Nepotizam ili osiguranje podrške?

Prisustvo većeg broja članova porodice nosilaca nekoliko uspešnih lokalnih lista tumači se u medijima kao „nepotizam“.  S druge strane stižu direktna i uvijena objašnjenja da je ovde u stvari reč o „sredstvu obezbeđenja“ od preletanja odbornika u drugi partijski tabor. Argumenti o nepotizmu su sa formalne strane veoma čvrsti i očigledni, mada, s druge strane, nije nikakvo čudo da bračni drugovi ili članovi iste porodice imaju i slička politička opredeljenja. Glavni argument protiv teze o nepotizmu, makar kada je reč o opšinskim odbornicima, jeste to što ove funkcije ne donose značajnu moć ili finansijske blagodeti, osim kada od podrške jednog ili nekoliko odbornika zavisi koja će stranka vladati opštinom. Drugim rečima, ako neki uticajni političar smešta svoje rođake i prijatelje na odborničku listu, to ne čini da bi njima omogućio sticanje koristi (što bi bila suština nepotizma), već da bi ojačao sopstveni položaj. Naime, eventualnu ličnu korist bi rođaci i prijatelji mogli da ostvare jedino ako prodaju mandat nekom njegovom konkurentu, a to svakako nije bila želja ni Basataća ni Šapića (predsednici dve beogradske opštine) iz primera koji se ovih dana pominju.

Stoga ovu pojavu treba tumačiti kao još jedan pokazatelj jaza između zakona i realnosti. Političke stranke i vođe na centralnom ili lokalnom nivou se bore za podršku birača. Kada tu podršku dobiju, završili su tek pola posla, jer nije izvesno da će je i održati, pošto su mandati poslanika i odbornika slobodni. Zbog toga što zakonsko rešenje ne odražava realnost političkog života i načina/razloga opredeljivanja birača, značajan deo političkog života i energije odlazi na traganje za načinom kako će se zakoni zaobići.  I tako, već decenijama srpski parlamentarni život se kreće između „pijace“ na kojoj slobodni predstavnici naroda trguju dobijenim mandatima i skupština kao „akcionarskih društava“ u kojima su poslanici i odbornici samo nužno zlo i ruka koja se radi glasanja diže ili stiska dugme, a u stvari odluke donose partijski lideri koji raspolažu određenim brojem udela u „preduzeću“.