Osuđenik ili funkcioner?
Vest prema kojoj je srpski osuđenik za korupciju, Radomir Laban, umalo postao član Ustavnog suda Kosova, dobila je privremeni epilog: Hašim Tači, koji je kao predsednik Kosova ovlašćen da imenuje sudije Ustavnog suda, u ovom slučaju neće potpisati odluku koju je već izglasala kosovska skupština. Iz vesti se može videti da je ova kandidatura prošla nekoliko koraka, a da ni na jednom od njih nije bila prepoznat problem. Prema članu 6. st. 6. kosovskog Zakona o Ustavnom sudu, za razliku od sistema koji postoji u Srbiji, sudije mogu da kandiduju sami sebe.
Posebna komisija objavljuje poziv u elektronskim i štampanim, medijima, „uključujući i one koje pretežno čitaju zajednice koje ne čine većinu na Kosovu“. Taj poziv se upućuje Skupštini, sudskim institucijama, pravnim fakultetima, advokatskoj komori, sudskim i tužilačkim udruženjima, političkim strankama, drugim pravnim osobama i pojedincima da predlože kandidate. „Pojedinac može i sam sebe predložiti kao kandidata.“ Iako ne postoje zagarantovana mesta za sudije koji bi predstavljali srpsku ili druge manjinske zajednice, postoji mehanizam koji bi trebalo da dovede do tog cilja. Naime, odluka o predlaganju dvoje (od 9) sudija je validna jedino ako za nju glasa „većina poslanika Skupštine koji zauzimaju mesta rezervisana ili zagarantovana za predstavnike zajednica koje ne čine većinsku zajednicu na Kosovu“. Inače, u Ustavnom sudu Kosova, već devet godina radi jedan Srbin. Zanimljivo je primetiti da je i ovaj sudija bio svojevremeno optužen u jednoj korupcijskoj aferi – ni do danas okončanom slučaju korupcije na kragujevačkom pravnom fakultetu („afera Indeks“)
Sudeći po informacijama koje smo dobili od kolega iz Prištine, Radomir Laban je iskoristio mogućnost da se sam kandiduje za mesto sudije Ustavnog suda. Tu kandidaturu je podržala Komisija, a zatim i skupštinska većina, u okviru koje je podršku dala i „Srpska lista“. Ovo je i najspornija tačka. Naime, dok se može pretpostaviti da kosovska komisija i albanski poslanici nemaju saznanja o odlukama državnih organa Republike Srbije, moglo bi se očekivati da bi poslanici sa liste koja uživa nesumnjivu podršku državnih organa Srbije i koji svoju politiku usklađuju sa Vladom Srbije znaju ili mogu lako da saznaju da li postoji smetnja za davanje ovakvog predloga. Zbog toga ovaj slučaj nije nešto što se tiče samo javnosti na Kosovu, već i pitanje u vezi sa kojim ima razloga da se oglase i državni organi Srbije.