Uštede u javnim preduzećima ili mnogo buke ni oko čega
„Politika“, a za njom i brojni drugi mediji, krupnim rečima su ispratili donošenje novih Smernica za izradu planova rada javnih preduzeća: „Odzvonilo luksuzu u javnim preduzećima“, „NEMA LUKSUZA! Vlada Srbije ograničila troškovnik u firmama koje dobijaju novac iz budžeta“
Između ostalog, tu se predviđa da „javna preduzeća moraju da opravdaju i detaljno obrazlože svaku javnu nabavku“, da javna preduzeća koja imaju gubitke ili koja dobijaju novac iz budžeta ne smeju da dele donacije i budu sponzori, da obrazlože započete, odnosno planirane, a nerealizovane investicije za prethodne tri godine, da sagledaju mogućnosti za racionalizaciju troškova i slično.
U ovim smernicama Vlade Srbije nema ničega spornog, ali ni epohalnog, budući da se javna preduzeća uglavnom podsećaju na njihove zakonske obaveze. Međutim, glavna stvar je to što se ove smernice nimalo ne razlikuju od onih koje je Vlada Srbije dala javnim preduzećima za tekuću, 2018. godinu, a nema bitnih razlika ni u poređenju sa Smernicama od pre dve godine. Jedina prava novina jeste to što je ove godine Vlada donela uredbu, a u ranijim slučajevima je smernice donosila zaključkom koji se ne objavljuje u Službenom glasniku.
Imajući sve to u vidu, prava tema na koje bi javnost trebalo da usmeri pažnju nipošto nije „ukidanje luksuza“ u javnim preduzećima (koje se, ni inače, ne može izvesti iz okolnosti da nabavke moraju da se opravdaju), već pitanje u kojoj meri je Vlada do sada nadzirala sprovođenje svojih smernica – da li su javna preduzeća dostavljala sve tražene podatke, da li je Vlada proveravala njihovu istinitost, i da li su planovi ostvareni.
Kad je reč o sadržini Smernica, njihov najvredniji deo je onaj koji se odnosi na planiranje sponzorstva i donacija. Vlada Srbije je još u novembru 2016. godine usvojila Smernice za izradu godišnjih programa poslovanja za 2017. godinu kojim su sva javna preduzeća obavezana da u pripremi godišnji programa poslovanja polaze od smernica i ciljeva ekonomske i fiskalne politike Vlade u pogledu racionalizacije troškova poslovanja prema kojima troškovi sponzorstva i donacija ne mogu da se planiraju ukoliko se javno preduzeće finansira iz sredstava budžeta ili je poslovalo sa gubitkom prema poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju.
S jedne strane, na ovaj način su sprečene potpuno nerazumljive (i nerazumne) situacije da višegodišnji gubitaši istovremeno dele novac za sponzorstva i donacije, ali je ostavljena mogućnost da najveća preduzeća (koja ne dobijaju direktno budžetska sredstva) i dalje troše novac za te namene. Pored toga, ostavljena je puna sloboda u vezi sa troškovima marketinga i oglašavanja. To je jedan od zaključaka istraživanja Transparentnosti Srbija o javnim preduzećima iz 2017, čiji su nalazi i dalje aktuelni.
