Poređenje sa komšilukom
Dve zanimljive vesti dolaze nam iz komšiluka. Ispostavilo se da je predsednica Hrvatske pomilovala bivšeg čelnika banke, koji je osuđen jer je oprostio kredit tajkunu koji je potom postao njen donator. (http://goo.gl/pkCSmB) Posle izborne pobede predsednica je čak posetila firmu svog donatora. Ova vest svedoči koliko je bitno da podaci o finansiranju kampanje budu javni, ali i da mediji istraže, otkriju vezu koja nije uočljiva "na prvu loptu" i da to, što je najvažnije, objave.
Treba podsetiti da je na listi "Reportera bez granice", po slobodi medija, Srbija u 2015. zauzimala 67. mesto (pala sa 54. mesta u 2014. godini), dok je Hrvatska bila na 58. mestu (skok sa 65. mesta u prethodnoj godini)
Drugi slučaj je možda još zanimljviji - bivši ministar privrede kritkuje novu hrvatsku vlast, odnosno koaliciju Most, zbog najave da če direktore javnih preduzeća birati na konkursu, tvrdeći da je reč o "jeftinom populizmu". (http://goo.gl/xWMKmx) Argumentacija koju je koristio (da ne može neko izabran na konkursu za platu od 2.000 evra da vodi firmu vrednu 2 milijarde) ne stoji i ne zavređuje posebnu analizu. Zanimljivo je, međutim, da u Hrvatskoj nije bilo većeg pritiska javnosti da se izbor direktora na javnim konkursima reguliše zakonom. Javna preduzeća su partijska stvar i mediji povremeno prebrojavaju koliko koja partija kontroliše JP. U Srbiji već tri godine postoji zakon koji propisuje da se direktori JP biraju na konkursima, ali se mnoge njegove odredbe ne sprovode, a uskoro bi trebalo i da dobijemo novi zakon.
S obzirom da je Hrvatska na poslednjoj listi Transparency International, odmakla Srbiji za čak 11 poena na rangiranju po indeksu percepcije korupcije, izgleda da investitorima i stručnjacima koji procenjuju stanje korupcije nije dovoljno da se samo usvoji zakon i da se da izjava o rešenosti da se korupcija suzbije i da se javni sektor profesionalizuje, A istovremeno se, isto kao u Hrvatskoj, zna koja partija kontroliše koje JP.
A što se izborne kampanje tiče, ni tu nemamo problema - naš zakon ima takve restriktivne odredbe da je izuzetno uzak krug firmi koje mogu biti donatori. Agencija za borbu protiv korupcije je objavila izveštaje u kojima je ukazivala na firme koje su osnivane pre kampanje, davale donaciej i potomse gasile, na firme koje su davale donacije višestruko veće od dobiti, kao i na pojedince koji su primaoci socijalne pomoći a davali su izdašne donacije partijama. Ministar rada obećao je da će istražiti ze socijalne slučajeve i o tome posle toga više ništa nismo čuli. Kao što posle izbora ništa nismo čuli o brojnim optužbama za kupovinu glasova za keš, koje se partije razmenjuju tokom kampanje.
