Vesti iz Čačka – suvišni lokalni funkcioneri, ukidanje prenosa i demagogija
Zabrinjavajuće, mada ne u potpunosti proverene vesti stižu iz Čačka. Kako objavljuje lokalni Ozon press, na osnovu pisanja Blica, stranke vladajuće koalicije „razmišljaju da promenom gradskog statuta broj pomoćnika gradonačelnika sa dosadašnja tri povećaju na pet, a da predsednik lokalnog parlamenta ubuduće ima umesto jednog dva zamenika“. Navodno, „budući gradonačelnik Milun Todorović (SNS) trpi velike pritiske od strane stranačkih kolega, ali i koalicionih partnera“. Sam budući gradonačelnik najavio je ukidanje TV prenosa skupštinskih zasedanja, ali i dnevnica za odbornike. „On je rekao da će prvo krenuti od sebe i da neće primati gradonačelničku platu, pošto će ostati u radnom odnosu u kompaniji „Auto-Čačak“. U čačanskoj opoziciji tvrde da neće dopustiti ukidanje TV prenosa, jer se radi o demokratskoj tekovini. Protiv te ideje je i koalicioni partner naprednjaka Pokret socijalista“.
Na zvaničnom sajtu Grada Čačka, o ovim uznemirujućim informacijama,, ili makar o sednici gradkse skupštine, nema ni reči, a prva među aktuelnostima potiče s početka marta ove godine! Kao da je rad organa grada prestao dok se ne sprovedu izbori i ne naprave svi politički dogovori.
Na osnovu ove i brojnih drugih vesti, ima razloga da se sumnja u to da će neki troškovi zadovoljavanja apetita koalicionih partnera biti suvišni za građane. Naime, ne postoji zakonska obaveza da gradonačelnik ima pomoćnike, već samo mogućnost da se ta mesta uvedu. Hibridna priroda „pomoćnika gradonačelnika“ (postavljeno lice/zaposlen u gradskoj upravi), ne samo da stvara dodatne troškove već omogućava i zaobilaženje procedure zapošljavanja (za šta postoje primeri u nekoliko beogradskih opština koje je kontrolisala budžetska inspekcija), a stvara nedoumice i kod kontrole (da li je reč o funkcionerima ili ne).
I druge teme nisu ništa manje zanimljive. Moguće je da novca nedostaje za plaćanje skupštinskih prenosa. Međutim, ako Grad nema novca da plaća nekom mediju emitovanje tih sednica, morao bi da obezbedi da građani imaju uvid na drugi način – npr. emitovanjem sednica na gradskoj veb-prezentaciji. Praksa plaćanja prenosa skupštine je u Srbiji kontroverzna i neujednačena, uz brojne dileme o primeni Zakona o javnim nabavkama, Zakona o medijima i javnom informisanju i Zakona o kontroli državne pomoći.
Ukidanje odborničkih naknada zvuči kao demagogija. Te naknade treba da budu primerene poslu koji odbornici vrše – ne moraju da budu velike, ali oni odbornici koji rade negde drugde (a to bi trebalo da je pravilo), ne bi smeli da trpe preveliku štetu zbog angažovanja u korist Grada. S druge strane, gradonačelnik, sasvim sigurno, ne bi trebalo da radi drugi posao za vreme vršenja ove funkcije. Teško je zamisliti situaciju u kojoj bi, s obzirom na brojne zakonske nadležnosti koje ima gradonačelnik i odgovornosti za izvršenje budžeta, neko mogao da ima dovoljno slobodnog vremena da se bavi i drugim poslom. I situacija u kojoj gradonačelnik na drugom mestu samo prima platu, a u stvari radi gradski posao bila bi nepoželjna, jer bi se na taj način stvorio odnos zavisnosti koji potom može rezultirati privilegovanjem firme koja na taj način pomaže gradsku kasu.
