Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti i borba protiv korupcije, ponovo
Više puta smo pisali o tome da je upitno koju ulogu bi mogao da ima Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti u borbi protiv korupcije, generalno. Ta uloga se može prepoznati jedino u slučajevima kada službe bezbednosti utvrde da je cilj korupcije bio da se utiče na neke od odluka koje se tiču bezbednosti države i građana. U više navrata, naročito tokom 2012. i 2013. građani Srbije su mogli da čuju priče o tome da se na sednicama Biroa razmatraju izveštaji o istragama slučajeva privatizacija i zloupotreba u privrednoj sferi. Poseban ton tim saopštenjima davala je okolnost da se na čelu Biroa nalazio najmoćniji političar u zemlji, a da su među optuženima bili i neki od njegovih političkih protivnika.
Šta se promenilo? Na konferenciji Vlade Srbije od 24. oktobra 2016, predsednik Vlade, Aleksandar Vučić (u tom svojstvu), koji je i dalje na čelu Biroa, izjavio je da je „zadovoljan rezultatima borbe protiv kriminala i korupcije u poslednja tri meseca“. Kako ističe Vlada u saopštenju „premijer je takođe preneo da su nadležni organi ustanovili povećano dejstvo, kao i broj pripadnika stranih obaveštajnih agencija na teritoriji Srbije. Naši nadležni organi su, kako je naveo, u skladu sa posebnim Zakonom o Bezbednosno-informativnoj agenciji, uspešno evidentirali niz aktivnosti obaveštajnih agencija uperenih protiv interesa naše zemlje. Prema njegovim rečima, ustanovljeno je da su operativni podaci Uprave kriminalističke policije (UKP) dostavljani stranim obaveštajnim službama, pri čemu će biti procesuirani svi oni koji su za to odgovorni.“
Jedno od krivičnih dela koje postoje u Srbiji jeste i „odavanje službene tajne“ iz člana 369. Krivičnog zakonika. Očigledan problem jeste to što se koristi termin koji nije podudaran sa pojmovima iz Zakona o tajnosti podataka, a taj problem se ne prevazilazi ni kroz definiciju iz stava 4, budući da ona ponovo upućuje na zakonito proglašavanje „službene tajne“ („Službenom tajnom smatraju se podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenim na osnovu zakona proglašeni službenom tajnom i čije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za službu“.) Stav 2 (u kombinaciji sa st. 1) propisuje da će službenog lice koje neovlašćeno drugom saopšti, preda ili na drugi način učini dostupnim podatke koji predstavljaju službenu tajnu ili koje pribavlja takve podatke u nameri da ih preda nepozvanom licu, a to čini iz koristoljublja (ili u pogledu naročito poverljivih podataka ili radi objavljivanja ili korišćenja podataka u inostranstvu) kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Bitno je naglasiti da se službenom tajnom „ne smatraju podaci ili dokumenti koji su upravljeni na teške povrede osnovnih prava čoveka, ili na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, kao i podaci ili dokumenti koji za cilj imaju prikrivanje učinjenog krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor od pet godina ili teža kazna“. Najzad, za ovo krivično deo se kažnjava i bivši funkcioner ili službenik.
Iz navedenog razloga, na osnovu do sada objavljenih podataka, čini se da je u vezi sa otkrivanjem krivičnog dela „nekog iz UKP“, moglo biti uloge Biroa. Ono što čitavu stvar čini neobičnom jeste saopštavanje informacija bez imena okrivljenih i kupca informacija, iako su, prema rečima premijera identifikovani i saslušani i u fazi kada, navodno postoje i druge špijunske mreže koje još nisu razotkrivene. Transparentnost rada istražnih organa je ograničena, upravo zato da bi se ovakvi operativni podaci o istragama sakrili od onih protiv kojih se istrage vode.
