Partijska direktorka
Iz teksta novinara Vladimira Kostića, objavljenog na sajtu Peščanika, na osnovu razgovora sa članom Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, Božom Draškovićem, može se zaključiti da je četvoro članova Odbora bilo spremno da bez valjanog obrazloženja o tome zbog čega je bolja od drugih kandidata izabere za direktorku Agencije kandidatkinju koja je pri tom do nedavno bila i član jedne stranke. Podsećamo da taj izbor nije uspeo zato što su postojala i dva glasa protiv, i zato što je za izbor bilo potrebno da glasa pet članova Odbora. Odbor, naime, radi u nepotpunom sastavu već godinama, zato što Narodna skupština nije izabrala tri kandidata.
Konkurs za novog direktora Agencije za borbu protiv korupcije, raspisan u decembru prošle godine, propao je između ostalog i zato što je kandidatkinja koja je dobila najviše glasova članova Odbora Agencije, povezana sa vladajućom Srpskom naprednom strankom. Ovo za Peščanik otkriva Božo Drašković, jedan od dva člana Odbora koji nije glasao za Ljiljanu Blagojević, gradsku pravobraniteljku i nekadašnju pomoćnicu ministra Nikole Selakovića.
Drašković kaže da se na sednici na kojoj je se razgovaralo sa tadašnjim kandidatima desila neuobičajena stvar, jer je članica Odbora Evica Petrović pre nego što je završen razgovor sa svim kandidatima rekla da je njen favorit upravo Blagojević. “Rekao sam da nije korektno da se pre završetka intervjua sa svim kandidatima favorizuje bilo ko i da se na taj način prejudicira i vrši uticaj na druge članove Odbora. Nju je u tom stavu podržala nova članica Odbora koja je tu bila manje od mesec dana, Danica Marinković, što je meni bila indicija da je ipak u pitanju neka politička kuhinja, što je jako loše”, prepričava Drašković.
On objašnjava da je na tom razgovoru kandidate pitao da li su sada ili su bili članovi neke partije i ako više nisu kada su i na koji način iz nje istupili. Kaže i da je uvek napominjao da ne moraju da mu kažu ime partije. “Prvi kandidat sa kojim smo razgovarali je vrlo otvoreno rekao: ja sam član političke partije i rekao je da je član SNS-a iako sam ja rekao da nije bitno da kaže iz koje je partije. Rekao je i da će, ako bude izabran, istupiti iz stranke. Drugi kandidati su rekli da nisu i mi nemamo mehanizam da to proverimo. Kada se došlo do kandidatkinje koju je favorizovala koleginica Evica Petrović, ona je rekla da je bila članica SNS-a.”
Prema rečima Draškovića, Blagojevićeva im je saopštila da je članica SNS-a bila do 16. decembra prošle godine kada je predložena za sudiju Ustavnog suda. Kada tu nije prošla, ona se kandidovala za direktorku Agencije za borbu protiv korupcije. Inače, mesto direktora Agencije je postalo upražnjeno kada je tadašnja direktorka Tatjana Babić izabrana za sudiju Ustavnog suda.
Nakon razgovora sa kandidatima, na sledećoj sednici Odbora je trebalo da bude izabran neko od njih. Svi članovi Odbora, sem advokata Zorana Vujičića i Draškovića, prema njegovim rečima su bili za to da se Ljiljana Blagojević izabere za novu direktorku. “Kada je došao red na mene, rekao sam da neki kandidati uopšte ne mogu biti uzeti u razmatranje, jer su doskoro bili članovi partije, a to je u suprotnosti sa pozicijom Agencije kao nezavisnog tela. Naprosto ne možete imati poverenje građana ako ste do juče bili član ma koje partije ili pokreta”, kaže Drašković za Peščanik.
Prema njemu, sporno je bilo i to što je Blagojević dugo studirala i imala prosek 6,51. “Ako neko kaže da je bio u ekonomskim i socijalnim uslovima koji su mu otežavali studiranje, onda mogu da razumem dužinu studiranja i niži prosek. Ali ako ne istakne tu dimenziju, onda imam stav da neko ko ima nizak prosek i dugo je studirao ne može imati prioritet u odnosu na nekoga ko je kraće studirao sa boljim prosekom.”
Drašković kaže da se slično izjasnio i član Odbora Zoran Vujičić, kao i da su obojica predlagali da se za direktora izabere neko od kandidata iz same Agencije, jer oni “najbolje poznaju materiju i imaju iskustvo rada u Agenciji”. Tokom svih krugova glasanja, prema njegovim rečima, Ljiljana Blagojević je dobijala četiri glasa dok su njihovi odlazili drugim kandidatima. Isto se ponovilo i kada je ona ostala kao jedini kandidat i kada se glasalo o konačnom izboru, zbog čega je konkurs propao. On nije hteo da govori o argumentima koje su drugi članovi Odbora navodili za izbor Blagojević, ali kaže da oni nisu bili takvi da bi ga ubedili da prosek ocena na studijama i pripadnost političkoj partiji nisu bitni.
Nakon što je objavljeno da je konkurs propao, premijer Srbije i predsednik SNS-a Aleksandar Vučić je to prokomentarisao tokom svog gostovanja na RTS-u. U kontekstu predstojećih predsedničkih izbora i finansiranja kampanja svojih protivkandidata, Vučić je rekao da oni “nemaju pravo da troše ovolike pare a da ih niko ne pita ni odakle pare ni kako” i da “namerno neko nije hteo da izabere direktora Agencije za borbu protiv korupcije da ne bi mogli da ih pitaju… Nego smo dobili četiri glasa umesto pet glasova koliko je trebalo za izbor, zato što bi ih neko pitao odakle vam te pare”, rekao je Vučić.
Božo Drašković kaže da po njegovom mišljenju nije dozvoljeno da predsednik partije ili njen visoki funkcioner na taj način govori o nezavisnim institucijama i da bi eventualne dokaze za to što govori trebalo da uputi Agenciji. On kaže da nije namerno sprečavao izbor direktora nego da je smatrao da je to zapravo prikriveni kandidat političke partije i da, dok je on član Odbora, principijelno ne može dati svoj glas tom ili bilo kom takvom kandidatu. Zbog ovoga je na sednici Odbora nakon Vučićevog gostovanja tražio da se članovi Odbora izjasne o nedozvoljenim političkim uticajima na njihovo odlučivanje.
“Svi su izjavili da nisu bili pod političkim uticajem, a ja sam podvukao da mi je simptomatično to da su uvek za istog kandidata bili njih četvoro. Predložio sam i da donesemo odluku da se od predsednika SNS-a Aleksandra Vučića, kao i od bilo kog drugog funkcionera ili drugog lica koje otkrije skrivene kanale finansiranja političkih partija, odnosno kandidata na predsedničkim izborima, zatraži da o tome obavesti Agenciju kako bi ona mogla da pokrene određene procedure i postupke. Ipak, takvu odluku Odbor nije doneo”, kaže Drašković za Peščanik.
Inače, Ljiljana Blagojević se prijavila i na novi konkurs za direktora Agencije koji je raspisan u februaru. Pored nje, prijavilo se još 20 kandidata od kojih su neki u međuvremenu otpali jer nisu ispunili uslove. Konačna odluka bi trebalo da bude doneta na sednici Odbora 22. marta, a Božo Drašković kaže da je već rekao da neće glasati za kandidata za kojeg ni prošli put nije dao svoj glas.
Odbor Agencije za borbu protiv korupcije već neko vreme radi sa smanjenim brojem članova. Po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije trebalo bi da ih ima 9, ali ih je trenutno samo 6. Da bi se donela odluka o novom direktoru, za jednog kandidata treba da glasa 5 članova. Ukoliko i novi konkurs propadne, biće zanimljivo videti kako će do izbora doći, posebno ako se zna da u aprilu za čak četvoro članova Odbora prestaje mandat.
Slučaj Mali
U javnosti se poslednjih dana podigla prašina i oko objavljivanja dokumentacije iz postupka koji je Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula protiv Siniše Malog. Dokumenti su objavljeni na sajtu Agencije tek nakon što je Poverenik za informacije od javnog značaja doneo rešenje po kojem ih Agencija mora dati novinarima Pištaljke. Takođe, prema povereniku Šabiću, Agencija je neosnovano crnom bojom prekrila neke od podataka u objavljenim dokumentima.
Božo Drašković kaže da se na sednici Odbora raspravljalo i o tome. “Na prošloj sednici smo imali pitanje vezano za slučaj Siniše Malog. Bio sam začuđen da je uopšte bilo potrebno da Poverenik izda rešenje da bismo mi dali određene podatke. Postavio sam pitanje da li postoji autocenzura, da li neko nekoga brani zarad toga da se dodvori nekome ili zato što postoji uticaj da se informacije ne daju. I poslednja stvar, ako se informacije ne daju, onda se mora u pisanoj formi Odboru objasniti, argumentovano, na bazi koje zakonske regulative se nešto ne daje. Zna se šta ne možete dati: nečiju adresu, matični broj i to je u redu. Ali ja ne mogu da verujem da ne možemo dati podatak da neko poseduje stan od toliko kvadrata. Ili da je tajna podatak da je neko vlasnik neke firme, pogotovo što se ti podaci već nalaze u registrima. Šta to znači, mi branimo nekoga od samog sebe. Stvaramo nepoverenje prema instituciji.”
