Prihodi od turizma i novogodišnje javne nabavke
Izjava gradskog menadžera Beograda, Gorana Vesića o tome da je glavni grad za proslavu posetilo čak 130.000 turista i da će grad zaraditi od tih poseta oko 30 miliona evra, neminovno navodi na pomisao da je reč o pokušaju da se opravdaju očigledno preterani izdaci na novogodišnje ukrase, o čemu se mnogo pisalo u poslednjim danima 2017.
To bi bilo u redu, kada bi zaista postojao neki pokazatelj da turisti dolaze na proslavu nove godine u Beograd zbog toga što je grad ukrašen ili zbog organizovanog dočeka na trgovima. U stvari, bilo bi dobro kada bi postojao bilo koji dokument iz kojeg bi se moglo videti da su broj turista i njihova potrošnja zaista onoliki kolikim ih predstavljaju čelnici grada. Međutim, dokumenata nema ni sada, kao što ih nije bilo ni nakon ranijih sličnih izjava.
Prema najnovijoj izjavi ispada da grad prihoduje oko 240 evra od turiste u proseku. Ne zna se šta je sve gradski menadžer uračunao u ove prihode. Tu je sigurno uračunata boravišna taksa, koju bi trebalo da plaća većina turista. Međutim, sa plaćenih 155 dinara po noćenju, prihodi grada od "130.000 turista" bi mogli da pokriju tek 2-3 % Vesićeve procene prihoda Grada.
Beograd može da prihoduje i od potrošnje turista. Ako njihova potrošnja bude veća, onda će biti više posla za firme u gradu, pa će porasti broj zaposlenih ili visina zarada postojećih (na osnovu prekovremenog rada). Tako će porasti i ukupno prikupljena sredstva od poreza na zarade, od kojih deo ostaje gradu. Udeo poreza na zarade u bruto plati varira između 4-5% kod najnižih zarada do 12% kod onih najviših. Gradu Beogradu od toga ostaje 2/3 za sve radnike koji u BG imaju prijavljeno prebivalište. To znači da bi tek oko 5% plaćenih bruto zarada (onih koje ne bi bile ostvarene da nije bilo navale turista) moglo da se slije direktno u gradski budžet. Da bi prihod Beograda po ovom osnovu bio 30 miliona evra, trebalo bi da poslodavci za plate, doprinose i poreze dodatno zaposlenih turističkih radnika isplate čak 600 miliona evra. Ako bi ovo bile mesečne zarade, to bi značilo da je u Beogradu bilo angažovano bar pet puta više turističkih radnika nego samih turista. Ako bi se nova radna snaga angažovana za potrebe turista računala samo na period pred samu novu godinu onda bi ova armija turističkih radnika nadmašila broj stanovnika Beograda.
Ako bi se pretpostavilo da je gradski menadžer u stvari govorio o ukupnim prihodima od turista, bilo da se oni slivaju u republički ili gradski budžet, mogla bi se meriti njihova potrošnja i prihodi koje država (ne grad) ostvaruju od PDV-a. Da bi država ubrala 30 miliona evra ovog poreza, ukupan registrovan promet dobara i usluga morao bi da bude 150 miliona evra. To znači da bi svaki od procenjenih turista morao da potroši oko 1200 evra za vreme boravka u Beogradu.
Vesić je slične paušalne procene iznosio i pre tri godine, nazvavši ih "izveštaj o troškovima i prihodima za doček nove godine". Tada je tvrdio da turista dnevno troši 400 evra i da u Beogradu ostaje "u proseku dva do tri dana". Tada je saopšteno da je celokupan prihod od turista "nekoliko desetina miliona evra" a prihod grada nije procenjivan.
Umesto u paušalnim izjavama, pravo mesto da se pokaže koliki je prihod grad planirao po ovom osnovu i koliki prihod je na kraju ostvaren jeste detaljno obrazloženje u predlogu budžeta i završnom računu budžeta Grada, razvrstano po osnovu prihoda i uz navođenje izvora podataka.
