Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji

Datum: 08.01.2019

Medij: Dnevnik     Strana: 13

Rubrika: Vojvodina

Autori: 3. Delić

Teme: Korupcija

Naslov: Renoviraju seoske ambulante

Renoviraju seoske ambulante

Tek 511 miliona dinara planirano je u budžetu Opštine Plandište za ovu godinu, ali je to, ipak, za oko sedam procenata više nego lane. Najveći priliv novca očekuje se da u opštinsku kasu stigne iz transfera viših nivoa vlasti, 195 miliona dinara, i od prihoda poreza na imovinu - 60 miliona dinara.

Uz budžet odbornici su na poslednjem zasedanju u 2018. doneli i odluku o lokalnim komunalnim taksama koje su usklađene sa republičkim taksama. Kako je rečeno prilikom razmatranja ove tačke dnevnog reda, očekuje se da prihod od lokalnih komunalnih taksi donese u budžet milion dinara ove godine.

Skupština je donela izmene Odluke o zaštiti Spomenika prirode „Park dvorca Jagodić", radi usklađivanja sa Zakonom o stanovanju. Odbornici su dali saglasnost na Aneks ugovora o javno-privatnom partnerstvu za rekonstrukciju, racionalizaciju i održavanja javnog osvetljenja u opštini, i ovlastili predsednika opštine da ga potpiše. Skupština opštine je potvrdila potrebu da se obrazuje Lokalni antikorupcijski savet za praćenje primene Lokalnog antikorupcijskog plana. Usvojeni su i programi rada i finansijski planovi ustanova čiji je osnivač Opština i to: Kulturno obrazovnog centra „Vuk Karadžić", Istorijskog arhiva u Beloj Crkvi, Narodne biblioteke, Doma zdravlja „1. Oktobar" i Centra za socijalni rad za 2019. godinu. Prihvaćen je i Program poslovanja JP „Polet“ u ovoj godini, finansijski planovi za sve tri osnovne škole i Predškolsku ustanovu „Srećno detinjstvo". Usvojeni su planovi rada u mesnim zajednicama, Banatski Sokolac, Barice, Velika Greda, Veliki Gaj, Dužine, Jermenovci, Kupinik, Margita, Markovićevo, Miletićevo, MZ Plandište, Stari Leci Hajdučica.

Od Doma zdravlja Plandište očekuje se da funkcioniše bez pomoći lokalne samouprave, s tim da će Opština tražiti ove godine specijalizaciju za dva lekara opšte medicine i nastaviće sa renoviranjem terenskih ambulanti. U Kupiniku su završeni radovi, u Margiti su pri kraju, a slede radovi u Velikom Gaju.

  1. Delić

Besplatan vrtić za treće i četvrto dete

Odbornici su usvojili Odluku o proširenim pravima finansijske podrške porodici sa decom, pa će tako ove godine porodice dobiti po 10.000 dinara za svaku novorođenu bebu. Opština će novcem iz budžeta finansirati i besplatan boravak u vrtiću za treće i četvrto dete. U 2017. na teritoriji opštine Plandište je rođeno 90 beba, a 2018. je bilo manje prinova, samo 64 bebe.

----------------------------------------------------------

Datum: 08.01.2019

Medij: Politika     Strana: 10

Rubrika: Ekonomija

Autori: M. Brakočević

Teme: javne rasprave

Naslov: Zakon o agencijskom zapošljavanju ponovo mora da se doradi

Zakon o agencijskom zapošljavanju ponovo mora da se doradi

Ovaj dokument mogao bi da uđe u skupštinsku proceduru početkom proleća, tvrdi Zoran Ristić, član radne grupe za njegovu izradu

tekst Zakona o agencijskom zapošljavanju kojim je, između ostalog, predviđeno da pred-, uzeće može da zaposli do 10 procenata radnika na „lizing” od ukupnog broja zaposlenih u njemu, a najviše do 30 odsto samo ukoliko poslodavac za to dobije saglasnost Ministarstva za rad, nije dobio pozitivno mišljenje članova Socioekonomskog saveta. Iako nije postignut konsenzus u pogledu sadržine teksta ovog zakona, u Ujedinjenim granskim sindikatima „Nezavisnost” očekuju da će Ministarstvo za rad i zapošljavanje uskoro vratiti zakon na doradu, da bi u najboljem slučaju ovaj dokument mogao da uđe u skupštinsku proceduru do marta, eventualno aprila ove godine. Kako u ime sindikata „Nezavisnost” podseća Zoran Ristić, ujedno i član radne grupe za izradu Zakona o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje, u tekstu zakona došlo je do izmena s kojima se sindikat „Nezavisnost” nije saglasio.

- Promene se odnose na zakonsku primenu, jer je zakon u verziji koja je ušla na javnu raspravu trebalo da se primenjuje u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu. Taj rok u novom tekstu je produžen na devet meseci. U idealnom slučaju, ako nova odredba ostane, možemo da očekujemo da će zakon početi da se primenjuje tek u 2020. godini - ističe Ristić. Članovi Socioekonomskog saveta nisu izdali „zeleno svetlo” za primenu teksta zakona (mišljenje nije obavezujuće), a najviše je bilo sporno to što su promenjene odredbe koje su definisale ograničenja u smislu procenta ljudi koji bi mogli da budu angažovani preko agencija u odnosu na tekst koji je ušao u javnu raspravu o samom nacrtu. - Posle javne rasprave tekst koji je otišao Socioekonomskom savetu na „ruke ” jeste izmenjen i podrazumevao je drugačije odredbe. Pre svega, novim tekstom omogućeno je pravnim licima koja zapošljavaju do 50 radnika da praktično u odnosu na broj zaposlenih angažuju i 100 posto radnika preko agencija. Definisana je i fleksibilnija odredba koja se odnosi na velike subjekte, na takav način da je ograničenje u zapošljavanju na samo 10 procenata svedeno samo na one zaposlene koji su u agenciji zaposleni na određeno vreme. Ako, međutim, agencija zapošljava na neodređeno vreme, onda korisnici usluga agencije mogu da zaposle takve ljude u neograničenom broju i da se oni ne računaju u ograničenje koje je definisano zakonom - napominje Ristić. Dodatni kamen spoticanja odnosi se i na termin „srodni poslovi” u uvodnom delu zakona, gde su definisani osnovni pojmovi, pa i šta se podrazumeva pod srodnim odnosno sličnim poslovima kod poslodavca.

- Uporedni radnik je onaj koji obavlja iste poslove kod poslodavca, i ima istu platu kao i onaj koji je angažovan na istom radnom mestu. U verziji koja je ušla u javnu raspravu bilo je istaknuto da je reč o istim ili sličnim poslovima. Brisanjem termina slični poslovi na insistiranje Američke privrede komore : i Saveta stranih investitora dobili smo tekst u kojem, po meni, ukoliko poslodavac nema iste poslove za radnike onda nema obavezu da traži ni slične poslove za njih. Poslodavac tako može da određuje zaradu za radnika kakvu god poželi, a takva odredba zakona omogućava široku mogućnost poslodavcima da ukidaju pojedine poslove i da iste te poslove obavljaju radnici uposleni preko agencije, a da zaradu ne uređuju u odnosu na srodne poslove koje zaposleni obavljaju u preduzeću, nego po svom nahođenju - podseća član radne grupe za izradu Zakona o radu prekb agencija za privremeno zapošljavanje.

  1. Brakočević

Ni članovi Socioekonomskog saveta nisu izdali „zeleno svetlo” za primenu teksta zakona, a najviše je bilo sporno to što su promenjene odredbe o procentnim ograničenjima za one koji bi mogli biti angažovani preko agencija

----------------------------------------------------------

Datum: 08.01.2019

Medij: Večernje novosti     Strana: 19

Rubrika: Region

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: KRIVIČNA PRIJAVA PROTIV ŠUMARA

KRIVIČNA PRIJAVA PROTIV ŠUMARA

POLICIJA je podnela krivičnu prijavu protiv G. D. (41) iz Pljevalja, zbog postojanja osnovane sumnje da je počinio koruptivno krivično delo zloupotreba službenog položaja. Policija sumnja da je G. D. na taj način oštetio Upravu za šume u iznosu od preko 13.600 evra. - Sumnja se da je G. D., koji je zaposlen kao šumar u Upravi za šume u Pljevljima, tokom 2018. godine, prekoračio granice službenog ovlašćenja i doznačio više stabala lišćara u ukupnoj količini od 85,34 metra kubna i četinara u ukupnoj količini od 69,95 metara kubnih u GJ Bukovica, a koja nisu pritom uneta u knjige doznake i prijema, nego su uprkos tome posečena i odvezena, čime je pričinio štetu Upravi za šume u iznosu od 6.347,42 evra - navode u Upravi policije. M. D.

----------------------------------------------------------

Datum: 06.01.2019

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/205398/Uprkos-obecanjima-ugovor-o-koncesiji-beogradskog-aerodroma-i-dalje-tajna.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Uprkos obećanjima, ugovor o koncesiji beogradskog aerodroma i dalje tajna

Ni devet meseci od potpisivanja ugovora o koncesiji, kojim je francuskoj korporaciji Vansi erports na 25 godina dat beogradski Aerodrom "Nikola Tesla", nisu poznati detalji niti da li se i kako davanje koncesije nad beogradskom vazdušnom lukom formalno tiče niškog Aerodroma "Konstantin Veliki".I pored mnogih obećanja najviših državnih funkcionera da će ugovor sa francuskim Vansijem biti objavljen do kraja 2018, taj dokument je tajna.   Kako piše Insajder, najviši predstavnici vlasti su više puta najavljivali njegovo objavljivanje, a ministar finansija Siniša Mali je u septembru tvrdio da će ugovor biti objavljen do kraja prošle godine, do kada bi koncesionar trebalo da uplati naknadu.   Nakon potpisivanja Ugovora, predsednica Vlade Ana Brnabić je najavila da će ceo ugovor biti objavljen kada bude zatvorena finansijska konstrukcija, a to je, tvrdila je tada, kraj septembra, piše Insajder.   Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je krajem juna rekla da se očekuje da Ugovor bude završen krajem avgusta i da u septembru koncesionar preuzme upravljanje Aerodromom "Nikola Tesla".   Šta se zna?   Javnosti su za sada poznati samo osnovni detalji ovog ugovora koje su najviši zvaničnici više puta izneli, navodi Insajder.   Premijerka Srbije Ana Brnabić je saopštila da je najbolju ponudu za koncesiju na 25 godina za aerodrom "Nikola Tesla" dala francuska korporacija "Vansi erports" (Vinci Airports) i to po sva tri kriterijuma - finansijskom, tehničkom i pravnom.   S detaljima koncesije bio je upoznat i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je tom prilikom rekao da je cena od 501 milion evra viša od prvobitnih očekivanja.    Ono što jeste takođe poznato je da Ugovor o koncesiji na 25 godina obuhvata finansiranje, upravljanje infrastrukturom aerodroma, održavanje, razvoj kroz izgradnju i rekonstrukciju i dalju modernizaciju aerodroma.   Kada se saberu svi elementi iz izjava predstavnika vlasti, očekuje se da Srbija u narednih 25 godina dobije oko 1,5 milijardi evra, s tim da će prvih 501 milion evra biti uplaćeno odmah kao jednokratna koncesiona naknada. Tokom perioda trajanja koncesije predviđeno je plaćanje godišnje koncesione naknade, a najavljuje se ukupno 220 miliona evra tokom 25 godina. Koncesionari su se obavezali i da će tokom istog perioda investirati 732 miliona evra na samom aerodromu.   Šta je nepoznato?   Predstavnici vlasti, međutim, nisu tako transparentni kada se govori o tome čega se koncesijom država odriče. Kako je otkrio Insajder, Grad Beograd se zbog koncesije bez ikakve naknade odrekao parkinga i garaže na Aerodromu Nikola Tesla.    Takođe je javnosti nepoznato da li je i koliko uvećavana imovina beogradskog aerodroma neposredno pre davanja pod koncesiju. Istovremeno, čule su se tvrdnje da će koncesija za beogradski aerodrom ograničavati razvoj ostalih aerodroma u zemlji, a predstavnici vlasti davali su kontradiktorne izjave u vezi sa ovim tvrdnjama.   Jedno od pitanja koje je takođe ostalo bez odgovora je i da li je koncesija zaista najbolji način da se dalje razvija beogradski aerodrom, a odgovor na ovo pitanje mogla bi da da studija koja bi pokazala da li je upravo koncesija najbolji način za postizanje željenog cilja.    Studiju, zajedno sa ostalom dokumentacijom, od nadležnih je tražila Transparentnost Srbija ali im podaci nikada nisu dostavljeni. Upravo zbog nedostavljanja ovih informacija Vladu Srbije Upravnom sudu tužila organizacija Transparentnost Srbije. Autor: Insajder Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

----------------------------------------------------------

Datum: 06.01.2019

Medij: espreso.rs

Link: https://www.espreso.rs/vesti/politika/331859/nela-kuburovic-za-espreso-od-pristine-ne-dobijamo-dovoljno-podataka-zato-ne-napreduje-istraga-o-ubistvu-ivanovica

Autori: @espresors

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: NELA KUBUROVIĆ ZA ESPRESO: Od Prištine ne dobijamo dovoljno podataka zato ne napreduje istraga o ubistvu Ivanovića!

Ministarka Nela Kuburović bila je gost Espreso intervjuaMinistarka pravde Nela Kuburović, bila je gost Espreso intervjua. Sa ministarkom smo pričali o trenutnim poslovima ministarstva, o izmenama i dopunama Krivičnog zakona, o Zakonu o sprečavanju korupcije i uopšte o korupciji u Srbiji, o utiscima sa sednice Saveta bezbednosti UN, o nasilju u porodici, o problemima i izazovima Ministarstva pravde, istrazi ubistva Olivera Ivanovića, o saradnji sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, i mnogim drugim temama. Pogledajte intervju sa ministarkom pravde u videu:   Čime se trenutno ministarstvo pravde bavi? - S obzirom da je kraj godine, trenutno sumiramo rezultate šta je to što smo završili u okviru ove godine, šta treba da radimo tokom sledeće, gledamo naravno projekte koji su započeti i koji treba da se realizuju u narednom periodu. Bez obzira što je kraj godine i dalje vredno radimo, mnoge radne grupe koje trenutno funkcionišu i dalje rade, tako da se pripremaju novi nacrti zakona, i ono što je možda najvažnije, radi se na izradi dva nova strateška dokumenta, nacionalna strategija za reformu pravosuđa s obzirom da je prethodna bila za period od 2013. do 2018. ona je istekla, sumirali smo rezultate šta je to urađeno u okviru pravosuđa za prethodnih pet godina, a radi se i nova revizija akcionog plana za poglavlje 23. To su naše obaveze koje smo preuzeli u procesu evropskih integracija, gledamo sa kojim aktivnostima smo možda zakasnili u prethodnom periodu, koji su nam to novi rokovi koji treba da se ispoštuju, tako da to su velika strateška dokumenta koja će na neki način biti okvirni dokumenti za rad ministarstva pravde se pripremaju i u prvoj polovini 2019. godine treba da budu usvojeni. Tako da je to možda ono najvažnije što radimo, ali takav je resor da se svakodnevno dešavaju razni događaji, silne pritužbe, podnesci što podnose građani, tu je i međunarodna pomoć gde imamo na hiljade podnesaka tokom godine na koje treba da se odgovori. Uvek je radno. foto: Filip Plavčić Najavili ste da bi do kraja godine u skupštinsku proceduru mogle da uđu izu prvoj polomene i dopune Krivičnog zakona, koje imaju za cilj poboljšanje položaja advokata. Šta se dešava sa tim, i u kom smislu poboljšanje položaja? - Na inicijativu Adokatske komore, Ministarstvo pravde je formiralo jednu radnu grupu, nažalost, nesrećan povod je bio rezultat za formiranje radne grupe, ali suština jeste da ministarstvo pravde predsedava radnom grupom gde su predstavnici advokature, ministarstvo unutrašnjih poslova, Republičkog javnog tužilaštva i Vrhovnog kasacionog suda, i jedan od predloga radne grupe je bio da se izmeni i dopuni krivični zakonik predlaganjem novog krivičnog dela, koji će upravo da reguliše položaj advokature, odnosno zaštite advokata u slučaju napada na njih. Tako da smo mi itekako spremni da uvažimo tu inicijativu, nadamo se da će radna grupa u što skorijem roku dostaviti konkretan predlog kako vide da treba da izgleda novi član zakona, i svakako će se naći u proceduri. S obzirom da pominjemo Krivični zakonik, to nije jedina izmena koja treba da nas očekuje, ima niz inicijativa koje su dostavljene ministarstvu pravde da bi se radile izmene i dopune Krivičnog zakonika, i naravno, moram da pomenem Fondaciju Jurić, koja ima inicijativu za uvođenje doživotne kazne zatvora, koju svakako ministarstvo pravde razmatra. Mi smo još i 2015. godine, kada je rađena izmena i dopuna Krivičnog zakonika predložili uvođenje takve kazne, ali u tom trenutku nismo naišli na odobravanje stručne javnosti. Nakon inicijative Fondacije Jurić ponovo se pokrenulo to pitanje, tako da se formira radna grupa koja će se baviti svim inicijativama koje su nam prosleđene. Nije samo u pitanju ova, postoji više inicijativa. Ministarstvo unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade je inicirao i izmenu kaznene politike kada je reč o krivičnom delu sa elementima nasilja, smatra da nije zadovoljavajuća kaznena politika od strane sudova kada je reč o osuđujućim presudama ovim predmetima, tako da treba da se pooštri kaznena politika, naročito kada je reč o višestrukim povratnicima. Ministarstvo zdravlja takođe inicira na izmenama koje se odnose na upotrebu i proizvodnju droge i narkotika, i takođe predlažu pooštravanje kazni, i postoji inicijativa Autonomnog ženskog centra da treba da se izmene i krivično delo koje se odnosi na silovanje, tako da s obzirom na skup inicijativa zahteva se i veliki rad pa će biti formirana radna grupa.  foto: Filip Plavčić Najavili ste da će uskoro biti u proceduri Zakon o sprečavanju korupcije. Je li korupcija na visokom nivou u Srbiji? - Korupcija je svakako rak rana gotovo svake države, pitanje je samo na koji način se određena država bori sa tim da li je uspešna u borbi korupcije ili ne. Ono što Srbija radi i što je cilj Vlade Srbije je pre svega suzbijanje korupcije na svim nivoima, bez obzira da li je reč o visokoj korupciji ili ne. Da postoji volja za tim, potvrđuju i strateški dokumenti, to je bila nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, strategija finansijskih istraga koji su rezultirali nizom novih zakona koji su doneti. Pre svega tu je zakon o nadležnosti državnih organa o suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, izmene i dopune Krivičnog zakonika koje su predvidele uvođenje nekih krivičnih dela sa koruptivnim elementom, naročito u privredi i oni su počeli da se primenjuju 1. marta ove godine. Ono što je bitno je da imamo potpuno novu i sudsku i tužilačku strukturu, da su formirana potpuno nova 4 odeljenja koja se bave isključivo korupcijom. Malo je vremena prošlo do 1. marta do danas da bismo mogli da sumiramo rezultate, ali na osnovu izveštaja koji sada dobijamo, možemo biti zadovoljni jer imamo više od 100 osuđenih lica, koji su osuđeni i na kaznu zatvora, a verujem da ćemo za godinu dana, od trenutka primene zakona imati neku jasniju sliku. U skladu sa tim treba da se donese i novi zakon koji će da reguliše i položaj agencija za borbu protiv korupcije, to je taj preventivni mehanizam delovanja. Ono što je bitno je da je ministarstvo pravde pripremilo nacrt, da smo dobili ekspertizu greko eksperta, s obzirom da i sam nacrt zakona treba da se uskladi sa preporukama tela Saveta Evrope koje se bavi korupcijom i verujem da će i taj zakon početkom godine da se nađe u skupštinskoj proceduri, a u skladu sa svim preventivnim merama koje se odnose na korupciju, u novembru je usvojen i zakon o lobiranju, zakon koji nije do sada postojao u našem pravnom sistemu, i njegova primena počinje tokom sledeće godine.  foto: Filip Plavčić Nedavno ste bili u Njujorku, na sednici Saveta bezbednosti UN povodom šesomesečnog izveštaja o radu Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove. Šta je utisak sednice? - Na svakih šest meseci u Savetu bezbednosti tužilac mehanizma i predsednik mehanizma predstavljaju izveštaj o radu mehanizma, gde se između ostalog i okarakteriše i postupanje Srbije, odnosno u smislu saradnje sa mehanizmom za ratne zločine. Ono što je moj lični utisak je da je ovaj izveštaj pozitivniji bio u odnosu na prethodne izveštaje, da su pohvaljeni dobri rezultati koje je Srbija ostvarila u prethodnom periodu, pre svega i donošenje nacionalne strategije o procesuiranju ratnih zločina, tužilačke strategije za procesuiranje ratnih zločina, radili smo na jačanju kapaciteta tužilaštva za ratne zločine, izabran je dovoljan broj novih zamenika, danas tužilaštvo ima veći broj zamenika od samog osnivanja, povećali smo i broj zaposlenih, tako da je to nešto što je pohvaljeno i na samoj sednici Saveta bezbednosti. Mislim da Srbija ispunjava u potpunosti sve svoje obaveze koje ima prema mehanizmu, ono što je bitno je da je to prilika da mi pozovemo Sekretarijat Saveta bezbednosti da preispita svoju odluku i omogući da srpski državljani koji su osuđeni pred Haškim tribunalom, a izdržavaju kazne zatvora u zemljama Evrope, da im se omogući da ih izdržavaju u Srbiji. Upravo iz razloga što smo na osnovu obraćanja advokata, porodica osuđenih lica ustanovili da nisu dovoljno adekvatni uslovi u kojima izdržavaju kaznu, da je porodicama onemogućeno da ih posećuju češće upravo zbog udaljenosti i vrlo često je problem da nemaju mogućnost komunikacije što nema prevodilaca za srpski jezik, i neki od njih su u teškom zdravstvenom stanju, tako da je to jedan od razloga što smo inicirali ovu  mogućnost da se izdržava u Srbiji. Videćemo šta će Savet bezbednosti odlučiti po ovom pitanju, a svakako je obaveza Srbije da vodi računa o svim državljanima, makar oni bili osuđeni za nateža krivična dela, da im se omogući da imaju adekvatne uslove u zatvorima. foto: Filip Plavčić Kakva je situacija kada je nasilje u porodici u pitanju otkad se primenjuje Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Da li se broj nasilnika smanjio, i da li ima manje slučajeva nego pre donošenja zakona? - To je jedan zakon na koji je ministarstvo pravde itekako ponosno, i mislim da i Vlada može da bude zadovoljna sa rezultatima koji su postignuti. Zakon je počeo da se primenjuje 1. juna 2017. godine, tako da ima sasvim dovoljno vremena da možemo da ocenimo kakvi su rezultati i šta smo postigli na sonovu zakona. Ukoliko gledamo statistiku, veliki je broj nasilja u porodici preispitan. Imali smo skoro 64.000 prijave nasilja, gde su i policija i tužilaštvo i sudovi postupali u konkretnim slučajevima, imamo 24.000 predmeta gde je izrečena hitna mera, što znači da je nasilnik ili udaljen iz stana gde je živeo sa žrtvom, ili je zabranjen prilazak žrtvama. Ono što je bitno je da prvi put imamo specijalizovane policijske službenike, sudije i tužioce koji postupaju po ovim krivičnim delima, da je veliki deo njih prošao obuku, nekih 1.500 lica, ta obuka je kontinuirana, svaki policajac koji dolazi u kontakt sa žrtvom je prošao obuku, što poboljšava kvalitet žaštite, i ono što je najvažnije je da postoje grupe za koordinaciju kojom rukovodi  tužilac. U tim grupama su i predstavnici centara za socijalni rad, predstavnici policije koji imaju obavezu da se sastaju najmanje dva puta mesečno, i za svaku žrtvu da se izradi individualni plan zaštite. U zavisnosti od svakog konkretnog predmeta koordinaciona grupa poziva psihologa, zdravstvenog radnika, predstavnika Nacionalne službe za zapošljavanje, ukoliko postoji mogućnost da se i žrtva ekonomski osnaži i zaposli, izrađuje se plan zaštite sa konkretnim aktivnostima u kojim rokovima te mere treba da se sprovedu, prati se realizacija tog plana i povećava se odgovornost svakog onog ko postupa u tom predmetu, jer može da se utvrdi da li ispunio svoju obavezu ili ne. foto: Filip Plavčić Koji su najveći problemi ministarstva pravde, sa čim se najviše borite? - Ne bih rekla da imamo probleme, imamo možda izazove. Najveći izazovi su svakako ispunjavanje naših obaveza iz akcionog plana iz poglavlja 23. To je jedno veliko poglavlje sa najvećim brojem aktivnosti, više od stotinu aktivnosti koje treba da ispunite, više od 50 institucija je uključeno u sprovođenje naših obaveza. Ministarstvo koordinira, ali je vrlo teško da nekom drugom nametnete šta treba da radi, naročito ako nije u okviru vašeg resora, tako da  je to izazov - koordinirati jednu harmonizaciju odnosa i pokušati da sve to ispunite na vreme. Nekad ne stignemo, ne uvek svojom krivicom, i upravo je to razlog zašto se radi revizija akcionog plana, da se predvide novi realni rokovi, kada neke obaveze možemo da ispunimo i svakako, najveći izazov koji nas sve čega početkom sledeće godine je javna debata u Skupštini o izmenama i dopunama Ustava, koje se odnose na organizaciju sudske vlasti, na položaj tužilaštava, a sve u cilju jačanja nezavisnosti sudstva, u cilju jačanja njihove efikasnosti, ali i jačanju odgovornosti, kako bi sami građani bili zadovoljni, i kako bi imali kvalitetniju pravdu. foto: Filip Plavčić Dokle se stiglo sa istragom oko ubistva Olivera Ivanovića? - Nažalost, od strane Prištine srpski organi ne dobijaju dovoljno podataka. Tužilaštvo za organizovani kriminal i dalje sprovodi odgovarajuće istražne radnje. Pokušali smo od Prištine da dobijemo određene dokaze kako bismo mogli dalje da nastavimo sa sprovođenjem istrage, međutim, iako postoji dvostrana saradnja, odnosno zahtevi za međusobnu pomoć, još nismo dobili odgovore na zamolnice koje su poslate tokom januara i februara ove godine. Za razliku od tužilaštva za organizovani kriminal, koji je odgovorio na sve zahteve koji su došli sa strane Prištine. Tokom ove godine bilo je 8 zahteva na pravnu saradnju, i svaki taj zahtev sadrži u sebi niz zahteva. Jedan od njih je sadržao 15 zahteva na koje je trebalo odgovoriti, saslušati određena lica, pribaviti određene dokaze. Tužilaštvo je postupalo po svim zahtevima, dostavilo odgovore, a nedostatak komunikacije sa Prištinom je verovatno razlog zašto ne može da se napreduje u istrazi. Kakvu saradnju imate sa predsednikom Vučićem, je l dobijate neke savete od njega? - Naravno da saradnja postoji i kao predsednikom države i predsednikom stranke, čiji sam ja član. Predsednik je uvek na raspolaganju da vam da savet ukoliko to od njega tražite. Češća komunikacija je naravno bila dok je bio na mestu predsednika Vlade, gde je to bilo i na dnevnom nivou. Danas je to ređe, ali svakako, kada je reč o strateškim ciljevima koji treba da se ispunjavaju, predsednik je taj koji utvrđuje politiku, a ministri su tu da donose određene mere kako bi sve to realizovali.  Da li je neki od vaših prethodnika uradio nešto dobro? - Dok je ministarstvo pravde vodio Nikola Selaković je ostvarilo dobre rezultate za te četiri godine, i nakon toga smo mi nastavili kontinuitet, s obzirom da su gotovo isti saradnici ostali, nisu bile velike kadrovske promene. Od 2012. mislim da postoji jedan kontinuitet u radu ministarsta pravde. Svi imamo isti cilj, isti zadatak, a to je unapređenje efikasnosti pravosuđa, da, pre svega, građani budu zadovoljniji i radom sudova i radom tužilaštva, i ono što je bitnije da sami tužioci i sudije budu zadovoljni uslovima u kojima rade, kao i zaposleni. Ono na šta možemo da budemo ponosni je svakako unapređenje infrastrukture koja je započeta upravo u vreme Nikole Selakovića, gde smo nakon više od 20 godina imali otvaranje potpuno novih sudskih zgrada, sa takvom praksom smo nastavili i prethodne dve godine, a i u ovoj godini je bilo dosta projekata, otvaranje nove zgrade Prekršajnog suda u Pančevu, započinjanje najvećeg infrastrukturnog projekta, a to je izgradnja Palate pravde u Kragujevcu, u toku su radovi na rekonstrukciji Palate pravde u Beogradu. Ja sam sigurna da ćemo to završiti tokom sledeće godine i tome se radujemo u 2019. godini. foto: Filip Plavčić Predsednik Vučić stalno kritikuje odabir sudija u vreme Demokratske stranke, tvrdeći da su u pitanju "žuti kadrovi". Kako vi gledate na to? - Reforma koja je sprovedena krajem 2009. godine svakako je ocenjena kao neuspešna. Ne samo od strane onih koji su bili u samom pravosuđu, već je to nešto što je potvrđeno odgovarajućim odlukama, pre svega odlukama Ustavnog suda koji je poništio sve odluke, i odluke i Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca koji se odnosio na takozvani reizbor sudija, kada je više od 800 sudija ostalo bez posla, koji su razrešeni, više od 100 tužilaca. Samim tim prouzrokovane su mnoge posledice, pre svega velike štete su nastale prilikom njihovog ponovnog integrisanja u sistem, brojne tužbe koje su usledile za naknadu štete, koje su u nekoliko milijardi koje smo nakon toga morali da isplaćujemo, i svakako će ostati jedna mrlja na srpsko pravosuđe, da ste bez ikakvog kriterijuma vršili izbor novih sudija, i bez ikakvog kriterijuma sudije koje su tada bile u sistemu razrešavali i ostavljali bez posla. U poslednje vreme sve je češća praksa da apelacioni sud obara razne presude. O čemu se tu radi? - Ne bih rekla da je u posednje vreme češća praksa. To je nadležnost Apelacionog suda da po žalbi odluči da li je prvostepeni sud doneo odluku u skladu sa zakonom ili ne. Neki predmeti su medijski interesantni gde Apelacioni sud po žalbi ukida tu presudu, ali, s obzirom da je pravosuđe nezavisno, ne bih komentarisala. Apelacioni sud ne može u nedogled da vrši ukidanje. Drugi put ukoliko se predmet nađe pred Apelacionim sudom, moraće da donese konačnu odluku, ali ono što je bitno je da pokušamo da ti sporovi traju što kraće, bez obzira da li ima žalbe ili ne, bitno je da on bude završen u razumnom roku. Da nemamo ni tužbe za suđenje gde opet Republika Srbija plaća velike odštete, a pre svega, da imamo i što manji broj predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava. foto: Filip Plavčić Ko je najozbijlniji političar u opoziciji? - Ne bih rekla da opozicija uopšte ima ozbiljnog političara! Sećate li se dobro prvog susreta sa Aleksandrom Vučićem? Kada je to bilo, kakvi su vam bili utisci tada, a šta se promenilo do danas? - Naravno da se sećam, to je bilo priliko poziva da postanem član Vlade Republike Srbije, kada sam pozvana da budem ministar pravde, tako da teško da možete da zaboravite taj momenat koji vam promeni život. U svakom slučaju ništa se nije promenilo, suština je da sam predsednika bolje upoznala i da jedno uvažavanje i poštovanje sa moje strane ima i da je osoba od velikog autoriteta od koje možete svaki dan nešto novo da naučite. Bonus video: Irena Vujović o promenama u SNS i odnosu sa Aleksandrom Vučićem  

----------------------------------------------------------

Datum: 06.01.2019

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/drzava-i-mediji/transparentnost-srbija-novi-nacrt-zakona-ukida-pravo-na-pristup-informacijama-o-drzavnim-preduzecima/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost Srbija: Novi nacrt zakona ukida pravo na pristup informacijama o državnim preduzećima

Ta organizacija navodi da taj Zakon ne bi smeo da se menja "sve dok iz Nacrta ne budu uklonjene norme kojima se umanjuje dostignuti nivo prava", kao i da ostale norme treba poboljšati na osnovu predloga međunarodnih stručnjaka, civilnog društva i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji nisu uvaženi u novom nacrtu zakona."Propuštena je prilika da se poboljšaju i druge norme, na primer u vezi sa izborom i razrešenjem Poverenika, a sistem za izvršenje njegovih rešenja nije dovoljno delotvoran i usklađen sa ostatkom pravnog poretka", navodi se u saopštenju.Transparentnost Srbija navodi i da je decembarski Nacrt je u odnosu na martovski pogoršan time što je Narodna banka Srbije uz, kako su ocenili, neutemeljeno obrazloženje izuzeta iz nadležnosti Poverenika. "Nezadovoljnim tražiocima informacija od ovog organa bi tako preostala samo mogućnost vođenja upravnog spora, odnosno jedan umesto dva pravna leka", dodaje se u saopštenju.Kao dobre strane najnovijeg nacrta tog zakona, Transparentnost navodi da više nema mogućnosti da organi vlasti, umesto da izvrše rešenje Poverenika, pokrenu upravni spor, kao i da su precizirane norma u vezi sa novouvedenom kategorijom organa vlasti - pravnim licima i preduzetnicima kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja."Inače ovaj, kao i prethodni nacrt, donosi neka poboljšanja u odnosu na postojeći tekst Zakona, naročito u vezi sa proaktivnim objavljivanjem informacija u Informatorima o radu, koji će biti obavezni za sve organe vlasti i koji će biti objavljeni u mašinski čitljivom obliku", dodaje se u saopštenju.autor: MIM izvor: Beta    

----------------------------------------------------------

Datum: 06.01.2019

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/fizicari-beze-od-bahate-direktorke-dok-ona-trosi-milione-na-automobile-i-stilski/wc05wf8

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: FIZIČARI "BEŽE" OD BAHATE DIREKTORKE Dok ona troši milione na automobile i stilski nameštaj, NAUČNICI BEZ PARA ZA ISTRAŽIVANJA

Laboratorija za atomsku fiziku (LAF) podnela je Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja molbu za odvajanje od Instituta za nuklearne nauke Vinča, saznaje "Blic".U prilog tome da se situacija u Naučnom institutu Vinča ne smiruje od kada je na mesto direktorke postavljena Milica Marčeta Kaninski, koja je prvo podigla plate svom mužu, njegovom bratu i sestri, ali potom potrošila milione na luksuzne automobile, stilski nameštaj i "reklamni materijal", govori i molba za razmatranje i odvajanje koju su Ministarstvu nauke podneli zaposleni u LAF.U podnesku, u koji je "Blic" imao uvid, oni su tražili administrativno i finansijsko odvajanje Laboratorije od instituta jer je, kako su naglasili, naučno-istraživački rad u LAF "ugrožen do krajnjih granica".Zbog "nemogućnosti raspolaganja sredstvima dobijenim za potrebe naučno-istraživačkog rada, a koja se troše nenamenski na donacije, reprezentaciju i beskrajno sređivanje upravne zgrade Instituta", zaposleni u LAF predložili su resornom Ministarstvu formiranje nove firme - Instituta za kompleksne sisteme Vinča (IKSV)."Zbog potpunog neslaganja sa vizijom bahatog rukovodstva INN Vinča, koje koristi istraživače Instituta i naučnu infrastrukturu kao paravan za (polu)privatne poslove i zbog preplaćene, a krajnje nesposobne administracije Instituta i blokiranih sredstava javnih nabavki, praktično je onemogućen prijem i usavršavanje mladih istraživača", stoji u zahtevu upućenom Ministarstvu.Kako "Blic" saznaje, na petoj sednici Naučnog kolegijuma LAF, održanoj 3. decembra 2018, doneta je odluka o započinjanju procedure za odvajanje ove laboratorije. Zbog, kako su objasnili, stvaranja otežanih okolnosti za bavljenje naučnim radom, aktivnostima rukovodstva Instituta, zaposleni naučnici u LAF (33 doktora nauka, od kojih je njih 12 doktoriralo u poslednjih pet godina i osam doktoranada) procenili su da bi ostanak laboratorije u tako organizovanom Institutu doveo do daljeg urušavanja naučne infrastrukture."Osnovni cilj koji želimo postići jeste unapređenje naučnog rada u oblasti kompleksnih sistema i dobijanje mogućnosti za realizaciju svih naučnih aktivnosti koje su dosadašnjom organizacijom Instituta blokirane", stoji u objašnjenju ove laboratorije.Ukoliko Ministarstvo prosvete odobri osnivanje novog instituta, on će biti orijentisan na teorijski i eksperimentalni naučni rad. U trenutku kada je podnesen predlog za osnivanje IKSV, Laboratorija okuplja 10 naučnika u zvanju naučnih savetnika, pet viših naučnih saradnika, 12 naučnih saradnika i 14 naučnika u istraživačkim zvanjima okupljenih oko više istraživačkih tema.Podsetimo, nezadovoljstvo zaposlenih, kao i problemi u radu Instituta počeli su onog momenta kada je na mesto direktora postavljena Milica Marčeta Kaninski. Zahvaljujući uzbunjivačima otkriveno je da je direktorka svom suprugu Slavku Kariću namestila platu od 270.000 dinara. Pored "novčanog nagrađivanja supruga", Marčeta Kaninski je povećala plate i bratu i sestri svog muža, koji takođe rade u Institutu, kao i drugim zaposlenim u administraciji. Bahata direktorka okružila se sa čak pet pomoćnika, što je, prema rečima ljudi upoznatih sa načinom rada ovog Instituta, nešto što se nije dogodilo poslednjih 70 godina (do sada je Vinča imala generalnog direktora i jednog, najviše dva pomoćnika).Od direktorke Marčete Kaninski nismo dobili odgovore na pitanja postavljena u vezi sa nenamenskim trošenjem novca Instituta i zahtevom dela naučnika za odvajanje od "Vinče".Nameštaj od goveđe kože i jedna torba za plažuDirektorka Marčeta Kaninski potrošila je, kako smo pisali juče, šest miliona dinara na porudžbinu torbe za plažu, rukavica od ovčje kože, pamučnog peškira i ostalog "reklamnog materijala". Direktorka je tokom minule godine potrošila i nekoliko desetina miliona dinara na vozni park, ali i još dva miliona dinara za skupoceni stilski nameštaj, mahom od "crne goveđe kože", kojim je oplemenila njoj najbitnije prostorije u Institutu.          

----------------------------------------------------------

Datum: 06.01.2019

Medij: pcpress.rs

Link: https://pcpress.rs/obustavljena-it-prekvalifikacija-nezaposlenih/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Obustavljena IT prekvalifikacija nezaposlenih

Odluka o obustavi IT prekvalifikacija nezaposlenih prošla je nezapaženo, te je jedini dokaz dokument koji je izdala Nacionalna služba za zapošljavanje.Odluka o obustavi postupka IT prekvalifikacija nezaposlenih prošla je nezapaženo tokom novogodišnjih i božićnih praznika, te je jedini dokaz o najavljenom koraku dokument koji je 28. decembra 2018. godine izdala Nacionalna služba za zapošljavanje.Prema pomenutom dokumentu najavljeno je obustavljanje IT obuka za nezaposlene koje uključuju:1. Obuku za Java programiranje za 75 lica na lokaciji Beograd,2. Obuku za softversko testiranje sa osnovama programiranja za 75 lica na lokaciji Beograd,3. Obuku za Front-End Web programiranje (Javascript, HTML, CSS, jQuery, AJAX, SEO…) za 75 lica na lokaciji Beograd,4. Obuku za sistem administratora sa Microsoft sertifikatom (MCSA) za 45 lica na lokaciji Beograd,5. Obuku za Front-End Web programiranje (Javascript, HTML, CSS, jQuery, AJAX, SEO…) za 15 lica na lokaciji Kikinda,6. Obuku za softversko testiranje sa osnovama programiranja za 45 lica na lokaciji Niš,7. Obuku za Front-End Web programiranje (Javascript, HTML, CSS, jQuery, AJAX, SEO…) za 45 lica na lokaciji Niš,8. Obuku za sistem administratora sa Microsoft sertifikatom (MCSA) za 45 lica na lokaciji Niš,9. Obuku za Java programiranje za 50 lica na lokaciji Novi Sad,10. Obuku za sistem administratora sa Microsoft sertifikatom (MCSA) za 45 lica na lokaciji Novi Sad,11. Obuku za softversko testiranje sa osnovama programiranja za 45 lica na lokaciji Novi Sad,12. Obuku za Front-End Web programiranje (Javascript, HTML, CSS, jQuery, AJAX, SEO…) za 60 lica na lokaciji Novi Sad,13. Obuku za Front-End Web programiranje (Javascript, HTML, CSS, jQuery, AJAX, SEO…) za 10 lica na lokaciji Sombor,14. Obuku za PHP programiranje za 15 lica na lokaciji Užice,15. Obuku za Front-End Web programiranje (Javascript, HTML, CSS, jQuery, AJAX, SEO…) za 10 lica na lokaciji Zrenjanin,16. Obuku za Java programiranje za 15 lica na lokaciji Sremska Mitrovica,17. Obuku za Java programiranje za 15 lica na lokaciji Vranje,18. Obuku za softversko testiranje sa osnovama programiranja za 30 lica na lokaciji Kragujevac,19. Obuku za Front-End Web programiranje (Javascript, HTML, CSS, jQuery, AJAX, SEO…) za 30 lica na lokaciji Kragujevac,20. Obuku za sistem administratora sa Microsoft sertifikatom (MCSA) za 15 lica na lokaciji Kragujevac,21. Obuku za Front-End Web programiranje (Javascript, HTML, CSS, jQuery, AJAX, SEO…) za 15 lica na lokaciji KruševacU dokumentu se kao obrazloženje za ovakav korak navode rezultati analize zapošljavanja 698 polaznika iz prethodnog kruga prekvalifikacija, koja je izvršena od strane članova Komisije u predmetnom postupku javne nabavke, nakon kojih se došlo do zaključka da je neophodno da se obustavi postupak prekvalifikacije nezaposlenih u IT sektor, a zbog "nižeg nivoa zapošljavanja junior programera".Naime, nakon analiza, koje su obavljene četiri meseca nakon završetka svih obuka u drugoj fazi prekvalifikacija, utvrđeno je da je od 698 polaznika posao pronašlo 119 onih koji su uspešno završili obuke, što je 17% od ukupnog broja, pa je telo koje je sprovelo analize došlo do zaključka da taj procenat ne ispunjava očekivane rezultate.Na sajtu itobuke.rs još uvek nema zvaničnog saopštenja o gašenju programa za prekvalifikacije, te u okviru objavljenih rezultata analiza o zapošljavanju polaznika stoji da se očekuje "dodatno zapošljavanje" u narednih nekoliko meseci. Zvanični dokument o ukidanju IT prekvalifikacija možete videti na ovom linku.                            

----------------------------------------------------------