Da li će novi „lex specialis“ narušiti sistem javnih nabavki
Vest prema kojoj je Vlada Srbije usvojila „Nacrt posebnog zakona o gradnji stanova za pripadnike vojske, policije i službi bezbednosti“ ne donosi potpune podatke o bitnim pitanjima ovog državnog građevinsko-zakonodavnog poduhvata. Iako je, prema izjavi potpredsednice Vlade i resorne ministarke, predlog akta usvojen na današnjoj sednici, on nije dostupan na sajtu Vlade. Vlada inače dokumente na sednicama razmatra već godinama u elektronskom obliku, ali ih na sajtu objavljuje tek nekoliko dana kasnije ili ih ne objavljuje uopšte.
Dalje, ovaj nacrt zakona nije bio otvoren za javnu raspravu, iako je to obaveza koja proističe iz Zakona o državnoj upravi, Poslovnika Vlade i strateških akata koje je Vlada usvojila. Naime, javna rasprava je uvek obavezna kada je reč o zakonima koji bitno menjaju pravni režim u nekoj oblasti ili koja posebno zanimaju javnost, a ovaj akt sigurno ispunjava oba kriterijuma. Umesto informisanja o svim aspektima ovog zakona neposredno iz nacrta, javnosti su stajale na raspolaganju samo najave predstavnika Vlade. Današnja najava kaže da će se na osnovu ovog zakona graditi stanovi za pripadnike snaga bezbednosti, „po ceni od najviše 500 evra po metru kvadratnom“ i to prvo u Vranju, Kraljevu i Nišu, „gde su već spremne lokacije“, dok se za Beograd čeka „da se konstituiše nova gradska vlast, pa da počnemo razgovore o tome“, prema izjavi ministarke Mihajlović. „U prvoj fazi projekta, u predloženih šest gradova, predviđeno je da se izgradi ukupno 1.578 stanova, i to po 400 stanova u Beogradu i Novom Sadu, 188 u Nišu, 190 u Vranju i po 200 u Kraljevu i Kragujevcu, navodi se u saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.“
Iza svih ovih saopštenja ostalo je nejasno zbog čega je uopšte potrebno da se donosi zakon da bi država gradila stanove za jedan deo svojih službenika. Da li se, drugim rečima, ovaj zakon donosi kako bi se pripadnicima službi bezbednosti dalo neko pravo koje trenutno nemaju, da li je zakon potreban zbog toga što se građevinsko zemljište koristi drugačije nego što bi bilo u opštem režimu ili zbog nečeg trećeg. Najlošije bi bilo ukoliko se poseban zakon donosi kako bi se nabavke radova sprovodile suprotno pravilima opšteg Zakona o javnim nabavkama, kao što je, na primer, činjeno na osnovu „Zakona o podršci građevinskoj industriji“ iz 2010, na čiju smo neustavnost i štetnost ukazivali u doba donošenja i sprovođenja. Na ove rizike i razloge protiv donošenja „lex specialis“ smo ukazali Ministarstvu građevinarstva u dopisu od decembra 2017.
Zakoni koji uvode drugačiji pravni režim samo za jedan slučaj su uvek loša stvar, jer narušavaju jedinstvo pravnog sistema. Ukoliko bi se jedinstvo pravnog sistema narušilo kod javnih nabavki, to bi takođe imalo negativni uticaj na antikorupcijske reforme, ali i evropske integracije uopšte, jer se sistem javnih nabavki prati kroz nekoliko pregovaračkih poglavlja (5, 23, 24, 32...).
