Selektivni glas struke
Na ovom mestu smo mnogo puta ukazivali na nelogičnosti u izjavama nosilaca vlasti. Međutim, kada nelogičnosti pređu određenu granicu gotovo da postaje neizbežna pomisao da nije u pitanju previd, već namerno iritiranje građana. Tako nešto bi se moglo pomisliti i za izjavu beogradskog gradonačelnika, Siniše Malog na temu struke i međunarodnih konkursa. Mediji naime prenose njegovu izjavu da postoje primeri da su se zgrade gradile i preuređivale tako da se na kraju ispostavilo da su neprimerene okruženju i ambijentu u kome se nalaze, a kao primer naveo stambeno-poslovnu zgradu u Pariskoj ulici broj 8 u Beogradu za koju je, kako je dodao, dobijena dozvola 2012. godine, a ona se uopšte ne uklapa u okruženje."Tada se nije poslušala struka, a to je najvažnije. Po meni to je veliki promašaj i žao mi je što je ta zgrada napravljena tako. Kada struka dâ reč kroz međunarodni konkurs, to je stvar koju treba poštovati", rekao je on.
Da podsetimo, izmenama Generalnog plana Beograda, do kojih je uz ozbiljno kršenje pravila došlo 2014, a sve kako bi se izašlo u susret željama tada tek potencijalnog investitora za „Beograd na vodi“, pri čemu je glavni promoter ovakvog načina realizacije projekta bio upravo g. Mali, ukinuta je obaveza sprovođenja međunarodnog arhitektonskog konkursa za uređivanje „Savskog amfiteatra“. I pre i posle toga, „struka“, oličena u brojnim arhitektama, njihovim udruženjima i stručnjacima drugih grana (geologija, saobraćaj) je ukazivala na pogubnost pojedinih zamisli projekta „BG na vodi“.
Zbog toga je okolnost da upravo Siniša Mali govori o međunarodnim konkursima kao rešenju arhitektonskih pitanja i nepoštovanju mišljenja struke kao ozbiljnom problemu svojevrsna provokacija. Potrebno je mnogo dobronamernosti (mada je možda ispravnije to nazvati naivnošću) da bi se iz ove izjave izveo zaključak kako će gradski oci ubuduće slušati mišljenje struke ili građana i da će organizovati nadmetanja i za arhitektonska rešenja i za potencijalne poslovne partnere.
Inače, u normalnim okolnostima, nakon izjave gradonačelnika o tome da je dozvola za izgradnju zgrade „koja se ne uklapa u okruženje“ dobijena pre četiri godine, moralo bi da usledi makar pitanje (kad već sam nije dao obrazloženje) o tome šta je gradska vlast pokušala da uradi po tom pitanju od 2013 do danas. Ako kojim slučajem ne postoje zakonska ovlašćenja da se utiče na arhitektonska rešenja, onda bi objašnjenje gradonačelnika ili drugih gradskih službi moralo da sadrži i informaciju o tome da li su gradske vlasti inicirale izmenu propisa koji bi taj problem trebalo da reše u nekim budućim spornim situacijama.
