Godišnjica izveštaja Ombudsmana o Savamali

Prošlo je tačno godinu dana otkako je Ombudsman utvrdio da su "drskim i nasilničkim, vandalskim ponašanjem veće grupe maskiranih lica" u beogradskom naselju Savamala, 25. aprila 2016. godine, prekršena prava na slobodu i bezbednost, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i zaštitu imovine većem broju građana. Tokom rušenja objekata u Savamali, maskirane osobe su sprovele višečasovno lišavanje slobode lica koja su u tom momentu bila zatečena, kako slučajnih prolaznika, tako i čuvara objekata. Svedoci dešavanja su se tokom te noći u više navrata obraćali policiji i drugim nadležnim organima sa zahtevom da izađu na lice mesta ali zakonom propisana reakcija nadležnih nije usledila, uz navođenje da je to nalog „iz vrha policije“.

Do danas nije utvrđeno ko je policiji naredio da ne reaguje.

U izveštaju (http://www.ombudsman.rs/index.php/2012-02-07-14-03-33/4723-2016-05-09-14-55-34) objavljenom 9. maja 2016. godine, Ombudsman je utvrdio da Policijska uprava za Grad Beograd nije blagovremeno i efikasno postupala po prijavama građana da je organizovana grupa uniformisanih lica, opremljenih i maskiranih, učinila niz dela protiv prava građana na slobodu i bezbednost, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i imovinu. S obzirom na sve okolnosti i težinu slučaja, ocenjeno je da se radi o organizovanom kršenju prava građana, usklađenom na više nivoa i između više državnih i nedržavnih subjekata.

Policija je, navodi se u izveštaju, uporno odbijala da izađe na teren i pored poziva građana koje su presretali ljudi sa fantomkama. Policijski šefovi s kojima je ombudsman razgovarao, nisu otkrili ko im je naredio da ne reaguju.  

Ostalo je zabeleženo da je operaterka na dežurnom telefonu jednom od građana koji se više puta javljao prenela da je s vrha policije naređeno da se građani upute na komunalnu policiju. Naime, oko četiri ujutru, izvesni Đ.Đ.pozvao je broj 192 i zatražio od dežurne policijske službenice da njegov poziv preusmeri na stanicu Savski venac. “Savski venac? Ne možemo da vas prebacimo, naređenje od vrha policije je da vam damo komunalnu policiju, kao što vam je koleginica dala”, bio je odgovor policijske službenice.

Ombudsman je u izveštaju preneo i delove razgovora policijske službenice sa šefom. U jednom od njih traži njegovu pomoć jer su pozivi građana sve brojniji. “Šefe, Bilja. Samo jedna pomoć, ovo što mi Ivana javila, ovaj što je vezan dole, zove komunalnu, odbili su ga. Je l' ništa da mu ne dajemo. Ništa? - Pa, ništa", tekao je razgovor.

Zaštitnik građana je Ministarstvu unutrašnjih poslova uputio preporuke da bez odlaganja sprovede sve potrebne mere i radnje predviđene propisima u cilju identifikovanja maskiranih i uniformisanih lica, njihovih organizatora i pomagača, da prikupljene podatke dostavi nadležnom tužilaštvu, da sprovede postupak kontrole rada Policije u kome će ispitati individualnu odgovornost zaposlenih, kao i da preduzme mere da se omogući bolja zaštita od brisanja i kontrola pristupa snimcima poziva građana na dežurni telefonski broj Policije. Do danas Ministarstvo unutrašnjih poslova nije obavestilo Zaštitnika građana o postupanju po upućenim preporukama, a šezdesetodnevni rok za obaveštavanje Zaštitnika građana je istekao još sredinom jula 2016. godine.

Inače, kao reakcija na javnu objavu izveštaja, usledio je potpuni prekid saradnje i komunikacije organa vlasti sa Zaštitnikom građana. Sprovedena je intenzivna medijska kampanja diskreditacije ličnosti ombudsmana, u kojoj su učestvovali najviši državni funkcioneri, a što je ujedno imalo za posledicu i ugrožavanje institucije koju on predstavlja. U javnosti je mesecima slučaj minimiziran pričama o opravdanosti rušenja „tri nelegalne barake“. Predsednik Vlade je u jednom momentu javno izjavio da je navedeno delo „kompletnih idiota“, a potom da je „nesumnjivo da iza onoga što se dogodilo u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu“.

Ombudsman je u godišnjem izveštaju ukazao da su noćno rušenje i nepostupanje policije u Savamali, odnosno sve ono što se desilo te noći, kao eklatantna povreda zakonitosti, postali manje važni u odnosu na ono šta se sve nije desilo od tog momenta do danas, a moralo je. Naime, Sektor unutrašnje kontrole MUP, koji je nadležan da kontroliše postupanje policijskih službenika, nije ostvario svoju ulogu. Posebno zabrinjava da Zaštitniku građana, a ni široj javnosti nisu poznati bilo kakvi pomaci učinjeni od strane tužilaštva. Neverovatno deluje podatak da je tužilaštvo navelo da policija nije ostvarila zakonom propisanu saradnju, uz tvrdnje da je tužilaštvo u toj situaciji nemoćno.  Shodno važećim propisima, postoje mehanizmi i tužilaštvo je trebalo da ih koristi. Tužilaštvo je to koje sprovodi istragu, a svako ometanje istrage, a naročito od strane policijskih službenika koji ne postupaju po nalogu tužioca, je nešto što je trebalo sankcionisati krivično ili disciplinski u okviru policije, a po zahtevu tužilaštva.

Nekoliko nedelja po objavljivanju izveštaja o (ne)postupanju policije, Ombudsman je objavio i izveštaj o postupanju gradskih vlasti, koje su rasčistile teren u Savamali posle rušenja.

Preporukom upućenom organima grada Beograda, Zaštitnik građana je ukazao da je usled očigledne neusklađenosti i nekoordinacije rada organa, službi i javnih preduzeća, napravljeno niz propusta prilikom raščišćavanja komunalnog nereda nastalog rušenjem objekata u Hercegovačkoj ulici i to na štetu građana, držalaca, odnosno vlasnika porušenih objekata.

Čak iako je u konkretnom slučaju postojala potreba za hitnim delovanjem, mada ista nije pravno utemeljena, odnosno zasnovana na objektivnim i sa aspekta zakona prihvatljivima razlozima, čime su nadležni organi pravdali svoje odstupanje od uobičajenog načina komunikacije službenim (pisanim) putem i obaveštavanje usmenim putem i putem elektronske pošte, Zaštitnik građana je stava da to nikako nije razlog za selektivnu primenu zakona i određivanje obveznika za otklanjanje komunalnog nereda, odnosno izvršenja rešenja po slobodnom nahođenju, a ne na osnovu pravila propisanih zakonskim odredbama.

Zaštitnik građana je preporučio utvrđivanje odgovornosti službenih lica organa Gradske uprave i izricanje odgovarajućih sankcija. Međutim, Gradska uprava grada Beograda nije preuzela odgovornost za propuste i nastalu štetu pričinjenu prilikom otklanjanja komunalnog nereda nastalog rušenjem objekata u Hercegovačkoj ulici niti je preduzela aktivnosti i mere u cilju utvrđivanja odgovornosti službenih lica zbog propusta. Odbijanje da postupi po preporuci objašnjava se pre svega činjenicom da su stranke kojima je rešenjem naložena obaveza dovođenja parcele u uredno i čisto stanje, dobrovoljno, preko komunalnih službi grada Beograda izvršile naloženu meru, uprkos tome što je Zaštitnik građana utvrdio da je jedna od konstatovanih  napravilnosti u radu i to što rešenja nisu dostavljena svim strankama na uredan način.