Kontrola po zakonu ili "direktor protiv izvođača"
Izgradnja puteva u Srbiji je oduvek davala mnoštvo povoda za komentare i sumnje u neregularnosti, ali je ipak teško pronaći izjavu sa više nelogičnosti od one koju je dao vršilac dužnosti direktora JP Puteva Srbije, Zoran Drobnjak povodom rekonstrukcije mosta na obilaznici oko Čačka. Kako prenosi Glas zapadne Srbije, "u ovom trenutku stručne službe ispituju kvalitet izvedenih radova, jer se sumnja da nije ugrađena preporučena marka cementa“. "Most radimo da traje 40 godina i neću dok sam na ovom mestu dozvoliti nijedan propust. Javnost je apsolutno u pravu kada kritikuje izvođača. On je nametnut na tenderu i ja sam i tada bio protiv, iako je bio najjeftiniji. Da sam ja odlučivao, do sada bismo imali most i garantovali za kvalitet, ali zakon je takav i nismo mogli protiv njega. Ali, dužni su da ispoštuju kvalitet, pa ćemo imati most koji će trajati pola veka ili ćemo raščistiti situaciju sa njima. U ovom trenutku se ispituju radovi, kvalitet betona i konstrukcije", rekao je Drobnjak za Glas zapadne Srbje. Na javnom tenderu, kako javlja taj medij, posao je kao najjeftiniji ponuđač dobila mađarska firma "Kes internacional", koja je zatim kao podizvođača angažovala domaće preduzeće "Vest gradnja".
U čemu je problem? Kod javnih nabavki nije obavezno da se izabere najjeftinija ponuda. Mogu se predvideti i drugi elementi kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude (npr. rok za izvršenje radova, dužina garancije i drugo). Stoga je v.d. direktora ovog javnog preduzeća morao o tome da razmišlja ranije, kada je tender raspisivan, a ne da nakon dostavljanja ponuda "bude protiv izvođača“. Jedini opravdani razlog da se bude protiv toga da određena firma izvodi radove moglo bi da bude prethodno loše iskustvo "Puteva Srbije" ili drugog naručioca sa njima (nepoštovanje rokova i kvaliteta izvršenja i drugo). Ako postoji strah da će se neko takav javiti i dati najbolju ponudu, naručilac može da se obezbedi odgovarajućim garancijama, da predvidi kontrole tokom izvršenja radova, fazno plaćanje i drugo.
S druge strane, postoje i legitimni razlozi da se suzi broj firmi sa kojima država želi da radi, iako sa njima nije imala nikakva loša iskustva. Takve razloge treba formulisati na principijelan način, tako da važe za sve jednako. Preduslov za to je da naručilac, za početak, dobro prepoznaje sopstvene potrebe. Na primer, od izvođača radova se mogu tražiti odgovarajuće reference, određeni tehnički, finansijski i drugi uslovi, od njih se mogu tražiti garancije za dobro izvršenje posla itd. To nije nešto o čemu se raspravlja naknadno, kada je postupak nabavke već sproveden, već na početku, i nije stvar o kojoj bi trebalo da se razmišlja tako da se posao poveri unapred određenom favoritu, niti zarad toga da bi se samo jedna firma isključila iz konkurencije. Drugim rečima, direktor JP i pre njega, stručne komisije preduzeća, trebalo je da formulišu uslove i kriterijume, polazeći od potreba. Ne samo da izjava direktora mnoge asocira na neregularne tokove odlučivanja ("nametanje ponuđača“, "preporučena marka cementa“), već odaje i nepoznavanje Zakona o javnim nabavkama o čijoj primeni bi, između ostalog trebalo da se stara.
Ispitivanje kvaliteta radova je takođe obaveza javnog preduzeća Putevi Srbije. Izjava v.d. direktoraa JP Putevi Srbije, u kojoj se naglašava da se u ovom slučaju proverava kvalitet betona i konstrukcije, može se tumačiti i kao da takvih kontrola ne bi bilo da direktor lično nema sumnje u ovog izvođača radova. A to je već mnogo krupniji problem od bilo kojeg kršenja procedure javnih nabavki, loše pripreme tendera i istupa vršioca dužnosti direktora namenjenih javnosti.
Uzgrad, treba pomenuti da je Drobnjak u svojevrsnoj "izbornoj kampanji" jer je već tri godine kandidat na konkursu za direktora. Naime, on je od 2007. do 2011. bio direktor Puteva, a od decembra 2011. godine je vršilac dužnosti. Poslednji put mu je taj status produžen u novembru 2013. godine. Tada važeći zakon propisivao je da v.d. stanje na čelu JP može da traje najviše šest meseci, uz jos šest meseci produžetka pri vanrednim okolnostima. Novi zakon, iz februara ove godine, ograničio je da jedna osoba može da bude v.d. direktora najduže godinu dana. U međuvremenu, u julu 2013. raspisan je konkurs za direktora, na koji se Drobnjak prijavio. Konkurs, međutim, do danas nije okončan, a novi zakona ne propisuje rok do kada bi konkursi raspisani po starom zakonu moraju da se okončaju. Proteklih godina u medijima su se pojavljivale najave da će se raspisati novi konkurs kada se Koridori doo pripoje Putevima Srbije. Iako je Vlada odluku o pripajanju donela još u novembru 2014. to do danas nije okončanu. Mediji su prenosili da je direktor Koridora "nesmenjiv", ali i da je problem što Vlada Azerbejdžana nikako da da saglasnost za pripajanje, s obzirom na to da je ona jedan od kreditora a Koridori su preuzeli obaveze prema kreditorima.
A što se tiče kvaliteta mosta, TS će od JP Putevi Srbije tražiti informacije o ovoj nabavci.
