Transparentno ili nevidljivo?

Na polaganju jednog kamena temeljca, do kojeg je, ovaj put, došlo posle izbora (mada je i to pod znakom pitanja s obzirom na odluke RIK), bivši i budući predsednik Vlade Srbije je dao nekoliko zanimljivih izjava. "Imamo ih (investitora) više nego što smo planirali i veoma sam srećan zbog toga", ali i da „država treba da daje i više subvencija i da on hoće da se daje "dva puta više““.

Ova dva stava bi mogla biti u suprotnosti. Naime, ako subvencije daju kao nužno zlo, da bi investitori došli, onda bi sa povećanjem broja investitora (potražnje) možda pre trebalo razmišljati o tome da se to „nužno zlo“ umanji, a ne da se stimulans povećava. Mada, ako se stvar pogleda s druge strane, rezonovanje bi moglo da bude i logično – ako je isplativo privlačiti investitore na ovaj način, onda je zaista dosledna politika da se subvencije povećavaju.

Kako građani, pa i sami političari koji donose odluke ne bi lutali, potrebno je da postoje analize koje će pokazati da li se subvencije uopšte isplate ikome drugom osim investitoru. Ako da, koji je saldo – kolika je korist u kraćem i dužem roku kada se uporedi sa ulaganjem i alternativnom upotrebom tih sredstava? U kojem trenutku takva subvencija prestaje da bude isplativa? Zato je zanimljivo i to što je istom prilikom A. Vučić naglasio "Imamo ozbiljnu i preciznu analizu za sve investicije" i istakao da „se prate podaci o državnim subvencijama za svaku investiciju i da to radi Razvojna agencija Srbije, navodeći da je taj proces potpuno transparentan.“ Analize i transparentni podaci o državnim subvencijama možda postoje, ali nismo uspeli da ih pronađemo, tamo gde bi se na osnovu ovog govora mogli očekivati. Stranica Razvojne agencije Srbije koja govori o podršci investitorima, očigledno je namenjena upravo njima (u pitanju su promotivni sadržaji koji govore o tome zašto treba ulagati u Srbiju), a ne građanima koji bili zainteresovani da se lično uvere u opravdanost trošenja budžeta za ove namene.