Donacije beogradskoj komunalnoj policiji – rupe u propisu i propust gradonačelnika da ih zatvori
Novi primer donacija koje primaju organi vlasti od privatnih firmi koje podležu njihovoj kontroli, nakon slučaja „Jura – Inspekcija rada“, otkriven je u beogradskoj komunalnoj policiji. Kako izveštava, „Insajder“, Komunalna policija je primala donacije od više firmi, a informaciju o poklonjenih 50 tablet računara od kompanije „Moj kiosk“, u prvi mah nije ni dostavila novinarima, „iz zaboravnosti“, što naravno, podstiče sumnju da spisak ni sada nije potpun.
I ovde, kao u slučaju „Jura“, postoji opasnost da poklon utiče na nepristrasan rad javnih službi. Naime, u tekstu se kaže da je „u nadležnosti Komunalne policije je, između ostalog, da kontroliše trafike na teritoriji Beograda, to jest da je u nadležnosti komunalaca “zaštita površina javnih namena od bespravnog zauzeća i oštećivanja (postavljanjem privremenih montažnih objekata i slično)“, kao i kontrolisanje poštovanja odluke o postavljanju tezgi i drugih pokretnih objekata na teritoriji Grada Beograda, koja propisuje i broj frižidera za sladolede i rashladnih vitrina koje kiosci mogu koristiti. Donaciju su primili od kompanije koja po svoj prilici ima najviše kioska na teritoriji Beograda. Novinari ističu da je ovo moguće jer Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći dozvoljava da privatne firme doniraju državne organe, ne izuzimajući i one čiji je zadatak kontrolisanje rada tih firmi, te da je takvim zakonskim rešenjem „praktično legalizovan jedan vid prikrivene korupcije“.
Transparentnost Srbija je krajem maja 2016, povodom slučaja „Jura“ izdala saopštenje u kojem smo pozvali Ministarstvo rada, Vladu i Državnu revizorsku instituciju da ispitaju slučaj, pokrenu postupak za kažnjavanje odgovornih, vrate vozila dobijena mimo zakona i pokrenu postupak za izmenu i dopunu propisa, kako bi se potpunije uredilo pitanje sukoba interesa koji nastaje u vezi sa poklonima koje primaju državni organi. Propisi nisu izmenjeni i vozila nisu vraćena, a slučaj još uvek nije podrobno ispitan.
Slučaj „Komunalne policije“ za sada je različit od prethodnog po tome što nema dokaza da je donacija bila iznuđena, a nemamo na delu ni apsurdnu situaciju u kojoj država investitoru s jedne strane daje finansijske podsticaje, a sa druge od njega traži donaciju za redovan rad državnog organa. Međutim, svi drugi problemi su tu. Za razliku od dobročinstava mecena koje pomažu muzeje, škole, bolnice, socijalne službe ili sportske saveze, znatno je teže poverovati da poklon komunalnoj policiji može biti i dobrovoljan i bezinteresan. Od mogućih loših scenarija, najmanju, mada nikako zanemarljivu opasnost, nosila bi varijanta u kojoj firma dobovoljno donira komunalcima računare, u želji da pospeši njen rad na suzbijanju nelojalne konkurencije (na primer, drugih firmi koje krše pravila o komunalnom redu). Druga po stepenu opasnosti bila bi situacija u kojoj dar predstavlja pokušaj da se ostvari neka opipljivija korist za poklonodavca – da se utiče na komunalne policijace da im „progledaju kroz prste“, da se utiče na njihove rukovodioce da kontrolu planiraju na nekom drugom mestu itd. Od toga bi još lošija bila varijanta u kojoj kontrolori direktno iznuđuju poklone, kako ne bi obavili službenu dužnost.
Kao što smo istakli i u slučaju „Jura“, sve i da „donacija“ nije bila iznuđena, očigledno bi bilo neprimereno da državni organ prima poklone od firme koju taj isti organ treba da podvrgne nadzoru, jer to stvara sukob interesa. Problem je to što propisi trenutno uređuju samo sukob javnog i privatnog interesa na nivou pojedinaca (funkcionera i javnih službenika), a ne i na nivou celih institucija.
U odsustvu jasnih kriterijuma za zabrane i ograničenja kod prijema poklona, važnu ulogu može da odigra nadzor i mišljenje nadređenih organa. Međutim, izgleda da je u slučaju Komunalne policije i ta šansa propuštena. Kako „Insajder“ piše, ugovor o poklonu sa preduzećem „Štampa sistem“ je zaključen 10. februara 2015. „po ovlašćenju gradonačelnika“. Očigledno je da je u ovom, a verovatno i u slučaju drugih donacija koje je primila Komunalna policija, takvo ovlašćenje gradonačelnik trebalo da uskrati, i da na taj način, i pre preciziranja propisa, spreči nastanak bilo kakvih sumnji u korupciju. Odgovornost gradonačelnika za ovaj propust je veća ukoliko se zaključivanje ugovora odobrio u svakom pojedinačnom slučaju, jer bi tada morao biti svestan štete koja može da nastane, a nešto manja ukoliko je izdato „blanko ovlašćenje“ za primanje donacija, bez razmatranja o rizicima koje one mogu da donesu.