Još jedna propuštena šansa da se korupcija svede na minimum
Gomilanje fotelja, neprijavljivanje imovine i poklona, zloupotreba funkcija tokom predizbornih kampanja… samo su neke od sumnji koje se povremeno javljuju za pojedine funkcionere i političare, a koje usled manjkavosti propisa gotovo nikada ne dobiju svoj epilog. Ove ali i druge nelogičnosti trebalo je da reši novi zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije čiji je nacrt nedavno objavilo Ministarstvo pravde. Međutim, sudeći po tumačenjima i broju amandmana koje je podnela struka, usvajanje ovakvog nacrta predstavljalo bi još jednu propuštenu šansu da se mnogobrojne zloupotrebe preduprede, a korupcija svede na minimum, piše Insajder.
Probijanje rokova koje nadležni daju u Srbiji je postalo gotovo uobičajeno. Na donošenje i izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, dokumenta koji bi trebalo da predstavlja stub u borbi protiv korupcije, čeka se već godinama. Uprkos činjenici da su poboljšanje i izmene zakona o Agenciji propisani Nacionalnim strateškim dokumentima još pre pet godina, ovaj zakon do danas nije donet.
Jedno od obrazloženja za kašnjenja i odlaganja je bilo i to da su se na čelu Agencije za borbu protiv korupcije desile kadrovske promene. Podsetimo, Agencija za borbu protiv korupcije radila je u krnjem sastavu, a nekoliko meseci u prethodnom periodu nije imala čak ni direktora.
Sredinom januara Odbor Agencije za borbu protiv korupcije jednoglasno je izabrao Dragana Sikimića za novog direktora , za koga se ubrzo saznalo da je blizak Sprskoj naprednoj stranci jer je bio član biračkog odbora na predlog SNS-a.
Iako postoji sumnja da bi rad ove nezavisne insitucije na čelu sa nekim ko je sarađivao sa političkom strankom, koju između ostalog treba da kontroliše, mogao biti blokiran, aktuelni zakon o Agencij nije izričito propisivao da je to zabranjeno te je Sikimić u januaru i zvanično postao direktor Agencije za borbu protiv korupcije.
Kako je Agencija dobila novog direktora, novinari redakcije Insajder u junu su uputili pitanja Ministarstvu pravde zašto se i dalje čeka sa donošenjem zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. U tadašnjem odgovoru Insajderu, Ministarstvo je navelo da se nacrt zakona šalje na mišljenje stručnjacima iz Evropske komisije nakon čega se očekuje i njegovo usvajanje. U međuvremenu, dva i po meseca kasnije, na ista pitanja Insajdera, stigao je gotovo isti odgovor Ministarstva. I dalje se čeka Evropska komisija.
“Ministarstvo pravde prosledilo je Evropskoj komisiji na ekspertizu Nacrt zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, ali konačno mišljenje o Nacrtu još nije dobijeno od eksperata EK. Ministarstvo pravde ne može da utiče na brzinu dostavljanja mišljenja i nada se da će ono biti uskoro dostavljeno, kako bi se nastavilo sa procedurom”, navodi se u odgovoru Insajderu. U Evropskoj komisiji još nismo dobili odgovor na pitanje kada se očekuje dostavljanje traženog mišljenja.
Funkcionerske izborne kampanje i dalje neregulisane
Na osnovu ranijeg iskustva i činjenice da je jedan od ključnih problema prethodnih godina bio problem "funkcionerskih izbornih kampanja", organizacija Transparentnost je podnela i amandman na predloženi nacrt.
TS je predložila da funkcioner ne sme da koristi javnu funkciju i javne resurse za promociju ili za nanošenje štete političkim subjektima i da je dužan da nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa javne vlasti u kome obavlja javnu funkciju ili stav političkog subjekta.
Ova organizacija u okviru svog amandmana predložila i da u doba izborne kampanje, funkcioneru bude zabranjeno da u tom svojstvu organizuje promotivne aktivnosti organa javne vlasti, da ih sprovodi, da učestvuje u promotivnim aktivnostima koje organizuju druga lica.
“Nacrt zakona znatno lošiji od ranije predloženog”
Nakon što je Ministarstvo pravde objavilo Nacrt ovog zakona, počele su da pristižu i ozbiljne kritike na predloženi tekst. Organizacija Transparentnost, kao deo globalne mreže koja se već godinama bavi borbom protiv korupcije, saopštila je da je novi nacrt zakona o sprečavanju korupcije znatno lošiji od onog koji je isto Ministarstvo pravde objavilo oktobra 2016. jer tvrde, ne rešava brojne probleme.
TS je u saopštenju ocenio da "začuđuje što je Ministarstvo pravde sada ponudilo Nacrt koji ne sadrži mnoga dobra rešenja koje je isto to ministarstvo predstavilo u oktobru 2016. godine, kao i to što Agencija za borbu protiv korupcije, koja je iznela brojne argumentovane primedbe na prethodni nacrt, do sada nije javno reagovala na novi tekst, koji joj daje manja ovlašćenja".
Transparentnost je navela da je u cilju rešavanja problema zbog kojih su promene tog zakona započete pre nekoliko godina, predložila izmene u više od 30 članova, koje se odnose na razdvajanje javne i političke funkcije, krivično gonjenje, prijavljivanje imovine i poklona, kumulaciju funkcija, ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije i izbor njenih čelnika.
TS je zatražio da se krivično delo u vezi sa davanjem lažnih podataka o imovini precizira, a gonjenje olakša ukidanjem nedokazive "namere", da prekršajno gonjenje bude moguće u roku od pet godina, a ne dve kako je sada predloženo i da zakon potpuno zabrani kumulaciju javnih funkcija, umesto sadašnjeg režima davanja saglasnosti.
Predloženo je i da funkcioneri budu dužni da prijavljuju poklone velike vrednosti, čak i kada naizgled nisu dati u vezi sa javnom funkcijom, kao i gotovinu u iznosu većem od 10.000 evra, da kontroli podleže poslovanje firmi u vlasništvu funkcionera sa koncesionarima, primaocima subvencija i preduzećima koja obavljaju poslove u Srbiji na osnovu međudržavnog sporazuma kao i da se preciziraju ograničenja koja važe za bivše funkcionere.
"Predložili smo da u pripremi svih propisa bude obavezna analiza rizika od korupcije i da Agencija dobije mogućnost da se izjasni o njihovom sadržaju u svim fazama pripreme propisa, da članovi Odbora i direktor Agencije ne mogu biti lica koja su povezana sa političkim subjektima iako formalno nisu članovi, da Agencija dobije efikasniju mogućnost pristupa dokumentima koji su joj potrebni u radu", nevela je ova organizacija u nedavno objavljenom saopštenju.
Transparentnost je takođe dala predloge i za sprečavanje zloupotrebe javne funkcije kroz izmišljanje promotivnih aktivnosti, kako bi se povećalo prisustvo u informativnim programima medija u doba izborne kampanje.
Ministarka pravde: Proširili smo ovlašćenja Agenciji donoseći zakon o lobiranju
Suprotno Transparentnosti, ministarka pravde Nela Kuburović ocenila je da Nacrt zakona o agenciji za borbu protiv korupcije ojačava ovlašćenja Agencije i proširuje nadležnosti u odnosu na one koje ima sada. Kao dokaz za svoju tvrdnju navela je donošenje još jednog zakona – Zakon o lobiranju.
Kako je rekla, pored Zakona o borbi protiv korupcije Ministarstvo pravde je izradilo, a Vlada usvojila, i Nacrt zakona o lobiranju koji uvodi takođe nova ovlašćenja za Agenciju, pošto će ona da vodi i registar lobista, da ih obučava, izdaje uverenja i da, na neki način, širi obaveze funkcionera koji će morati da prijavljuje svaku vrstu lobiranja Agenciji.
"To upravo pokazuje da Agencija širi i kapacitet ali i širi svoju nadležnost", rekla je Kuburović.
Predlog za depolitizaciju članova Odbora i direktora Agencije za borbu protiv korupcije
Jedan od predloga organizacije Transparentnost, očigledno motivisan izborom Sikimića za direktora, bio je i da se detaljnije zakonski uredi ko može biti direktor i član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, inače nezavisne institucije.
Kako su naveli, osim aktulnih predloženih zakonskih kriterijuma, ova organizacija dodala je da član Odbora, a samim tim i direktor Agencije, ne može da bude ni član izborne komisije ili biračkog odbora imenovan na predlog političkog subjekta na tim izborima. Ovaj predlog, kao i mnogobrojne druge, Ministarstvo pravde međutim nije unelo u predloženi Nacrt.