Nacrt izmena Zakona o SPI - razočaranje
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na snazi u Srbiji od 2004. pokazao se kao najvažnije sredstvo za postizanje odgovornije vlasti, otkrivanje nepravilnosti u njihovom radu, praćenje sprovođenja zakona u svim drugim oblastim i rad novinara – istraživača. Ovaj zakon je po relevantnim međunarodnim istraživanjima i dalje važi kao jedan od najboljih. I pored toga, odavno je prepoznata potreba da se pojedine norme poboljšaju ili preciziraju, pa je još 2012. bio formulisan predlog izmena i dopuna, koji je sledeće godine Vlada povukla iz procedure. Još ranije, 2007. u Skupštinu je stigao predlog nevladinih organizacija podržan od strane 35.870 birača, koji nikad nije razmatran.
Postupak izrade novih zakonskih rešenja mogao je da bude veoma brzo završen, da je za to postojala spremnost na političkom nivou odlučivanja. Umesto toga, izmene su planirane za daleku budućnost, ali ni ti rokovi nisu poštovani.
Nacrt izmena i dopuna Zakona koji je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objavilo, i pored niza korisnih normi, predstavlja razočaranje. Nacrt sadrži i neka rešenja koja će suziti obim prava na pristup informacijama i usporiti ostvarivanje tog prava.
Pozitivno:
Pojedine promene u definiciji „organa vlasti“su delimično pozitivne i olakšavaju ostvarivanje prava ili ga čak proširuju. U takva rešenja se može uvrstiti: to što će sada izričito biti pomenute kao subjekti obaveza gradske opštine, fizička lica koja imaju javna ovlašćenja (npr. notari), fizička i pravna lica kojima je povereno obavljanje delatnosti od opšteg interesa.
Formulacija koja može imati pozitvine efekte ali može i izazvati probleme:
U predloženim izmenama i dopunama člana 3. nalazi se i koristan predlog da se kao organi vlasti tretiraju i ona lica koja „obavljaju delatnosti od opšteg interesa“. Budući da je ovo sintagma koja se koristi u tom obliku isključivo u Zakonu o javnim preduzećima TS smatra da treba precizirati da se na to odnosi kako se ne bi desilo da se tumači da postoje veze sa sličnim sintagamama u zakonima koji se odnose na medije i udruženja.
Negativno:
Izmenama u definiciji organa vlasti, pravo je suženo na više načina. Kada je reč o nosiocima javnih ovlašćenja, sada će biti moguće tražiti od njih samo informacije koje su u vezi sa vršenjem tih ovlašćenja, a ne i druge informacije koje se odnose na njihov rad.
Pravo na pristup informacijama se efektivno smanjuje u izmenjenom članu 3, koji definiše krug „organa vlasti“. Najveći problem predstavlja potpuno izuzimanje društava kapitala „koja posluju na tržištu u skladu sa propisima o privrednim društvima“, čak ni kada je država član ili akcionar takvog preduzeća.
Unekom trenutku promenila pravni oblik - najčešće je reč o prelasku iz statusa javnog preduzeća u društvo kapitala. Kao primer mogu da se navedu preduzeća poput „Elektromreža Srbije“, „Koridora Srbije“, DIPOS i „Železnica Srbije“.
Naprotiv, sve više narasta potreba da se kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja omogući uvid u deo podataka i kod preduzeća u kojima je država manjinski vlasnik, kako bi javnost imala mogućnost da sagleda racionalnost korišćenja javnih sredstava i rada predstavnika države u takvim preduzećima. Ovo je posebno bitno kod zajedničkih preduzeća koja su formirana u sklopu javno-privatnog partnerstva, gde javni partner unosi ne samo deo imovine u preduzeće, već može imati i obaveze u pogledu sveukupnog poslovanja takvog pravnog subjekta.
Treba istaći da u postojećem Zakonu o slobodnom pristupu informacijama već postoje mogućnosti da se zaštite legitimni interesi ovih preduzeća (npr. zaštita poslovne tajne), kada oni mogu biti ugroženi obelodanjivanjem informacija za koje su zainteresovani i njihovi konkurenti. Potrebno je samo da ti interesi budu valjano obrazloženi i da budu zasnovani na pravnim osnovima koje je zakonodavac prepoznao.
Sa sajta TS možete preuzeti ceo tekst predloga izmena koji je TS uputila Ministarstvu.
