogovora,u nekim preduzećima konkursi nisu ni raspisani, a u većini nisu okončani ni posle nekoliko godina. Ta pojava je bila jasna demonstracija odsustva volje da se sprovede depolitizacija, čak i po cenu kršenja pravila. Inače, tada je bio postavljen rok Vladi za raspisivanje konkursa, ali ne i za njihovo okončanje.

Doduše, Zakon iz 2016, doneo je i neke pozitivne promene u pogledu izbora direktora. Međutim, u pogledu rokova on sadrži sličan nedostatak – sada postoji samo rok do kada konkursi moraju da se okončaju, koji očigledno neće biti poštovan, ali ne i rok do kada su morali biti raspisani.

Inače, Transparentnost Srbija prati sprovođenje novog Zakona o javnim preduzećima na uzorku od 30 republičkih i lokalnih preduzeća. Pored izbora direktora, troškova, godišnjih planova, ispunjavanja obaveza po pitanju transparentnosti, pratimo i nadzorne odbore. Rezultati istraživanja će biti predstavljeni u do juna 2017, a izvodi iz nalaza povremeno u vidu komentara u rubrici „Pod lupom“ na našem sajtu i Facebook stranici.

Transparentnost Srbija

Beograd, 1. februar 2017.

Vesti