Stranačka antikorupcijska tela
Uloga političkih stranaka u borbi protiv korupcije je politička. Kada su na vlasti, predstavnici stranaka treba da predlažu antikorupcijske mere i sprovode antikorupcijske zakone. Kada su u opoziciji, treba da se bore protiv unošenja normi koje pogoduju korupciji i da se što više koriste mehanizmima za držanje vlasti odgovornom (npr. poslanička pitanja, pokretanje postupaka za razrešenje).
Zato bi u doba izborne kampanje trebalo pred birače izneti jasne i detaljne planove kandidata i stranaka koje će ostvarivati ako dobiju pirliku. Međutim, u Srbiji nije retkost da se stranke, pogotovo u doba predizbornih kampanja, opredeljuju i za druge korake, preuzimajući na sebe deo posla koji bi u redovnom toku stvari obavljali represivni državni organi. Tako, još od doba kada je došla na vlast, iako ima svoje predstavnike u ključnim državnim organima, SNS na sajtu ima i poziv građanima da dostave „korisne informacije koje mogu pomoći borbi protiv korupcije“.
Nedavno se opoziciona DS oglasila saopštenjem o formiranju „antikorupcijskog tima“. Ova inicijativa je direktno vezana za beogradske lokalne izbore, što se vidi i po tome što će članovi tog tima da se bave „ogromnim mahinacijama aktuelne gradske vlasti“ i da „podnose krivične prijave protiv umešanih“. Pošto svako može da podnese krivičnu prijavu, nema pravne prepreke da to učine ni političke stranke. Štaviše, ako već politička stranka već tvrdi da je vlast kriminalna, onda je bolje da svoje tvrdnje konkretizuje i izloži ih mogućnosti provere, nego da samo etiketira. Međutim, kako se korišćenje ovog pravnog sredstva ne bi zloupotrebilo kao puko oruđe političke borbe, bilo bi primerenije da se ova vrsta antikorupcijskog delovanja odvija kontinuirano, a ne u predizborno doba. Naravno, daleko je poželjnija situacija u kojoj političke stranke (ni vladajuće, ni opozicione) ne rade posao koji je zadatak javnog tužioca.
