Pravobranilaštvo ne čita podneske koje šalje sudu
Državno pravobranilaštvo Republike Srbije u procesima protiv uzbunjivača niti čita predmete niti se njima pojedinačno bavi već kopira jedan isti podnesak koji šalje sudovima, a u kojem, između ostalog, uzbunjivačima osporava status lica koja ukazuju na problem korupcije, piše portal Pištaljka.
U izjašnjenju Višem sudu u Beogradu po tužbi uzbunjivača iz MUP-a Predraga Simonovića, republičko pravobranilaštvo je od reči do reči, izmenivši samo ime i datum, iskopiralo, sve sa slovnim greškama i pogrešnim informacijama, podnesak koji je godinu dana ranije dostavilo tom sudu u slučaju drugog uzbunjivača iz MUP-a.
Pravobranilaštvo tvrdi da je „logično” da su poslali sudu isti podnesak umesto da su svaki posebno analizirali.
„Državno pravobranilaštvo, kao i sudovi, u stručnom smislu teže jednoobraznom postupanju u istoj vrsti predmeta. Kako je postupak koji se vodi sa (drugim uzbunjivačem) iste vrste, u pravnom smislu, kao i postupak koji se vodi sa Predragom Simonovićem, sasvim je logično da je Državno pravobranilaštvo uputilo sudu podnesak iste pravne sadržine”, naveli su za Pištaljku iz tog pravobranilaštva.
Oni dalje tvrde da se zbog velikog broja predmeta a malog broja zamenika, koji kako se ispostavilo samo potpisuju podneske bez prethodnog čitanja, „u istoj vrsti sporova koriste modeli podnesaka kada se radi o već definisanim pravnim pitanjima”.
Republičko pravobranilaštvo, koje samo priznaje da često reciklira već napisane podneske i ne ulazi u pojedinosti predmeta, navodi i da broj predmeta prouzrokuje „ne tako često, tehničke greške koje ne utiču na pravnu ispravnost i tačnost podnesaka u pravnom smislu, kao ni na odluku suda”.
Pištaljka je ukazala Državnom pravobranilaštvu da su u podnesku sudu koji je potpisala zamenik državnog pravobranioca Dubravka Zečević netačno naveli da je Simonović bodibilder i fitnes instruktor koji uzbunjivanje koristi za ličnu promociju i da su na taj način indirektno uticali na negativnu odluku suda.
U odgovoru Državnog pravobranilaštva na pitanje da li će neko odgovarati za ovaj skandalozan postupak nije najavljena mogućnost da se ispravi greška niti upućeno izvinjenje zbog učinjenog propusta. U odgovoru koji nije potpisao nijedan od 23 zamenika državnog pravobranioca posebno je istaknuto da se rad zamenika Dubravke Zečević, koja je potpisala sporni podnesak ni ne pogledavši ga, ne može kvalifikovati kao „nesavestan, odnosno nemaran rad”.
Simonović je tužio MUP i od Višeg suda u Beogradu tražio da donese privremenu meru na rešenje kojim je, maja ove godine, razrešen dužnosti člana Radne grupe za rasvetljavanje ubistva novinara Milana Pantića, iako je prethodno nagrađen i unapređen zbog zalaganja i rezultata postignutih u Radnoj grupi za istraživanje ubistva novinara Slavka Ćuruvije.
U izjašnjenju na Simonovićev zahtev, Pravobranilaštvo tvrdi da on „zloupotrebljava institut uzbunjivanja i uzbunjivača” razmatrajući tako motive, odnosno „dobru veru“ uzbunjivača, institut ukinut još 2014. usvajanjem Zakona o zaštiti uzbunjivača. Ovim zakonom je odlučivanje o zaštiti uzbunjivača sa Agencije za borbu protiv korupcije preneto u sudsku nadležnost pa se zato Simonović i obratio Višem sudu u Beogradu.
Agencija za borbu protiv korupcije je svojevremeno prilikom odlučivanja o zaštiti uzbunjivača uzimala u obzir i motive uzbunjivača, jer je po pravilniku bilo neophodno da lice koje prijavi korupciju to uradi u „dobroj veri” da bi moglo da dobije zaštitu. Međutim, iako se Pravobranilaštvo na njih poziva, motivi uzbunjivača već tri godine nisu osnov za određivanje zaštite upravo kako bi se izbegle manipulacije ove vrste.
Pravobranilaštvo još tvrdi da u radnjama predlagača „nema elemenata uzbunjivanja“ i da se razlozi zbog kojih je Simonović tužio MUP „pre mogu okarakterisati kao radnje lične propagande... a obzirom da je imenovani, kako sam tvrdi, višestruko nagrađivani bodibilder i fitnes instruktor”.
Ova rečenica potpuno je identična onoj u podnesku koji je pravobranilaštvo podnelo godinu dana ranije protiv drugog uzbunjivača iz MUP-a, koji jeste nagrađivani bodibilder i fitnes instruktor. Simonović se, kako tvrdi, nikada nije bavio ovim sportovima.
Pištaljka je zbog ovog incidenta zatražila od Ministarstva pravde da sprovede nadzor nad radom Državnog pravobranilaštva jer nisu ni pročitali niti se upoznali sa navodima inicijalnog akta kojim je Simonović pokrenuo sudski postupak protiv Republike Srbije. Pištaljka traži i da se pokrene postupak protiv odgovornih lica u pravobranilaštvu.
„Da li je opravdano da Republika Srbija preko poreskih obveznika plaća zastupanje svojih imovinskih prava i interesa onim zaposlenima koji ne žele da se udostoje da pročitaju i makar ispravno prepišu navode iz podneska protivne strane već se u zastupanju služe sopstvenim plagiranjem i klevetom, a da ovaj državni organ pritom ima pravo da tarifira radnje koje preduzima pred sudom prema advokatskoj tarifi”, navodi se u zahtevu Pištaljke.
Viši sud je, kako je pravobranilaštvo i tražilo, odbio Simonovićev zahtev za određivanje privremene mere kojom bi bilo odloženo rešenje MUP-a.
Taj sud je u odgovoru Pištaljci naveo da „izbor načina sačinjavanja podnesaka stranaka nije u nadležnosti suda, te su stranke slobodne da podneske sačinjavaju i kopiranjem prethodnih podnesaka podnetih u drugim postupcima“: „Sud ceni sve podneske koje ne odbaci kao neuredne, nedozvoljene ili neblagovremene, u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku, ali odluke ne zasniva na njima, već na činjeničnom stanju utvrđenom u toku postupka i zakonskim odredbama“.
Autor: Biljana Živančević
