Komentar i primedbe TS na Nacrt zakona o javnim preduzećima

Nesporno je da Zakon o javnim preduzećima iz 2012. godine treba da se menja.  Istraživanje koje  smo sproveli 2014. godine pokazalo da je mnoge norme tog zakona nisu uopšte primenjene, a da druge nisu donele najavljene efekte.  Ovo je posledica, u najvećoj meri, odsustva volje da se primene i one odredbe Zakona koje su bile jasne, u situacijama kada to donosiocima odluka (pre svega unutar Vlade Srbije) iz nekog razloga nije odgovaralo.

Međutim, ima i slabosti koje se mogu pripisati nedostacima u pravnom okviru. Nakon što smo objavili analizu sprovođenja Zakona, dali smo preporuke, predstavili smo ih Ministarstvu privrede i dostavili članovima relevantnih skupštinskih odbora.

Neke od ovih preporuka našle su se u Nacrtu zakona koji je predstavljen krajem decembra. Međutim, ima još mnogo prostora za unapređenje tog teksta, a pojedine odredbe Nacrta stvaraju i nove dileme. TS je Ministarstvu privrede uputila detaljnu analizu sa komentarima i primedbama na nacrt, a ovde predstavljamo samo neke od naših sugestija.

Možda najveći problemi mogu nastati zbog nepreciznih prelaznih odredbi, pogotovo kada se ima u vidu iskustvo sa aktuelnim ZJP.

- Predviđa se predugačak rok – godinu dana za sprovođenje konkursa na osnovu novog zakona,  a uopšte nije propisan rok za okončanje konkursa koji su raspisani pre 2,5 godine!

- Pored toga, rok je predviđen samo u prelaznim odredbama, a ne i za redovne, buduće situacije.

- Rokovi za usklađivanje osnivačkih akata JP su predugi (šest meseci), kao i rokovi za usklađivanje opštih akata JP (tri meseca nakon toga). 

- Predviđen je rok od čak šest meseci za razrešenje nestručnih članova NO i imenovanje novih. Taj rok treba skratiti na najduže tri meseca.

- U prelaznim odredbama govori se o tome da se mora raspisati javni konkurs u skladu sa odredbama novog zakona kada „direktor nije izabran po javnom konkursu u skladu sa odredbama ZJP“. Ovde je u stvari reč o slučajevima kada konkursi nisu ni raspisani, ali to nije rečeno na taj način jer se slučajevi konkursa koji su raspisani, a nisu okončani tretira u drugom stavu tog člana Zakona Norma ne mora da se menja, ali u obrazloženju makar treba konstatovati ovo ozbiljno kršenje aktuelnog ZJP.

- Predviđa se i da do donošenja novog podzakonskog akta nastavlja da se primenjuje Uredba o merilima za imenovanje direktora javnog preduzeća čije je osnivač Republika Srbija. U vezi sa ovom uredbom smo izneli niz ozbiljnih primedaba, zbog čega smatramo da bi ona morala da bude promenjena pre nego što dođe do novog talasa konkursa za izbor direktora.  ( Naše kritike možete pročitati u dokumentu: http://goo.gl/BEy1k5) Prelazne odredbe, međutim, ne propisuju bilo kakav rok za donođenje novih merila. TS smatra da rok ne bi smeo da bude duži od 3 meseca, a najbolje bi bilo kada bi tekst uredbe, odnosno njena osnovna rešenja, bio raspravljan zajedno sa Zakonom o javnim preduzećima, kao što i nalažu načela dobre zakonodavne politike.

Uslovi za članove NO i direktora:

- Uslovima pridodati da nisu bili kažnjeni za prekršaj, odnosno da im nije izrečena mera zbog kršenja Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (u određenom periodu). U pitanju su norme o prijavljivanju imovine, poklona, postupanju u slučaju sukoba interesa i slično.

- Pooštriti pravilo za direktora u vezi sa partijsikim članostvom da ne ne bude ostavljena mogućnost da funkciju obavlja „član organa političke stranke“ kojem taj status „miruje“.

- Nacrt Zakona nije zabranio da članovi Komisije koja vrši izbor direktora JP budu funkcioneri političkih stranaka, što bi trebalo učiniti. Poslali smo predlog da se bolje reguliše pitanje sukob anteresa članova komisija, i ono što je posebno važno - u pogledu objavljivanja podataka o radu Komisije.

- Dobra je novina, i to je ono na čemu smo insistirali, da Komisija dostavlja rang listu najboljih kandidata i da Ministarstvo dostavlja predlog o imenovanju prvog sa liste, jer se tako rešava pitanje sadašnjeg diskrecionog ovlašćenja Vlade da odabere bilo kojeg od tri predložena kandidata.

- Zakon je odredio predugačak rok za vanredno „vršenje dužnosti direktora“. Rokom od godinu dana za „vršenje dužnosti“ i otvaranjem mogućnosti da se nakon isteka tog roka imenuje drugo lice za „vršioca dužnosti“ (i tako u nedogled), obesmišljava se koncept profesionalizacije i sprovođenja javnih konkursa za izbor direktora.

- Treba predvideti precizne rokove za sprovođenje konkursa, a „vršenje dužnosti“ ograničiti samo tim rokom. Ukoliko bi rokovi za sprovođenje konkursa i donošenje odluka po sprovedenim konkursima bili precizni, verovatno ne bi bilo potrebe za određivanje nekog objektivnog roka. Ukoliko za tim ipak ima potrebe, rok ne bi trebalo da bude duži od 3 meseca. 

- Nisu propisani obavezni elementi za sadržinu tromesečnih izveštaja o realizaciji godišnjeg plana. Ti izveštaji bi trebalo da budu znatno detaljniji nego što su trenutno i da obuhvate, pored finansijskih pokazatelja, i podatke o ostvarivanju svrhe zbog koje je JP osnovano – broj i kvalitet pruženih usluga itd.

- U članu 65. je predviđeno da ministarstvo sačinjava informaciju za Vladu na osnovu podataka iz tromesečnih izveštaja. Dosadašnje iskustvo je bilo takvo da su izveštaji bili sačinjeni na različite načine (od ministarstva do ministarstva, da nisu uvek sadržali zaključke o tome šta treba uraditi i slično. Zbog toga bi trebalo aktom Vlade bliže propisati i sadržaj ovih izveštaja i obavezu objavljivanja tih „informacija“.

- U istraživanju TS o primeni aktuelnog zakona utvrđeno je često kršenje normi o javnosti rada. Sada se predviđaju neke korisne novine, proširenje kruga informacija koje će biti objavljene. Međutim, još ima prostora za unapređenje, pored ostalog, smatramo da treba propisati obavezu Ministarstva privrede/Vlade, odnosno tela na drugim nivoima vlasti, da objave zbirne podatke za sva javna preduzeća (ili linkove koji vode ka njihovim sajtovima), podatke o razmatranju izveštaja o radu, podatke o sprovođenju konkursa, podatke koji dokazuju ispunjenost uslova za članstvo u NO itd.

- Rešiti i pitanje objavljivanja informatora o radu - neka JP nemaju tu obavezu i to bi se moglo rešiti ovim zakonom, propisivanjem da „Javna preduzeća objavljuju „informator o radu državnog organa“, na način utvrđen zakonom kojim se uređuje pristup informacijama od javnog značaja“.