URS o sistemskim merama protiv korupcije

Transparentnost Srbija i Danas pitaju stranke kako će se sistemski boriti protiv korupcije ako dođu na vlast. Pogledajte kako je na pitanja odgovorio funkcioner Ujedinjenih regiona Srbije Željko Ivanji i pogledajte komentare Transparentnosti na njegove odgovore.

Pitanje: Hoćete li učiniti javnim zapisnike sa sednica Vlade?

Odgovor Ž.I: Da, jer je to u saglasnosti sa osnovnim postulatima demokratije. Građani imaju potpuno pravo da znaju o čemu se raspravljalo na sednicama Vlade, jer transparentnost u postupcima donošenja važnih odluka koje se tiču građana nema alternativu. U protivnom imaćemo i dalje takozvane "izvore iz Vlade", koji lažnim informacijama pune tabloidne novine. Sve odluke Vlade se tiču samih nas, mi imamo pravo da procenjujemo valjanost odluka i da prema njima zauzimamo stav. Takođe, neophodno je obezbediti učešće građana u javnim raspravama, i to već u fazi pripreme zakonskih rešenja.

Komentar TS: G. Ivanji dobro ističe jedan od glavnih razloga zbog kojih bi trebalo da se zna šta se zaista dešava na sednicama Vlade. Do sada smo mnogo puta, naročito u doba koalicionih nesloga, dobijali "informacije" iz "dobro obaveštenih izvora" koje nisu bile ni na koji način proverljive. Javne rasprave su jednako značajne, i one treba da se obave pre nego što zakon dođe na Vladu. Kada nacrt treba da preraste u predlog zakona (na sednici Vlade) dobro je znati da li su ministri samo "podigli ruku" ili su taj dokument zaista razmatrali, jer se neretko dešava da kasnije odriču sopstvenu odgovornost zbog neustavnih ili na drugi način loših predloga, govoreći da su oni došli od kolega iz druge stranke.

Pitanje: Da li ćete pokrenuti postupak za smenu rukovodilaca institucija za koje Agencija za borbu protiv korupcije utvrdi da nisu ispunile svoje zadatke iz antikorupcijske strategije, kao i protiv rukovodilaca institucija koje se ogluše o obavezujuća rešenja i preporuke nezavisnih regulatornih tela?

Odgovor Ž.I: Da, jer ispunjavanje zadataka koji su definisani antikorupcijskom strategijom, predstavlja za nas imperativ. Ujedinjeni regioni Srbije su i do sada postupali prema zahtevima navedenih institucija, tako će biti i u narednom periodu. Uspostavljanje nezavisnih institucija predstavlja, prvi korak ka uspostavljanju sistemske borbe protiv korupcije, koju mi kao politička stranka podržavamo.

Komentar TS: Ohrabrujući stav u pogledu odgovornosti za ispunjenje antikorupcijske strategije i ostaje da se vidi da li će poslanici ove partije, ako budu u prilici, pokretati u Skupštini i u Vladi postupke za razrešenje odgovornih rukovodilaca institucija koje nisu ispunile svoje zadatke.

Pitanje: Hoćete li doneti zakon o lobiranju koji bi obavezao javne funkcionere i institucije da objave ko im se obraćao i s kakvim predlozima?

Odgovor Ž.I: Nedopustivo je što zakon o lobiranju još uvek nije donet. Izlišno je govoriti koliko je značajno doneti takav akt. Lično sam kao poslanik u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope govorio o toj temi i učestvovao u donošenju rezolucije PS SE, kojom se definiše pojam lobiranja. Ono u čemu smo se složili jeste da tamo gde prestaje lobiranje nastaje korupcija. Zbog toga je važno zakonski urediti pitanja dozvoljenosti lobiranja i registra lobista.

Komentar TS: Pored značaja da se u Srbiji uredi lobiranje, kao aktivnost profesionalnih lobističkih organizacija, što treba učiniti, imajući u vidu i principe iz rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o kojoj govori g. Ivanji, veoma je važno obezbediti da građani imaju više mogućnosti da utiču na proces donošenja odluka - kroz delotvorne javne rasprave koje su pomenute u odgovoru na prvo pitanje, ali i kroz razmatranje narodnih zakonskih inicijativa u Skupštini.

Pitanje: Hoćete li predložiti uvođenje krivičnog dela "nezakonito bogaćenje" i da li će Poreska uprava u širem obimu koristiti mehanizme za unakrsnu proveru imovine i prihoda?

Odgovor Ž.I: Podsećam da je naša država ratifikovala Konvenciju UN protiv korupcije, koja definiše krivično delo "nezakonito bogaćenje". Glavno oružje u dokazivanju ovog krivičnog dela predstavlja unakrsna provera imovine i prihoda. Ujedinjeni regioni Srbije su za uvođenje pomenutog krivičnog dela, kao i za uvođenje mehanizama unakrsne provere imovine. Dovoljno je pogledati oko sebe da bi se primetilo da se pojedinci preko noći obogate. Svako ko je pošteno stekao svoju imovinu biće srećan što je u prilici da dokaže njeno poreklo, ali je krajnje neobično, o čemu smo mogli da pročitamo u dnevnoj štampi, da na primer pojedini načelnici policijskih uprava u Srbiji žive u izobilju, a znamo da su im primanja više nego skromna.

Komentar TS: Krivično delo "nezakonitog bogaćenja" je jedna od opcionih odredaba Konvencije UN, tako da je i politički stav o njenom uvođenju bitan, jer države nemaju obavezu da ga propišu. Kada je reč o mehanizmima unakrsne provere imovine, taj mehanizam već odavno postoji u Srbiji, na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i kasnije donetim podzakonskim aktima. Ključno je pitanje koliko će se primenjivati u praksi. Budući da g. Ivanji pominje pitanje porekla imovine načelnika policijskih uprava, to može da bude dobar povod da se otvori pitanje načina kontrole njihove imovine i prihoda. Jedan od načina je da se oni uključe u kontrole koje bi sprovodila Poreska uprava. Drugi način je da se proširi krug javnih funkcionera (Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije) i da načelnici policijskih uprava dobiju obaveze koje sada imaju funkcioneri, uključujući i podnošenje izveštaja o imovini i prihodima Agenciji.

Pitanje: Koji organi u javnom sektoru će biti ukinuti, koji osnovani, a koji najviše kadrovski ojačani i da li ćete, gde i za koliko smanjiti broj zaposlenih u javnom sektoru?

Odgovor Ž.I: Broj zaposlenih u javnom sektoru ne bi trebalo da bude predmet licitacije. Izmenama Zakona o budžetskom sistemu, koje su donete prošle godine, na inicijativu Mlađana Dinkića kao ministra finansija i privrede, stvoreni su uslovi da se u Upravi za trezor evidentira tačan broj zaposlenih u čitavom javnom sektoru. Na osnovu te evidencije treba uraditi temeljnu analizu gde su u javnom sektoru viškovi zaposlenih, pa tek onda izaći s procentom prekobrojnih. Takođe, neophodno je doneti i Strategiju za reformu državne uprave, za čije donošenje je bio krajnji rok maj 2013. Na taj način bi bio izbegnut scenario da profesori, lekari, rudari, solidarnim porezom finansiraju zapošljavanje starleta u državnoj upravi.

Komentar TS: Evidentiranje broja zaposlenih u javnom sektoru je svakako neophodan preduslov za bilo kakvu analizu i reformu. Međutim, ono nije dovoljno za taj poduhvat. Jednako je bitno utvrditi da li su potrebe za službenicima i drugim zaposlenima dobro određene u aktima o sistematizaciji, tako da odgovaraju zakonskim zadacima tih organa, da li je aktuelni način organizacije posla dobar i slično. To bi, u određenoj meri, moglo da bude ne samo stručno pitanje, već i pitanje o kojoj političke stranke imaju svoju viziju, u skladu sa političkim opredeljenjima. Inače, nova Strategija reforme javne uprave, o kojoj g. Ivanji govori, usvojena je posle navedenog roka, na sednici Vlade 24. januara 2014.