Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji

Datum: 28.01.2019

Medij: 24 Sata     Strana: 7

Rubrika: Beograd

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Grad raspisao javni tender za izradu plana generalne regulacije šinskih sistema

Grad raspisao javni tender za izradu plana generalne regulacije šinskih sistema

Grad BeoGrad raspisao je javnu nabavku za izradu plana generalne regulacije šinskih sistema sa elementima detaljne razrade za prvu fazu linije metroa. Ova vrsta javnog prelaza trebalo bi u dogledno vreme u značajnoj meri da rastereti drumski saobraćaj u glavnom gradu.

Sudeći prema skici za topografsko snimanje koja je priložena uz tehničku dokumentacija železničke stanice, beogradski metro kretaće se od Makiša na području Gradske opštine Čukarica, pored Sajma, pa dalje Savskom do Beograda na vodi i Savskog trga do Mirijeva, naselja na teritoriji gradske opštine Zvezdara.

Kompanija koja bude dobila posao na raspisanom javnom tenderu imaće obavezu da uradi geodetsko snimanje, kao i da izradi digitalni topografski plan.

Prema trenutnom planu, prva linija će voziti od Makiša kod Železnika, kroz Žarkovo, Bele vode, Trgovačku i Požešku ulicu, pored Ade Ciganlije, Mosta na Adi, Sajma, Beograda na vodi, Savskog trga, Trga republike, kroz Francusku ulicu, Dunav stanicu, Pančevački most, Višnjičku, Salvadora Aljendea do naselja Mirijevo gde bi trebalo da bude poslednja stanica metroa.

Početak gradnje podzemne železnice najavljen je za 2020. godinu. Beogradski metro će, kada bude izgrađen, veoma ličiti na onaj kakav ima Prag.

- Praški metro je veoma sličan onome što mi želimo da napravimo u Beogradu. Prag ima 1,3 miliona stanovnika i metro sa tri linije i zaista kada budemo imali metro u Beogradu, on će veoma ličiti na metro kakav postoji u Pragu - rekao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić u oktobru prošle godine, tokom posete Centru za upravljanje metroom u Pragu.

On je tada naveo da je u Centru za upravljanje metroom imao priliku da sazna kako funkcioniše praški metro i koji su najvažniji izazovi sa kojima se oni suočavaju.

- Ono što građani Beograda treba da znaju, trenutno smo u fazi izrade prefizibiliti studije koju radi francuska kompanija “Ežis” i ona treba da bude gotova 10. februara. Zatim krećemo u izradu fizibiliti studije s glavnim projektom i projektom za izvođenje kako bismo mogli da obezbedimo finansiranje i počnemo sa izgradnjom metroa - pojasnio je Vesić.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.01.2019

Medij: Alo     Strana: 1,4

Rubrika: Politika

Autori: V. Papović - V. Nestorović

Teme: Korupcija

Naslov: MILU SAM DAO MILIONE, ALI ĆU GA SMESTITI U ZATVOR!

MILU SAM DAO MILIONE, ALI ĆU GA SMESTITI U ZATVOR!

Pišu: V. Papović V. Nestorović Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Letovanje u Dubaiju, vile od 10 miliona evra, koverte... Nakon što je Podgorica raspisala poternicu za Duškom Kneževićem, poznatim biznismenom i predsednikom „Atlas grupe“, koji se trenutno nalazi u Londonu, on je počeo da iznosi u javnost prljav veš Mila Đukanovića, odnosno detalje o korupciji i nelegalnim radnjama u koje je bio upetljan aktuelni predsednik Crne Gore. U ekskluzivnom intervjuu za „Alo!“ Knežević navodi da nije bio iznenađen kada je Podgorica raspisala poternicu za njim. To je bilo jasno još od 2014, kada su počeli napadi na mene putem medija. Motiv je jasan simulirati pravnu državu, u kojoj niko nije pošteđen, pa ni ja, a u stvari oteti vrednu imovinu koju je „Atlas grupa“ sticala u poslednjih 30 godina, među kojom su najatraktivnije lokacije na Crnogorskom primorju. Takođe je cilj preuzeti unosne poslove „Atlas grupe“ i preneti ih prvoj familiji preko lica i firmi koje oni kontrolišu. Da li mislite da je optužnica u stvari osveta Mila Đukanovića jer više niste hteli da ga finansirate? Ovo je pre svega čist politički progon. Kao i svi biznismeni, ja sam morao da ga finansiram da bih mogao da poslujem. Problem je što nisam hteo baš sve da slušam, kao, na primer, da na moje ime bude upisana Đukanovićeva vila u ekskluzivnom naselju u Podgorici, koja ima 2.000 kvadrata i vredi preko 10 miliona evra. Da li ste tokom prethodnih godina morali da plaćate reket DPSu, odnosno Đukanoviću da biste mogli da poslujete u Crnoj Gori? To je pravilo koje je tipično za sve diktatorske režime. Crna Gora nije izuzetak. Koliko novca ste ukupno izdvojili na ime donacija DPSu, a koliko za Đukanovića? Reč je o milionima. Ogromne su svote u pitanju, tolike da sam mogao da pokrenem desetine velikih projekata i otvorim stotine radnih mesta. U jednom mediju su se pre nekoliko dana pojavili računi na kojima se, navodno, vidi da ste Đukanoviću platili i odmor u Dubaiju. Da li je to tačno i da li ste u još nekim prilikama finansirali njegova letovanja i gde? To u Dubaiju je samo kap u moru. Platio sam mu boravak u Dubaiju i ja sam ga odveo tamo da bih ga spojio sa kraljevskom porodicom. Želeo sam da ga povežem sa uticajnim ljudima i investitorima kako bi ulagali u Crnu Goru. Moj jedini cilj je bio da oni koji imaju novac ulažu kod nas jer se o takve poslovne ljude otimaju svi. Smatrao sam da je važno da imaju poznanstvo i sa najvažnijim političkim figurama u Crnoj Gori. Međutim, problem je što Đukanović najviše želi za sebe. Mnogi Đukanovića vide kao doživotnog vladara Crne Gore. Najavili ste da ćete u narednom periodu izneti činjenice koje dokazuju sve njegove nezakonite radnje. Mogu li ga ti dokazi poslati iza rešetaka? Kada sve što je radio bude javno, a ja ću se potruditi da bude, on nema gde, osim u zatvor. Jedino ako pre toga ne utekne iz Crne Gore. On je čovek koji je, da je svoj potencijal koristio za razvoj društva, mogao doprineti da svi u Crnoj Gori budu bogati. Ni njemu ništa ne bi falilo. Međutim, njegov problem je nenormalna pohlepa, koju više ne ume ni da sakrije. Ta pohlepa je mnoge koštala, previše ljudi je zbog nje platilo i ona će ga na kraju uništiti. Zbog nje je krenuo i na mene, a meni nije preostalo ništa drugo nego da se odbranim. Zato će on i članovi njegove kriminalne hobotnice, koji sada love mene, uskoro biti lovina. Kome ste još u DPSu morali da plaćate reket? Svi su oni bili Đukanovićevi kuriri. Neki su uzimali i samo za sebe, a njihova imena će znati svi kada dođe vreme. Trenutno ste u Londonu, plašite li se za svoju bezbednost? Znam sa kim imam posla i zato ništa ne prepuštam slučaju. Po prirodi nisam plašljiv. Oni su uplašeni i biće sve više. Mislim da je on prestravljen i da je svestan da mu dolazi kraj. „Mila sam upoznao na aerodromu“ Sećate li se prvog susreta sa Đukanovićem? Kako su uopšte počeli vaša saradnja i prijateljstvo? Naše prijateljstvo datira iz devedesetih, kada nas je upoznao moj kum Branko Perović. Prvi put smo se sreli na beogradskom aerodromu. Bio je u farmerkama, džemperu i nosio je braon kožnu torbu. Ja sam bio u međunarodnoj trgovini, bankarstvu i finansijama već dugo, a njemu je trebao neko ko poznaje ekonomiju i ima međunarodne kontakte. Za takve poslove nije mogao da se osloni na svoje tajkune, koji su se obogatili na švercu i ko zna na čemu još. „Naravno da ću se vratiti u Crnu Goru“ Da li planirate povratak u Crnu Goru jednog dana, nakon pada optužnice ili odlaska Mila Đukanovića s vlasti? Naravno. Crna Gora je moja zemlja, tu sam rođen, tu su moji saradnici i preko 1.000 zaposlenih u sistemu „Atlas grupe“, tu su moji poslovni partneri i prijatelji, tu je na desetine hiljada klijenata i deponenata Atlas i IBM banke. Sve pare koje je hobotnica uzela klijentima, deponentima i stranim partnerima hoću da im vratim. To mi je najvažniji zadatak, hoću da sačuvam obraz kod naroda

----------------------------------------------------------

Datum: 28.01.2019

Medij: Blic     Strana: 4

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Protesti će trajati jer ima razloga za protestovanje

Protesti će trajati jer ima razloga za protestovanje

Predsednik DSS Miloš Jovanović smatra da je hapšenje funkcionera SNS i predsednika opštine Grocka Dragoljuba Simonovića, osumnjičenog za podstrekivanje paljenja kuće novinara Milana Jovanovića iz Vrčina, urađeno pod pritiskom i da bi se smekšala situacija nastala s protestima. Ne veruje u volju vlasti da se zaista obračuna s kriminalom i korupcijom. Predsednik DSS je, komentarišući proteste, rekao da je bio dva puta i da će protesti trajati, jer je situacija takva da ima razloga da traju. Protesti su legitimni, a pre mesec i po dana dali smo sugestiju, prijateljsku, u pismu SZS, da mislimo da je dobro da se ispostave precizni ciljevi i zahtevi, navodi gost Novog dana. Najdelotvornije je da se sastavi spisak oko kog se svi slažemo, voleli bismo da je stvar čistija i da se stvari oko kojih se opozicija slaže potenciraju, dodao je.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.01.2019

Medij: Danas     Strana: 8

Rubrika: Društvo

Autori: K. Živanović

Teme: Korupcija

Naslov: Simonović negirao krivicu

Predsednik opštine Grocka saslušan zbog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića

Simonović

negirao krivicu

BEOGRAD // Predsednik opštine Grocka i visoki funkcioner SNS-a Dragoljub Simonović saslušan je juče u Drugom osnovnom tužilaštvu u Beogradu. On je negirao da je po njegovom nalogu 12. decembra podmetnut požar na imovini Milana Jovanovića, novinara portala Žig info.

Nakon saslušanja, tužilaštvo je predložilo sudu da mu odredi pritvor kako ne bi uticao na svedoke, kao i da ne bi ponovio krivično delo, saopšteno je iz Tužilaštva. U saopštenju se dodaje da

je Simonović izneo odbranu i negirao izvršenje krivičnog dela. On se sumnjiči za krivično delo „izazivanje opšte opasnosti u podstrekavanju“.

Advokatica Milana Jovanovića, Ana Matić Alimpijević, kaže za Danas da je sumnja pod kojom je uhašen Dragoljub Simonović potpuno neprihvatljiva.

- Od početka tvrdimo da je on glavni osumnjičeni za pokušaj ubistva, a ne izazivanje opšte opasnosti ističe Matić Alimpijević. Kuća novinaraŽiginfojezapaJjena 12. decembra prošle godine uz pomoć dva Molotovljeva koktela. Na Jovanovićeva ulazna vrata je pucano, a novinar i

njegova supruga su uspeli da se spasu tako što su pobegli kroz prozor.

-Poredsvihdokaza koje smo podneli, imamo i nove koje ćemo dostaviti tužilaštvu a koje dokazuju tezu da su izvršioci zločina pokušali da ubiju Jovanovića, a ne samo da mu zapale auto i kuću. Neshva-

tljivo je da se Simonović tereti za podstrekivanje paljenja - kaže Matić Alimpijević.

Predsednik opštine Grocka uhapšen je 25. januara 2019, a povodom njegovog hapšenja predsednik Srbije Aleksandar Vučić sazvao je vanrednu konferenciju za novinare, navodeći da se Simonović sumnjiči kao nalogodavac paljenja automobila, a ne zbog pokušaja ubistva.

Od momenta kada mu je zapaljena kuća, Milan J ovanović j e kao glavnog nalogodavca optužio Dragoljuba Simonovića, zbog, kako je naveo, niza kritičkih tekstova o finansijskim malverzacijama, korupciji i zloupotrebama službenog položaja predsednika opštine, ne samo dok je bio na toj poziciji već i u vreme kada je bio direktor Železnica Srbije. Izvršioci napada su uhapšeni, a jedna od njih je pre mesec dana sklopila sporazum sa tužilaštvom dobivši šest meseci kućnog pritvora, popularnu nanogicu i novčanu kaznu od 50.000 dinara. K. Živanović

  1. Živanović

> Imamo nove

dokaze koje ćemo dostaviti tužilaštvu a koji dokazuju tezu da su izvršioci zločina pokušali da ubiju Jovanovića, a ne samo da mu zapale auto i kuću, kaže advokatica Matić Alimpijević

Iz' itiv - Pravda zadovoljena

Milan Jovanović je godinama dobijao pretnje, podnosio krivične prijave i pokretao postupke protiv Simonovića zbog niza krivičnih radnji, ali su nadležni organi i državne institucije ostali nemi. Novinar je izjavio da je pravda zadovoljena hapšenjem Simonovića i izrazio nadu da će tužilaštvo i sudski organi ovaj proces izgurati do kraja.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.01.2019

Medij: Danas     Strana: 2

Rubrika: Biznis

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Reč tajkuna

REC

TAJKUNA

Rejting države je - smeće

Državnatelekomunikaciona kompanija Telekom Srbija nije mogla da kupi Telekom Albanija i tako uđe na to tržište. Albanski politički krugovi sugerisali su srpskom Telekomu da nije dobrodošao jer bi njegovo uključivanje na tržište te zemlje moglo izazvati reakcije s negativnim posledicama na samu kompaniju. Istovremeno, albanski zvaničnici potvrdili su da su srpske privatne investicije dobrodošle i važne za Albaniju.

Taj stav vrlo brzo je i potvrđen. U isto vreme kad jeTelekom odbijen, na albansko tržište ušle su moje kolege Ranko Sočanac i Nebojša Šaponjić iz kompanije NEL.T. Oni su, u nameri da šire poslovanje u regionu, kupili kompaniju All Balkans Corporation izTirane.

Albanija je samojedan primer kako se uspešno srpski biznismeni pozicioniraju u regionu. Sličnih, svežih primera ima još.

Pre neki dan kolega Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe, najavio je da će deo od 500 miliona evra namenjenih investicijama u narednih petgodina uložiti u regionalno širenjesvojih biznisa (agrar, turizam i bankarstvo). On se, inače, već pozicionirao kao ozbiljan ulagač u turizam i bankarstvo u Sloveniji i Hrvatskoj.

I Delta holding Miroslava Miškovića, najaviojeda ćedeo od 600 miliona svojih investicija uložiti u širenje biznisa (šoping molovi, hoteli) u regionu. Mišković je, takođe, investirao u Sloveniji, Bugarskoj, Republici Srpskoj...

Albanija, Slovenija, Hrvatska, Republika Srpska (BiH), Makedonija, Bugarska... države su u regionu koje bez zadrške i omraze prihvataju kapital srpskih poslovnih Ijudi.

To što Mišković, Kostić, Šaponjić i Sočanac uspevaju da razviju svoje biznise u zemljama regiona pokazuje da su srpski biznismeni ipak uspeli da skinu prizmu„srpskog kapitala" što je donedavno imalo negativnu konotaciju i steknu status poželjnih investitora.

Na državu Srbiju i državne firme iz Srbije kao investitore, međutim, i dalje se ne gleda blagonaklono u regionu. Investicioni rejting Srbije i njenih (državnih) preduzeća daleko je ispod rejtinga srpskih privatnih kompanija.

Za različit doživljaj privatnog i državnog investicionog kapitala iz Srbije imam objašnjenje. Vidim ga u tome što su srpski biznismeni.za razliku od srpskedržave i državnihfirmi, prihvatili pravila igre u zemljama gde su došli da investiraju kapital.To naročito važi za zemlje-članice EU. Od srpske države i državnog kapitala u zemljama u regionu strahuje se zbog svega onoga od čega inače strahuju srpski biznismeni u Srbiji.To su najpre iregularno poslovanje, monopolističko, korupcionaško i netransparentno ponašanje, državna zaštita. Zemlje regionačlanice Evropske unije, ma koliko mi imali (pogrešnu) predstavu o njihovim uslovima poslovanja značajno su odmakle u stvaranju i primeni pravila poslovne igre koja važe u razvijenim evropskim državama, takozvanim starim članicama EU. Zato Rumunija i Bugarska, a naročito Slovenija, imaju dobar investicioni rejting.

Naša država ne može još da ima investicioni rejting jer nema jake institucije, vladavinu prava, dinamičnu i konkurentnu privredu. Nisam siguran da je naš ministar finansija pre neki dan efektno poentirao za agenciju Blumberg, tvrdeći da je Srbiji dovoljno za dobijanje investicionog rejtinga 2020. godine da restrukturira državne banke, reši nasleđeni dug i održava dinamičan ekonomski rast.

Svi političari u Srbiji ponašaju se„k'o kiša oko Kragujevca"i nikako da pogode u srce problema. A„srce"problema koji Srbiju sprečava da ima investicioni rejting je značajno prisustvo države u ekonomiji. I u skladu s tim neefikasno upravljanje i raspoređivanje resursa. Svega će srpski političari na vlasti (a vidim da tako misle i u opoziciji) da se odreknu, ali državnog tutorstva nad privredom nikad.

E, zato država Srbija nema investicioni rejting. Odnosno, ima ga, ali na nivou smeća.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.01.2019

Medij: Danas     Strana: 4

Rubrika: Biznis

Autori: Dragan Vujadinović

Teme: Korupcija

Naslov: Tri kratke beogradske priče

Tri kratke beogradske priče

Dragan VUJADINOVIĆ

Najavljeni rezime makroekonomskih parametara zvanične i obrnute"ekonomije za prošlu godinu, prinudno odlažemo dok resorno ministarstvo ne objavi„državne"podatke. Umesto cifara de se malo prošetamo prestonicom.

U četvrtak, januara 24., Leta Devetnaestog u Ulici kralja Milana, preko puta hotela„Hilton" malo iza podneva, neki Ijudi stoje. I„raspravljaju"sa papirom zalepljenim na vrata velikog lokala. Na kome piše da se obilazak lokala od 130 kvadrata za koji je„javno nadmetanjeza zakup poslovnog prostora" zajedno sa još 247 lokala i kancelarija diljem prestonice, zakazan za taj dan, otkazuje. Umesto da otključa i pusti potencijalnezakupceda pogledaju, operativac iz Sekretarijata za imovinske i pravne poslove, lepi plakat na kome piše da je„iznenadnom" odlukom tog istog Organa, izjavnog nadmetanja povučen baštaj lokal. Jedini od 248 oglašenih. Šta će Ijudi drugo nego da psuju nedužnog čoveka, koji se brani da on ništa ne zna, poslali ga da„lepi"i ništa ne govori. Ustvari, psuju ga samo što nemaju koga drugog.Tu se zatekao. Pošto su oni koji donose odlukeo„oglašavanju i povlačenju"nedostižni i nedodirljivi. Prva i jedina misao kod očevidaca je da se neko ugradio. Ili se neki ugradili. Gradu toliko, nama toliko. U kešu, naravno. Nema dobrog lokala bez IMT-a(lma li MeneTu). Ostaje nam samo da pratimo ko će se„pojaviti". Obavestićemo Vas kad se ime Zakupca"pojavi na vratima.

Eh, da je donet onaj mnogo puta najavljivani i obećavani Zakon o poreklu imovine državnih i partijskih funkcionera, sigurno bi bilo mnogo manje IMT-a. Kako se u narodu kaže, sve se može sakriti osim kašlja, para i Ijubavnice(ka). Vidi se i zna ko ima više nego što je mogao zaraditi na„državnom poslu". Da je njima„zapretio"zakon, mnogi bi se budući zamislili. Možda i ovi preko puta„Hiltona.

Sutradan, u petak 25. januara put nas naveo na peti sprat Privredne komore Beograda u ulici Kneza Miloša, kod eks„Londona" U velikoj Sali, velika gužva. Najmanje 50-ak Ijudi, pretežno muškog pola, pozno srednjih godina, sedi u klupama, a ispred njih nekoliko„profesora". Kad nam neko iz Komoreobjasni da su to naši majstori došli na testiranje za odlazak u pečalbu. U Češku, u neku fabriku. Došlo vreme da idu svi koji moraju, ali i mnogi koji ne moraju, ali hoće, više. Ima li tužnijih vremena od onih kad roditelji nagovaraju i mole decu da odu. Da ne biraju posao. Svaki je bolji od sedenja na Birou, ili rada za 30 hiljada. Snaći će se već. Naši se uvek snađu. Osim u svojoj zemlji. Najgore kad odu majstori građevinci, vozači i oni„školovani". Doktori i inženjeri. Silne paredržava uložila da se školuju, sad odlaze bez dinara obeštećenja. Kao fudbaleri kojima je istekao ugovor.

Realno, ovo veliko seljenje najboljih i najskupljih(po troškovima školovanja) iz siromašnijih u bogatije zemlje, liči na novi kolonijalizam. Nekada su„odlazili"metali, minerali i energenti, sada majstori, doktori (praćeni medicinskim sestrama i tehničarima) i inženjeri. Za džabe. Jedan naš poznati ekonomistatvrdidajejedininačinzaštiteod novog kolonijalizna i ekonomskog zaostajanja, naknada troškova. Tek kad neko (Nemačka ili budući gastarbajter) državi plati propisanu naknadu za pojedine profesije, daje se propusnica i overava pasoš. Što bi možda i bilo pravedno, da se ne krši krunska evropska povelja o slobodnom protoku Ijudi, roba i kapitala. Nešto se ipak mora učiniti. Inače će bogata Evropa, biti sve bogatija, manje bogata sve siromašnija. Zato je neki namenski fond EU za kompenzaciju zemljama iz kojih odlazi radna snaga, neminovnost. Kako god se zvao. Da se deo dohotka koji stvore u novim zemljama, vrate zemljama iz kojih su došli. Ispada da je naša kolumna koja se uvekzalagala za tržišnu ekonomiju, postala konzervativna. Nije, nego je vrag odneo šalu.

Treća priča iz prestonice je iz dnevnih novina. Onih, kojejavno mnjenje smatra jedinim slobodnim i nezavisnim. Koje su, po nečijim „savetima" prodavci sakrivali i prekrivali na kioscima„senzaciona-Inim" naslovima i slikama tabloida. Gde svi mogu da kažu. I da odgovore. Ono što meni nije jasno, je zašto se nekoliko najpoznatijih novinara i kolumnista drže one„da ovi odu, a da se oni ne vrate". Sa posebnim antipatijama za nezvaničnog vođu opozicije, bivšeg gradonačelnika. Koji je„bezobrazno bogat"da bi predvodio siromašne i obespravljene, osion i netolerantan. Malo fali da se slože sa parolom vlasti da je„pokrao 500 miliona". Pa ga zbog nečega„pomilovali". A hapse doktore za 200 evra. Možda je lider pomalo netolerantan, verovatno i bogat. Je li to u našem sistemu, tržišnom kapitalizmu zasnovanom na privatnoj svojini i preduzetništvu, sramota i greh. A nije u komunističkoj Kini sa stotinama milijardera. Da je donet onaj zakon iz prve priče, mnogo bi se više znalo. Ko je ukrao, ko zaradio, ko platio porez. Garantujem da bi naš lider „prošao"poligraf. Uspešno se bavi biznisom više od dve i po decenije. Kao gradonačelnik je bio„britka sablja". Prema poslu i saradnicima. Uostalom, raspitajte se drage kolege iz„Danasa".

Autor teksta je ekonomski analitičar

Najgore ltad odu majstori građevinci, vozači i oni „školovani”. Doktori i inženjeri. Silne pare država uložila da se školuju, sad odlaze bez dinara obeštećenja. Kao fudbaleri kojima je istekao ugovor

----------------------------------------------------------

Datum: 28.01.2019

Medij: Danas     Strana: 1,2

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: ZORAN IVOŠEVIĆ: VUČIĆ JE IZNEVERIO USTAV SRBIJE

ZORANIVOŠEVIĆ: VUČIĆ JE IZNEVERIO USTAV SRBIJE

ŠTA JE OKUPLJENIMA U BEOGRADU PORUČIO BIVŠISUDIJA VRHOVNOG SUDA SRBIJEI UNIVERZITETSKIPROFESOR U PENZIJI

Štaje okupljenima u Beogradu poručio Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji

Vučić je izneverio Ustav

Beograd // Govor bivseg sudije i profesora u penziji Zorana Ivoševića, uoči protestne šetnje u Beogradu u subotu uveče, prenosimo u celosti: „Poštovani građani i građanke, dragi šetači, Aleksandar Vučič, čiju ostavku tražite, izneverio je Ustav Srbije, iako se zakleo da če ga poštovati.To je dovelo do ozbiljnih poremečaja u funkcionisanju države.

Ustav razlikuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, a njihovo vršenje poverava Narodnoj skupštini, Vladi i sudovima. Aleksandar Vučič, ili AV kako piše na njegovim izbornim listama, učestvuje u vršenju sve tri vlasti: najavljuje donošenje i ukidanje zakona - iako jeto posao njihovih predlagača; utvrđuje i sprovodi državnu politiku - iako je to posao Vlade; saopštava ko jeste a ko nije učinio kažnjiva dela, pošto ih najpre provuče kroz poligraf - iako je to posao pravosudnih organa. AV je i predsednik političke stranke, a pošto ona kao udruženje građana ima privatno pravni karakter, on javnu funkciju šefa države obavlja u sukobu sa njegovim privatnim interesima, što je protivno članu 6. Ustava. Ovakvo stanje u podeli vlasti i vršenju javnih funkcija, suspenduje vladavinu prava. Taj princip, kaoopštedobro svake demokratije, zahteva da nosioci vlasti vrše ovlaščenja u striktno određenim pravnim okvirima. Tamo gde se oni ne poštuju, vladaju Ijudi na vlasti koji slede vlastite interese, nagone, strasti i druge lične porive. Kada vladavine prava nema, nema ni pravne države u kojoj je vlast potčinjena pravu. A kada te potčinjenosti nema, država i pravo su potčinjeni Ijudima navlasti.

AV je, kao prvi potpredsednik Vlade, učestvovao u zaključenju Briselskog sporazuma sa kosmetskim Albancima, aprila 2013 godine. Taj sporazum je neustavan, što se vidi i „iz aviona". Ustav Srbije predviđa da se lokalna samouprava, izbori, sudstvo, javno tužilaštvo i policija uređuju zakonima Srbije, a Vučič i Dačič su pristali da se sva ta pitanja urede - zakonima samoproklamovane republike Kosovo, koju Srbija ne priznaje. Srpski pregovarači duguju građanima i odgovor na pitanje: da li če Srbija priznati Kosovo kao državu, pošto se tačkom 14. Briselskog sporazuma obavezala da mu neče praviti smetnje „pa njegovom evropskom putu". AV se ogrešio i o penzionere Srbije. Obec'ao im je da če biti poslednji u podnošenju tereta finansijske stabilizacije zemlje, a bili su prvi, jer je oktobra 2014 godine na njih nasrnuo Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, koji je postao čuven po lažnom predstavljanju: kaže da je privremen - a skrivao je tajnu trajanja; kaže da uređuje način isplate penzija - a uneredio je supstancu penzija iznad 25.000,00 dinara. Ovaj zakon je neustavan, jersu stečene penzije imovinska prava njihovih korisnika, čije mirno koriščenje jemči član 58. Ustava. Ustavni sud ga nije stavio van snage, iako je bio u prilici, pa je primenjivan pune četiri godine. Pošto država nema nameru da vrati onošto je uzurpirala, penzioneri i njihova sindikalna udruženja ce pravdu zatražiti pred Evropskim sudom za Ijudska prava, ako je ne ostvare pred nacionalnimsudovima.

Ostvarivanje prava građana zavisi od organizacije i kvaliteta pravosudnih organa. lako su javna tužilaštva u „bliskom srodstvu" sa sudovima, još uvek su deo izvršne vlasti. Zato i zaslužuje pažnju ideja da sudstvo i javno tužilaštvo objedini nezavisna i samostalna - pravosudna vlast. A da bi ona takva i postala, neophodno je da se suzbiju politički uticaji na nosioce tevlasti.

Takvi uticaji se moraju suzbiti i prema Ustavnom sudu, jer on nije bio ono što treba da bude kada je dobio priliku da oceni ustavnost Briselskog sporazuma i Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Zato je i zaslužio da ga nazovu „zaustavni sud"i„zauzdanisud".

Ovim se ne iscrpljuju mane ovučičene Srbije. Da pomenemo samo: korupciju, stanje u medijima, političko nasilje, lažne doktorate i diplome, odliv mozgova, bespravnu gradnju i bespravna rušenja, partijsko zapošljavanje, suzbijanje kritičke misli... Gospodine predsedniče Republike, da bi se Srbija vratila svom Ustavu i normalnom habitusu, morate učiniti ono što građani na slobodnim skupovima, kakav je i ovaj, traže. A to je - da date ostavku. Unapred hvala! A hvala i vama, građani i građanke, što ste ovde!" P. D.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.01.2019

Medij: Informer     Strana: 5

Rubrika: Udarne vesti

Autori: N. I.

Teme: Korupcija

Naslov: Milo je namestio referendum 2006.

CRNOGORSKI TAJKUN INDIREKTNO PRIZNAO

Milo je namestio referendum 2006.

Crnogorski tajkun i kontroverzni biznismen Duško Knežević indirektno je optužio predsednika Crne Gore Mila Đukanovića da je namestio referendum o nezavisnosti ove države 2006. godine. Knežević, koji je poslednjih dana ušao u otvoreni sukob sa vlastima u Podgorici, otkrio je gostujući u jednoj televizijskoj emisiji da „ima najmanje 20.000 dokumenata, video i audio zapisa o Milovim kriminalnim radnjama".

- Na tim snimcima ima i mnogo teških razgovora, koje, nažalost, neću moći da obelodanim, jer bih time

ugrozio crnogorsku državnost i imidž te države u međunarodnim razmerama. O referendumu neću ništa da objavljujem - rekao je Knežević, aludirajući na referendum o izlasku Crne Gore iz zajednice sa Srbijom.

On nije hteo direktno da optuži Đukanovića za nameštanje referenduma, ali je jasno rekao da je bilo sumnjivih poslova u predreferendumskoj fazi.

- Firma „Fijesta investment“ sa Mauricijusa učestvovala je u predreferendumskom procesu. Ali nije referendum tema sada, ne bih da skrećem s teme - rekao je on.

Pomenutu firmu s Mauricijusa 2012. godine američki istražitelji optužili su kao učesnika u kompciji prilikom privatizacije „Telekoma Crne Gore".

  1. I.

Sporni snimci »Na snimcima o Milovom kriminalu ima teških razgovora, koji bi ugrozili crnogorsku državnost Duško Knežević

----------------------------------------------------------

Datum: 28.01.2019

Medij: Informer     Strana: 7

Rubrika: Vesti

Autori: J. M.

Teme: Korupcija

Naslov: Biće smenjeno 10 direktora

MLADEN ŠARČEVIĆ NAJAVIO KAŽNJAVANJE

Biće smenjeno 10 direktora

Deset direktora osnovnih i srednjih škola biće smenjeno početkom drugog polugodišta, najavio je ministar prosvete Mladen Šarčević!

Bez funkcije će ostati rukovodioci škola u Vučitrnu, Ranilugu, Preševu, Aleksincu, Nišu, Požegi i četiri beogradske škole, dve u Obrenovcu, a ostale dve u Zemunu i Surčinu.

Prosvetna inspekcija prethodno je utvrdila da su u ovim školama formirana odeljenja sa manje od 15 učenika, što je zakonski minimum. Prikazivan je veći broj đaka kako bi bili izbegnuti tehnološki viškovi.

- Prvih 10 smena nije kraj, jer još nisu završene detaljne analize - rekao je Šarčević. J. M.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.01.2019

Medij: Kurir     Strana: 1,6,7

Rubrika: Vesti

Autori: Silvija Slamnig

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Nemanja Nenadić/Javne nabavke/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: GROBLJANSKA MAFIJA OTELA STOTINE MILIONA

GROBLJANSKA MAFIJA OTELA STOTINE MILIONA

MULJAČINA S TENDERIMA

Široko On je 2008, kad je postao prvi čovek JKP, prijavio samo platu od 110.000, a do 2017. u imovinsku kartu upisao je i stan od blizu 100 kvadrata, skupoceni automobil „infiniti“ i nekoliko vrednih njiva

SILVIJA SLAMNIG

Dragan Baltovski je od 2008, kada je postao direktor JKP „Pogrebne usluge" sa platom od 110.000 dinara, zahvaljujući raznim mahinacijama, uspeo da sebi obezbedi troiposoban stan, vredne njive, i retke skupe automobile, tvrdi izvor Kurira!

Navodi da je sve to Baltovski ostvario povezanošću sa grobljanskom mafijom koja je otela stotine miliona dinara na nameštenim tenderima! Organizovana grupa ljudi je ojadila JKP „Pogrebne usluge Beograd" tako što je brutalno zloupotrebila javne nabavke.

- Godinama nekoliko osoba namešta tendere i dobija basnoslovne sume novca. To su javne nabavke koje su vredne stotine miliona dinara, a firme se samo vrte ukrug. Naravno, posle te pare dele s ljudima iz JKP „Pogrebne usluge“, koji su organizatori cele prevare, predvođeni generalnim direktorom Draganom Baltovskim otkriva Kurirov sagovornik odlično upućen u dešavanja u tom javnom preduzeću:

- Jedan od onih koji su redovno dobijali tendere i zgrnuli milione na kraju se i zaposlio upravo u JKP „Pogrebne usluge“, a svoju firmu je prebacio na oca. A jedna osoba čija firma debelo profitira od JKP „Pogrebne usluge“ i redovno je angažovana na realizaciji poslova ima čak kancelariju u tom preduzeću, što je van svake pameti! Ona ima i službeni broj telefona, a svakodnevno komunicira s Baltovskim i pravi strategiju kako da zajedno izvlače novac iz preduzeća - otkriva naš sagovornik.

A da u tim dilovima može zaista ozbiljno da se zaradi, najbolje je pokazatelj, kaže on, imovinska karta Dragana Baltovskog. On je od konduktera, odnosno čoveka koji je cepao karte na beogradskoj autobuskoj stanici, zahvaljućipoziciji u JKP „Pogrebne usluge“, postao milioner.

Agenciji za borbu protiv korupcije je 2008. godine, kada je stupio na mesto generalnog direktora, prijavio samo platu od 110.000 dinara. Ali samo dve godine kasnije, prijavljuje akcije raznih firmi, među kojima su „Dunav osiguranje“, „Imlek“, „Energoprojekt“, „Bambi“, u vrednosti od bezmalo 1.400.000 dinara. Onda su 6.12.2012. godine akcije nestale, ali se plata povećala na 155.000 dinara. Nekretnine i dalje nije imao. Samo šest meseci kasnije prijavljuje, uz pomenutu platu, i troiposoban stan od 95.57 kvadrata. Nakon dve godine, uz platu i stan, u imovinskoj karti osvanuo je i automobil marke „škoda“. A onda, krajem prvog meseca 2017. godine, Baltovski je izbrisao „škodu“ i upisao džip „infiniti“ iz 2016. koji, prema našim saznanjima, košta oko 50.000 evra, ali i osam njiva (naveo je da je tri kupio, a pet nasledio).

Dragan Baltovski do zaključenja broja nije odgovorio na naša pitanja na ovu temu.

10 GODINA JE DRAGAN BALTOVSKI DIREKTOR JKP „POGREBNE USLUGE"

Neće u penziju IZBEGAVA DAPREDA FOTEUU Uprkos tome što zakon nalaže da se sa 65 godina ode u penziju, Dragan Baltovski ne planira da preda direktorsku foteljuuJKP„Pogrebne usluge". - Pa ko bi se odrekaotakvih pogodnosti koje je on sam sebi napravio?! Odgovara mu da što duže bude na čelu ovog preduzeća i da radi šta hoće. Većjedesetgodina direktor. lako je 16. novembra napunio 65 godina, uspeo je da ostane i dalje kaže naš izvor.

Nemanja Nenadić

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCUE TREBALO Bl DA IZVRŠI KONTROLU

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti kaže za Kurir da sve ukazuje na to da bi nadležni organi trebalo da se pozabave direktorom Draganom Baltovskim.

- Moguće je da postoji objašnjenje u legalnim prihodima direktora. U svakom slučaju, tako velika razlika predstavlja dobar razlog da ga Agencija za borbu protiv korupcije uvrsti u plan kontrole. I dalje su bliski

ĐILAS MU DAO FOTELJU

Baltovski je postao direktor JKP „Pogrebne usluge" čim je Dragan Đilas imenovan za gradonačelnika. Baltovski je u to vreme bio zet familije Krkobabić i spona između PUPS i DS. Đilas je BaLtovskom dao direktorsko mesto i tada je krenuo vrtloglavi tajkunski uspon. Preživeo je sve političke promene, a sa Đilasom je u stalnoj komunikaciji.

NEGIRA DRAGAN BALTOVSKI TVRDI DA JE MESTO DIREKTORA UPRAŽNJENO Srđan Topličić ne radi kod nas .1 Na pitanje da Li je kao direktor Sektora za kontrolu kvaliteta zaposlen Srđan Topličić, čija je firma „Tinaprom" u više navrata pobeđivala na tenderima koje su raspisivali, i zaštoje njegovo ime skriveno u Programu poslovanja, Dragan Baltovski tvrdi da to nije tačno:

- U Programu poslovanja JKP „Pogrebne usluge" za 2019. godinu prikazana su imena troje direlctora sektora, od ukupno četiri, jer je mesto direktora sektora Osnovne delatnosti ostaLo upražnjeno. Tokom 2019. biće popunjeno. Do popune radom tog sektora rukovodi direktor preduzeća (bez dodataka na pLatu direktora!). Sektor za kontrolu kvaliteta ne postoji, pa nema ni direktora. JKP „Pogrebne usluge" ne dodeljuje poslove nikome, već zaključuje ugovore sa raznim dobavljačima u skladu sa Programom poslovanja koji odobrava naš osnivač - Grad Beograd. Što se tiče preduzeća „Tinaprom", u proteklih pet godina, nakon zakonski sprovedenog postupka javne nabavke, zaključeno je onoliko ugovora koliko puta je, između brojnih ponuđača, to preduzeće pobedilo na tenderu!

----------------------------------------------------------

Datum: 28.01.2019

Medij: Kurir     Strana: 22

Rubrika: Financial times

Autori: MEHREEN KHAN BRISEL

Teme: Korupcija

Naslov: Uzdržane kritike Brisela u vezi sa „zlatnim vizama“

Uzdržane kritike Brisela u vezi sa „zlatnim vizama“

Za vlasti je to bio način da privuče brze investicije od bogatih stranaca, ali su one sad na udaru zbog činjenice da pružaju mogućnost kriminalcima da steknu uporište u Evropi

MEHREEN KHAN BRISEL

Unosna evropska praksa izdavanja „zlatnih viza“ našla se u centru pažnje prošle srede, kada je Evropska komisija objavila svoj prvi izveštaj o ovoj industriji koja vlastima donosi milijarde, ali je na udaru zbog činjenice da pruža mogućnost bogatim kriminalcima iz drugih zemalja da steknu uporište u Evropi.

Praksa dodeljivanja viza u zamenu za novac počela je da se nekontrolisano širi u Evropi po izbijanju finansijske krize. Za vlasti je to bio način da privuče brze investicije - često u lokalno tržište nekretnina, a ponekad i direktno u državni budžet - od bogatih stranaca koji bi zauzvrat dobili sva prava i pogodnosti koje pruža pasoš EU. Tokom protekle decenije u Evropskoj uniji je za novac podeljeno 100.000 viza i 6.000 pasoša. Unosni poslovi

Od ukupno 20 zemalja EU koje su pokrenule program „zlatnih viza“, Malta, Kipar i Bugarska nude puno državljanstvo kandidatima, čak i ako nikada nisu živeli u tim zemljama. Uz pasoš dolaze i pogodnosti kao što je slobodno kretanje širom EU - što je privilegija koju, kako upozoravaju neke aktivističke grupe, mogu zloupotrebiti bogati kriminalci u svrhe pranja novca i utaje poreza.

U izveštaju Komisije (do kog je FT došao početkom prošle nedelje) upozorava se na opasnosti koje takvi programi predstavljaju za bezbednost cele EU. Brisel traži od vlada da pooštre bezbednosne provere osoba koje bi mogle biti povezane s kriminalom i da detaljno ispitaju poreklo njihove imovine pre nego što im uruče vize.

Međutim, kritike su prilično uzđržane, posebno imajući u vidu znatno oštrija upozorenja zvaničnika Komisije u pogledu rizika od korupcije koju ova praksa nosi.

Evropska komesarka za pravosuđe Vera Jourova prošlog leta se požalila na činjenicu da i rukovodioci srednjeg nivoa iz Rusije mogu sebi da priušte malteški pasoš. U izveštaju se izbegava navođenje imena i kritikovanje bilo koje članice EU, pa čak i upiranje prstom u Rusiju kao najveći izvor rizika.

Čemu takva uzdržanost? Brisel nema ovlašćenja da određuje ko će, a ko neće postati rezident EU. Pravila izdavanja viza u zamenu za gotovinu utvrđuju nacionalni organi vlasti, koji se vrlo zaštitnički odnose prema investicionim programima, budući da su oni, u nekim slučajevima, postali izuzetno unosni.

S obzirom na činjenicu da je do izbora za Evropski parlament ostalo samo četiri meseca, u Briselu nema mnogo volje za novim sukobima s nekim od najnovijih članica Unije zbog korupcije i vladavine prava. Bar zasad, „zlatne vize“ će se i dalje dodeljivati.

Potpisano, zapečaćeno, uručeno?

Inače, Emanuel Makron i Angela Merkel dali su svoj blagoslov Ahenskom sporazumu. Henrik Enderlajn (Enderlein) iz berlinske Škole za javnu upravu „Herti“ (Hertie School of Governance), opisuje taj događaj kao „emblematičan za trenutno stanje francusko-nemačkih odnosa: snažni kad je reč o simbolima, ali slabi u suštini“. U svom govoru na poljskom jeziku tokom svečanosti, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk upozorio je Francusku i Nemačku da ne smeju prevideti druge države članice na istoku Unije.

Istovremeno, oko celog događaja su se plele desničarske teorije zavere o tome da ovim sporazumom Berlin vrši aneksiju delova francuske teritorije. To je podstaklo Jelisejsku palatu da zvanično demantuje takve navode kao deo kampanje širenja dezinformacija uperene protiv sporazuma iz Ahena. Časopis Mond oštro kritikuje „prazne priče“ Marin le Pen (Marine Le Pen) i drugih kao sramotu za Francusku.

Dosadio vam je bregzit?

Najnovije izlaganje ser Ajvana Rodžersa (Sir Ivan Rogers) od 11.000 reči o dešavanjima u poslednje dve godine je i te kako vredno vašeg vremena - čak i ako spadate među one kojima je bregzit dosadio (deo predavanja na Londonskom univerzitetskom koledžu):

„U ovom trenutku imamo klasu političara koji su čvrsto odlučni da ne gledaju stvarnosti u oči. Ali, ako nastave da se tako ponašaju, samo će još više narušiti svoj ugled u javnosti. Jedinstvo u državi je veoma slabo, možda čak slabije nego pre 30 meseci, uz sve veći rizik kako po društvenu, tako i po nacionalnu koheziju. Zapravo, uz sve veći rizik od raspada Britanije. Potreban nam je politički diskurs koji prepoznaje da ne postoji jedan savršen odgovor. Nikada nije ni postojao, ni unutar, ni izvan EU. Ne diskurs u kojem sve strane zastupaju stav po kojem sve sem moje sopstvene verzije znači ili poniženje, ili izdaju, ili potpunu propast.

„Takođe, potreban nam je politički proces koji omogućava javnosti da vidi kakve su mogućnosti ponuđene. Ili nam sledi mnogo gorkih godina u kojima ćemo slušati samo gubitnike, pošto su kompromisi - a biće mnogo ogromnih kompromisa - načinjeni na netransparentan način.“

Brisel traži od vlada da pooštre bezbednosne provere osoba koje bi mogle biti povezane s kriminalom i da detaljno ispitaju poreklo njihove imovine pre nego što im uruče vize

----------------------------------------------------------

Datum: 28.01.2019

Medij: Srpski telegraf     Strana: 6

Rubrika: Vesti

Autori: M.R.I.

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Boško, što kukaš, čega se to plašiš?!

OBRADOVIĆU SMETA ŠTO REVIZOR ČEŠLJA STRANKE

Boško, što kukaš, čega se to plašiš?!

Državna revizorska institucija nije ni u kakvoj vanrednoj kontroli Srpskog pokreta Dveri, saopštili su iz te institucije demantujući navode Boška Obradovića i ističući da se protive upotrebi njihovog imena od bilo koga i u bilo kakve dnevnopolitičke svrhe.

Prethodno je Obradović obmanuo javnost rekavši da vlast pokušava da zaustavi rad te političke organizacije kontrolom finansija, odnosno poslovanjapokreta, te da „u ovom trenutku delovanje Dveri ispituju DRI, Uprava kriminahstičke policije, Inspektorat Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Agencija za borbu protiv korupcije“.

DRI ističe daje izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja Dveri za 2017. godinu završen 23. novembra prošle godine, te da je objavljen na sajtu te institucije.

Napominju i daje DRI, osim izveštaja o reviziji Dveri, prošle godine u skladu sa programom revizije za 2018. sproveo revizijufinansijskih izveštaja i praviinosti poslovanjajoš četiri političke partije.

- U prethodnom periodu revidirano je 16 finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja drugih političkih partija i svi izveštaji revizije su objavljeni na našem zvaničnom sajtu. Kod svih revidiranih partija revizijajeizvršenajeđnom - stojiu saopštenju DRI.

Mario Spasić iz Saveta za monitoring za Srpskitelegraf kaže daje Obradovićevareakcija sumnjiva, - Boško, čega se to plašiš? Očdgleđno je dakrije način nakoji se finansiraju Dveri i da mu ne odgovara nikakva vrstakontrolejerbisetuotkrilokako se troši novac poreskih obveznika. zakfjučuje Spasić. M. R. I.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.01.2019

Medij: Večernje novosti     Strana: 1,11

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Već jedemo GM hranu iz uvoza

Već jedemo GM hranu iz uvoza

ODLUKA “da ili ne GMO” u Srbiji je istovremeno i odluka koji model poljoprivrede želimo da dominira u budućnosti:model agroindustrijskog biznisa vođen tehnološkim inovacijama pod patronatom multinacionalnih kompanija, ili porodični model poljoprivrede, vođen ekološkim principima u saglasju sa raspoloživim resursima - prirodnim, ljudskim, proizvodnim, finansijskim i lokalnim.

Ovako prekretnicu pred kojom će se naći naša zemlja objašnjava dr Tatjana Brankov, docent Ekonomskog fakulteta u Subotici, dodajući da pitanje GMO, uključujući i novostvorene genetski editovane organizme, ne sme da se razmatra samo u sklopu politike bezbednosti hrane, ili ekološke politike.

- Genetski modifikovana hrana koja je prisutna na tržištu predstavlja rizik po zdravstvenu bezbednost ljudi i prouzrokuje brojne neželjene ekološke posledice. Međutim, to je jedan aspekt, drugi je pitanje: da li želimo da budemo vazalna ili suverena država? Priželjkujemo li bankrot srpskog seljaka kojeg ćemo u svojevrsnoj faustovskoj nagodbi prisilno uključiti u tokove nefer biznisa, u kojem će najveći deo dobiti morati da preda snabdevačima GM tehnologije? Ili želimo revitalizaciju srpskih sela i obnovu zadrugarstva - ističe profesorka Brankov.

Iako su Zakonom o genetički modifikovanim organizmima iz 2009. godine proizvodnja i promet GM hrane kod nas zvanično zabranjeni, realno, ni Srbija nije ostala imuna na proizvode koji sadrže GMO ispod 0,9 odsto, naročito kada je reč o uvozu takvih proizvoda. Zbog toga sada kada se govori o GMO, reč je, zapravo, o hrani koja prelazi taj limit. Iako se u javnosti može čuti da u Srbiji postoje na hiljade hektara pod GM sojom, koju i naši koriste, to su sve nepouzdani podaci.

- GM hrana se najverovatnije nalazi na našim trpezama, a najviše u prerađenoj hrani stranog porekla. Naravno, navedeno ne isključuje ni domaće kompanije koje su deo mesne (i druge) industrije, a koje uvoze jeftine sirovine. Transgena soja pronađena je u tragovima, čak i u prodavnicama zdrave hrane, o čemu su objavljeni naučni radovi - naglašava naša sagovornica. - Ipak, precizan odgovor na dato pitanje mogu da daju samo nadležni organi.

Srbija ima mehanizme za borbu protiv GMO, ali je, po rečima naše sagovornice, pitanje da li želi da u nju uđe iskreno i “do kraja”, jer je ona neraskidivo vezana za borbu protiv kriminala i korupcije.

- Treba zatvoriti vrata tajkunizaciji agrara i dozvoliti institucijama da rade svoj posao bez pritisaka. U toj borbi država može da računa na podršku više od četiri petine građana - poručuje Brankov. - Stav “naša baštica naša slobodica”, uz uspostavljanje adekvatnog sistema kontrole hrane, u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije, zaštitio bi kako državne interese, tako i interese građana. J. LEMAJIĆ

PROFESORKA Brankov navodi i primer pokušaja jednog kragujevačkog portala da dobije odgovore o načinu kontrole prisustva GMO u Srbiji.

Odgovore vezane za kontrolu pošiljaka primarnih poljoprivrednih proizvoda na graničnim prelazima i kontrolu useva na prisustvo GMO, dobili su od Ministarstva poljoprivrede. Zato je, međutim, kaže profesorka, Ministarstvo zdravlja u potpunosti ignorisalo pitanje da li je GMO prisutan u dečjoj hrani. Nadležni organi su, takođe, prenebregli pitanja o kontroli prehrambenih proizvoda u maloprodaji.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.01.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/hapsenja-koja-su-cementirala-vlast-sns/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Hapšenja koja su cementirala vlast SNS

Koliko god puta da je novinar Milan Jovanović javno optužio predsednika opštine Grocka Dragoljuba Simonovića da je odgovoran za paljenje njegove kuće, hapšenje ovog funkcionera SNS pod sumnjom da je odgovoran za podsticanje krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti bilo je iznenađujuće.Foto: Pixabay / Alexas_Fotos Razlog za to je što su hapšenja javnosti prepoznatljivih lica izuzetno retka, uprkos relativno čestim akcijama masovnih hapšenja koja su poslednji godina postala zaštitni znak policije. Uhapšen predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović U poslednjih šest godina bilo je svega nekoliko takvih hapšenja i sva su, bez izuzetka, mogla da se dovedu u politički kontekst. Srbija pobedila Miškovića Svega četiri meseca nakon formiranja, formalno, Vlade Ivice Dačića, policija je u decembru 2012. godine privela vlasnika kompanije Delta Miroslava Miškovića i njegovog sina Marka. Kasnije će se ispostaviti da je priveden zbog sumnji u malverzacije sa putarskim preduzećima, ali ta činjenica ostaje u senci medijskog izveštavanja. Mišković Foto: FoNet/Nenad Đorđević Ono što izbija u prvi plan, u pretežnom broju medija, je odlučnost sa kojom se prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić upustio u borbu protiv korupcije. "Niko, pa ni Mišković, ne može da pobedi Srbiju", poentirao je tadašnji PPV, a mediji su se fokusirali na pretnje koje mu je navodno uputio vlasnik Delte prilikom hapšenja. Iako je kasnije demantovano da je ikakvih pretnji bilo, rezultati policijsko-medijske akcije su vrlo brzo bili vidljivi. Popularnost predsednika SNS-a je skočila iznad 50 odsto, odakle se retko spuštala u narednih šest godina. Što se tiče Miškovića, on je pravosnažno oslobođen za delo zbog kojeg  je uhapšen, ali mu se i dalje sudi za, naknadno ubačeno, delo pomaganja u utaji poreza. Hapšenje još jednog Miroslava Skoro dve godine nakon Miškovića, uhapšen je još jedan poznati biznismen, Miroslav Bogićević. Vlasnik koncerna Farmakom uhapšen je u novembru 2104. godine, na beogradskom aerodromu, dok je pokušavao da napusti zemlju. Foto: FoNet/ Dragan Antonić Bogićević je uhapšen sa još šest osoba kojima se stavljao na teret ispumpavanje novca iz Privredne banke Beograd. Navodno, krivično delo je počinjeno od oktobra 2012. do marta 2013. godine time što je Privredna banka Beograd odobravala kredite privrednim društvima čiji je jemac bio "Koncern Farmakom MB" u cilju da ta privredna društva sredstva iz dobijenih kredita u vidu pozajmice istog dana transferišu "Koncernu Farmakom MB" kao krajnjem korisniku. Suđenje za ovo delo još traje u Specijalnom sudu. Komentarišući hapšenje, tada već premijer Vučić je izjavio da uzimanje kredita bez pokrića od državnih banaka nije bilo moguće bez pomoći određenih političara i da će javnost saznati ko su oni kada osumnjičeni za prevare o tome progovore. Suđenje Bogićeviću za Privrednu banku Beograd i dalje traje, a niko od političara nije odgovarao za izvlačenje novca  iz državnih banaka. Predaja pod nerazjašnjenim okolnostima Dan nakon parlamentarih izbora na kojima je ubedljivo pobedila lista SNS-a u javnosti je odjeknula vest - Darko Šarić, čovek koji se godinama unazad pominjao kao najtraženiji begunac se predao srpskom vlastima. Foto: Krik.rs Pritom, okolnosti pod kojima se predao čovek koji se sumnjičio da je upravljao opsežnom operacijom šverca kokaina iz Južne Amerike u Evropu, ni dan danas nisu razjašnjene. Tadašnji ministar pravde Nikola Selaković je izjavio da se Šarić predao bezuslovno kada je postalo jasno da će biti uhapšen. Ministar doduše nije želeo da precizira u kojoj se zemlji krio, a nepoznato je ostalo i ko je sa njim vodio pregovore o predaji. Šarić je nedavno osuđen na 15 godina zatvora zbog šverca kokaina, a paralelno se u Specijalnom sudu vodi protiv njega i postupak za pranje para. Posredno, Šarić se pominjao i u postupku koji se vodio protiv Branka Lazarevića, bivšeg šefa kabineta Ivice Dačića. Lazarević je bio optužen (a nedavno i prvostepeno oslobođen) da je odavao poverljive informacije iz istrage Šarićevom klanu. Šarićevi iskazi na sudu o "generalu Papaji" i navodnim kriminalnim radnjama tadašnjeg načelnika UKP-a Rodoljuba Milovića, iako su se pokazali neistinitim, poslužili su vlastima da smene pojedine rukovodioce u policiji. Cena kritike Optužbu da Aleksandar Vučić koristi borbu protiv korupcije kao izgovor za obračunavanje sa protivnicima javno je 2015. godine izneo, tada već bivši član SNS-a, narodni poslanik i predsednik skupštine opštine Zaječar Saša Mirković. Foto: Medija centar On je u otvorenom pismu oštro kritikivao Vučića optužujući ga za apsolutizam i da je privatizovao pravosuđe. Dve godine kasnije iznova se oglasio, optuživši Vučića da stoji iza paljenja ambasada iz 2008. godine. Manje od dva meseca kasnije, Mirković je uhapšen pod sumnjom da je zloupotrebom službenog položaja oštetio budžet Zaječara za oko 14 miliona dinara. Kako je saopštio MUP, Mirković je sa pozicije predsednika skupštine, naložio M. T. koja je takođe uhapšena, da ugovori nabavku novogodišnjih paketića u vrednosti od skoro 14 miliona dinara, mimo procedure javne nabavke, čime je budžet oštećen u tom iznosu. Ovo navodno delo odigralo se u drugoj polovini 2013. godine. Takođe, Višem tužilaštvu u Zaječaru je podneta i krivična prijava protiv Mirkovića, zbog navodnog izvlačenja novca iz FK Timok, i prebacivanja na račun svoj firme. Mirković je prvostepeno osuđen na godinu dana zatvora zbog  paketića, dok epilog druge prijave nije poznat. Ono što jeste, Mirković se nakon toga nije oglašavao u javnosti. Darko Šarić, hapsenja, milan jovanovic, miroslav bogicevic, miroslav miskovic, policija, sasa mirkovic, snsBeograd Povezani tekstovi Antić: Koalicija sa SNS stabilna 07. januara 2019. Politika Novi trener Dinama Vranje Saša Ćurčić 19. januara 2019. Sport Vučić o vanrednim izborima sa 3.000 članova SNS 10. januara 2019. Politika

----------------------------------------------------------

Datum: 27.01.2019

Medij: politika.rs

Link: http://www.politika.rs/sr/clanak/421308/Novi-Sad-zove-investitore-za-sest-javnih-garaza

Autori: Snežana Kovačević

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Novi Sad zove investitore za šest javnih garaža

Gradonačelnik Miloš Vučević kaže da je prvi put grad načinio takav iskorak, shvatajući da je problem parkiranja jedan od najvažnijih i najvećih izazovaNovi Sad - Novosađani već dugo nemaju dovoljno mesta za parkiranje. Vozila je sve više i urbanisti računaju da na 1.000 stanovnika ima 300 automobila, triput više nego ranije. Podignute su, i dalje niču, stambene zgrade bez dovoljno mesta za vozila. Za građevinskog investitora koji ne obezbedi parking po stanu, propisana je kazna u iznosu 200.000 dinara za jedno mesto, ali danas stanovnicima nedostaje, samo na Limanu, nekoliko hiljada mesta za vozilo. Od kazne su, međutim, izuzeti oni koji grade na celom placu, imaju stoprocentnu iskorišćenost. Problem nedostatka parkinga "gori" i u drugim urbanim delovima Novog Sada, a u centru "bukti". Opipljiva rešenja čini se da još nisu blizu. U javnom prevozu, koji bi češće zamenio lične automobile, nema očitijih pomaka - ni novih linija ni više autobusa, a povratak tramvaja na gradske ulice koštao bi, kako se procenjuje, 130 miliona evra. Zasad se rešenja koja bi olakšala kretanje kroz grad i parkiranje svode na planove i ideje vlasti o novim javnim garažama, kao i na očekivanje da se za dizanje takvih objekata nađe privatni partner. Nedavno je grad raspisao neobavezujući javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za šest javnih garaža - njihovo projektovanje, finansiranje, izgradnju, upravljanje i održavanje. Prema tom pozivu, obezbedilo bi se 1.945 parking mesta. Ima li zainteresovanih, i koje bi od šest lokacija odabrali, trebalo bi da bude poznato nakon 8. aprila, do kada je rok da se ponude dostave. Novosadski gradonačelnik Miloš Vučević navodi da je raspisivanje ovog poziva važna odluka. "Prvi put je grad načinio takav iskorak, apsolutno shvatajući da je problem parkiranja jedan od najvažnijih i najvećih izazova sa kojima se susreće grad, sa kojima se suočavaju građani", izjavio je Vučević uoči prošle sednice gradske skupštine. Nedostatak parkinga, kako kaže, jeste nešto što je u svim istraživanjima, anketama, razgovorima sa građanima, visoko apostrofirano - akcentovano kao problem broj jedan, ili jedan od najvećih sa kojima se građani nose i koji utiču na kvalitet života. "Hoćemo da testiramo tržište, pre svega da vidimo koliko kapitala možemo prikupiti, a ne opterećujući gradski budžet za izgradnju većeg broja i podzemnih i nadzemnih garaža, kako bismo omogućili parkiranje i kako bismo, generalno, olakšali funkcionisanje saobraćaja", dodaje. Od šest javnih garaža, u centru Novog Sada predviđene su tri. Od toga su dve podzemne, u Ulici Modene sa 120 mesta i kod pokrajinske vlade i skupštine - 185, dok je treća nadzemna, na uglu ulica Uspenske i Šafarikove sa 350 mesta, do tri sprata. Kod porodilišta "Betanija" i obližnjeg vrtića, u Ulici Branimira Ćosića, gde je veliki broj zgrada i kuća, planira se nadzemna garaža, spratnosti kao u centru, ali sa većim brojem parkinga - 540. Kod železničke stanice, iza toplane "Sever", moglo bi da bude 240 mesta, u nadzemnoj jednospratnoj garaži, a moguće su i podzemne etaže. Ideja je da garaža bude i na Detelinari, uz Bulevar Evrope, sa ulazom iz Ulice Veselina Masleše, gde bi bilo dva segmenta sa 160 i 350 mesta. Nakon analize pisama o zainteresovanosti, nadležni organi grada mogu da pokrenu odgovarajući postupak za izbor partnera za realizaciju projekta, u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, propisano je javnim pozivom.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.01.2019

Medij: nspm.rs

Link: http://www.nspm.rs/hronika/danas-hapsenja-koja-su-cementirala-vlast-sns.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Danas: Hapšenja koja su cementirala vlast SNS

 Koliko god puta da je novinar Milan Jovanović javno optužio predsednika opštine Grocka Dragoljuba Simonovića da je odgovoran za paljenje njegove kuće, hapšenje ovog funkcionera SNS pod sumnjom da je odgovoran zaHronika nedelja, 27. januar 2019.  Koliko god puta da je novinar Milan Jovanović javno optužio predsednika opštine Grocka Dragoljuba Simonovića da je odgovoran za paljenje njegove kuće, hapšenje ovog funkcionera SNS pod sumnjom da je odgovoran za podsticanje krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti bilo je iznenađujuće. Razlog za to je što su hapšenja javnosti prepoznatljivih lica izuzetno retka, uprkos relativno čestim akcijama masovnih hapšenja koja su poslednji godina postala zaštitni znak policije. U poslednjih šest godina bilo je svega nekoliko takvih hapšenja i sva su, bez izuzetka, mogla da se dovedu u politički kontekst. Srbija pobedila Miškovića Svega četiri meseca nakon formiranja, formalno, Vlade Ivice Dačića, policija je u decembru 2012. godine privela vlasnika kompanije Delta Miroslava Miškovića i njegovog sina Marka. Kasnije će se ispostaviti da je priveden zbog sumnji u malverzacije sa putarskim preduzećima, ali ta činjenica ostaje u senci medijskog izveštavanja. Ono što izbija u prvi plan, u pretežnom broju medija, je odlučnost sa kojom se prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić upustio u borbu protiv korupcije. "Niko, pa ni Mišković, ne može da pobedi Srbiju", poentirao je tadašnji PPV, a mediji su se fokusirali na pretnje koje mu je navodno uputio vlasnik Delte prilikom hapšenja. Iako je kasnije demantovano da je ikakvih pretnji bilo, rezultati policijsko-medijske akcije su vrlo brzo bili vidljivi. Popularnost predsednika SNS-a je skočila iznad 50 odsto, odakle se retko spuštala u narednih šest godina. Što se tiče Miškovića, on je pravosnažno oslobođen za delo zbog kojeg je uhapšen, ali mu se i dalje sudi za, naknadno ubačeno, delo pomaganja u utaji poreza. Hapšenje još jednog Miroslava Skoro dve godine nakon Miškovića, uhapšen je još jedan poznati biznismen, Miroslav Bogićević. Vlasnik koncerna Farmakom uhapšen je u novembru 2104. godine, na beogradskom aerodromu, dok je pokušavao da napusti zemlju. Bogićević je uhapšen sa još šest osoba kojima se stavljao na teret ispumpavanje novca iz Privredne banke Beograd. Navodno, krivično delo je počinjeno od oktobra 2012. do marta 2013. godine time što je Privredna banka Beograd odobravala kredite privrednim društvima čiji je jemac bio "Koncern Farmakom MB" u cilju da ta privredna društva sredstva iz dobijenih kredita u vidu pozajmice istog dana transferišu "Koncernu Farmakom MB" kao krajnjem korisniku. Suđenje za ovo delo još traje u Specijalnom sudu. Komentarišući hapšenje, tada već premijer Vučić je izjavio da uzimanje kredita bez pokrića od državnih banaka nije bilo moguće bez pomoći određenih političara i da će javnost saznati ko su oni kada osumnjičeni za prevare o tome progovore. Suđenje Bogićeviću za Privrednu banku Beograd i dalje traje, a niko od političara nije odgovarao za izvlačenje novca iz državnih banaka. Predaja pod nerazjašnjenim okolnostima Dan nakon parlamentarih izbora na kojima je ubedljivo pobedila lista SNS-a u javnosti je odjeknula vest - Darko Šarić, čovek koji se godinama unazad pominjao kao najtraženiji begunac se predao srpskom vlastima. Pritom, okolnosti pod kojima se predao čovek koji se sumnjičio da je upravljao opsežnom operacijom šverca kokaina iz Južne Amerike u Evropu, ni dan danas nisu razjašnjene. Tadašnji ministar pravde Nikola Selaković je izjavio da se Šarić predao bezuslovno kada je postalo jasno da će biti uhapšen. Ministar doduše nije želeo da precizira u kojoj se zemlji krio, a nepoznato je ostalo i ko je sa njim vodio pregovore o predaji. Šarić je nedavno osuđen na 15 godina zatvora zbog šverca kokaina, a paralelno se u Specijalnom sudu vodi protiv njega i postupak za pranje para. Posredno, Šarić se pominjao i u postupku koji se vodio protiv Branka Lazarevića, bivšeg šefa kabineta Ivice Dačića. Lazarević je bio optužen (a nedavno i prvostepeno oslobođen) da je odavao poverljive informacije iz istrage Šarićevom klanu. Šarićevi iskazi na sudu o "generalu Papaji" i navodnim kriminalnim radnjama tadašnjeg načelnika UKP-a Rodoljuba Milovića, iako su se pokazali neistinitim, poslužili su vlastima da smene pojedine rukovodioce u policiji. Cena kritike Optužbu da Aleksandar Vučić koristi borbu protiv korupcije kao izgovor za obračunavanje sa protivnicima javno je 2015. godine izneo, tada već bivši član SNS-a, narodni poslanik i predsednik skupštine opštine Zaječar Saša Mirković. On je u otvorenom pismu oštro kritikivao Vučića optužujući ga za apsolutizam i da je privatizovao pravosuđe. Dve godine kasnije iznova se oglasio, optuživši Vučića da stoji iza paljenja ambasada iz 2008. godine. Manje od dva meseca kasnije, Mirković je uhapšen pod sumnjom da je zloupotrebom službenog položaja oštetio budžet Zaječara za oko 14 miliona dinara. Kako je saopštio MUP, Mirković je sa pozicije predsednika skupštine, naložio M. T. koja je takođe uhapšena, da ugovori nabavku novogodišnjih paketića u vrednosti od skoro 14 miliona dinara, mimo procedure javne nabavke, čime je budžet oštećen u tom iznosu. Ovo navodno delo odigralo se u drugoj polovini 2013. godine. Takođe, Višem tužilaštvu u Zaječaru je podneta i krivična prijava protiv Mirkovića, zbog navodnog izvlačenja novca iz FK Timok, i prebacivanja na račun svoj firme. Mirković je prvostepeno osuđen na godinu dana zatvora zbog paketića, dok epilog druge prijave nije poznat. Ono što jeste, Mirković se nakon toga nije oglašavao u javnosti. (Danas)  

----------------------------------------------------------

Datum: 27.01.2019

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori:

Teme: Korupcija

Naslov: Đilas:Nije bilo korupcije u PKB-u

BEOGRAD, 27. januara (Tanjug) - Ako je u PKB-u ranije bilo korupcije, zašto nije podignuta krivična prijava, pita bivši gradonačelnik Dragan ?ilas i tvrdi da je ta kompanija u vreme kada je on bio na vlasti podigla prihod sa 34 na 60 miliona evra.?ilas je tako reagovao na jučerašnje komentare predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u odgovoru na novinarska pitanja, da je u slučaju PKB sve urađeno u skladu sa zakonom, a da je pokušaja korupcije bilo za vreme Dragana Đilasa.On je dodao da je tada vršena pljačka državne imovine i da je pokušan PKB da se dodeli nekim domaćim firmama za manje novca i to bez tendera.?ilas u sapštenju tvdi da to nije tačno i navodi da je posle njegove smene u PKB doveden nestručan menadzment, koji je, kako navodi, PKB vratio na nivo prihoda od 30-tak miliona evra.On dodaje da o ispravnosti prodaje PKB govori i podatak da je Al Dahra 2013. ponudila i potpisala predugovor za kupovinu kombinata "7 juli" u Surčinu, gde je dogovorena cena hektara bila 12.000 evra."Sada je hektar zemljišta PKB-a prodat za 4.000", rekao je Đilas.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.01.2019

Medij: rs.seebiz.eu

Link: http://rs.seebiz.eu/novi-sad-zove-investitore-za-sest-javnih-garaza/ar-188606/

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: SEEbiz.eu / RS / Novi Sad zove investitore za šest javnih garaža

NOVI SAD - Novosađani već dugo nemaju dovoljno mesta za parkiranje. Vozila je sve više i urbanisti računaju da na 1.000 stanovnika ima 300 automobila, triput više nego ranije.  Za građevinskog investitora koji ne obezbedi parking po stanu, propisana je kazna u iznosu 200.000 dinara za jedno mesto, ali danas stanovnicima nedostaje, samo na Limanu, nekoliko hiljada mesta za vozilo. Od kazne su, međutim, izuzeti oni koji grade na celom placu, imaju stoprocentnu iskorišćenost. Problem nedostatka parkinga "gori" i u drugim urbanim delovima Novog Sada, a u centru "bukti".Opipljiva rešenja čini se da još nisu blizu. U javnom prevozu, koji bi češće zamenio lične automobile, nema očitijih pomaka - ni novih linija ni više autobusa, a povratak tramvaja na gradske ulice koštao bi, kako se procenjuje, 130 miliona evra. Zasad se rešenja koja bi olakšala kretanje kroz grad i parkiranje svode na planove i ideje vlasti o novim javnim garažama, kao i na očekivanje da se za dizanje takvih objekata nađe privatni partner.Nedavno je grad raspisao neobavezujući javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za šest javnih garaža - njihovo projektovanje, finansiranje, izgradnju, upravljanje i održavanje. Prema tom pozivu, obezbedilo bi se 1.945 parking mesta. Ima li zainteresovanih, i koje bi od šest lokacija odabrali, trebalo bi da bude poznato nakon 8. aprila, do kada je rok da se ponude dostave.Novosadski gradonačelnik Miloš Vučević navodi da je raspisivanje ovog poziva važna odluka."Prvi put je grad načinio takav iskorak, apsolutno shvatajući da je problem parkiranja jedan od najvažnijih i najvećih izazova sa kojima se susreće grad, sa kojima se suočavaju građani", izjavio je Vučević uoči prošle sednice gradske skupštine.Nedostatak parkinga, kako kaže, jeste nešto što je u svim istraživanjima, anketama, razgovorima sa građanima, visoko apostrofirano - akcentovano kao problem broj jedan, ili jedan od najvećih sa kojima se građani nose i koji utiču na kvalitet života."Hoćemo da testiramo tržište, pre svega da vidimo koliko kapitala možemo prikupiti, a ne opterećujući gradski budžet za izgradnju većeg broja i podzemnih i nadzemnih garaža, kako bismo omogućili parkiranje i kako bismo, generalno, olakšali funkcionisanje saobraćaja", dodaje.Od šest javnih garaža, u centru Novog Sada predviđene su tri. Od toga su dve podzemne, u Ulici Modene sa 120 mesta i kod pokrajinske vlade i skupštine - 185, dok je treća nadzemna, na uglu ulica Uspenske i Šafarikove sa 350 mesta, do tri sprata.Kod porodilišta "Betanija" i obližnjeg vrtića, u Ulici Branimira Ćosića, gde je veliki broj zgrada i kuća, planira se nadzemna garaža, spratnosti kao u centru, ali sa većim brojem parkinga - 540. Kod železničke stanice, iza toplane "Sever", moglo bi da bude 240 mesta, u nadzemnoj jednospratnoj garaži, a moguće su i podzemne etaže. Ideja je da garaža bude i na Detelinari, uz Bulevar Evrope, sa ulazom iz Ulice Veselina Masleše, gde bi bilo dva segmenta sa 160 i 350 mesta.Nakon analize pisama o zainteresovanosti, nadležni organi grada mogu da pokrenu odgovarajući postupak za izbor partnera za realizaciju projekta, u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, propisano je javnim pozivom.        

----------------------------------------------------------

Datum: 27.01.2019

Medij: srbin.info

Link: https://srbin.info/2019/01/27/jeremic-hapsenja-koja-su-cementirala-vlast-sns/

Autori: http://srbin.info

Teme: Javne nabavke

Naslov: JEREMIĆ: Hapšenja koja su cementirala vlast SNS

Razlog za to je što su hapšenja javnosti prepoznatljivih lica izuzetno retka, uprkos relativno čestim akcijama masovnih hapšenja koja su poslednji godina postala zašt...Koliko god puta da je novinar Milan Jovanović javno optužio predsednika opštine Grocka Dragoljuba Simonovića da je odgovoran za paljenje njegove kuće, hapšenje ovog funkcionera SNS pod sumnjom da je odgovoran za podsticanje krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti bilo je iznenađujuće. Razlog za to je što su hapšenja javnosti prepoznatljivih lica izuzetno retka, uprkos relativno čestim akcijama masovnih hapšenja koja su poslednji godina postala zaštitni znak policije. U poslednjih šest godina bilo je svega nekoliko takvih hapšenja i sva su, bez izuzetka, mogla da se dovedu u politički kontekst. Srbija pobedila Miškovića Svega četiri meseca nakon formiranja, formalno, Vlade Ivice Dačića, policija je u decembru 2012. godine privela vlasnika kompanije Delta Miroslava Miškovića i njegovog sina Marka. Kasnije će se ispostaviti da je priveden zbog sumnji u malverzacije sa putarskim preduzećima, ali ta činjenica ostaje u senci medijskog izveštavanja. Ono što izbija u prvi plan, u pretežnom broju medija, je odlučnost sa kojom se prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić upustio u borbu protiv korupcije. "Niko, pa ni Mišković, ne može da pobedi Srbiju", poentirao je tadašnji PPV, a mediji su se fokusirali na pretnje koje mu je navodno uputio vlasnik Delte prilikom hapšenja. Iako je kasnije demantovano da je ikakvih pretnji bilo, rezultati policijsko-medijske akcije su vrlo brzo bili vidljivi. Popularnost predsednika SNS-a je skočila iznad 50 odsto, odakle se retko spuštala u narednih šest godina. Što se tiče Miškovića, on je pravosnažno oslobođen za delo zbog kojeg  je uhapšen, ali mu se i dalje sudi za, naknadno ubačeno, delo pomaganja u utaji poreza. Hapšenje još jednog Miroslava Skoro dve godine nakon Miškovića, uhapšen je još jedan poznati biznismen, Miroslav Bogićević. Vlasnik koncerna Farmakom uhapšen je u novembru 2104. godine, na beogradskom aerodromu, dok je pokušavao da napusti zemlju. Bogićević je uhapšen sa još šest osoba kojima se stavljao na teret ispumpavanje novca iz Privredne banke Beograd. Navodno, krivično delo je počinjeno od oktobra 2012. do marta 2013. godine time što je Privredna banka Beograd odobravala kredite privrednim društvima čiji je jemac bio "Koncern Farmakom MB" u cilju da ta privredna društva sredstva iz dobijenih kredita u vidu pozajmice istog dana transferišu "Koncernu Farmakom MB" kao krajnjem korisniku. Suđenje za ovo delo još traje u Specijalnom sudu. Komentarišući hapšenje, tada već premijer Vučić je izjavio da uzimanje kredita bez pokrića od državnih banaka nije bilo moguće bez pomoći određenih političara i da će javnost saznati ko su oni kada osumnjičeni za prevare o tome progovore. Suđenje Bogićeviću za Privrednu banku Beograd i dalje traje, a niko od političara nije odgovarao za izvlačenje novca  iz državnih banaka. Predaja pod nerazjašnjenim okolnostima Dan nakon parlamentarih izbora na kojima je ubedljivo pobedila lista SNS-a u javnosti je odjeknula vest - Darko Šarić, čovek koji se godinama unazad pominjao kao najtraženiji begunac se predao srpskom vlastima. Pritom, okolnosti pod kojima se predao čovek koji se sumnjičio da je upravljao opsežnom operacijom šverca kokaina iz Južne Amerike u Evropu, ni dan danas nisu razjašnjene. Tadašnji ministar pravde Nikola Selaković je izjavio da se Šarić predao bezuslovno kada je postalo jasno da će biti uhapšen. Ministar doduše nije želeo da precizira u kojoj se zemlji krio, a nepoznato je ostalo i ko je sa njim vodio pregovore o predaji. Šarić je nedavno osuđen na 15 godina zatvora zbog šverca kokaina, a paralelno se u Specijalnom sudu vodi protiv njega i postupak za pranje para. Posredno, Šarić se pominjao i u postupku koji se vodio protiv Branka Lazarevića, bivšeg šefa kabineta Ivice Dačića. Lazarević je bio optužen (a nedavno i prvostepeno oslobođen) da je odavao poverljive informacije iz istrage Šarićevom klanu. Šarićevi iskazi na sudu o "generalu Papaji" i navodnim kriminalnim radnjama tadašnjeg načelnika UKP-a Rodoljuba Milovića, iako su se pokazali neistinitim, poslužili su vlastima da smene pojedine rukovodioce u policiji. Cena kritike Optužbu da Aleksandar Vučić koristi borbu protiv korupcije kao izgovor za obračunavanje sa protivnicima javno je 2015. godine izneo, tada već bivši član SNS-a, narodni poslanik i predsednik skupštine opštine Zaječar Saša Mirković. On je u otvorenom pismu oštro kritikivao Vučića optužujući ga za apsolutizam i da je privatizovao pravosuđe. Dve godine kasnije iznova se oglasio, optuživši Vučića da stoji iza paljenja ambasada iz 2008. godine. Manje od dva meseca kasnije, Mirković je uhapšen pod sumnjom da je zloupotrebom službenog položaja oštetio budžet Zaječara za oko 14 miliona dinara. Kako je saopštio MUP, Mirković je sa pozicije predsednika skupštine, naložio M. T. koja je takođe uhapšena, da ugovori nabavku novogodišnjih paketića u vrednosti od skoro 14 miliona dinara, mimo procedure javne nabavke, čime je budžet oštećen u tom iznosu. Ovo navodno delo odigralo se u drugoj polovini 2013. godine. Takođe, Višem tužilaštvu u Zaječaru je podneta i krivična prijava protiv Mirkovića, zbog navodnog izvlačenja novca iz FK Timok, i prebacivanja na račun svoj firme. Mirković je prvostepeno osuđen na godinu dana zatvora zbog  paketića, dok epilog druge prijave nije poznat. Ono što jeste, Mirković se nakon toga nije oglašavao u javnosti.                          POMOZITE RAD SRBIN.INFO DINARSKOM UPLATOM - KLIKNITE OVDE! UKOLIKO IMATE ŽELJU DA PODRŽITE RAD PRODUKCIJE "CENTAR" I RAD PORTALA "SRBIN.INFO", DONACIJE MOŽETE UPLATITI PUTEM SLEDEĆIH LINKOVA: 5€ 10€ 20€ 50€ 100€ PayPal PostNet HVALA I BOG VAS BLAGOSLOVIO! Izvor: danas.rs Objavio: pravda Oznake: Aleksandar Vučić, Vuk Jeremić, Dragoljub Simonović, SNS, hapšenja

----------------------------------------------------------

Datum: 27.01.2019

Medij: kurir.rs

Link: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3196007/grobljanska-mafija-otela-stotine-miliona-direktor-baltovski-od-konduktera-do-milionera-brutalno-ojadili-pogrebne-usluge

Autori: @KurirVesti

Teme: Javne nabavkeza borbu protiv korupcije

Naslov: GROBLJANSKA MAFIJA OTELA STOTINE MILIONA: Direktor Baltovski - od konduktera do milionera! Brutalno ojadili Pogrebne usluge

Dragan Baltovski je od 2008, kada je postao direktor JKP Pogrebne usluge sa platom od 110.000 dinara, zahvaljujući raznim mahinacijama, uspeo da sebi obezbedi troiposoban stan, vredne njive, i retke skupe automobile, tvrdi izvor Kurira!Prema njegovim navodima, ...Dragan Baltovski je od 2008, kada je kao Đilasov saradnik, preko kojeg je držao relacije sa PUPS-om, postao direktor JKP "Pogrebne usluge" sa platom od 110.000 dinara, zahvaljujući raznim mahinacijama, uspeo da sebi obezbedi troiposoban stan, vredne njive, i retke skupe automobile, tvrdi izvor Kurira!Prema njegovim navodima, sve to Baltovski je ostvario povezanošću sa grobljanskom mafijom koja je otela stotine miliona dinara na nameštenim tenderima! Organizovana grupa ljudi je ojadila JKP "Pogrebne usluge Beograd" tako što je brutalno zloupotrebila javne nabavke.- Godinama unazad nekoliko osoba namešta tendere i dobija basnoslovne sume novca. To su javne nabavke koje su vredne stotine miliona dinara, a firme koje dobijaju novac se samo vrte ukrug. Naravno, posle te pare dele s ljudima iz JKP "Pogrebne usluge", koji su organizatori cele prevare, predvođeni generalnim direktorom Draganom Baltovskim - otkriva Kurirov sagovornik odlično upućen u dešavanja u tom javnom preduzeću. Poslovi za koje JKP "Pogrebne usluge" raspisuje tendere uglavnom se odnose na hortikulturne usluge, uređenje zelenih površina, pešačkih staza i ozelenjavanje. Ova kriminalna ekipa je koliko gramziva toliko i veoma vešta. - Jedan od onih koji su redovno dobijali tendere i zgrnuli milione na kraju se i zaposlio upravo u JKP "Pogrebne usluge", a svoju firmu je prebacio na oca. A jedna osoba čija firma debelo profitira od JKP "Pogrebne usluge" i redovno je angažovana na realizaciji poslova ima čak kancelariju u tom preduzeću, što je van svake pameti! Ona ima i službeni broj telefona, a svakodnevno komunicira s Baltovskim i pravi strategiju kako da zajedno izvlače novac iz preduzeća - otkriva naš sagovornik. A da u tim dilovima može zaista ozbiljno da se zaradi, najbolje je pokazatelj, kaže on, imovinska karta generalnog direktora Dragana Baltovskog. On je od konduktera, odnosno čoveka koji je cepao karte na beogradskoj autobuskoj stanici, zahvaljući poziciji u JKP "Pogrebne usluge", postao milioner. Agenciji za borbu protiv korupcije je 2008. godine, kada je stupio na mesto generalnog direktora, prijavio samo platu od 110.000 dinara. Nekretnina nije imao. Ali samo dve godine kasnije, prijavljuje niz akcija raznih firmi, među kojima su "Dunav osiguranje", "Imlek", "Energoprojekt", "Bambi", u vrednosti od bezmalo 1.400.000 dinara. Onda su 6. 12. 2012. godine akcije nestale, ali se plata povećala na 155.000 dinara. Nekretnine i dalje nije imao. Međutim, samo šest meseci kasnije prijavljuje, uz pomenutu platu, i troiposoban stan od 95.57 kvadrata. Nakon dve godine, uz platu i stan, u imovinskoj karti osvanuo je i automobil marke "škoda". A onda, krajem prvog meseca 2017. godine, Baltovski je i dalje imao platu 155.000 dinara, troiposoban stan, ali i osam njiva (naveo je da je tri kupio, a pet nasledio). "Škodu" je zamenio mnogo skupljim "infinitijem" iz 2016. godine. Dragan Baltovski do zaključenja broja nije odgovorio na naša pitanja na ovu temu.    Neće u penziju Izbegava da preda direktorsku fotelju Uprkos tome što zakon nalaže da se sa 65 godina ode u penziju, Dragan Baltovski ne planira da preda direktorsku fotelju u JKP "Pogrebne usluge". - Pa ko bi se odrekao takvih pogodnosti koje je on sam sebi napravio?! Odgovara mu da što duže bude na čelu ovog preduzeća i da radi šta hoće. Već je deset godina direktor. Iako je 16. novembra napunio 65 godina, uspeo je da ostane i dalje - kaže naš izvor. Nemanja Nenadić Agencija za borbu protiv korupcije trebalo bi da izvrši kontroluNemanja Nenadić iz Transparentnosti kaže za Kurir da sve ukazuje na to da bi nadležni organi trebalo da se pozabave direktorom Draganom Baltovskim. - Moguće je da postoji objašnjenje u legalnim prihodima direktora. U svakom slučaju, tako velika razlika predstavlja dobar razlog da ga Agencija za borbu protiv korupcije uvrsti u plan kontrole.Bliski Đilas mu dao foteljuDragan Baltovski postao direktor JKP "Pogrebne usluge" čim je Dragan Đilas imenovan za gradonačelnika Beograda. Baltovski je u to vreme bio u braku sa ženom iz familije Krkobabić, koja je preko PUPS bila u kolaciji s DS. Đilas je Baltovskom dao direktorsko mesto i tada je krenuo vrtloglavi tajkunski uspon. Dragan Baltovski tvrdi: Srđan Topličić ne radi kod nas Na pitanje da li je kao direktor Sektora za kontrolu kvaliteta u JKP "Pogrebne usluge" zaposlen Srđan Topličić, čija je firma "Tinaprom" u više navrata pobeđivala na tenderima koje su raspisivali, i zašto je njegovo ime skriveno u Programu poslovanja, Dragan Baltovski tvrdi da to nije tačno: - U Programu poslovanja JKP "Pogrebne usluge" za 2019. godinu prikazana su imena troje direktora sektora, od ukupno četiri, jer je mesto direktora sektora Osnovne delatnosti ostalo upražnjeno. Tokom 2019. biće popunjeno.Do popune ove radne pozicije radom tog sektora rukovodi direktor preduzeća (bez dodataka na platu direktora!). Sektor za kontrolu kvaliteta ne postoji u ovom preduzeću, pa nema ni direktora tog sektora. JKP "Pogrebne usluge" ne dodeljuje poslove nikome, već zaključuje ugovore sa raznim dobavljačima u skladu sa Programom poslovanja koji odobrava naš osnivač - Grad Beograd, nakon po zakonu sprovedenog postupka javnih nabavki. Što se tiče preduzeća "Tinaprom", u proteklih pet godina, nakon zakonski sprovedenog postupka javne nabavke, zaključeno je onoliko ugovora koliko puta je, između brojnih ponuđača, to preduzeće pobedilo na tenderu!  LIČNA KARTADragan Baltovski  (Kurir.rs - Silvija Slamnig) Foto: Marina Lopičić, Printscreen, Media Centar, Dado Đilas                                           

----------------------------------------------------------