Oskudne informacije o proveri izveštaja o kampanji
Na pitanje novinara "Danasa", neimenovana lica iz Agencije za borbu protiv korupcije kažu da taj državni organ "kontroliše svih 11 izveštaja o troškovima izborne kampanje koji su podnele koalicije, političke stranke i grupe građana koje su predložile kandidate na ovogodišnjim predsedničkim izborima". Dalje se dodaje i sledeće: "ukoliko utvrdimo da postoji protivpravno ponašanje političkih subjekata, pokrenućemo odgovarajuće postupke u skladu sa zakonom i našim nadležnostima", i da uporedo sa ovom kontrolom obavljaju i kontrolu godišnjih finansijskih izveštaja političkih subjekata, što je „zahtevan i vrlo kompleksan proces“, zbog čega je „potrebno vreme“. S druge strane, kako kažu u "Danasu", nema konnkretnog odgovora da li Agencija kontroliše pravilnost prikupljanja i uplata „priloga fizičkih lica“ koalicije oko SNS-a, koja je bila predlagač Aleksandra Vučića, kao i Grupe građana „Moramo bolje“, koja je predložila Vuka Jeremića, u čiju zakonitost je u delu javnosti izražena sumnja.
Nije neobično, niti mora biti pogrešno da se o postupku kontrole ne iznose detalji, sve dok ta kontrola traje. Međutim, oskudnost podataka predstavlja problem u situacijama kada se ne zna ni koliko će kontrola trajati, ni koji će biti njen obim, a nema potpunih informacija ni o efektima ranije obavljenih kontrola. Sve to je slučaj sa proverom finansijskih izveštaja o finansiranju izborne kampanje i o redovnom finansiranju političkih subjekata. Agencija za borbu protiv korupcije ove kontrole vrši od 2012, na osnovu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti koji je donet godinu dana ranije.
Jedna od stvari koje u tom zakonu ne valjaju, a na šta smo upozoravali i u doba njegovog pisanja, jeste upravo neuređenost obaveza Agencije u postupku kontrole, usled čega se obim provera razlikuje od slučaja do slučaja, a javnost saznaje šta je u kontroli urađeno tek više od pola godine nakon održanih izbora. Kako bi zadobila ili održala poverenje javnosti, Agencija mora da bude jasna i aktivna u komunikaciji, tako što će predočiti detaljne informacije o tome šta je preduzela tokom provere, od koga nije dobila potpune podatke i kojim organima je dostavila nalaze na dalje ispitivanje (npr. javnom tužilaštvu u vezi sa eventualnom krivičnom odgovornošću), a ne da čeka novinarska pitanja i da na njih daje načelne odgovore.
Pasivnosti pogotovo nema mesta u situacijama kada mediji iznose vrlo konkretne sumnje u nezakonito finansiranje, kao što se dogodilo u jednom slučaju o kojem smo već pisali
