Zašto se državi žuri da rasproda "Diposove" stanove

Državi se očigledno žuri da rasproda takozvane Diposove stanove u kojima u velikom broju žive izbegličke porodice iz Hrvatske i BiH - postavljeni su nemogući uslovi uz vrlo kratke rokove, a sve uoči novogodišnjih i božićnih praznika kada većina institucija ne radi, piše Blic.

Ono što država nije uspela da uradi izmenama Zakona o stanovanju, koji je predviđao brojne olakšice za kupovinu Diposovih nekretnina, sada na čudan način pokušava preko Republičke direkcije za imovinu, koja je usred novogodišnjih praznika odlučila da proda 109 nekretnina.

Na uslove koji stoje u oglasu malo ko u Srbiji može da odgovori, a ponajmanje izbegličke porodice koje polovinu oglašenih stanova zakupljuju duže od dve decenije.

Čuvenim članom 153 Predloga zakona o stanovanju bilo je predviđeno da se 161 vila, 200 stanova, 30 poslovnih prostora i 57 garaža prodaju zakupcima na 20 godina, po veoma povoljnim uslovima. Zbog velikog pritiska javnosti od toga se odustalo, a 109 Diposovih nekretnina u međuvremenu postale su nadležnost Republičke direkcije za imovinu.

Nije prošlo ni mesec dana, a Direkcija usred novogodišnjih praznika raspisuje oglas za njihovu prodaju pod neverovatnim uslovima. U roku od 10 dana, u periodu kada veliki broj institucija ne radi, zainteresovani moraju da uplate depozit od 10 odsto vrednosti nekretnine, a ukoliko njihova ponuda bude prihvaćena, za 15 dana i ostatak sume.

Za, na primer, jednu izbegličku porodicu, koja kao zakupac 25 godina živi u Ulici Pere Todorovića, to znači da do 6. januara mora da pribavi oko 8.000 evra depozita, pa da se kako zna i ume za dve nedelje snađe za još oko 70.000 evra.

Na takav oglas ne može da odgovori nijedna dobrostojeća beogradska porodica, koja ne raspolaže gotovinom, a kamoli izbeglice, o kojima bi država ipak morala da brine.

Kupovina stanova na neviđeno

I to nisu jedine nelogičnosti. Ukoliko bi se na kupovinu odlučio bilo koji građanin Srbije, koji ne živi u nekretninama koje su na prodaju, pazario bi ih na neviđeno, jer nije predviđen ni obilazak stanova.

Šta onda stoji u pozadini ovakve odluke i ko je autor oglasa?

Na sajtu Republičke direkcije za imovinu navodi se da je oglas raspisan na osnovu Zaključka Vlade Srbije od 15. decembra, kao i na osnovu odluke direktora Direkcije.

Ministri sa kojima je Blic kontaktirao nezvanično navode da o ovom ne znaju ništa, osim onoga što su pročitali u medijima. Ni na sajtu Vlade, ni u Službenom glasniku, gde se navode sve odluke iz Nemanjine 11, nema ni reči o pomenutom zaključku. Ostalo je, dakle, nepoznato šta u njemu stoji i da li budući kupac ima neke pogodnosti o kojima javnost nije obaveštena.

Ni u Direkciji nisu bili rečitiji. Direktor Jovan Vorkapić putem SMS nije želeo da odgovori na pitanja Blica, dok je njegova saradnica obavestila novinare da će odgovore dobiti narednog dana

Zatvorena licitacija

Nemanja Nenadić, direktor Transparentnosti Srbija, navodi za "Blic" da se, sudeći po tekstu oglasa, ni Direkcija ni Vlada ne ponašaju domaćinski sa javnom imovinom.

- Da je metod prodaje kod koje se ona uslovljava otkupom dokumentacije, bez objave fotografija i mogućnosti obilaska, uz depozit na neviđeno, i sve to za vreme praznika, dobar, to bi činili i privatni prodavci. Dakle, može se zaključiti da je cilj ovog oglasa bio što manja konkurencija, pa samim tim i cena, koja će se sliti u budžet, a cilj bi trebalo da bude suprotan - smatra Nenadić.

Zanimljivo je da se stanovi prodaju na licitaciji, zatvorenog tipa. Potencijalni kupci u koverti šalju ponude, koje razmatra posebna komisija i koja će, kako stoji u tekstu oglasa, direktoru Direkcije za imovinu predložiti najpovoljnijeg ponuđača. Ključni kriterijum je visina ponuđene cene.

autor: NatašaLatković

foto: https://goo.gl/RI9QDq