Nesloboda narodnih poslanika
Iako su narodni poslanici iz sadašnje i bivših garnitura vladajućih stranaka mnogo puta jasno demonstrirali nameru da se odreknu od Ustavom zagarantovane slobode mišljenja i izražavanja, do sada je izgledalo kao da se dogovori o unisonom glasanju prave iza zatvorenih vrata ili da disciplinu u stranačkim redovima zavode predsednici poslaničkih grupa. Zato je snimak izvoda iz glasanja u aktuelnom sazivu skupštine, iz kojeg se može zaključiti da na odluku poslanika direktno utiče predsedavajuća pritiskom na zvonce pre odluka kod kojih treba glasati „za“ iznenadio i mnoge koji nisu imali visoko mišljenje o nezavisnosti parlamenta i integritetu njegovih članova.
Ustav i zakoni Srbije sadrže pravila koja garantuju slobodu odlučivanja narodnih poslanika (npr. da ne mogu biti pozvani na odgovornost zbog izraženog mišljenja i glasanja) i ne poznaje dužnosti da se pri glasanju povinuju nečijem nalogu (od partije, od građana) ili prethodno datom obećanju. Međutim, sloboda ne vredi onome ko se od nje dobrovoljno odriče, a teško da bi zvonce bilo koji sud priznao kao sredstvo za vršenje ozbiljne pretnje ili prinude. S druge strane je zanimljivo videti da li u celom slučaju može biti nekakve odgovornosti predsednice Skupštine (naravno, ukoliko se zaista potvrdi hipoteza o korelaciji između zvonjave i načina glasanja)? Nije sporno da bi ona, kao i bilo koji narodni poslanik ima pravo da pozove svoje koleginice i kolege da glasaju za ili protiv određene odluke. Međutim, takvi pozivi (bilo da se vrše usmeno, pismeno, zvučnim ili drugim signalima) ne spadaju u zaduženja predsedavajućeg na skupštinskim sednicama niti u opis posla predsednika Skupštine. Iako se ni jedan zakonodavac nije setio da takvo ponašanje izričito zabrani, nema sumnje da bi ono bilo protivno načelu slobode odlučivanja, i da bi takođe predstavljalo iskorišćavanje javne funkcije i javnih resursa za partijsku korist. U zavisnosti od tumačenja, takvi postupci bi se mogli podvesti pod kršenje zabrana iz Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ili čak „zloupotrebu službenog položaja“.
