Država protiv države
Kada država, zbog kršenja zakona, kažnjava javno preduzeće ili ustanovu, treba da ogovaraju rukovodioci a ne da štetu trpe građani. U proteklim sedmicama bili smo svedoci dva primera posrednog kažnjavanja građana.
U Nišu su, zbog poreskih dugovanja, sudski izvršitelji popisali deo voznog parka Zavoda za hitnu medicinsku pomoć. Dve stare "zastave" i vozilo marke "nisan", izvršitelji su procenili kao dovoljnu nadoknadu štete od oko milion i dvesta hiljada dinara, koje niška Hitna pomoć duguje Republici na ime poreskih obaveza. Slična je i vest od pre nekoliko nedelja, kada je WC na glavnoj železničkoj stanici u Beogradu, po nalogu Poreske uprave, bio "privremeno zatvoren zbog nezakonitog angažovanja radnika".
Za verovati je da su i niški zdravstveni centar i beogradska železnička stanica povredili propise u ovom slučaju i da su prema njima preduzete zakonske mere usled toga. Međutim, nameće se pitanje da li su te mere prave. Kada se zbog kršenja zakona kažnjava pojedinac ili privatna firma, to pre svega ide na štetu samog prekršioca. Kada se na ovaj način kažnjava javno preduzeće ili javna ustanova, onda su bilo neposredno (kao u slučaju zatvorenog WC-a), bilo posredno (u slučaju zaplene nemedicinskih vozila) u stvari kažnjeni korisnici njihovih usluga. Naime, javna preduzeća i javne ustanove ne postoje, ili makar ne bi trebalo da postoje zarad sebe samih, već upravo radi dobrobiti krajnjih korisnika. Ova dva primera dobro ilustruju neke od apsurda. U javnim finansijama ima previše „presipanja“ iz jedne u drugu državnu kasu. Tako, ako poreznici naplate od niškog zdravstvenog centra dugovanja, ovi će se obratiti osnivaču (gradu Nišu), a grad, koji nema para, Republici. Na kraju, čitava stvar se može završiti time što će Vlada dati pomoć iz budžetske rezerve i tako vratiti prethodno naplaćeni porez. Slično tome, kada se zatvori WC na železničkoj stanici zbog nepoštovanja jednog propisa (o zapošljavanju), verovatno se krše neki drugi propisi (o higijeni), a pored toga nanosi se i šteta ekonomskim interesima javnih preduzeća, turizmu i poslovanju zemlje – u oblasti u koje država kroz neke druge kanale pretače takođe velike količine novca poreskih obveznika.
