Izjave i dokumenta
Postilac sajta Grada Beograda (www.beograd.rs) može se detaljno informisati o tome šta su izjavili gradski čelnici, saznati detalje o aktivnostima funkcionera i njihovih gostiju, poput te da su Borko Milosavljević i Sergej Čerjomin otvorili „Kup družbe“, pročitati šta zamenica predsednika Skupštine grada kaže o "degutantnim optužbama i lažima na račun vladajuće koalicije" i o onome ko je te "laži" izrekao, mogu se naći servisne informacije (Sajam meda u Rakovici, Vašarijada u vrtiću u Kumodražu), ali ne i odluke koje Skupština grada treba da razmatra i koje je usvojila.
Ta netransparentnost je prošle godine rezultirala lošim plasmanom Beograda na rangiranju svih opština i gradova u okviru istraživanja koje je sprovela TS (Indeks lokalne samouprave LTI 2015). Beograd je bio na 96. mestu sa 36 od 100 mogućih poena (http://transparentnost.org.rs/LTI/index.html).
Loša praksa je nastavljena. Umesto odluka možemo da pročitamo izjave gradskih funkcionera o odlukama. U utorak 4. oktobra na dnevnom redu je bilo nekoliko tačaka koje su značajne sa stanovišta sprečavanja korupcije ili zbog činjenice da se odnose na oblasti koje nose visok rizik od korupcije.
Na sajtu Grada Beograda možemo da pročitamo da je izmenama o dopunama odluke o osnivanju i radu Službe za centralizovane javne nabavke predviđeno proširenje nadležnosti na analize tržišnih cena u odnosu na ugovorene cene. To je nešto što zaslužuje pohvalu, ali i pitanje kako je moguće da se ova služba do sada nije bavila takvim analizama, jer su one jedan od osnovnih pokazatelja za to da li nabavke ostvaruju svoju svrhu - da se nabavi što kvalitetniji proizvod po što povoljnijoj ceni. Iz izjave direktorke saznali smo da je služba "uticala na to da se poveća konkurencija i da se smanji diskriminacija ponuđača", ali ne i šta je tačno (pored dodatne nadležnosti) promenjeno. Može se naslutiti da se povećava broj zaposlenih, i to posredno, kroz "opravadanja" direktorke da je"predložena izmena organizacije rada koja ne podrazumeva veći broj funkcionera".
Važna je i odluka o usvajanju predloga koncesionog akta koji se odnosi na "urbanu opremu". Kako se da naslutiti iz izveštaja medija i izjave "šefa kabineta gradonačelnika za investicije i infrastrukturu", predviđeno je da budući koncesionar dobije na korišćenje bilborde i druge oglasne površine, a da u istom paketu koncesionar brine i o "nekomercijalnom gradskom mobilijaru" - đubrijerama, klupama, ogradama, stubovima, putokazima. Za ovo javno-privatno partnerstvo Grad je dobio pozitivno mišljenje Komisije za JPP, ali se ni na sajtu Komisije (http://ppp.gov.rs/misljenja-komisije) kao ni na sajtu Grada ne može pronaći tekst predloga koncesionog akta.
Zakon o JPP, inače, predviđa da javno telo koje želi da da koncesiju, pre sačinjavanja predloga za donošenje koncesionog akta, imenuje stručni tim koji, pored ostalog, izrađuje studiju opravdanosti davanja koncesije. Reč je o studiji koja bi trebalo da pokaže da je isplativije na ovaj način uvezati davanje prava korišćenja "komercijalnog mobilijara" sa nabavkom i održavanja nekomercijalnog i koji je optimalan rok trajanja koncesije. Ovu studiju ne bi trebalo brkati sa studijom o tome da li je potrebno urediti određenu oblast (u ovom slučaju izdavanje bilborda i održavanje klupa, đubrijera i sl) kao što je svojevremeno brkao gradski menadžer. G. Vesić je u međuvremenu postao član Komisije za javno-privatna partnerstva i sigurno je proširio svoja znanja.
Konačno, jedna od najzanimljvijih, ali i tajanstvenijih tačaka dnevnog reda bila je ona u vezi sa Sava centrom. Iz izjave koja se može pročitati na sajtu malo šta je jasno - predsednik Skupštine grada izjavio je da SC već 20 godina posluje u minusu, ali da problem nije u lošem menadžmentu već u "promeni okolnosti rada kongresnih centara", pa će taj problem biti rešen pronalaskom strateškog partnera koji će investirati 15-20 miliona evra, i to kroz javno privatno partnerstvo. U medijima smo, međutim, mogli da vidimo da je na sednici usvojen izveštaj Komisije za analizu poslovanja „Sava centra“ i da su odbornici ovlastili gradonačelnika da obrazuje komisiju koja će izabrati partnera za obnovu i upravljanje tim kongresnim centrom. Na sajtu Komisije za JPP ne može se naći mišljenje tog tela o bilo kakvom predlogu projekta JPP u vezi sa Sava centrom. A ostalo je i nejasno zbog čega se traži strani partner koji će upravljati Sava centrom ako je dosadašnji menadžemnt, kako reče g. Nikodijević, dobro radio svoj posao.
