O partijskom dinaru
"Partijski porez" odnosno dobrovoljno odvajanje za stranku dela naknade koje funkcioneri dobijaju dugogodišnja je praksa u Srbiji, a u fokusu interesovanja javnosti našla se kada ju je uveo pokret Dosta je bilo.
Programski direktor TS ocenjuje da nije reč o dobroj praksi. "Smatramo da bi naknade koje dobijaju javni funkcioneri trebalo da pripadaju njima, a da sa druge strane političke stranke, koalicije i grupe građana koje su dobile poverenje na izborima treba da dobijaju iz budžeta takođe određenu sumu novca za finansiranje redovnog rada", kaže Nenadić.
On, međutim, ističe da je problem kod određivanja tih budžetskih davanja što zakon nije na najjasniji način predvideo njihovu svrhu, zbog čega se dešava, naročito na lokalu i nakon zakonskih izmena 2014. godine, da su ta davanja smešno mala i da ne obezbeđuju adekvatno finansiranje ni minimalnih potreba.
Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, prema njegovim rečima, ne zabranjuje takozvani partijski porez, koji postoji dugo kao praksa u Srbiji, s tim da se modaliteti razlikuju od partije do partije i njihove interne regulative. "Sa stanovišta zakona takva davanja bi mogla imati obavezujuće pravno dejstvo ukoliko se internim aktima predvide kao članarine. S druge strane, ukoliko bi se kao prilog predvidelo da je neko obavezan da da prilog to ne bi imalo pravno dejstvo, to jest sutra ako neko neće da plati takav prilog to ne bi moglo na sudu da se potražuje. Dakle to je jedna vrsta moralne obaveze koju budući odbornici tog pokreta preuzimaju na sebe", naveo je Nenadić. On dodaje da ta praksa nije strana ni za neke zemlje razvijene demokratije.
Iz DJB pojašnjavaju da je cilj tog poteza bila transparetnost.
Republički i pokrajinski timovi dobijaju značajna sredstava iz budžeta. Deo tog novca ide i lokalnim timovima. Lokalni odbori dobijaju skromna sredstva iz budžeta koja nisu dovoljna ni za iznajmljivanje kancelarije na lokalu, a da ne govorimo o pratećim troškovima. Za ozbiljan rad lokalnog odbora, potrebno je zaposliti ljude, platiti poreze i doprinose, napraviti stručne službe koje će podržavati rad odbornika. Jer, sami odbornici su istureni igrači celog odbora u skupštini opštine, većina njih zaposlena sa punim radnim vremenom, navodi potpredsednik DJB Dušan Pavlović.
Kako bi svaki lokalni odbor bio samodrživ i sam se finansirao od članarina, donacija, a kako nećemo da se bavimo korupcijom i partijskim zapošljavanjem, DJB je uveo pravilo da se svaki član lokalnog odbora koji uđe u lokalnu skupštinu u vidu donacije odriče jednog dela naknade za političke funkcije koje obavljaju u skupštinama, u korist lokalnog odbora. A onda isti ti odbornici i raspolažu tim zajedničkim novcem iz kase lokalnog odbora.
Svaki član pokreta, ukoliko želi da postane član pokreta, mora da prihvati ovo pravilo. Ko ne želi, ne može da bude član pokreta. Svi znaju da iza njih stoje lokalni timovi koji će im, za vreme rada u skupštini, pomagati da rade na analizama, odlukama i zakonima. Novac koji poslanici i odbornici doniraju je skroman, ne koristi se za vile, zimovanja u mondenskim mestima, skupe autmobile ili telohranitelje za decu lidera stranaka, već za rad lokalnih timova koji će im pomagati dok su u skupštini.
Šta ako neko kasnije odluči da zadrži novac i ne donira deo lokalnom odboru pokreta? Desiće se isto kao i za one odbornike koji odluče da ne dolaze na redovne sastanke lokalnog odbora, ne dolaze na sednice skupštine opštine, ne sastaju se redovno sa građanima, ne rade ništa na stvarima za koje su izabrani: biće isključeni iz pokreta.
Mislimo da ovako treba da se finansiraju političke organizacije. Mislimo da je ovo pošteno i prema članstvu, jer poslanici koji su ušli u skupštine nisu to postigli ličnim, već zajedničkim radom svih članova pokreta i za njihov uspešan rad u skupštinama potreban je ceo tim. U protivnom, nećemo ispuniti očekivanja koja od nas sa pravom imaju građani koji su nam poverili kratak mandat da zastupamo njih i njihove u skupštinanam na svim nivoima, navodi Pavlović.
