Pritisak na tužilaštvo

Često se s pravom ističe da javni tužioci ne postupaju ili makar selektivno postupaju u predmetima koji su „poliitički osetljivi“. Ponekad se razlozi za to traže u nesigurnosti koju donosi nepotpuna nezavisnost u radu, ustavna i zakonska rešenja, nekada u strogo hijerarhijskoj organizaciji i obavezujućim uputstvima pretpostavljenih. Sve češće se kao uzork prepoznaje autocenzura tužilaca, strah od pretpostavljenih štetnih posledica. Najzad, ima i onih tužilaca koji su probali da sve urade po zakonu i savesti, ali su bili izloženi pritisku da odustanu od gonjenja ili da nekog ne obuhvate optužnicom. Kako bi se takvi zaštitili od nedavno radi poverenik za samostalnost pri Državnom veću tužilaca. O uspostavljanju ovog instituta smo pisali.

U proteklim mesecima poverenik je reagovao nekoliko puta, a nedavni slučaj pritisaka na tužioca iz Mionice, od strane „jedne vladajuće stranke“, zbog istrage o falsifikovanju biračkih spiskova stigao je i do medija. Kako se može videti, pritisak je vršen slanjem poruka preko prijatelja, a po mišljenju poverenika za samostalnost, pritisak predstavljaju i neosnovane pritužbe na rad tužioca višim instancama.

Iako, van svake sumnje, vršenje pritiska na tužioce ili bilo koje druge donosioce odluka može da se vrši i podnošenjem pritužbi protiv njih, upitno je da li je protiv takvog vida pritiska moguće pronaći rešenje koje ne bi donelo više štete nego koristi. Naime, sve dok se pritužba ne razmotri, niko ne može da zna da li je ona bila osnovana ili ne. Izveštaj poverenika za samostalnost star je mesec i po dana, na osnovu njega bi trebalo da postupi Državno veće tužilaca i da nađe načina da obezbedi samostalnost javne tužiteljke S.J. iz Mionice, ali se iz objava na sajtu DVT ne vidi da li je nešto urađeno ovim povodom.