Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji – značaj za korupciju
Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji , koju je još prošle godine pripremio specijalni izvestilac Dejvid Mekalister, i koja je u međuvremenu dopunjena amandmanima drugih poslanika u značajnoj meri se bavi i pitanjem borbe protiv korupcije. Podsećamo da je upravo jedna od rezolucija EP, pre pet godina, bila prelomna tačka u pogledu nezadovoljavajuće ocene učinka državnih organa Srbije na ovom polju (zahteva da se ispitaju 24 izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije koji se odnose na privatizaciju i druga pitanja).
U ovom tekstu se ponavljaju brojne ocene koji su od ranije poznate, naročito iz godišnjih izveštaja Evropske komisije o napretku, ali i neke nove. Osnovna ocena je „zabrinutost zbog odsustva napretka u borbi protiv korupcije u Srbiji“, odakle sledi poziv vlastima „da pokažu jasnu političku volju i opredeljenost u bavljenju ovim pitanjima, uključujući i unapređenje i punu primenu zakona“.
Evropskim parlamentarcima je više stalo od domaćih do sprovođenja nacionalne antikorupcijske strategije i pratećeg akcionog plana, na čiju „punu primenu“ pozivaju. I pored toga što su godišnji izveštaji Agencije za borbu protiv korupcije krajnje zabrinjavajući, a najnoviji pokazuje da za polovinu mera nije bilo moguće čak ni doći do podataka u kojoj meri su ispunjene, Narodna skupština Republike Srbije već godinama nije uradila ništa da se ovi problemi reše.
Standardan deo svih izveštaja poslednjih godina je „postizanje uspeha (track record) u istragama, optuženju i osudama korupcije na visokom nivou“. EP hvali to što se „finalizuje“ pisanje Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (u stvari, nema novina na tom polju od oktobra, kada je objavljen nacrt zakona), kao i sprovođenje jednog od projekata koji finansira EU.
Najviše pažnje evropski parlamentarci posvećuju pitanju izmena krivičnih dela privrednog kriminala. Tako, oni ponovo pozivaju Srbiju da izmeni i primeni norme Krivičnog zakonika koje se odnose na privredni kriminal i korupciju, i pored toga što je upravo ova glava KZ značajno izmenjena krajem 2016, uz obrazloženje da se to čini upravo radi ispunjavanja preporuka EU. Rezolucija pokazuje stav da promene ne ispunjavaju taj cilj. Ista stvar se pominje još jednom, kao poziv da se „na odgovarajući način“ reformišu krivična dela zloupotrebe službenog položaja i zloupotrebe odgovornog lica, jer se ona „preterano koriste i škode klimi poslovanja“. Stvarni značaj ovih preporuka za borbu protiv korupcije je ograničen. Najveća korist preciziranja normi bi bila jedino to da se prestane sa praksom državnih organa u Srbiji da slučajeve privrednog kriminala pogrešno predstavljaju kao borbu protiv korupcije. S druge strane, ima daleko bitnijih promena koje treba izvršiti u Krivičnom zakoniku, ali ih EP ne pominje (npr. uvođenje krivičnih dela iz posebnih zakona u KZ, „nezakonito bogaćenje“, kažnjavanje opstrukcije rada nezavisnih organa i odmazde prema uzbunjivačima itd.)
Na dva načina Izveštaj pominje odnos krivičnog gonjenja i medijskog izveštavanja. Evropski parlamentarci su izrazili zabrinutost „zbog ponovljeog curenja informacija o istragama u toku“. Ovde se, da podsetimo, govori o problemu koji bi bilo daleko ispravnije nazvati „ciljano plasiranje informacija o krivičnim istragama u odabranom javnom glasilu.“ S druge strane, izuzetno je značajno to što EP poziva vlasti u Srbiji „da ozbiljno istraže nekoliko slučajeva visokog profila gde su novinari predstavili dokaze o mogućim prestupima“. Time se ukazuje na odavno poznati problem nedovoljnog aktivizma organa gonjenja, zbog čega veliki deo korupcije ostaje neotkriven ili neistražen, čak i kada informacije postoje.