Da li će biti oštećeni mali akcionari Aerodroma Beograd?
Parlament je započeo raspravu o mnoštvu navodno povezanih izmena zakona, među kojima je i jedan od najvažnijih propisa u svakoj zemlji - Zakon o privrednim društvima. http://www.parlament.gov.rs/…/p…/predlozi_zakona/1319-18.pdf
Među odredbama čija se promena predlaže nalaze se i neke koje uopšte nisu bile na javnoj raspravi održanoj pre godinu dana, a jedna od njih bi mogla da naškodi finansijkim interesima brojnih malih akcionara beogradskog Aerodroma, nedavno datog u dugogodišnju koncesiju.
Radi se o tome da akcionari koji se protive odlukama privrednog društva kojima se "raspolaže imovinom velike vrednosti", na osnovu odredaba aktuelnog Zakona, imaju pravo da traže od privrednog društva da otkupi njihove akcije. Pri tom, imaju pravo da za svoje akcije dobiju najveću od tri moguće vrednosti. Prva je knjigovodstvena vrednost akcija. Druga je "tržišna cena", to jest, prosečna cena koja je ostvarena na berzi u prethodnih šest meseci, pod uslovom da je trgovano sa najmanje 0,5% ukupnog broja akcija i još nekim uslovima. Treća mogućnost je da se vrši procena vrednosti, što bi uradio ovlašćeni sudski veštak, revizor ili drugo stručno lice koje je od strane nadležnog državnog organa Republike Srbije ovlašćeno da vrši procene vrednosti određenih stvari ili prava.
Vlada sada predlaže da se Zakon promeni tako što bi u slučaju da je trgovano sa najmanje 0,5% broja akcija preduzeća u poslednjih šest meseci, pri čemu se promet odvijao najmanje 1/3 radnih dana svakog meseca, tako utvrđena "prosečna cena" bila jedina koju bi nezadovoljni akcionari mogli da dobiju.
Načelno, kada se utvrđuje "tržišna cena" nema boljeg načina da se to učini od samog tržišta. Međutim, kada je obim prometa na berzi veoma mali, a granica postavljena na svega 0,5% akcija za pola godine to svakako jeste, onda su mogućnosti za manipulacije velike, a cena nedovoljno reprezentativna.
U slučaju beogradskog aerodroma, postoji i dodatni razlog za sumnju u validnost ovog načina računanja vrednosti firme. Naime, na osnovu dostupnih podataka može se izvesti zaključak da je vrednost jedne od 34 miliona akcija Aerodroma danas 1651 dinar, odnosno da cela firma vredi približno 481 milion evra. S druge strane firma Vansi daje za koncesiju aerodroma na 25 godina (dakle, ne i za trajno vlasništvo nad tom firmom), 501 milion evra, dakle čak 20 miliona više nego što bi firma navodno vredela kada bi odmah bila prodata, bez obaveze ulaganja i vraćanja državi posle 25 godina. Drugim rečima, za verovati je da bi bilo koja procena vrednosti preduzeća pokazala da Aerodrom vredi više nego što pokazuje trenutna cena postignuta pri trgovini malog broja akcija i da bi bez promene zakona građani koji zatraže da njihove akcije budu otkupljene zbog raspolaganja imovinom velike vrednosti (što davanje u koncesiju svakako jeste) imali pravo da potražuju više novca nego nakon izmene zakona.
Razloge za ovu promenu predlagač nije obrazložio, iako je nesumnjivo da ona značajno utiče na interese velikog broja ljudi, između ostalog miliona građana koji imaju akcije u preduzećima. Promena nije bila ni predmet javne rasprave, iako je ona bila obavezna po oba zakonska kriterijuma, jer bitno menja pravni režim i jer je reč o temi koja zanima javnost. Takvo postupanje otvara prostor za spekulacije da je predložena izmena u vezi sa dogovorenom koncesijom za Aerodrom, ali je i to nemoguće proveriti jer ugovor nije još uvek objavljen.
Skupštinska rasprava ostaje poslednja prilika da se razjasne razlozi za unošenje ove odredbe, njeni efekti i da se ona izmeni tako da ne nanese neopravdanu štetu akcionarima.