Netransparentnost i prikrivanje informacija
Gotovo sve opštine i gradovi protiv kojih je Poverenik za informacije od javnog značaja zatražio sprovođenje nadzora i pokretanje postupaka odgovornosti sprovođenje nadzora i pokretanje postupaka odgovornosti zbog kršenja zakona, odnosno uskraćivanja informacija Savetu za borbu protiv korupcije, imaju i nizak indeks transparentnosti (LTI) u istraživanju koje je TS sprovela 2015. godine.
To ukazuje da su netransparentnost u najširem smislu, na način na koji ju je ocenjivala TS (LTI je "pokrio" čak 87 indikatora), i prikrivanje informacija (pa bilo da je reč o nameri ili neažurnosti) u korelaciji.
Nakon što se oglasio Poverenik, pojedine lokalne samouprave su reagovale, tvrdeći da su dostavile sve tražene informacije, da nemaju dovoljno ljudi da odgovore na zahteve, a Grad Novi Sad (koji je imao ondeks transparentnosti LTI 45 na skali od 0 do 100 i zauzeo je 84. mesto među 168 opština i gradova) je čak optužio Poverenika da je izneo neistinite informacije i da je na taj način naneo štetu Novom Sadu.
Ispostavilo se, međutim, da Novi Sad ipak nije postupio po spornom zahtevu, a Poverenik je saopštenje Grada označio kao "neverovatan, a sasvim providan pokušaj obmanjivanja javnosti".
Nije dobro kada organi reaguju tek kada su direktno prozvani, a još je gore ako se brane iznoseći neproverene ili neistinite informacije, umesto da iznose tražene informacije, a probleme sa transparentnošću sistemski rešavaju. To što neke informacije (poput onih koje je tražio Savet - o broju zaposlenih, o uknjiženim nekretninama, o dodeljenim subvencijama, o drugim budžetskim davanjima i sl) nisu dostupni građanima i bez zahteva sigurno nije krivica Poverenika ili Saveta (ili bilo koga ko traži takve informacije). Nije dovoljno da transparentnost i spremnost za borbu protiv korupcije budu parola u predizbornoj kampanji. Oni se u praksi dokazuju i na slučajevima poput ovog.
