Odnos prema nezavisnim državnim organima
Odnos prema nezavisnim državnim organima dobar je pokazatelj opšteg odnosa prema borbi protiv korupcije. Taj odnos se vidi, ne samo kroz povremene "ispade" i napade na račun ovih organa koji stižu od predstavnika izvršne ili zakonodanve vlasti, kroz odnos prema njihovim preporukama i godišnjim izveštajima, prema inicijatiivama i obavezama u vezi sa izmenom propisa koji regulišu njihov rad, prema izboru čelnih ljudi, već i kroz izveštavanje u vezi sa svim tim obavezama u procesu evropskih integracija.
U ovoj oblasti situacija je loša i Transparentnost Srbija predložila je kandidatkinji za premijera, ali i svim poslaničkim grupama, nekoliko hitnih mera, u okviru predloga koje smo nedavno dostavili.
Naime, imamo situaciju da parlament već tri godine ne razmatra na plenumu (a jedne godine čak je i skupštinski odbor propustio da utvrdi predlog) zaključke u vezi sa izveštajima o radu Državne revizorske institucije, Zaštitnika građana, Agencije za borbu protiv korupcije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Istovrmeno Vlada izveštava EU da se "uspešno realizuje” aktivnost koja je podrazumevala da se do kraja 2015. izmeni Zakon o Narodnoj skupštini i uvede obaveza vlade da izveštava o sprovođenju skupštinskih zaključaka povodom godišnjih izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije. To je obrazloženo time da skupštinski zaključci već obavezuju vladu, a da je vlada postupala u skladu sa njima. Iako je poslednji izveštaj Agencije usvojen 5. juna 2014. godine, a Vlada nikada nije izvestila o sprovođenju preporuka, iako ju je parlament tada na to obavezao.
Takođe, povodom aktivnosti koja je podrazumevala da Vlada stavlja na dnevni red sve izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije, Uprave za javne nabavke, Komisije za prava ponuđača, Državne revizorske institucije, Agencije za privatizaciju, Narodne banke Srbije i finansijske inspekcije, konstatuje da je ova aktivnost “delimično realizovana” time što je vlada 29. maja 2015. prihvatila izveštaj o radu Agencije za privatizaciju za 2014. godinu.
Preporuka koju smo dostavili parlamentu i Ani Brnabić podrazumeva puno poštovanje i jačanje položaja nezavisnih državnih organa u borbi protiv korupcije.
Kao jedan od prvih zadataka, novi saziv Skupštine treba da temeljno razmotri godišnje izveštaje o radu Državne revizorske institucije, Zaštitnika građana, Agencije za borbu protiv korupcije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, za 2014, 2015 i 2016. godinu, da obaveže Vladu da reši probleme na koje se u tim izveštajima ukazuje (npr. nepostupanje po obavezujućim rešenjima, nedovoljna ovlašćenja, neusaglašenost zakona).
Između ostalog, trebalo bi usvojiti i predloge izmena Zakona o Zaštitniku građana i Zakona o slobodnom pristupu informacijama koje je predložila Vlada još 2011. godine (ili na osnovu tih predloga što pre formulisati nove), izmeniti Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i dopuniti Krivični zakonik krivičnim delima koja su sada u posebnim propisima (suprotno dobroj praksi), te uvođenjem krivičnog gonjenja za lica koja ometaju prikupljanje dokaza u postupcima koje vode ovi organi.
Propuštanje Skupštine da proveri poštovanje svojih zaključaka iz 2014, da donese zaključke povodom izveštaja nezavisnih organa 2015, da pozove na odgovornost članove Vlade koji nisu poštovali obavezujuća rešenja nezavisnih organa i da izabere nedostajuće članove odbora Agencije za borbu protiv korupcije negativno se odrazilo na ostvarivanje nadležnosti nezavisnih organa i nadzorne uloge Narodne skupštine.
TS je takođe preporučila da Vlada redovno razmatra izveštaje i preporuke svog Saveta za borbu protiv korupcije i da preduzima mere radi rešavanja problema na koje ti izveštaji ukazuju. Kada su izveštaji Saveta objavljeni, Vlada treba da javnosti predoči informacije o tome na koji način je postupila radi rešavanja sistemskih problema (npr. izmene propisa), rešavanja pojedinačnih problema (npr. ubrzanje ili zaustavljanje procedure, smena odgovornih rukovodilaca, inspekcijska kontrola, krivična prijava) ili dalje provere činjenica.
