5 minuta sa... Nemanja Nenadić za Novi magazin

Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić nema sumnje da su uslovi aktuelne predsedničke kampanje za izbore 2. aprila u Srbiji, kao i neke odluke Republičke izborne komisije i njen sastav, doprineli neravnopravnoj trci predsedničkih kandidata. Zbog nejasnoća koje su prošlogodišnje parlamentarne izbore dovele do granice (ne)regularnosti, TS je predlagao zakonske izmene kojima bi se izbori uredili na način koji ne ugrožava takmace, a prošlog meseca je apelovao na nadležna tela, pre svega na parlament, Agenciju za borbu protiv korupcije i javnog tužioca, da u skladu sa ingerencijama omoguće fer izbore. “U novi izborni proces ušli smo bez raščišćenih nedoumica”, kaže Nenadić za Novi magazin, uz napomenu da je u fokusu TS finansiranje stranaka i kampanje.

U pismu Agenciji za borbu protiv korupcije i tužilaštvu tražili ste da se spreči kupovina glasova, između ostalog. Jeste li dobili odgovor?

Obratili smo se Agenciji sa idejom da se taj državni organ obrati tužilaštvu. Nije bilo reakcija. Pozvali smo predsednicu Narodne skupštine Srbije da pravovremeno otvori proces formiranja Nadzornog odbora za praćenje izbora, što je zakonska obaveza, ali to telo nikad nije ustanovljeno. Obratili smo se REM-u u pogledu regulative o praćenju i izveštavanju o kampanji, Ministarstvu pravde vezano za krivična dela koja bi trebalo precizirati. Imamo komunikaciju, ali izostala je volja da se stvari promene.

Šta je posebno uočljivo?

Nešto što smo dokumentovali merenjima 2012. i 2016, a postojalo je i na ranijim izborima, jeste funkcionerska kampanja; funkcioneri, ne samo kandidati već i oni koji ih podržavaju, izmišljaju aktivnosti koje mogu da im donesu popularnost kod birača, otvaranje škola, bolnica, puteva, potpisivanje ugovora, posete stranih državnika... U vreme izborne kampanje dešavaju se neke stvari ciljano i omogućavaju im pojavljivanje u informativnim programima, što više vredi od bilo koje plaćene reklame. Informativni programi su gledaniji od reklamnih, a mnogi to primaju kao neutralni sadržaj, a ne ogoljenu propagandu. To je problem koji nije jedinstven za Srbiju, ali za koji Srbija ne traži rešenje. Neke druge zemlje imaju to makar u zakonu, rešenja iz Crne Gore i Makedonije su u odnosu na nas nauč- na fantastika, čak postoji zabrana zapošljavanja u javnom sektoru dok traje kampanja. Uvek se javlja argument “ne može država da stane”, a odgovor je prost; država i ne staje, samo javni funkcioneri ne moraju da se pojavljuju na promotivnim događajima.

Izmenama zakona o finansiranju političkih aktivnosti parlamentarne stranke su uvek u prednosti nad neparlamentarnim i grupama građana, pošto novac dobijen za redovno finansiranje koriste za izbore.

Dva su važna razloga što se uređuje finansiranje izborne kampanje, prvo je obezbeđivanje elementarne ravnopravnosti učesnika, a drugi je da se spreči negativan uticaj skrivenih izvora finansiranja ili takvih izvora koji mogu stvoriti odnos zavisnosti između kandidata i finansijera. Nelogičnost na koju smo ukazali jeste da se iznos budžetskih sredstava ne utvrđuje na osnovu toga koliko će biti kandidata, fiksni je, pa ako je u izbornoj trci deset kandidata, to je jedan iznos, ako ih je 20 upola je manji. Druga nelogičnost je što se za predsedničke izbore dobija veći iznos nego za parlamentarne iako su troškovi slični. Ravnopravnost učesnika u kampanji remeti ta promena zakona kojom je omogućeno da se novac koje su partije dobile za drugu namenu upotrebi za finansiranje izborne kampanje, što stvara disbalans i povećava razliku između stranaka koje dobijaju novac za redovan rad i onih koji tu mogućnost nemaju. Izveštaj iz 2016. govori koliki troš- kovi mogu biti jer je koalicija oko SNS sa svog stalnog računa prenela više od 300 miliona dinara na račun za kampanju.

To će se i sada dogoditi?

Može se dogoditi, ali moja očekivanja idu u drugom pravcu: ova kampanja je prilično kratka, tako da će biti manje vremena za trošenje novca. Drugo, verujem da su se i potencijalni učesnici u prethodnim kampanjama uverili da agresivne i mnogobrojne reklame, pre svega TV, i ne donose efekat kojem su se nadali. Može se lako dogoditi da ova kampanja bude jeftinija nego ona iz 2012. ili prošlogodišnja, ali krajnji troškovi će zavisiti od toga hoće li biti drugog izbornog kruga. Budžetsko finansiranje omogu- ćava partijama da to prijavljuju kao jedini trošak, a u praksi nije tako. Novac se dobija na samom kraju kampanje ili posle nje, pa svi moraju unapred da obezbede finansije, a da li će to učiniti iz kredita ili uzeti “na poček”, zavisi od mogućnosti.

Mi smo imali specifičnu situaciju da je preko društvenih mre- ža i na Internetu kampanja počela pre kampanje i dobro je znati da je taj deo priče do raspisivanja izbora isključen iz pravila o finansiranju izborne kampanje. Agencija neće imati mogućnost da taj deo kampanje kontroliše. To je apsurdna situacija koju je trebalo promeniti i da u ove izbore uđemo sa preciznim pravilima koja su nam potrebna. Ovo je samo jedan primer, a ima koliko hoćete pitanja u sivoj zoni. U Antikorupcijskoj strategiji 2013. zapisano je da će se to menjati, postavljeni su rokovi do kraja 2014, do tih promena nije došlo, a načinjene su druge promene koje sada imamo u zakonu.

Osnovne karakteristike kampanje?

Različita je od prethodnih zato što su sami učesnici drugačiji. Ranije su praktično učestvovali lideri svih stranaka, koji su u kampanjama videli mogućnost za opipavanje pulsa javnosti, sada imamo situaciju da su se pojavili kandidati koje podržavaju opozicione stranke, ali strogo gledano nisu njihovi kandidati. Druga karakteristika je što prvi put posle dugog vremena imate izrazitu nadmoć jednog kandidata i nešto što nije uobičajeno – predsedničke izbore odvojene od parlamentarnih. Ranije se nije dešavalo da jedan kandidat nastupa sa mesta premijera, a neobično je i što aktuelni predsednik ne ide u izbornu trku.

Ono što ćemo videti postfestum je da li se suštinski promenila kampanja, hoće li internet nadjačati klasične medije.

Da li REM ima obavezu da prati izbore i zastupljenost kandidata i šta treba da radi, a ne radi?

Nije samo REM u pitanju, u izbore smo ušli sa problematizovanom ulogom kontrolnih organa. Kad je reč o REM-u oni su nas navikli da godinama prate izborni proces i makar objavljuju statističke podatke o tome ko je koliko imao reklama i koliko je bio zastupljen u informativnom programu. Oni su bili zanimljivi, ali ni tada nisu otkrivali suštinu, a to je da li su emiteri svim kandidatima omogućili da se predstave pod istim tehničkim i finansijskim uslovima. To nisu proveravali, nisu poredili ugovore. Najava da neće biti monitoringa, i to posle neobjavljivanja izveštaja za 2016, govori da de facto imamo jednu kontrolnu instituciju manje i još manje mogućnosti da se utvrde disbalansi do kojih dolazi i u najdemokratskijim zemljama, a u Srbiji su očigledni. Postojaće monitoring koji će raditi neke NVO, ali to nije isto jer se Agencija za borbu protiv korupcije poziva na podatke RRA/REM-a. Ne znam objašnjenje zašto REM to ne bi radio, postoji softver, postoje ljudi koji to prate...