Sudiji Miodragu Majiću nagrada "Verica Barać"
Sudiji Apelacionog suda Miodragu Majiću Savet za borbu protiv korupcije uručio je nagradu "Verica Barać" za pojedinačni doprinos borbi protiv korupcije.
Majić je izjavio da nagrada dolazi u vreme kada je "srpsko društvo na najnižoj lestvici borbe protiv korupcije" i da "Srbiju očekuju još teža vremena".
U obrazloženju nagrade, pročitanom na svečanosti u Narodnoj biblioteci Srbije, Savet je naveo da se Majić istakao u borbi za nezavisnost pravosuđa i da je "istaknuti protivnik kaznenog populizma".
Majić je zahvaljujući za nagradu kazao da danas u Srbiji ima afera državnih zvaničnika, marginalizacije kontrolnih tela i da je "blizu krah pravne države".
"Siguran sam da nas očekuju još teža vremena", rekao je Majić.
Nagrada je ustanovljena 2011. godine i do sada su je dobili Rodoljub Šabić, Zagorka Golubović, Vladimir Radomirović, Danica Vučenić, radio-emisija "Talasanje", Predrag Koraksić - Koraks, Dušan Teodorović, Dušan Petričić i nedeljnik "NIN" i njegov urednik Milan Ćulibrk.
Verica Barać je na čelu Saveta bila od 2003. do smrti marta 2012. godine.
Milićević: Borba protiv korupcije na nezadovoljavajućem nivou
Potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije dr Miroslav Milićević ukazao je da se borba protiv korupcije u Srbiji i dalje nalazi na nezadovoljavajućem nivou, na šta je u izveštajima o napretku Srbije u evrointergracijama upozorila i Evropska unija. Milićević je na dodeli nagrade "Verica Barać" za borbu protiv korupcije podsetio kako se za 24 sporne privatizacije kaže da su rešene, a - nisu. Istovremeno, postavio je i pitanje ko je od velikih igrača kažnjen i kome je oduzeta nezakonito stečena imovina?
On je podsetio na reči nekadašnje predsednice Saveta Verice Barać da smo "država zarobljena u okovima korupcije", i dodao da je zabluda da prelazak iz autoritarne vlasti u demokratiju znači smanjenje korupcije. Milićević je istakao da reforma pravosuđa u Srbiji 2009. godine nije bila dobro pripremljena. Tužilačka istraga nije dala očekivane rezultate, jer se pokazalo da tužilaštvo jeste samostalno, ali nije nezavisno, kaže Milićević i dodaje da se građani sve više žale na neaktivnost tužilaštva i pored velikog broj afera.
On je ukazao da u novom Zakonu o agenciji za borbu protiv korupcije odnosno za prevenciju korupcije, nisu rešena neka bitna pitanja, poput funkcionerske kampanje.
Upozorio je i na ograničenja u radu Saveta za borbu protiv korupcije, koji se odnose i na problem dostupnosti informacija, koje se veoma teško dobijaju i od javnih preduzeća, ali i od pojedinih državnih organa. Pokazatelj da Srbija u borbi protiv korupcije nije dovoljno uradila je i njen pad na rang listi Transparensi internešenela (Transparency International) za 2018. godinu i to sa 77. na 87. mesto, među 180 država.
Milićević je istakao da je Zakon o uzbunjivačima ocenjen kao dobar, ali je praksa pokazala drugačije rezultate.
Kod nas se više govori o tome da li neko ima status uzbunjivača, od toga li da je ukazao na nepravilnosti. Tu je i problem sa definisanjem šta je poslovna tajna, kao i sa pitanjem netransparentnosti ugovaranja, rekao je Milićević.
Potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije posebno je ukazao da su slobodni mediji ključni igrač u borbi protiv korupcije, ali da je analiza Saveta iz 2011. godine pokazala je da su svi mediji koji su bili saveznici u borbi protiv Miloševićevog režima nestali, a da 18 od 30 medija od nacionalnog značaja ima prikriveno vlasništvo.
Izveštaj iz 2014. godine pokazao je da se situacija sa medijima dodatno pogoršala i po pitanju prikrivenog vlasništva, ali i po pitanju netransparentnog finansiranja. Zabrinjavajuća je i auto cenzura novinara, ali i tabloidizacija ključnih medija, istakao je Milićević.
