Deset godina Ustava Srbije
U oblasti borbe protiv korupcije aktuelni Ustav, koji je usvojen pre deset godina, nije rešio gotovo ni jedan problem, a stvorio je neke nove. Tako, ovaj Ustav je doneo „zabranu sukoba interesa“ i ustavni osnov za slobodan pristup informacijama, ali definicija nije dobra, a pravo na pristup je umetnuto u nezgrapno formulisano „pravo na obaveštenost“. Nezavisni antikorupcijski organi su nastajali i pre donošenja Ustava, kao što su i posle. Član 102, st. 2. je otvorio čak mogućnost za uvođenje nedemokratskih blanko-ostavki. Istina, podela vlasti je nešto bolje izvedena nego pre, ali ne potpuno, što se ogleda u uticaju zakonodavne i izvršne na pravosuđe (preko učešća u VSS i DVT). Ustav je, ipak, u gotovo svim aspektima bolji od prethodnog. Postupak donošenja najvišeg pravnog akta je bio loš. Nije bilo mogućnosti davanja predloga od strane građana a i sama procedura glasanja bila je sporna.
Štaviše, uz pozivanje na Ustav i Zakon za njegovo sprovođenje vlasti su pokrenule čitav niz štetnih koraka, koji, srećom, usled pritiska javnosti ili iz inostranstva nisu do kraja realizovani. Tako je sprečena smena u to doba tek nedavno izabranog poverenika za informacije od javnog značaja, koja je pravdana navodnom potrebom da se zbog novog Ustava ponovo biraju nosioci nekih funkcija. U oblasti reforme pravosuđa, insistiranja ne tome da se nakon novog Ustava obavi „opšti izbor“ svih sudija i tužilaca, donelo je višestruke štete. Reizbor je pravdan potrebom da se pravosuđe „pročisti“ od korumpiranih i loših kadrova, ali prečicom, a ne razrešenjem na osnovu utvrđene odgovornosti. U praksi su razrešeni mnogi koji to nisu zasluživali, a na kraju su i jedni i drugi vraćeni na posao.
Pitanje reforme pravosuđa ponovo je u fokusu kada se govori o donošenju novog Ustava, jer je upravo potreba za izmenama najvišeg pravnog akta identifikovana kada je reč o sastavu Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Sa planovima se očigledno kasni. O ovome je bilo reči i na prošlonedeljnoj konferenciji „Implementacija aktivnosti predviđenih Akcionim planom za poglavlje 23“, nacionalnog konventa o EU za poglavlje 23.
Međutim, eliminisanje upliva zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora i razrešenja sudija i javnih tužilaca, nipošto nije jedini razlog da se Ustav menja kako bi se rešili problemi u vezi sa korupcijom i antikorupcijskim mehanizmima.
Transparentnost – Srbija je još u martu ove godine uputila svim političkim strankama i objavila svoje predloge za izmenu Ustava koji su bitni za borbu protiv korupcije , kao što su status narodnih poslanika, imunitet funkcionera, definicija sukoba interesa, status nezavisnih organa, garancije javnosti rada dražvnih organa, garancije za učešće građana u zakonodavnom postupku, garancije jedinstva pravnog poretka, ograničenja pri preuzimanju obaveza i zaključivanju međunarodnih sporazuma.