Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji

Datum: 31.01.2019

Medij: Blic     Strana: 1,2,3

Rubrika: Tema dana

Autori: Ivana Mastilović Jasnić

Teme: Korupcija

Naslov: Haradinaj se narugao SAD takse ostaju do juna

DOGOVOR SA VESELJIJEM, TAČIJEMIPACOLIJEM

Haradinaj se narugao SAD takse ostaju do juna

Koalicioni partneri odlučili da ne ukidaju takse i ostanu zajedno na vlasti

Vučić sa Hanom i Mičelom razgovarao o posledicama poteza koje vuče Priština p j

TRAMP LJUT ZBOGIGNORISANJA ZAHTEVA VAŠINGTONA TRAMP ZAHTEV

ivana mastiloviĆ jasniĆ

Nema ništa od ukidanja taksa na robu iz Srbije i BiH, odlučeno je na jučerašnjem sastanku prištinske vladajuće koalicije. Iako se sve glasnije spominjala mogućnost održavanja prevremenih izbora, glasanja neće biti. Kako je sinoć javio kosovski portal „Indeks onlajn“, više od dva sata diskutovala su četiri partnera koalicione vlade - Ramuš Haradinaj, Kadri Veselji, Fatmir Ljimaj i Bedžet Pacoli. Uz odluku da ne ukidaju takse na robu iz Srbije i BiH, oni su postigli dogovor i da zajedno ostaju na vlasti.

Prištinski sajt „Lajmi“ preneo je i da su koalicioni lideri obećali da će „intenzivirati korake i uskladiti odluke sa strateškim partnerima SAD i EU“.

Uoči ovog sastanka, prethodnih dana dizale su se tenzije između partnera u vladi. Haradinaj je svim silama pokušavao da ostavi utisak da je spreman da ide na izbore. Njegove pretnje nije se uplašila konkurentska Demokratska partija Kosova (DPK), čiji je lider i predsednik parlamenta Kadri Veselji odgovorio da će biti kandidat za premijera na narednim parlamentarnim izborima.

- DPK će ići na izbore, ja ću se kandidovati za premijera. Naporno radim na programu. Mi poštujemo svaku stranku, ali težimo da dobijemo još veće poverenje građana. Radimo radikalne reforme - rekao je Veselji.

Korumpirani političari, kako je istakao, više neće imati šansu, ali nije precizirao na koga pritom misli. Građani, kazao je, moraju to da shvate i na izborima pomognu institucijama da rade još bolje.

Od kada su uvedene takse, zakuvalo se na relaciji predsednik Hašim Tači - premijer Haradinaj, a ovaj drugi poverio je medijima da je nedavno došlo i do žestoke svađe između njih dvojice u kući ministra spoljnih poslova Bedžeta Pacolija. Dugo se mislilo da dvojica lidera imaju zajedničku taktiku u kojoj je jedan dobar, a drugi loš policajac i da tako pokušavaju da se izbore za nezavisnost Kosova.

Tači se predstavlja da je on taj koji želi kompromis, dok

Haradinaja ni Amerikanci kao ključni pokrovitelji kosovske nezavisnosti ne mogu da odobrovolje.

Kada je Veselji prvi put izgovorio da skandaloznu meru kosovske vlade treba ukinuti privremeno na 120 dana, Haradinaj je burno odreagovao. Izbori na Kosovu su sve izvesniji, a da li su i kome zaista potrebni i ko najviše gubi?

Posle odlaska pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Vesa Mičela sa funkcije i predstojećih izbora za evropske institucije što za sobom vuče određeni vakuum u dijalogu Beograda i Prištine, ne može se reći da su izbori na Kosovu potpuno neočekivani. Ukoliko do njih zaista dođe, to znači i da će takse na robu iz Srbije ostati makar do juna. Onda ni vanredni izbori u Srbiji ne bi bili neočekivani.

Politički analitičar Dušan Janjić smatra da će izbora na Kosovu biti.

- Ta vlada kao celina nikada nije bila popularnija upravo zahvaljujući tim merama. Haradinaj pokazuje da ne mogu da mu uzvrate ni Srbija ni SAD, Tači pokazuje da je za razgraničenje i šalje poruku da je proamerički čovek, a u stvari dele posao u skupljanju glasova. I buduća vlada ostala bi uglavnom u starom sazivu plus one opcije koje su prišle dijalogu. Pitanje je koliko će lista biti - Haradinaj, Tači, možda Pacoli - navodi Janjić za “Blic”. Janjić smatra da su “takse donete da bi ostale na snazi i da će sigurno tako biti do juna”.

- Tehnička vlada ne može da ih opozove. Srbija još nije aktivirala mehanizam CEFTA, Evropa nije otvorila to pitanje i teško da će ta mera biti deaktivirana - zaključuje Janjić.

Politički analitičar iz Prištine Faton Mehmeti, s druge strane, očekuje ukidanje nametnutih taksa na robu iz Srbije i BiH u narednih nedelju dana. Mehmeti smatra da će se Haradinaj pre odlučiti za ukidanje taksa nego za izbore jer ne veruje da bi lider Alijanse za budućnost Kosova mogao više da se pozicionira na tako visoku funkciju.

- Već je jasno da Kosovo nema drugog načina osim

ukidanja te mere - rekao je Mehmeti.

On smatra da je Haradinajev zahtev za održavanje međunarodne konferencije o kosovskom pitanju ispravan, ali teško ostvariv, pa će vlada biti prisiljena da ukine takse.

- Mislim da je Haradinaj izveo računicu i da neće imati hrabrosti da ide na izbore jer zna da više neće moći da bude premijer - kazao je Mehmeti.

ĐURIĆ: UKIDANJE TAKSA U INTERESU SVIH U interesu i Srba i Albanaca je da se ukinu takse koje su privremene prištinske vlasti uvele na srpsku robu, izjavio je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić i ocenio da one ne donose šansu za rešavanje problema koji postoje na KiM i u odnosima Beograda i Prištine. Upitan da prokomentariše mogućnost održavanja prevremenih izbora na KiM, Đurić je rekao da su srpski politički predstavnici pokazali da ne prihvataju da budu “folklor”. - Ja poštujem njihovu hrabrost - istakao je Đurić.

da se ukinu takse e vlasti uvele na or Kancelarije za a one ne donose a koji postoje na Prištine.

ogućnost održavanja Đurić je rekao da ici pokazali lklor”.

st - ista-

Vučić razgovarao sa Hanom i Mičelom Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sinoć je telefonom razgovarao sa evropskim komesarom za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesom Hanom, a potom i sa pomoćnikom državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Vesom Mičelom. Kako je saopšteno, Vučić je Hanu preneo „spremnost Srbije da nastavi dijalog, nakon što Priština odustane od neopravdanih taksi koje, osim srpske privrede, ugrožavaju svakodnevni život Srba na Kosovu i Metohiji“. Prema saznanjima „Blica“, u kasnijem razgovoru sa Vučićem američki zvaničnik Mičel je rekao da „očekuje da Priština ukine takse na srpsku robu i da se stvore uslovi za nastavak dijaloga“. Srpski predsednik je odgovorio da je Srbija spremna da istog trenutka, po ukidanju tih taksi, nastavi dijalog, jer je opredeljena za očuvanje mira i stabilnosti u regionu.

----------------------------------------------------------

Datum: 31.01.2019

Medij: Blic     Strana: 14

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Srbija bolja u ekonomskim slobodama

Srbija bolja u ekonomskim slobodama

Srbija je napredovala po indeksu ekonomskih sloboda na listi “Heritidž fondacije” za 2019. godinu, zauzevši 69. mesto među 180 rangiranih zemalja, što je za 11 pozicija bolje u odnosu na prethodnu godinu.

Ukupan skor Srbije, kako se navodi na sajtu Fondacije, povećan je za 1,4 poena na 63,9 poena, što je svrstava u kategoriju ekonomski “umereno slobodnih zemalja”.

Srbija je, kako piše, ostvarila veliko poboljšanje u oblasti fiskalnog zdravlja, pri čemu su veće ocene na planu poslovnih sloboda i državne potrošnje nadmašile smanjenje skora u oblasti trgovinskih sloboda i efikasnosti pravosuđa.

U kvalitativnoj analizi Indeksa se navodi da, uz snažan ekonomski rast i znatnu fiskalnu konsolidaciju, vlada u Beogradu planira dalje postepene reforme za unapređenje poslovnog ambijenta, ali da će “napredak u reformisanju javne uprave i privatizaciji državnih kompanija u sektorima električne energije, komunikacija i prirodnog gasa, ipak biti nešto sporiji”.

Takođe je ocenjeno da su neophodne dublje institucionalne reforme za modernizaciju poreske administracije, smanjenje korupcije i jačanje pravosudnog sistema.

Od zemalja regiona, lošije rangirane od Srbije su BiH, Hrvatska i Crna Gora (83, 86. i 92), a bolje su Slovenija (58), Albanija (52), Bugarska (37) i Makedonija (33).

od zemalja regiona, lošije rangirane od Srbije su BiH, Hrvatska i Crna Gora, a bolje Slovenija, albanija, Bugarska i Makedonija

----------------------------------------------------------

Datum: 31.01.2019

Medij: Danas     Strana: 9

Rubrika: Bez naslova

Autori: M. Stojanović

Teme: Korupcija

Naslov: GRAĐANI ŽELE UREĐENU DRŽAVU

ANALIZA: Stručnjaci za evropske integracije o istraživanju o podršci članstvu Srbije u EU

GRAĐANI ŽELE UREĐENU DRŽAVU

Nikola Burazer: Postoji opasnost da se ceo proces uspori i zakoči zbog manjka pritiska „odozdo“ da se sprovedu reforme ¦ Sena Marić: Izgradnja vladavine prava je na prvom mestu

Beograd // Činjenicu da trenutno 55 odsto građana Srbije podržava članstvo naše države u EU stručnjaci za evropske integracije smatraju veoma pozitivnom, ali napominju da najveći izazov ostaje da li će biti ispunjeni zahtevni kriterijumi za pridruživanje Uniji. Naši sagovornici napominju da ukoliko reforme ne budu sprovedene Srbiji preti opasnost od „masovne emigracije radno sposobnog stanovništva".

Kako je nedavno saopštilo Ministarstvo za evropske integracije, u istraživanju pod nazivom „Evropska orijentacija građana Srbije", koje to ministarstvo sprovodi na svakih šest meseci, učestvovalo je 1.050 ispitanika starijih od 18godina,a rađenoje prema standardu Evrobarometra. Rezultati pokazuju da borbu protiv korupcije (21 odsto), reformu zdravstvenog sistema (16) i reformu pravosuđa (15 odsto) građani vide kao najznačajnije i kao one koje najviše utiču na njihov svakodnevni život. Sledeće po važnosti su im - bolja zaštita Ijudskih prava (11 odsto), reforma obrazovnog sistema (10), te reforme u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine (devet odsto) Za najveći broj građana članstvo u EU predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih Ijudi (17 odsto) i više mogućnosti za zapošljavanje (17 odsto), zatim mogućnostza slobodnije kretanje unutar granica EU (15 odsto), kao i mogućnost da se uredi stanje u našoj državi (devet odsto).

Nikola Burazer, programski direktorčentra savremene politike, kaže da je dobra vest što podrška evropskim integracijama ostaje na nivou iznad 50 procenata, „ali mislim da to nije toliko važan podatak".

- Ono što preti perspektivi članstva Srbije u EU nije mogućnost da građani na budućem referendumu glasaju protiv, već da se ceo proces uspori i zakoči zbog manjka pritiska „odozdo" da se neophodne reforme i demokratska transformacija izvrše, bezčega pristupanje EU neće biti moguće. Zbog toga je rast podrške reformskom procesu koji smo videli u poslednjem istraživanju možda i važniji za proces evropskih integracija. Nedostaje, međutim, da se proces evropskih integracija i proces demokratske transformacije dovedu u vezu i da građani prepoznaju da je proces pristupanja EU prilika za poboljšanje u onim oblastima koje su od velikog značaja za njihov standard života poboljšanje rada sudova, smanjenje korupcije i slično, konstatuje Burazer.

Sena Marić, programska menadžerka i viša istraživačica u Centru za evropske politike (CEP), ocenjuje da građani Srbije vide članice EU kao uređenezemlje,društva u kojimaje uspostavljena vladavina prava, i veruju da je put u EU dobarza razvoj, izgradnju institucija i povećanje standarda u Srbiji.

- Rezultati pokazuju da građani kao najznačajnije izdvajaju one reforme koje utiču na njihovu svakodnevicu - borba protiv korupcije, reforma pravosuđa, zaštita Ijudskih prava, reforma zdravstvenog i obrazovnog sistema, zaštita građana - jednom rečju, izgradnja vladavine prava je građanima na prvom mestu. Isto možemo videti i iz rezultata prethodnih istraživanja... Clanstvo u Evropskoj uniji donosi i više prilika za bolju budućnost mladih Ijudi i više mogućnosti zapošljavanja, pokazali su rezultati ankete. Dakle, oko 70 odsto građana Srbije EU vidi kao priliku da žive u uređenim društvima bilo to zato što će imati mogućnosti da žive i rade u nekoj od država EU, bilo zbog toga što veruju da će i Srbija dostići te standarde... Ovo treba da bude poruka za naše vlasti da sistemski počne da radi na ovim pitanjima, ukoliko želimo da izbegnemo masovnu emigraciju radnosposobnog stanovništva kada postanemo članica EU, odnosno scenario koji se desio u mnogim državama centralne i istočne Evrope, smatra Marić.

  1. Stojanović

EU da ostane uzor

iz CEP-a napominju i da EU treba da pojača svoje mehanizme praćenja reformi u oblasti vladavine prava u Srbiji u procesu pristupanja, „jeg postojeći ne daju dovoljno rezultata". Takođe dodaju da EU „treba da pojača i sopstvene mehanizme rešavanja problema u ovom domenu, kako bi zadržala svoju ulogu uzora za Srbiju i druge zemlje kandidate za članstvo". „Tako će podrška građana članstvu u EU, koja se već dve i po godine ne smanjuje, nastaviti da raste", kažu u CEP-u.

----------------------------------------------------------

Datum: 31.01.2019

Medij: Danas     Strana: 1,8,9

Rubrika: Bez naslova

Autori: Aleksandra Popović

Teme: Korupcija

Naslov: Vlast legalizuje napade na novinare

Mogens Bličerßjeregard, predsednik Evropske federacije novinara, o stanju u medijima u Srbiji

Vlast

legalizuje napade na novinare

Ne treba nam da političke vođe edukuju novinare, ili ih verbalno napadaju, već da ih štite

Mogens Bličer Bjeregard, predsednik Evropske federacije

novinara, za Danas o stanju u medijima u Srbiji

Vlast

legalizuje napade na

novinare

0 karikaturama i političarima

¦ U Srbiji smo imali jedan vrlo upečatljiv slučaj krajem prošle godine, kada su svi političari presuđivali i osuđivali list Danas zbog objavljivanja Coraxove karikature sa likovima Hitlera i Gebelsa koji drže u rukama narodne poslanike, predstavnike vladajuće partije. Kako mediji mogu da se zaštite od ovakvih napadavlasti?

-Tako što će isprićati priče koje moraju da budu ispričane.Tu se opet vraćamo na kvalitet novinarstva - da je neophodno reći sve informacije, biti transparentan. Znate da ja dolazim iz zemlje u kojoj su karikature prilično popularne, to je deo komentara u novinama koji ne treba preispitivati. Jako je važno da karikaturisti imaju potpunu slobodu da rade svoj posao, oni čine medijsku sliku potpunom. Kod nas u Danskoj je to normalno i političari to prihvataju. Naš premijer našao se na nekim karikaturama i mnoge od njih kritikovale su politiku prema izbeglicama, ali niko izvlasti nije pokušao da interveniše ili nazovetoneprimerenim.

Beograd // Napadi na novinare i medije od strane političara, vođa i javnih funkcionera, pritisci i osude kao što je slučaj napada na Danas zbog objavljivanja Coraxove karikature sa likom Hitlera, stvaraju neprijateljsko okruženje za sve novinare. Oni su zastrašeni i medijima postaje nemoguče da rade u uslovima takvih napada političara,jerako sa najvišeg nivoa stižu jasni pritisci onda če i ostali Ijudi osetiti da mogu tako da se ponašaju. Vođe postavljaju standarde, zaključuje Mogens Bličer Bjeregard, predsednik Evropske federacije novinara (EFJ), u specijalnom intervjuu za Danas.

Predsednik EFJ došaoje iz Danske u Beograd kako bi učestvovao na konferenciji „Medijske slobode i autorska prava" koju su organizovali Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Misija OEBS u Srbiji, gde je predstavljena i hronika napada na novinare. Uoči konferencije, Bjeregard je u razgovoru za naš list komentarisao i broj slučajeva napada na novinare, ističući da se takve stvari najčešće dešavaju u zemljama u kojima političari ne vole kritiku i ne shvataju da je ona deo demokratije. - Glavni problem u Srbiji je što i dalje vidimo mnogo nasilja, pritisaka na medije, nerazrešenih slučajeva napada na novinare, to i dalje predstavlja veliki izazov, naveojeon.

  • Poslednji i najozbiljniji slučaj napada na novinare je paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Videli smo da je o tome pričao i predsednik Vučić na panelu o medijskim slobodama na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu i par dana nakon toga je uhapšen i osumnjičeni nalogodavac, predsednikopštine Grocka.

- Pozdravljam to hapšenje i zaista je veoma važno da naglasimo koliko se retko, i u drugimzemljama,vidida nalogodavci i inspiratori takvih zločina zaista budu privedeni pravdi. To je svakako jednood poboljšanja.

  • Hapšenje je prvi korak, sada očekujemo da vidimo epilog, sudski proces i kazne. Kada uzmete u obzir koliko je vremena bilo potrebno da se neki drugi slučajevi razreše, koliko je dugo trajalo suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije, da li mislite da naš sistem ima kapacitet da dovede do kraja slučaj Jovanović?

- Mi smo i u ranijim posetama Srbiji naglašavali da stari slučajevi moraju da se razreše ali i dalje se ne vide pomaci, postoji 18 nerazrešenih napada na novinare i dalje imate situaciju u kojoj se to zanemaruje. Nadamo se da će slučaj Jovanović biti početak novog pristupa i podstičemo vlasti da ovo shvate ozbiljno. Kada postoje verbalni napadi na novinare, to je prvi korak narušavanja slobode medija, a posebno kada ti napadi dolaze od strane vlasti. Vlast kreira okruženje u kome se legalizuju napadi na novinare, što vodi do ozbiljnijih slučajeva koji se u najgorem scenariju završe ubistvom. Vođe država, političari, svi predstavnici vlasti, u obavezi su da štite novinare. Umesto toga, neretko vidimo da ih napadaju i kritikuju pozivajući se na slobodu govora. • Političari u Srbiji često koriste tu slobodu govora kao izgovor da nazivaju novinare stranim agentima, plaćenicima, neprijateljima države, šta možemo da učinimo povodom toga?

- Često to rade i važno je da budu oprezni i uvide koje su posledice toga. Ne treba nam da političke vođe edukuju novinare, da ih uče svom poslu ili ih verbalno napadaju, več da štite novinare, to je njihova dužnost. A mi znamo da je naša obaveza da budemo etični, tačni, izbalansirani, otome mi sami moramoda vodimo računa.

  • Mislite li da mediji u Srbiji znaju koje su njihove obaveze i odgovornosti u tom pogledu? Mi imamo klimu u kojoj su mediji podeljeni, sve je više prorežim-

skih medija koji postaju promoteri vlasti, kako to promeniti?

- Moj savet je da se uverimo da svi mediji potpadaju pod samoregulaciju da poštuju profesionalna tela kao što je Savet za štampu i da se služe etičkim standardima. U suprotnom oni sami ostavljaju prostor vlastima da njima upravljaju i pokušavaju da ih regulišu. Moramo da pokažemo da smo sposobnidato sami uradimo.

  • Oko regulacije medija, posebno uz narastajuću pojavu lažnih vesti, vodi se velika polemika na globalnom nivou, ne samo kod nas. Šta mislite, koji je najbolji model za borbu protiv ovog trenda?

- Prvomoramoda seotarasimotermina Jažne vesti", toje logička greška jer ako je nešto lažno onda to nije vest, to je propaganda, dezinformacija. Prvo to moramo da definišemo, a onda je najbolji načinzaborbu protivtih laži-održavanjevisokih novinarskih standarda, samoregulacija, i medijsko opismenjavanje javnosti. • A koja je uloga države i vlasti u tome?

- Da ne pokušavaju da pravejoš jedan sistem koji će dodatno proveravati novinare. Vlast mora da se uzdrži od prosuđivanja da li su nešto lažne vesti jerje sve češće da oni pročitaju nešto što im se sviđa, što im ne ide u prilog i onda to jednostavno nazovu lažnim vestima.To je nedopustivo, ako imaju neke zamer-

ke i žalbe, mogu da ih upute sa-

vetima za štampu a ne da sa-

mi donose presude novinarima.

Aleksandra Popović

----------------------------------------------------------

Datum: 31.01.2019

Medij: Danas     Strana: 11

Rubrika: Dijalog

Autori: Snežana Čongradin

Teme: Korupcija

Naslov: Đilasovo novo lice

Đilasovo novo lice

Snežana Čongradin

Burazeru, ti treba stalno da ponavljaš da si pogrešio. Svaki dan da govoriš da si pogrešio..., preneo je preksinoć građanima novoizabrani predsednik Pokreta slobodnih građana, Sergej Trifunović, ono što je navodno rekao bivšem gradonačelniku Beograda i lideru Saveza za Srbiju, Draganu Đilasu. Za Đilasa veruje, kako je rekao, da ima čiste namere u bavljenju politikom. Za sebe, odmah potom, kaže, da se našao na istom terenu, dabi privukao neverne Tome, koji se gade Đilasa i Jeremića. Za njih, iako ih naziva takvim imenima, tvrdi da ima razumevanja. A, ako ih razume, zašto se ne identifikuje sa njima i, umesto nevernim Tomama, nazove ih normalnih i racionalnim ljudima, onima čija bi volja mogla da stoji na braniku opšteg dobra i koristi, i koja ne bi dozvolila ono „večno vraćanje istog“ na šta srpska politika unazad decenijama nalikuje.

Zašto ostavlja utisak da su oni za njega nekakvi ljudi sa posebnim potrebama, kojima je neophodna specijalna nega, kako bi se osnažili na jače suprotstavljanje aktuelnom, ratno zločinačkom i korumpiranom režimu Aleksandra Vučiča. Oni su, čini se, u ovakvoj Trifunovićevoj interpretaciji, uz koju dodaje da ima apsolutno poverenje u „Đilasove čiste namere“, nekakvi elitisti, razmaženi građani, koji zapravo ne razumeju tragičnost života najvećeg broja građana u ovoj državi, a čiji se broj povećao, pa je izazvao i glumca Sergeja Trifunovića da uđe u politiku i pokuša da ih angažuje svojim „novim licem“. Tražili ste novo lice - izvolite, objašnjava Trifunović fenomen prelaska iz glumačkog u politički život. Podneo je, objašnjava, ličnu žrtvu, izašao iz udobnosti sopstvenog života, kako bi se stavio na raspolaganje javnom interesu.

I tu nema zapravo ničega spornog. Takođe, moguće je sa izvesnošću pretpostaviti da Sergej Trifunović, kao što on kaže za Dragana Đilasa, ima čiste namere u bavljenju politikom. Ako pretpostavimo da Trifunović, tokom svoje glumačke karijere, nije imao nikakvog problematičnog upliva u politički život, što zapravo i nije istina, problem počinje upravo sa ovim poverenjem u Đilasa i nacionalistu Jeremića. Ono što određuje politički angažman Đilasa, zaustavimo se, recimo, samo na periodu tokom kojeg je bio gradonačelnik Beograda, a potom, još dve godine, za vreme vlasti autokrate Aleksandra Vučića, na, takođe, političkoj funkciji - čelu Košarkaškog saveza Srbije, razume se da nije nešto preko čega bi se moglo preći tako prostim uvidom i odavanjem poverenja u časne namere, nekakvim rečenicama i javnim ispadima o navodnoj uverenosti jednog takvog političara da je pogrešio.

Jer, ljudi kojima se u političkom smislu gade Đilas i Jeremić imaju dosta razloga i argumenata koje ih navode na takva neprijatna osećanja. Ne obuhvataju ga opštim, besadržajnim pojmovima, spremnim na tako lak i, gotovo, bezuslovni oprost. Oprost koji se zasniva na opštosti tipa - dok su bili na vlasti, nisu dobro radili - kako to generalizuje Trifunović.

Sta tu zapravo nije valjalo? Postoji li jasna svest o razlozima, odnosno jasni stavovi o bogatstvima dvojice političara, njihovom održanju i uvećavanju u državi na samom dnu siromaštva, u uslovima tranzicije iz ratno profiterske ka jasno određenoj - korumpiranoj vlasti? Reč je, ipak, o ljudima koji sada stoje u prvim redovima protiv naprednjačke, zločinačko - pljačkaške vlasti, pa time i njihovom odnosu prema društvenim vrednostima i moralu, koji obuhvata kako manjinske grupe (one ugrožene nacionalnom i svakom drugom mržnjom upućenoj različitostima na bilo kom nivou), tako i većinsku, onu koja dotiče egzistencijalne uslove života građana na dnu evropske lestvice merenja siromaštva. Valjao lije njihov odnos prema mračnoj, ratnoj prošlosti, kao i ostalim suštinski određujućim karakteristikama politike koju su zastupali, a koju i danas, opet, nacionalističkim stavovima koriste za pridobijanje glasova u pokušajima povratka na vlast? Da li bi se u slučaju jedne takve jasne svesti, olako moglo govoriti o oprostu i zaboravu karaktera te vlasti i iz toga proizašlom aktuelnom poverenju u njihove čiste namere najnovijih pokušaja povratka u politiku? A, bez cinizma prema građanima kojima se upravo takva određenja gade, a koje Trifunović planira da animira i pridobije?

Najlakše je Trifunovića vratiti u kontekst u koji ga veliki deo kritičke javnosti svrstava - kao Legijinog ortaka, negadljivog na društveno, ratno profiterske okolnosti. Teže je očekivati jasne stavove o gore navedenim pitanjima.

? Mogućeje sa

izvesnošću

pretpostaviti da

Sergej Trifunović, kao što on kaže za Dragana Đilasa, ima čiste namere u bavljenju politikom. Ako pretpostavimo da Trifunović, tokom svoje glumačke karijere, nije imao nikakvog problematičnog upliva u politički život, što zapravo i nije istina, problem počinje upravo sa ovim poverenjem u Đilasa i nacionalistu Jeremića

----------------------------------------------------------

Datum: 31.01.2019

Medij: Danas     Strana: 23

Rubrika: Vojvodina

Autori: Gordana Nonin

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Zastareli džin ili budući „zamajac“ grada

Teta „Razgovora“ i dopisništvu Danasa za Vojvodinu o sudbini Sportsko-poslovnog centra „ Vojvodina“

Zastareli džin ili

budući „zamajac" grada

Najavljeno rušenje prošle jeseni u više navrata najavljivao gradonačelnik Miloš Vučević, što je izazvao ozbiljan revolt Novosađana Ni najvatreniji zagovornici opstanka SPENS-a ne spore da je objektu neophodna ozbiljna revitalizacija, kako bi bio funkcionalan i isplativ

„Šta će biti sa SPENS-om?“ ili preciznije, „Šta je najbolje da bude sa SPENS-om?“ bila je tema „Razgovora“ koje Vojvođanski klub organizuje u saradnji sa dopisništvom našeg lista za Vojvodinu u Novom Sadu.

Sagovornici su sagledavali moguća rešenja za SPENS: da li je optimalno rešenje u rušenju, revitalizaciji, ili transformaciji SPENS-a. U razgovoru na ovu važnu temu su učestvovali: Vladimir Isijanov, koordinator nezavisne ekspertske grupe za revitalizaciju SPENS-a i prof. dr Mirjana Kranjac, članica te grupe, Dobrivoje Boba Antonić, bivši direktor SPENS-a, Miroslav V asin, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine (DS), Robert Kolar, potpredsednik LSV i gradski odbornik, dr Veljko Krstonošić, predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke i gradski odbornik, a razgovoru su se priključili i Olivera Radovanović, predsednica Zelene mreže Vojvodine, Dragomir Jankov, potpredsednik Vojvođanskog kluba, i Lazar Čovs, omladinski aktivista.

Sportski i poslovni centar „Vojvodina", čije rušenje je prošle jeseni u više navrata najavljivao gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, što je izazvao ozbiljan revolt Novosađana/ki, jedan je od objekata po kojima je Novi Sad prepoznatljiv decenijama. SPENS je građen od 1979, do proleća 1981, kada je zvanično otvoren za 36. svetsko prvenstvo u stonom tenisu, po kome je i sam objekat nazvan. Površina lokacije na kojoj je izgrađen je skoro 200.000 m2, od čega sam objekat zauzima 85.091 m2.

Tako velika građevinska površina u centru grada, u današnje vreme predstavlja jednu od najatraktivnijih lokacija u Novom Sadu, što je, po delu javnosti u Novom Sadu i glavni uzrok nameravanog rušenja SPENS-a. Istovremeno, ni najvatreniji zagovornici opstanka SPENS-a ne spore da je objektu neophodna ozbiljna revitalizacija, kako bi bio funkcionalan i isplativ. Suštinski spor je, međutim, u odgovoru na pitanje da li je revitalizacija i opstanak SPENS-a isplativ ili ne.

U međuvremenu, Grad je raspisao javni, neobavezujuči oglas, za pribavljanje liste preduzeća zainteresovanih za javno-privatno partnerstvo, koje bi podrazumevalo upravljanje SPENS-om, uz jasan plan obnove i revitalizacije objekta. Rok za prijavu na taj oglas, kojije u decembruprodužen, ističe početkom februara, što je i bio jedan od razloga što je pitanje SPENS-a bilo tema naših razgovora petkom.

Razgovor je moderirala dr Branislava Kostič, koja je dala opšti pregled teme. Po njenim rečima, u sagledavanju ovog problema, deo stručnjaka i veliki deo novosadske javnosti, kreće od pitanja koje u kolokvijalnoj varijanti glasi „čiji je SPENS?“.

Najveći problem u vezi sa budućnošću SPENS-a jeste taj što je „skup za održavanje". Tokom skoro četiri decenije postojanja, posebno nakon 1988. godine, u objekat nije ulagano, i vremenomje postao džin za čije funkcionisanje Grad mora da izdvaja ozbiljna sredstva, koja objekat čine nerentabilnim. Poseban problem predstavlja grejanje i hlađenje objekta. S druge strane, uvidom u današnje troškove SPENS-a, vidi se da to i nije kompletna istina, pošto praktično ista količina troškova odlazi na plate zaposlenih, održavanje i energetiku, što znači da je prekomerno zapošljavanje, koje poslednjih godina doživljava kulminaciju, podjednako veliki problem kao i održavanje ili energetika, istakla je naša moderatorka, Branislava Kostić.

Prof. dr Mirjana Kranjac, inženjerka elektrotehnike, članica ekspertskog tima smatra da je osnovno rešenje za SPENS upravo u konceptu. „SPENS mora da pređe u novu fazu svog razvoja i naravno, u tom kontekstu ga treba ponuditi mladima. Poslovni deo SPENSa treba da preraste u „start up“ inkubator, gde bi ozbiljne kompanije u delovima SPENS-a učestvovale u opremanju i da to zaista bude na raspolaganju mladima po novim modelima koji su zaživeli u svetu“, istakla je Kranjac i napomenula da i sam objekat može da bude primer energetske efikasnosti.

- Ako smo mi građani vlasnici ovog objekta, predlažem da se građani Novog Sada i pitaju šta će biti sa SPENS-om, i predlažem da vlast raspiše referendum, uključio se u raspravu i jedan od naših čitalaca, Branko Stojanović, koji su prisustvovali razgovoru.

Dobrivoje Boba Antonić, prvi direktor SPENS-a, do 1991. godine

Napad na sportske strukture SPENS nije funkcionalno zastareo. I danas se mogu održati najveća svetska takmičenja ovde jer postoje svi uslovi za to. Stvar je druge prirode - zašto nema više takvih manifestacija. U Novom Sadu je napadnuta i druga sportska struktura, a ne samo SPENS. Nemamo kontinuitet u konkurisanju za velika takmičenja, a znamo da se to u svetu radi godinama unapred. Zatim, od naša tri velika gradska kluba: odbojkaški, rukometni i vaterpolo, dva vise ne treniraju u SPENS-u. Nekada su svi đaci u gradu imali obuku klizanja i plivanja zato su svi znali da kližu i da plivaju još od malih nogu. Da je taj program ostao, imali bismo zdravije stanovnike jer je sport izuzetno važan u razvoju čoveka. Da ne podsećam da je ogroman broj novosadskih firmi imao ugovor sa nama da se njihovi zaposleni besplatno rekreiraju. Koliko god je SPENS tehnički zaostao, toliko je problem i to što je već dugo vremena sadržajno i programski potpuno zanemaren i osiromašen. Kada je u pitanju njegova budućnost, naravno da nam trebaju detaljne analize i projekcije stručnih timova za sve segmente. Dakle, apsolutna revitalizacija SPENS-a, ali uporedo sa tim i detaljna programska reorganizacija.

Vladimir Isijanov, koordinator nezavisne ekspertske grupe za revitalizaciju SPENS-a Stručnjaci da se slušaju Stručni tim je radio nekoliko godina i uradio plan energetske efikasnosti SPENS-a i radio je to sve od 2014. godine, a sada kada bismo mogli da ga konkretizujemo, imamo problema sa sadašnjim rukovodstvom SPENS-a da se uopšte sastanemo u ovom objektu. Neko sam od onih koji su dugo zagovarali da se politika i javnost ne mešaju u struku, i da mi kao stručnjaci predložimo gradonačelniku ideju kako bi se SPENS mogao revitalizovati. Zapisnik sa sastanka tima stručnjaka, u kojem rade vise od 20 vrhunskih stručnjaka, upravo je da revitalizacija treba da bude JEDINA tema o kojoj grad treba da razmišlja. Gradonačelnik stalno menja svoje izjave u poslednjih šest meseci, a najbolje bi bilo da Grad statusno reši taj problem i imenuje tim stručnjaka na nivou grada po tom pitanju. Zvaničan zaključak poslednjeg sastanka našeg stručnog tima i jeste da se obratimo gradonačelniku sa predlogom da pomognemo u pronalaženju modela za opstanak, revitalizaciju i razvoj SPENS-a.

Robert Kolar, potpredsednik LSV igradski odbornik Ključno pitanje koncept Suštinski najbitnije za SPENS jeste to da i programi i sport mogu da se vrate na onaj nivo na kojem su bili i u zlatno vreme. Dok je Lige socijaldemokrata Vojvodine, mi ćemo SPENS braniti isto kao što smo branili uvek vitalne vrednosti u gradu. U vreme kada sam i jabio deo rukovodećeg tima SPENS-a, on je poslovao pozitivno. Ubeđen sam da je glavno pitanje budućnosti SPENS-a sam koncept SPENS-a. Prioritet je, čak i pre revitalizacije, određivanje koncepta SPENS-a koji mora biti prilagođen današnjem trenutku. To je ključno, jer se sve promenilo, i država u kojoj živimo i vreme u kojem živimo. SPENS, kao i njegov osnivač moraju da nađu rešenje, a ono je, u svakom slučaju i pre svega drugog, u konceptu. Po mom skromnom mišljenju kao jednog od Novosađana, na prvom mestu koncepta mora biti program, sportski i kulturni. Duboko sam ubeđen da je revitalizacija moguća, nakon određivanja samog koncepta.

Dr Veljko Krstonošić, predsednik GO Demokratske stranke

Neophodna transformacija Prošlo je 40 godina od kako je SPENS počeo da se zida i moramo uzeti u obzir da je Novi Sad 1981. godine imao 170.000 stanovnika, a da danas ima pola miliona sa dnevnim boravcima. Dakle, uloga i pozicija SPENS-a je svakako bila drugačija tada i sada. Gradonačelnik priča o rušenju, druga strana o revitalizaciji, a ja sam za to da se priča i o međurešenjima. Kao odbornik koji treba da štiti interese građana, zalažem se za transformaciju SPENS-a. Onaj ko ima ideju kako da se transformiše SPENS, kako da se ispuni novim sadržajima, kako da se revitalizuje, taj ne pušta da se na sto metara od SPENS-a izgradi Tržni centar „Promenada". Znamo u svetu brojne primere da se objekti stari i po 50 godina transformišu i dalje predstavljaju reprezentativne objekte tih gradova. Mišljenja sam da se i gradonačelnik, gradska vlast i samo rukovodstvo SPENS-a vrlo se loše ponašaju prema SPENS-u. A mi smo univerzitetski grad i imamo jako puno stručnjaka. Kako je moguće da se, na primer, „Noć istraživača" organizuje u Tržnom centru „BIG“, a ne na SPENS-u koji je preko puta univerzitetskog grada?

Gordana Nonin

Pismo Jove Dejanovića, bivšeggradonačelnika Novog Sada

Dijalog nam je svima potreban

Dragi prijatelji, veoma mi je drago što je revitalizacija SPENSa tema „Razgovora petkom“. Takođe, drago mi je što ste okupili sagovornike, za koje ne sumnjam da će izneti relevantne podatke o mogućnostima revitalizacije SPENS-a, kao jednog od objekata koji bi trebali da služe svim građanima Novog Sada, a posebno mladima i sportistima. Pozdravljam sve učesnike u razgovoru i čestitam dopisništvu Danasa i Vojvođanskom klubu na pokretanju „Razgovora petkom“, koji omogućavaju dijalog, koji nam je svima tako potreban. Zbog svega toga, žao mi je što zbog zdravstvenog stanja nisam u mogućnosti da budem danas sa vama. Jovan Dejanović

----------------------------------------------------------

Datum: 31.01.2019

Medij: Danas     Strana: 6

Rubrika: Društvo

Autori: V. Jeremić

Teme: Informacije od javnog značaja/Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Udruženje tužilaca na udaru zbog kritika vlasti

Negativna kampanja protiv pet članova Državnog veća tužilaca se nastavlja

Udruženje tužilaca na udaru zbog kritika vlasti

Beograd // Udruženje tužilaca Srbije, strukovno udruženje čiji su stavovi često u sukobu sa onima izvršne vlasti, iznova se našlo na stranicama tabloida. Nakon što su se istaknuti članovi ovog udruženja ranije ovog meseca suočili sa krivičnim prijavama, optužbama za sukob interesa i pratečim tabloidnim sadržajem, pre nekoliko dana kampanja je nastavljena. Ovoga puta, tabloid Srpski telegraf je upotrebio dokazani metod, optuživši Udruženje tužilaca da su „Soroševi plačenici" zbog toga što su u prošlosti sarađivali na projektima sa Fondom za otvoreno društvo.

Za Društvo sudija Srbije, strukovno udruženje koje se takođe ne ustručava da kritikuje postupke vlasti, „izveštavanje" Srpskog telegrafa je u potpunosti neprihvatljivo.

„Ovakvo olako i opasno targetiranje članova Državnog veća tužilaca, koji su ujedno i članovi Udruženja tužilaca Srbije, predstavlja nedopustivu politizaciju i napad na slobodu strukovnog udruživanja, koja je garantovana Ustavom Republike Srbije", navodi se u saopštenju Društva sudija.

Targetiranje o kojem govore, odnosi se i na prethodnu temu tabloida koji su imenom i prezimenom optužili pet članova Državnog veća tužilaca (DVT), da su zaštitili tužiteljku iz svog tužilaca. Radi se o Goranu lliću, Radovanu Laziću, Svetlani Nenadić, Sandri Kulezić i Stanislavu Dukiću. Naime, oni su, zajedno sa još jednim članom DVT-a koga tabloidi ne pominju, glasali da se ublaži disciplinska sankcija javnoj tužiteljki iz Paraćina i da zbog toga što je u njenom tužilaštvu proneverenotri miliona dinara bude kažnjena sa javnom opomenom. Ono što ti tekstovi ne pominju je da je DVT, kao drugostepeni disciplinski organ mogao samo da ublaži kaznu, jer je žalbu uložila tužiteljka, a ne i podnosilac prijave. U tabloidima takođe nema ni pomena da se protiv osobe koja je proneverila novac vodi krivični postupak. Prema rečima Radovana Lazića, jednog od članova DVT-a koji se našao na udaru, nije objavljena ni najvažnija stvar.

- Državno veće tužilaca ima deset članova. Za donošenje odlukeje potrebnošestglasova. Da se nas petoro izuzelo, njen disciplinski prestup bi zastareo, tako da ne bi bila kažnjena nijavnom opomenom. Ne može da bude reči da smo jezaštitili - navodi Lazić

Međutim, ova afera nije ostala samo na tabloidnim naslovima. Protiv pet izbornih članova DVT-a iz redova tužilaca, Mario Spasić iz Saveta za monitoring, Ijudska prava i borbu protiv korupcije „Transparentnost"je podneo krivičnu prijavu zbog trgovine uticajem. Time su se članovi DVT-a pridružili Rodoljubu Šabiću, Sergeju Trifunoviću i Dragani Boljević, pošto je Spasić i protiv njih u prošlosti podnosio prijave. Pored toga, novoosnovano Udruženje sudija i tužilaca je protiv istih Ijudi podnelo prijavu, ali Agenciji za borbu protiv korupcije, tvrdeći da su članovi DVT-a odlučivanjem o disciplinskoj odgovornosti svoje koleginice ušliusukobinteresa.

Lazić napominje da je Udruženje sudija i tužilaca podnelo svoju prijavu tek nakon što su se članovi DVT-a sami obratili Agenciji tražeći da ispita ovaj slučaj.

- Mi smo sami, čim se pojavio prvi tekst o navodnom sukobu interesa, zatražili od Agencije da ispita tu stvar. Takođe smo, odmah nakon izbora u DVT2OI6. godine, u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije prijavili da smo izabrani. Agencija se nije oglašavala, iz čega proističe da da sukoba interesa nema - ističe Lazić.

Prema rečima Zorana Gavrilovića iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Udruženje tužilaca Srbije se našlo u ovoj situaciji zbog toga što su se tokom debate oko ustavnih amandmana nalazili na suprotnoj strani u odnosu na Ministarstvo pravde. On je istakao da je problematično što će o sukobu interesa članova DVT-a odlučivati Agencija na čijem čelu se nalazi Dragan Sikimić, čovek za kojeg postoje ozbiljne indicije da je i sam u sukobu interesa.

- Na čelu Agencije je osoba čiji sukob interesa nije razrešen. On je stupanja na ovo mesto bio jedan od članova i finansijera SNS-a i, koliko je meni poznato, ova situacija još uvek nije ispitana - kaže Gavrilović. On navodi da ceo slučaj oko navodnog sukoba interesa može da bude i dobar, pošto bi mogla da se otvori tema o potrebi zakonske regulacije strukovnih udruženja.

  1. Jeremić

LAZIC: Agencija za borbu protiv korupcije se nije oglašavala, iako smo prijavili slučaj GAVRILOVIC: Udruženje tužilaca se napada zbog toga što su na suprotnoj strani u odnosu na Ministarstvo pravde

----------------------------------------------------------

Datum: 31.01.2019

Medij: Danas     Strana: 2

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Nemanja Nenadić/Korupcija/Javne nabavke

Naslov: PITANJE ODGOVOR

Kako komentarišete to što je Srbija pala za deset mesta na listi Indeksa percepcije korupcije i sada je 87. zemlja na svetu?

Nemanja Nenadić

Transparentnost Srbija Srbija stoji u mestu, ili čak nazaduje na Indeksu percepdje kompcije zato što ne primenjuje dosledno ni preventivne ni represivne mehanizme protiv korupcije. Ako imamo u vidu da javni tužioci nisu ispitali i obavestili javnost o ishodu čak ni o onim sumnjama na korupciju koje su dospele do medija, onda je jasno da ne može biti reči o „nultoj toleranciji prema kompciji", a pogotovo ne o proaktivnom postupanju u istragama korupcije. Kršenja preventivnih

antikompcijskih zakona su još očiglednija. Na primer, umesto obavezne profesionalizacije, u javnim preduzečima i javnoj upravi su politički postavljeni vršioci dužnosti;Vlada ne obezbeđuje izvršenje rešenja Poverenika, a uglavnom ni sama ne postupa potim zahtevima; mehanizam kažnjavanja prekršaja nefunkcioniše uopšte kad je rečo javnim nabavkama. Na lošu percepciju korupcije u velikoj meri utiču netransparentnost u donošenju odluka i odsustvo konkurencije kod zaključivanja velikih Vladinih ugovora. Najvidljivijeje u slučajevima neobjavljivanja ugovora kao i pri sklapanju poslova za izgradnju največih infrastrukturnih objekata direktnim ugovaranjem, po cenama koje izazivaju sumnju u tržišnu zasnovanost. Danilo Šuković

ekonomista Sam pokazatelj govori o tome da je korupcija u Srbiji endemska pojava koja je zahvatila celo društvo. Nizak indeks dovoljno govori o svemu i mi sada umesto da napredujemo imamo situaciju da nazadujemo. Institucije su sve slabije, transparentnost sve manja. Sumorna slika, tužan podatak. Branko Pavlović

advokat Stanje u svetu mora da je jako loše ako mi nismo uspeli da padnemo niže od tog 87. mesta. Mogu misliti kakojetek u drugim zemljama.Tvrdimod 100 nasumično izabranih trošenja budžeta večih od 100. 000 evra u 95 postoji korupcija. Nije da mi imamo korupciju, mi nemamo ništa osim korupcije. Izuzetno je loše, ali ovim hapšenjem predsednika opštine Grocka dobijamo ozbiljnu šansu da to popravimo. I to tako što slučaj neče ostati pred opštinskim sudom, vec' što če završiti na specijalnom sudu. Kada bi se ovaj slučaj i još neki istražili kako treba, verujem da bi nas to odvelo do 50 ili 100 Ijudi i tako bi mogla da se slomi kičma visokom kriminalu i korupciji.To je put, ne da se menjaju propisi, več da se evidentno istraži i procesuira.

----------------------------------------------------------

Datum: 31.01.2019

Medij: Kurir     Strana: 3

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: JEREMIĆ GLUMI POŠTENJE DA BI SE DOČEPAO VLASTI

KONTRAUDAR ALEKSANDAR MIRKOVIĆ O OPTUŽBAMA LIDERA NS

JEREMIĆ GLUMI POŠTENJE DA BI SE DOČEPAO VLASTI

Sef odborničke grupe SNS u Skupštini grada Beograda Aleksandar Mirković izjavio je da predstavnici opozicije koji su svojevremeno vodili Srbiju, poput Vuka Jeremića, sada pokušavaju da se građanima predstave kao nova lica u politici, sa ciljem da ponovo dođu na vlast i da još uvećaju svoje bogatstvo.

Mirković je reagovao na tvrdnje potpredsednika Narod ne stranke Nikole Jovanovića, čiji je lider Vuk Jeremić,

ranije iznete u saopštenju, da SNS za pet godina vlasti u prestonici nije ostavio nijedan kapitalni projekat i da je vladajuća partija grubo obmanula Beograđane predizbornim obećanjem da će se voziti metroom do 2022. godine.

- Neverovatno je da ljudi koji su bili učesnici svetske korupcionaške afere, u kojoj je Patrik Ho pravosnažno osuđen i očekuje ga višedecenijska zatvorska kazna, danas glume poštenje i drže moralne lekcije drugima, a sve sa ciljem da se ponovo dočepaju vlasti i uvećaju svoje bogatstvo rekao je Mirković novinarima ispred Skupštine grada, gde je pokazao zajedničke fotografije lidera Narodne stranke Vuka Jeremića i Patrika Hoa.

----------------------------------------------------------

Datum: 31.01.2019

Medij: Kurir     Strana: 8,9

Rubrika: Vesti

Autori: Slavica Tomčić

Teme: Javne nabavke

Naslov: BALTOVSKI DAVAO POSLOVE SVOM DIREKTORU

DAVAO POSLOVE SVOM DIREKTORU

BALTOVSKI DAVAO POSLOVE SVOM DIREKTORU

SLAVICA TOMČIĆ

Dragan Baltovski, generalni direktor JKP „Pogrebne usluge", Bili Piton našeg doba, samo na četiri tendera u 2018. dodelio je poslove vredne 25 miliona dinara firmi „Tinaprom" Srđana Topličića, koji je krajem oktobra iste godine zaseo u fotelju direktora sektora za kontrolu kvaliteta tog javnog komunalnog preduzeća.

Upravo ova funkcija mogla bi biti razlog što je kormilo firme „Tinaprom" 19. oktobra 2018. preuzeo Srđanov otac Tomislav, koji je na čelu firme prethodno bio do 8. aprila 2015, kada je funkciju predao sinu. lako Baltovski tvrdi da Topličić nije zaposlen kod njega, Kurir ima dokaze da jeste, a u prilog tome ide i to što koristi službeni mejl JKP „Rogrebne usluge".

- Srđan Topličić je direktor sektora za kontrolu kvaliteta od kraja oktobra 2018, što znači da je zaposlen dva meseca pre sednice Nadzornog odbora, koji je 14. decembra usvojio program poslovanja „Pogrebne usluge Beograd" za 2019, u kome se njegovo ime ne pominje. Prikrivanje direktora sektora učinjeno je jer je upravo on potpisao ugovor o velikoj javnoj nabavci vrednoj osam miliona dinara u ime preduzeća „Tinaprom“ iz Beograda od 9. maja 2018, u trajanju od jedne godine, kao i ugovor o javnoj nabavci vrednosti 5,6 miliona dinara - kaže izvor Kurira upoznat sa poslovanjem JKP „Pogrebne usluge“.

Naš sagovornik dodaje da je Topličiću izmišljena pozicija jer „Pogrebne usluge Beograd“ do tada nikad nisu imale direktora za kontrolu kvaliteta.

- Topličićeva firma „Tinaprom“ godinama dobija poslove u „Pogrebnim uslugama“, a poslove su dobijale i druge firme povezane sa Topličićem. Baltovski je sada infiltrirao Topličića da ga zameni u slučaju da ga oteraju u penziju, pošto je napunio 65 godina. Još 16. novembraprošle godine Baltovski je trebalo da ode u penziju, ali je uspeo da sredi da ostane. Sve to prikriva Milan Brdar, predsednik Nadzornog odbora „Pogrebnih usluga“, kome je Baltovski prijatelj 30 godina i koji mu je zaposlio kuma Blagoja Cimbaljevića za rukovodioca groblja Zbeg i sestrića Mateju Sladakovića na mesto rukovodioca pravnog sektora u „Rogrebnim uslugama“, kao i još neku rodbinu - objašnjava naš

sagovornik.

Da ovde nisu čista posla, vidi se i po tome što Baltovski krije svog rukovodioca Topličića od gradskih otaca, odnosno Skupštine grada, koja je program poslovanja „Pogrebnih usluga“ za 2019. usvojila 21. decembra prošle godine. U programu poslovanja navedeno je da menadžment preduzeća čine generalni direktor Dragan Baltovski, izvršni direktor Milisav Ratomir i tri direktora sektora: Zoran Jovanović, Bojana Kisin i Toplica Milisavljević, dok se Srđan Topličić nigde ne pominje. Ali da u „Pogrebnim uslugama" postoje četiri direktora sektora, vidi se u tom istom programu poslovanja, i to u planu zarada, gde piše da će četiri izvršioca na poziciji direktora sektora mesečno primati po 110.000 dinara.

Da Topličić dugo sarađuje sa Baltovskim, vidi se i po tome što ovo nije jedini tender JKP „Pogrebne usluge“ na kome je posao dobila Topličićeva firma „Tinaprom“. Naime, u aprilu 2018. godine „Tinaprom“ je pobedio na još jednom tenderu JKP „Pogrebne usluge“ i uzeo posao vredan 5,6 miliona dinara sa PDV, dok je u maju iste godine dobio još dva tendera vrednosti 6,6 i 4,6 miliona dinara. Slične poslove Topličićeva firma dobijala je i ranijih godina.

Nije odavde

BRDAR SPUSTIO SLUŠALICU POSLE PITANJA DA Li MU JE BALTOVSKIZAPOSLIO SESTRICA

Milan Brdar, predsednik Nadzornog odbora JKP „Pogrebne usluge", negira da je funkcioner Srđan Topličić prikriven u planu poslovanja za 2019. godinu.

- Nije reč se o prikrivanju. On je čovek koji radi kod nas, ali Nadzorni odbor se ne bavi takvim detaljima, već gledamo važnije stvari i vodimo računa o zakonitosti rada preduzeća - kaže Brdar, a na pitanje da li mu je Blagoje Cimbaljević kum, odgovara:

- Nikad nisam čuo za tog čoveka - rekaoje Brdar, a zatim je, kad smo ga pitali da Li mu je Mateja Sladaković sestrić - prekinuo vezu.

Dragan Baltovski

RADILISMO S „TINAPROMOM"

Direktor JKP „Pogrebne usluge" Dragan Baltovski negira da je Srđan Topličić zaposlen u tom javnom komunalnom preduzeću i tvrdi da ništa ne skriva. - U programu posLovanja JKP „Pogrebne usluge" za 2019. godinu prikazana su imena troje direktora sektora, od ukupno četiri, jerje mesto direktora sektora osnovne delatnosti ostalo upražnjeno. Tokom 2019. biće popunjeno. Do popune ove radne pozicije, radom tog sektora rukovodi direktor preduzeća (bez dodataka na platu direktora!). Sektor za kontrolu kvaliteta ne postoji u ovom preduzeću, pa nema ni direktora tog sektora - tvrdi Baltovski i dodaje da JKP „Pogrebne usluge'l ne dodeljuje poslove nikome, već zaključuje ugovore sa raznim dobavljačima u skladu sa programom poslovanja koji odobrava osnivač - Grad Beograd. - Što se tiče preduzeća „Tinaprom", u proteklih pet godina, nakon zakonski sprovedenog postupka javne nabavke, zaključenoje onoliko ugovora koliko puta je između brojnih ponuđača to preduzeće pobedilo na tenderu - - ističe Baltovski.

Ivan Ninić

POKUŠAJ DA SE ZAVARA TRAG

Ivan Ninić iz Centra za vladavinu prava ističe da u slučaju Srđana Topličića očigledno postoji pokušaj da se zavara trag i da se spoji privatni i javni interes. - To je pokušaj da se ujedno bavi privatnim biznisom i bude državni službenik, a Zakon ojavnim nabavkama iz 2015. godine prepoznaje takvu situaciju u članu 29 i definiše je kao sukob interesa. To je situacija u kojoj je predstavnik naručioca javne nabavke ili sa njim povezano lice, u ovom slučaju Topličić, koji je radno angažovan kod naručioca, a njegov otac upravlja ponuđačem. Kada bi se zakon primenjivao, takva šema ne bi bila moguća po slovu zakona. Svi tako zaključeni ugovori bili bi ništavni - kaže Ninić i dodaje da ukoliko bi se neko žalio na takvu javnu nabavku, Republička komisija je ovlašćena da takvu nabavku poništi.

NEKIOD POSLOVA KOJE SU „POGREBNE USLUGE" DODELILE FIRMI „TINAPROM"

DATUM VRSTA NABAVKE UGOVORENA VREDNOST

27.4.2018. I Rezervni delovi za motorna vozila i 8.003.448 dinara sa PDV 27.4.2018. i Auto-gume za vozila i sredstva mehanizacije i 5.628.900 dinara sa PDV 14.5.2018. : Rezervni delovi za motorna vozila ; 6.669.540 dinara 14.5.2018. : Auto-gume za vozila i sredstva mehanizacije : 4.690.750 dinara 19.2.2016. i Auto-gume za vozila i sredstva mehanizacije i 2.275.862 dinara bez PDV 25.8.2015. i Rezervni delovi za motorna vozila : 4.894.928 dinara bez PDV 5.8.2015. : Nabavka rezervnih delova za motorna vozila | 4.174.352 dinara bez PDV

----------------------------------------------------------

Datum: 31.01.2019

Medij: Kurir     Strana: 4

Rubrika: Vesti

Autori: Ivana Kljajić

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: TOMIN DIREKTOR ŽIVI KAO ŠEIK PLAĆAMO GA 2.000 €

UDARNIK

DRŽAVNISLUŽBENIK KOJIVREDIZA PETORICU

TOMIN DIREKTOR ŽIVI KAO ŠEIK PLAĆAMO GA 2.000 €

Alav Nedeljku Tenjoviću nije dovoljna plata od 147.000, već uzima i ogromne naknade za odvojen život od porodice i plaćanje stana

IVANA KLJAJIĆ

Bivši predsednik Tomislav Nikolić mogao bi da bude proglašen za najboljeg poslodavca u Srbiji pošto na čelu Nacionalnog saveta za saradnju s Kinom i Rusijom zvanično radi kao volonter, a svojim zaposlenima daje priliku za natprosečne zarade.

Tako direktor Kancelarije ovog saveta Nedeljko Tenjović mesečno dobija neverovatnih 240.000 dinara i po plati šije kompletan državni vrh. Petplata

lako je za javnost Srbije potpuna nepoznanica šta radi savet i kakavmu je dosadašnji učinak, direktor Tenjović izgleda da vredi za petoricu jer mu država svakog meseca daje pet prosečnih plata. Tenjović, koji važi za jednog najbližih Nikolićevih saradnika, uspeo je da na mesečnu platu od 147.000 dinaranakalemijoš 93.000 dinara na osnovu prebivališta koje nije u Beogradu! Naime, na njegov račun mesečno leže 42.000 dinara na ime naknade troškova zakupnine i 51.000 dinara na ime naknade troškova za odvojen život od porodice.

Bivši predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković ocenjuje za Kurir da se ovakva primanja i posebne naknade mogu opravdati jedino u slučaju nekoga ko je izuzetno sposoban i stručan.

- Kada je reč o savetu koji vodi Nikolić, zaista nemamo dovoljno informacija o njegovom radu i dometima. Samo na osnovu izveštaja o njihovom radu, podataka o tome u čemu su to oni tačno posredovali, na šta su konkretno potrošili nemali budžet možemo da procenimo da li je nešto preglomazno i po pitanju broja zaposlenih i u smislu novca koji dobija. Istina je da te informacije nemamo - smatra Stojiljković.

Kragujevački lobi

Da li je reč o nezamenljivom stručnjaku, nije moguće proceniti jer se o biografiji Tenjovića malo zna. Za ovog Kragujevčanina smo saznali krajem 2012, kada ga je Nikolić, tada novoizabrani šef države, izabrao za generalnog sekretara predsednika Srbije.

- Tenjović je ledan je najodanijih Tominih ljudi. Desna ruka mu je bio svih ovih godina. Kažu da se prate ceo život i da ga Toma veoma ceni. On gaje 2012. odmah povukao sa sobom u Predsedništvo, a kad su mu formirali Nacionalni savet za Ruse i Kineze, Nikolić je poveo i Tenjovićaidaomudirektorsku fotelju - priča naš izvor blizak bivšem šefu države.

Koliko troši Toma DELI I ŠAKOM I KAPOM

Nacionalni savet postoji od maja 2017, baš kada je Niko Liću istekao mandat predsednika. Ovo telo se u međuvremenu znatno uvećalo i sada ima oko 30 zaposlenih, za čije plate se troši više od polovine budžeta. U budžetu za 2019. godinu za rad Kancelarije saveta predviđeno je 0k041,2 miliona dinara, a za pLate zaposLenima ide 23,8 miLiona dinara. Nikolić je uspeo i da LegaLizuje svoj boravak u državnoj viLi od 800 kvadratnih metara u Užičkoj 23, koju je koristio, mimo propisa, i posLe završetka mandata predsednika Srbije, a Vlada Srbije mu je 24. januara dodelila još tri pomoćnika direktora Kancelarije.

----------------------------------------------------------

Datum: 31.01.2019

Medij: Nedeljnik     Strana: 9

Rubrika: Brifing

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Korupcija

Naslov: TIKER Korupcija

TIKER

Korupdja

Srbija je među 180 zemalja na 87. mestu, koje deli sa Kinom, sa indeksom 39 na skali od 0 (veoma

korumpirana) do 100 (veoma čista od korupcije), prema Indeksu percepcije korupcije koju je objavila organizacija Transparensi internešenel. Pre godinu dana Srbija je sa indeksom 41 bila na 77. mestu među 180 zemalja i teritorija. Sa indeksom 39 Srbija se ove godine vratila na 2012. godinu kada je

imala isti indeks.

----------------------------------------------------------

Datum: 31.01.2019

Medij: NIN     Strana: 1,30,31

Rubrika: Bez naslova

Autori: Vuk Z. Cvijić

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: KO SOLI PAMET A KO ČUVA ZAKON

PRAVOSUĐE

KO SOLI PAMET A KO ČUVA ZAKON

KAMPANjA PROTIV NEPOSLUŠNIH SUDIJA I TUŽILACA

Ko soli pamet, a ko čuva zakon

Pre nego što je predsednik sa drugim predstavnicima vlasti verbalno napao pojedine sudije i tužioce, u režimskim tabloidnim pamfletima krenulo je blaćenje. Na meti su i jedina dva relevantna strukovna udruženja

Vlasti Srbije odustale su i od pri-

vida demokratskog donošenja zakona i uređenja pravosuđa. U toku je otvorena koordinisna kampanja najviših predstavnika vlasti, režimskih tabloida i paradržavnih udruženja u kojoj se napadaju predstavnici pravosuđa. Posebno su mete baš oni koji su se osmelili da komentarišu loše predloge vlasti za uređenje pravosuđa i zakone, pre svega krivični zakon, što je u normalnim državama profesionalna i moralna obaveza sudija i tužilaca.

Izgleda da je najvažniji razlog za ovakvu neviđenu kampanju pokušaj uspostavljanja još veće političke kontrole pravosuđa. Takođe to može biti ujedno i pokušaj vlasti da nesumnjivu sopstvenu odgovornost za neuspeh borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije prebaci na pravosuđe. Svakako, to je i poruka za sve sudije i tužioce da se njihovo mišljenje ne uvažava.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavljujući promene krivičnog zakona napao je srpske sudije rekavši „žute sudije ne procesuiraju kriminalce“, a zatim je poručio stručnjacima „da se žale Savetu Evrope, ali da će rezultat biti kao da se žale upravi vodovoda“. Kada su pojedine sudije i tužioci javno reagovali upozoravajući da se promene krivičnog zakona donose tek nakon što se urade analize i uz konsultaciju sa strukom, predsednik države i vladajuće stranke je odgovorio na stari radikalski, prizeman način, kojim se opstruira svaka stručna rasprava. Napao je jednog od najuglednijih sudija, Miodraga Majića, rečima: „Bogomdan da soli pamet, a prvo svrati do nekih ambasada da mu oni kažu šta da misli o tome.“ Sudija Majić kaže, za NIN, da nije kao sudija već kao građanin zabrinut zbog takvog načina komuniciranja.

„Izgleda da će se najavljena reforma iskoristiti za obračun sa nepoćudnim sudijama i tužiocima. Primedbe koje se tiču ustavnih i zakonskih izmena prebacuju se na teren političke borbe i pripisuje im se neka politička namera. Doživljavamo se kao neprijatelji i nema kulture razumevanja. Samo sam rekao da dužnost i nadležnost predsednika nije da donosi i predlaže zakone. Podsetio sam da je došlo do ozbiljnog poremećaja deobe vlasti, a time i ustavnog poremećaja. Ako su ustavne garancije dovedene u pitanje, onda pomerate temelje države. Mislim da sam zato percipiran kao protivnik“, kaže sudija Majić. On napominje da se pre ili kasnije onaj koji negira struku suočava sa teškim posledicama.

„Svima je jasno kuda može da odvede oslanjanje na ljude koji se biraju po podobnosti. Ne može dugo da traje paralelna stvarnost u kojoj se osnivaju fantomska udruženja i proizvode `stručnjaci` koji kao takvi nisu bili nigde ranije priznati. Nadam se da će se taj proces zaustaviti i da će se oni koji odlučuju dozvati svesti da se ne može ići sa imaginarnom slikom protiv stvarnosti“, navodi sudija Majić.

Sudija u penziji Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda, navodi da se kampanja protiv pravosuđa vodi jer vlast namerava da sprovede promene koje će otvoriti uslove za još veći politički uticaj, a moguće je, kako kaže, da vlastodršci žele i da sklone neposlušne sudije i tužioce.

„Poslednji primer neprimerene diskreditacije predstavnika pravosuđa je bio kada je predsednik države rekao da neće da sluša jednog od najkvalitetnijih sudija krivičara Majića. Čak je pokušao da ga diskvalifikuje. Tvrdnja da jedan od najstručnijih sudija ide po pravno mišljenje u ambasade je potpuni nonsens. Fond za otvoreno društvo učestvovao je u mnogim državnim projektima dajući novac. Sorosevog sina je primao predsednik Vučić, a onda se vodi kampanja kada taj isti Fond daje novac strukovnim udruženjima za neki nezavisan projekat o pravosuđu“, navodi Petrović Škero. Ona ukazuje da se, da bi se kvalitetno sprovela borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, mora stvoriti sinergija svih državnih institucija, što u Srbiji nije slučaj.

„Mi vidimo da sistem uopšte ne funkcioniše. Suočavamo se sa tim da predstavnici vlasti unapred govore ko je kriv, a kada nema dokaza, onda nisu krivi oni koji krše prezumpciju nevinosti, već sud“, navodi ova iskusna sutkinja.

Neposredno pre nego što je predsednik sa drugim predstavnicima vlasti verbalno napao pojedine sudije i tužioce, u režimskim tabloidnim pamfletima krenulo je blaćenje. Na meti su bila jedina dva relevantna strukovna udruženja - Udruženje tužilaca Srbije i Društvo sudija Srbije. Najviše napada je bilo na pet članova Državnog veća tužilaca i to onih izabranih iz redova tužilaca, ali ne i na ministarku pravde, niti predsednika Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije koji su takođe članovi istog Državnog veća. Napadnutima nije data prilika ni da odgovore. Navođeno je da su navodno u sukobu interesa, jer su istovremeno članovi Državnog veća i Udruženja tužilaca. Napadima režimskih tabloida, kako je već uigrano, prethodila je akcija dva provladina udruženja koja se predstavljaju kao nevladina. Sada su podnela dve prijave - krivičnu i Agenciji za borbu protiv korupcije protiv ovih pet tužilaca. Jedno od tih provladinih udruženja, koje predvodi Vladin službenik Mario Spasić, već je ranije bilo uključeno u koordinisane napade na doskorašnjeg poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića i pojedine opozicione lidere. Ovo udruženje iz Trstenika u svom nazivu ima i reč „transparentnost“, sa očitim ciljem stvaranja zabune, jer kao što je svima poznato, već postoji stvarna ugledna nevladina organizacija Transparentnost Srbije. Drugo provladino udruženje je novo osnovano za sudije i tužioce, a u nastupima podržava stavove vlasti.

Tužilac Goran Ilić, poverenik za samostalnost tužilaca i član Udruženja tužilaca, kaže da je trenutno na dnevnom redu ugrožavanje prava na strukovno udruživanje.

„Temelj svake profesije je pravo na strukovno udruživanje, koje bi sada da se proglasi za lični interes i samim tim osnov za sukob interesa. Ako se to desi, ubuduće će, svako ko je član nekog profesionalnog udruženja, morati da strepi da li će zbog članstva u udruženju ili organu udruženja možda biti u konfliktu interesa. Imam utisak da se stvara atmosfera u kojoj će angažovanje u profesionalnim organizacijama koje slobodno iznose mišljenje o pitanjima povezanim sa pravosuđem, a nisu po volji vlasti, biti nešto što je mrsko i čega se treba kloniti“, navodi tužilac Ilić.

On podseća da je još daleke 1881. Srbija donela Zakon o zborovima i udruženjima, kojim je zakonski garantovala pravo na udruživanje i da to pravo od tada do danas nikada nije bilo dovedeno u pitanje, čak ni u periodu komunističke Jugoslavije.

„Ko zna, to što nikada nije dosad dovedeno u pitanje ne znači da neće i ubuduće. Po onoj staroj srpskoj - nikad ne reci nikad“, kaže tužilac Ilić.

Advokat Dušan Slijepčević, član Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da vlast sa pravosuđem radi isto što je radila i sa drugim institucijama.

„Gazda ove države u svakoj stvari radi isto. Na isti način formira nova fantomska udruženja i saveze nasuprot pravim. To je princip da kada mu neka organizacija ne odgovara, on pravi paralelnu instituciju. Na taj način dezavuiše stručnjake, ali i sve građane“, navodi Slijepčević. On ističe da se institucije koje se bore protiv korupcije poslednjih godina sistemski gase i napadaju.

„To su uradili sa Savetom za borbu protiv korupcije time što su uveli dva nova člana. Isto je učinjeno i sa Agencijom za borbu protiv korupcije postavljanjem novog rukovodstva za koje postoji sumnja da je vezano za vladajuću stranku SNS. U Srbiji se napadaju institucije, a pogotovo one čije mišljenje se ne poklapa sa mišljenjem vlasti“, navodi Slijepčević.

Ovakvim odnosom sadašnji vlastodršci ne pokazuje samo da ne prihvataju demokratsku podelu vlasti na izvršnu (Vlada), zakonodavnu (Skupština) i sudsku, već i da ne poštuju mišljenje stručnjaka, koje su uvažavali i prosvećeni srpski despoti u srednjem veku. Nepoštovanje znanja prvo osećaju sami stručnjaci, zatim svi građani, ali će na kraju biti najbolnije za vlastodršce koji su se usudili da tako nešto čine.

VUK Z. CVIJIĆ

Za vlast je normalno da njeni predstavnici govore ko je kriv, da krše prezumpciju nevinosti

----------------------------------------------------------

Datum: 31.01.2019

Medij: Novi magazin     Strana: 24,25

Rubrika: Srbija

Autori: Mijat Lakićević

Teme: Korupcija

Naslov: Požego, ožeži

Požego, ožeži

U Požegi se uskoro

navršava godinu dana od protesta koji će po svoj prilici dovesti do smene lokalnog rukovodstva

Mijat Lakićević

Sad kad se protesti

u prestonici zahuktavaju, kada su ih napismeno podržali i profesori beogradskih fakulteta, red je da se prise-

timo pionira, onih koji su napravili grudvu koja se, evo, pretvara u lavinu. Reč je, naravno, o Požegi i Požežanima.

Koji će uskoro proslaviti godinu dana kako protestuju i traže - ono što Beograđani traže danas - smenu vlasti. Naravno, lokalne, opštinske, koja je svojom beskrupuloznošću i korumpiranošću oštetila sugrađane za milione evra. I koja je sve to vreme uživala podršku beogradske "centrale”. Ali, kažu dobro obavešteni izvori, tome bi mogao da dođe kraj, odnosno predsedniku opštine Grocka moglo bi da se pridruži i požeško rukovodstvo.

TRG SLOBODE: Ako se nekome čini da je naslov ovog teksta već negde pročitao - u pravu je. Ali ne "negde" već upravo na stranicama Novog magazina, koji je o "požeškoj buni na dahije" pisao (v. NM 361, 29. mart 2018) među prvima. Dakle, nije zgoreg pođsetiti se - a tome može da posluži lep informativni bilten koje organizatori demonstracija redovno sastavljaju - "protesti u Požegi su počeli kao građanski bunt protiv bahatosti lokalne opštinske vlasti februara 2018. godine. Spontanost i nestranački karakter protesta vrlo brzo su postali prepoznatljivi znak jedne od najvitalnijih građanskih inicijativa u Srbiji. Od ‘Razigravanja', od ‘grudva koja postaje lavina’ do 'Požeškog proleća' protesti u Požegi stekli su status brenda građanskog otpora bahatosti na nivou cele Srbije".

Kako je sve počelo?

Kao povod, kaže za NM Aleksandar Divović, jedan od lidera protesta, poslužila je jedna odluka doneta na trinaestoj - ispostaviće se po lokalnu vlast baš "baksuznoj" - sednici opštinske Skupštine. Lokalna vlast, treba li isticati, u rukama Srpske napredne stranke, rešila je, dakle, da izdvoji 12 miliona dinara za kupovinu jedne zgrade. "Kvaka" je bila u tome što je dotični "objekat” bio em nelegalno sagrađen, em u (su)vlasništvu supruga predsednice SO Požega Zorice Mitrović. Takoreći istog momenta građani su reagovali. Društvene mreže bile su prepune ljutitih komentara nezadovoljnih građana. "Glas naroda", međutim, opasno je iznervirao g-đu Mitrović, koja je na svom fejsbuk profilu odgovorila jednim "Psi laju, a karavani prolaze". To je bila inicijalna kapisla za početak protesta - kaže Divović.

Nakon toga građani zakazuju prvi veliki protest za 11. februar, kojem je prisustvovalo blizu hiljadu građana. Dakle, ako se samere Beograd i Požega, to je "po glavi stanovnika” više ljudi nego što se ovih dana skuplja u glavnom gradu. Požežani se, međutim, ne skupljaju tek tako. Već na prvom protestu najavili su tužbe i nastavak demonstracija sve dok se sporni slučaj ne reši. To se, naravno, predsednici SO još manje dopalo, pa je počela da vređa građane najgorim rečima. Građani odgovaraju zakazivanjem drugog protesta za 18. februar i tako grudva počinje da se kotrlja.

INICUATTVA ZA POŽEGU: "Građani se okupljaju da izraze svoje neslaganje s načinom rada lokalnih vlasti i pozivaju nadležne državne organe da štite zako-

ne i interese stanovnika Požege i države Srbije. I pored pritisaka građana, vlast uporno nastavlja po starom i traži modele kako da ovu nečasnu rabotu završi do kraja. Čak je bilo pokušaja da se promeni Urbanistički plan po ovom pitanju, ali zahvaljujući delovanju građana, slučaj nije zatvoren. Uspeli smo ponovo da taj proces argumentovano osporimo", podseća sagovornik NM.

Kao nova "viša" organizaciona faza borbe rađa se ideja da građanski otpor postane “Inicijativa za Požegu". Na pitanje ko čini Inicijativu i kakvi su njeni ciljevi, Divović kaže: "Mi smo grupa slobodnih i dostojanstvenih građana opštine Požega rešenih da uzmu aktivno učešće u političkom životu našeg mesta i u donošenju važnih odluka koje se tiču svih nas. Okupljeni smo oko ideje da se lokalna politika mora voditi na lokalnom nivou, odlučni smo da lokalnu politiku otrgnemo iz centara nekontrolisane moći i da je vratimo u ruke građana. Zato iz dana u dan pozivamo sve slobodnomisleće ljude, spremne da učestvuju u donošenju odluka od neposrednog zajedničkog i opšteg interesa za lokalnu zajednicu, da nam se pridruže”, izgovara takoreći u jednom dahu Divović.

Kako je na pojavu Inicijative reagovala opštinska vlast?

Prema Divovićevim rečima onako kako aktuelna vlast i inače reaguje. "Nastavljaju zastrašivanje i vređanje građana putem društvenih mreža. Iznose lične podatke građana koji su se javno usprotivili potezima opštinskog rukovodstva”. Na to je, dodaje naš sagovornik, reagovao i sad već bivši Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, koji je pokrenuo postupak nadzora povodom dobijenih informacija.

"I pored pritisaka građana kaže Divović - vlast nastavlja da sprovodi u delo Odluke koje nisu u skladu sa zakonskim propisima, a mi sve nelegalne radnje procesuiramo kod nadležnih tužilaštava". Pošto, međutim, ni nadležna tužilaštva svoj posao nisu uradila kako treba, Požežani se obraćaju prvo nadležnim ministarstvima, a na kraju i predsedniku Republike.

"Moram da priznam da je reagovao jedino predsednik Vučić, koji nas je u julu prošle godine obavestio da su svi predmeti koje smo procesuirali, dakle i iz Osnovnog tužilaštva u Požegi i Višeg Tužilaštva u Užicu trenutno na obradi u Specijalnom odeljenju u Kraljevu i da se tamo možemo informisati u kojoj fazi se nalaze ti predmeti. U oktobru smo se uverili da je obaveštenje koje smo dobili od predsednika tačno, dakle predmeti su zaista u Kraljevu, ali kao što ni tada oni nisu krenuli s mrtve tačke, tako je i danas”. Ovde Divoću postavljamo pitanje šta očekuje, kada će Tužilaštvo završiti svoj posao.

"Mislim da to najverovatnije zavisi od interesa Aleksandra Vučića i činjenice da je on u svoje ruke preuzeo sve tri poluge vlasti - zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Kada njemu i njegovoj partiji bude odgovaralo, on će pustiti niz vodu visoke funkcionere na lokalnom nivou, kao što se to desilo sa ovim Simonovićem u Grockoj", zaključuje Divović. f

Izveštaj Državnog revizora U rezultate delovanja Inicijative može se ubrojati i Izvestaj Državne revizorske institucije koji je 26. decembra 2018. objavljen na sajtu DRI. Izveštaj svedoči o skandaloznom odnosu aktuelne lokalne vlasti u Požegi prema budžetskim sredstvima. Brojne su finansijske zloupotrebe za koje su direktno odgovorni predsednik Milan Božic i naćelnik opštinske uprave Velimir Maksic. U izveštaju se procenjuje da je najmanje 150 miliona dinara potrošeno suprotno Zakonu.

Da li sajt Drzavne revizorske institucije ponekad pogleda i neko iz tužilaštva? Građani čekaju i nastavljaju proteste.

----------------------------------------------------------

Datum: 31.01.2019

Medij: Novi magazin     Strana: 17

Rubrika: Srbija

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Vladimir Goati/Korupcija

Naslov: Srbija pala za 10 mesta na Indeksu percepcije korupcije

Srbija pala za 10 mesta na Indeksu percepdje korupcije

Srbija je izgubila dva poena i pala za deset mesta na Indeksu percepcije korupcije koji je danas objavila organizacija Transparensi internešenel (Transparency International, TI). Srbija je među 180 zemalja na 87. mestu, koje đeli sa Kinom, sa indeksom 39 na skali od 0 (veoma korumpirana) do 100 (veoma čista od korupcije). Pre godinu dana Srbija sa indeksom 41 bila na 77. mestu među 180 zemalja i teritorija. Sa indeksom 39 Srbija se ove godine vratila na 2012. godinu, kada je imala isti indeks. Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati rekao je da postoji uzročno-posledična veza između korupcije i stanja demokratije u nekoj zemlji, te da zemlje sa visokom stopom korupcije imaju slabije demokratske institucije i politička prava. Prema njegovim rečima, korupcija je na "nivou statističke greške” u demokratskim zemljama, što potvrđuje Indeks percepcije korupcije po kojem su najbolje rangirane Danska sa indeksom 88, drugo mesto zauzima Novi Zeland (87), dok treće mesto dele Finska, Singapur, Švedska i Švajcarska. Srbija je u regionu Istočne Evrope i Centralne Azije, u kojem samo jedna zemlja ima indeks percepcije korupcije veći od 50 (Gruzija), a sve ostale imaju 45 ili manje. U odnosu na zemlje Evropske unije, Srbija je ispod proseka za 18 poena. Uz Gruziju, indeks iznad svetskog proseka (43) u regionu imaju samo Crna Gora (45) i Belorusija (44). Najbolje rangirana je Slovenija na 36. je mestu na listi od 180 zemalja, sa indeksom od 69 poena, koji je za jedan poen niži u ođnosu na 2017. godinu, a najnižu poziciju ima Makedonija - 93. mesto, sa skorom od 37 poena, koji je isti kao prethodne godine. Hrvatska zauzima 60, poziciju, Crna Gora 67, a Bosna i Hercegovina je 89, među 180 zemalja. Pored Srbije, u grupi zemalja čiji je indeks percepcije korupcije u poslednjih godinu dana pao ili stagnirao jesu Kosovo (37. pozicija), Rusija (28), dok je Albanija, čiji je indeks povećan za pet poena u poslednjih pet godina, na 36, u 2018. izgubila dva poena u odnosu na prethodnu. Zemlje koje su najviše napredovale u svetu u odnosu na prethodnu godinu su Oman (8), Gambija (7) i Sejšeli (6), a najviše se pogoršala situacija u Azerbejdžanu (-6) i Burundiju (-5). Najbolje rangirani region je Zapadna Evropa/EU sa indeksom 66, a najgora je Podsaharska Afrika sa indeksom 32. Na globalnom nivou ove godine više od dve trećine zemalja sa liste ima indeks ispod 50, a prosek je 43 i podaci, uz neke izuzetke, pokazuju da većina zemalja nije napravila značajniji proboj u borbi protiv korupcije. 5

----------------------------------------------------------

Datum: 31.01.2019

Medij: Novi magazin     Strana: 62

Rubrika: Ogled

Autori: Duško Radosavljević

Teme: Korupcija

Naslov: "ŠTA DA SE RADI"

Duško Radosavljević

Pitanje Šta da se radi?" obeležilo

e decenije revolucionarnog i intelektualnog rada u Rusiji pre 1917. godine. Među više autora koji su pisali na ovu temu, mi ćemo se osvrnuti na dva: prvi je Nikolaj Černiševski, koji temat obrađuje u formi romana 1863. godine, a nešto kasnije, 1902. godine, i Vladimir Iljič Lenjin. Obojica autora objavili su svoje radove u znakovitim okolnostima svojih zemalja, nagoveštavajući građansku ?Černiševski) i proletersku revoluciju (Lenjin), koje su se netom i dogodile. Ovde nećemo ulaziti u ocenu karaktera i dometa tih ostvarenja. Samo ukazujemo da se u trenucima vrenja u određenim društvima i epohama kao po pravilu javljaju potrebe da se intelektualci i politički lideri obrate javnosti sa svojim vizijama razvoja društva i države. U našoj sredini to pitanje je postavio Todor Kuljić prošle godine, povezujući ga sa 11 teza za novu levicu. U godini protesta protiv režima Aleksandra Vučića i pripadajućih sledbenika, još jednom nam je zapitati se: Šta da se radi? Idemo redom - šta je i ko je danas opozicija u Srbiji, još važnije, šta joj je program? Biću jasan, tendencija reduciranja opozicije na Savez za Srbiju štetna je i po budućnost katastrofalna! U programu tog saveza su bolno

nedostajuće tri stvari - evropske integracije, Vojvodina i civilno društvo. To je greška koja mora da se otkloni kod "sklapanja" širih koalicionih sklopova (koalicija?). Druga stvar, ovaj je savez pozicioniran kao desna i još desnija politička formacija; učešće DS ili Levice ne može poremetiti kormilo koje je isuviše na desnoj strani. Utisak je da se savez širi na slabo uticajne organizacije, umesto produktivnog razgovora sa organizacijama i pokretima koji su zbiljski građanski entiteti u svojim sredinama i najavnoj sceni Srbije. A, ovakvih i te kako ima! Pokazali su svoju snagu i na lokalnim izborima, kao nosioci ozbiljnih građanskih vrednosti. Kao samonikli politički i građanski projekti, mnogo bolje komuniciraju sa realnim problemima građana, “uvlače" velik broja građana u rešavanje problema političke zajednice, vraćaju u politiku osnovni zahtev njenog postojanja - usklađivanje društvenih interesa. Imamo utisak da je najveći broj ovako “edukovanih” građana ona snaga koja sada na ulicama gradova u Srbiji traži bolji život, standard, perspektivu, vladavinu prava, kvalitetniju privredu, upravu, školstvo, zdravstvo, da mladi ostanu ovde... Traže da se celokupni odnosi u državi promene, sa prvim zahtevom - da Vučić ode. I to će se desiti jednoga dana, tako nas je istorija naučila. Samo, da li nasje istorija višepartizma u Srbiji (od 1990. do danas) ičemu naučila? Da li je prosta zamena jednih loših drugima, za koje nismo sigurni kakvi su, dovoljna? Zato mislimo da je nužno napraviti produktivan dogovor, plan, program, nije važan naslov, postojećih opozicionih partija, nevladinog sektora udruženja i pokreta i nezavisnih eksperata, koji bi sačinio program rada Privremene demokratske vlade Republike Srbije, u cilju organizovanja izbora za Ustavotvornu skupštinu Republike Srbije.

Taj program bi morao da sadrži nužne promene zakona u oblasti partijskog organizovanja i izbornog procesa, bez ugrađenih mehanizama za zloupotrebe, nevladinih organizacija, sindikata, medija, javnih preduzeća i ustanova, kao i o regulatornim telima i mnogo toga još. Faktički, traži se osnova za temeljno čišćenje države ogrezle u korupciji, partijskim zloupotrebama, mahinacijama, nepotizmu i maltretiranju običnih građana. Lustracija? Bez toga nema budućnosti! Znači, mora se kao u Drugom svetskom ratu reći - "Nema povratka na staro". Mora se okončati priča o Kurti i Murti ili nas nema, pitajmo mlade. I na kraju, opet pitanje "Šta da se radi'l Za početak - intenziviranje građanskog protesta do forme građanske neposlušnosti, uključujući bojkot izbora za vučićevske organe vlasti. Ničija nije gorela do zore. 5

Da li nas je istorija višepartizma u Srbiji (od 1990. do danas) ičemu naučila? Da li je prosta zamena jednih loših drugima, za koje nismo sigurni kakvi su, dovoljna? Zato mislimo da je nužno napraviti produktivan dogovor, plan, program, nije važan naslov, postojećih opozicionih partija, nevladinog sektora - udruženja i pokreta i nezavisnih eksperata, koji bi sačinio program rada Privremene demokratske vlade Republike Srbije u cilju organizovanja izbora za Ustavotvomu skupštinu Republike Srbije

----------------------------------------------------------

Datum: 31.01.2019

Medij: Srpski telegraf     Strana: 8,9

Rubrika: Vesti

Autori: D.S.-E.S.T.

Teme: Korupcija

Naslov: TEROR I BEZVLAŠĆE U POSLOVNOJ ŠKOLI U BLACU

SAŠA BOVAN POSTAVLJA SVO JE LJUDE MIMOJAKONA

TEROR I BEZVLAŠĆE U POSLOVNOJ ŠKOLI U BLACU

D.S.-E.S.T.

Teror i bezvlašće u poslovnoj školi u Blacu! Ovakvo stanje u ovoj obrazovnoj ustanovi zavladalo je od njenog spajanja sa Beogradskom poslovnom školom (BPŠ) u Akademiju poslovnih strukovnih studija i imenovanjem Saše Bovana za v. d. direktora, tvrdi izvor Srpskog telegrafa.

MOBING I PRITISAK

- Bovan vedri i oblaci ovom obrazovnomustanovom. Međutim, on je samo produžena ruka Ružice Stanković, bivše direktorke škole u Blacu, za čijegmandata je ipočinjennajvećikriminal - kaže naš izvor.

Celnik novoosnovane akademije je, prema njegovim rečima, umesto da kriminalu stane na put,

ljude koji su bili bliski Stankovićevoj pretvorio u svoje saradnike. - Bovan je za svog pomoćnika

postavio Nenada Jovanovića, čovekakojije u vremekadaje školom rukovodila Stankovićeva bio predsednik saveta i zamenik direktora u Poslovnoj školi u Blacu. Sa 50 odsto radnog odnosa nezakonito je imao platupreko 100 procenta. Ujedno je potpisivao i odluke saveta iako sednica nije bila održana - otkrivanaš sagovornik. Bovan, ističe on, od dolaska na čelo akademije vrši mobing i pritisak nad zaposlenima koji su bili u lošim odnosima sa Stankovićevom, protiv koje se vodi i krivični postupak pred Višim javnim tužilaštvom u Prokuplju. ZAPOŠLJAVA SVOJE - U Blacu se mimo zakona i masovno biraju kandidati za profesore kako bi po svaku cenu Bovan natamestapostavljao svoje ljude. Prijave na konkurs kandidata koji su ispunjavali uslove su vraćane kao nepotpune, a u školi su im iz potpime dokumentacije vadili po jedan od neophodnih dokumena-

ta - kaže izvor Srpskog lelegrafa. On objašnjava da je prvi čovek akademije po privremenoj meri na mesto predavača vratio Gorana Perića, koji muje desna ruka u Blacu, iako muje nastavno-stručno veće oduzelo zvanje, a Upravni sud to potvrdio odbacujući tužbu za povraćaj.

- Perićaje zadržao jer muje saradnik, njegov je čovek i hoće da ga ima uz sebe. On je njega na mesto profesora za predmet Me nadžment u turizmu zaposlio sa masterom iako su se na konkurs javili ljudi sa doktorskom diplomom - zaključuje naš sagovornik. Saša Bovan namje, kada smo ga poslednji put pozvali, rekao da ne želi da daje izjave za Srpski telegraf nakon svega što smo objavili o njemu.

Pritisak na bivšeg direktora

Saša Bovan je, podsetimo, vršio pritisak na radnike u školi u Blacu od samog starta. Najpre je smenio Ljubišu Milačića, direktora škole, a onda ga terao da potpiše plate i račune te ustanove. lako se Milačić protivio jer bi time prekršio zakon, Bovan mu je poslao radni nalog kojim mu je naredio da u roku od jednog dana potpiše pristigle f inansijske obaveze. Bovan ga je posle toga suspendovao, a 15. oktobra 2018. za naš list izjavio: „Budući da je postupak registracije akademije u toku, uputio sam molbu bivšem direktoru Milačiću da uz moje ovlašćenje potpiše isplatu zarada. Kada je to uporno odbijao da učini, suspendovao sam ga".

PUSTILI ČOVEKA KOJI JE OSUMNJIČEN DA JE PRONEVERIO 781 MILION DINARA

Kriminal i malverzacije cvetali su i u BPŠ za vreme mandata Ili je Samardžića, koji je u ponedeljak uhapšen na predlog Tužilaštva za organizovanikriminal. Samardžić je, međutim, pušten da se brani sa slobode, a na teret mu se stavlja da je za vreme rukovođenja školom privrednim društvima „Kontiki travel", „Simpo", „Novosti" i VK „Radnički" iz Kragujevcapribavio imovinsku korist od 781 milion dinara, dajući im od novca BPS pozajmice koje nisu vraćene.

----------------------------------------------------------

Datum: 31.01.2019

Medij: Večernje novosti     Strana: 3

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: ISTIČE ROK ZA PRIJAVU IMOVINE

OBAVEZA FUNKCIONERA ČIJI SE IMETAK PROMENIO

ISTIČE ROK ZA PRIJAVU IMOVINE

FUNKCIONERIMA u Srbiji, koji su imali promene u imovini i prihodima u vrednosti većoj od 4.500 evra, danas ističe rok da Agenciji za borbu protiv korupcije podnesu vanredni izveštaj o bitnim promenama u imovinskim kartama.

Funkcioneri su dužni da Agenciji podnesu izveštaj sa stanjem imovine na dan 31. decembar prethodne godine, ukoliko je došlo do bitnih promena u imovinskoj karti u odnosu na podatke iz prethodnog izveštaja. Bitnom promenom se smatra svaka izmena čija vrednost prelazi iznos godišnje prosečne zarade bez poreza i doprinosa, što je od 4.500 do 5.000 evra.

----------------------------------------------------------

Datum: 31.01.2019

Medij: Vreme     Strana: 1,6,7,8,9,10

Rubrika: Intervju

Autori: Ivana Milanović Hrašovec

Teme: javne rasprave

Naslov: SISTEM PUCA PO ŠAVOVIMA

“Reč je o slobodi da se izborimo za slobodu svakog pojedinca koja je uslov da se formira jedno demokratsko društvo. Bez javne rasprave o svim problemima koji se pojavljuju u društvu i traže rešenja ne može se govoriti o napretku. Kada se pojavi neki problem, ne može jedan čovek da presuđuje, osuđuje, ocenjuje da li je neko kriv ili nije, ne može sebi uopšte da dozvoli takvo pravo. Ja se pitam zašto taj sveznajući čovek nema hrabrosti da uđe u dijalog sa kritičkom javnošću Srbije. Zašto? U čemu je problem? On se pravi jako hrabar, ali hajde, izađite da razgovaramo kao ljudi, ne samo da izdajete naredbe i presude”

izražava podrška građanskim protestima se neprekidno gaze, zaobilaze i naruša-

ad god je, u nova i krizna vreme-

K

adgod je, u nova i krizna vremena, dolazilo do lomova u društvu koji su se prelamali preko univerziteta, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, sociolog Marija Bogdanović, bila je na nekoj “dodatnoj” dužnosti, usred vatre. U vreme građanskih i studentskih protesta 1996 – 1998. bila je dekan Filozofskog fakulteta inepokolebljivo je stajala rame uz rame sa svojim studentima. Nakon donošenja “Šešeljevog” zakona o univerzitetu 1998, zajedno sa još 80 profesora Filozofskog odbila je da ispuni obavezu predviđenu tim zakonom i nije potpisala ugovor oradu. Umesto toga, podnela je ostavku na mesto dekana. Uz veliku podršku studenata i kolega, posle petooktobarskih promena 2000. izabrana je za rektora Beogradskog univerziteta i tu funkciju obavljala do 2004. godine.

“Toru za “Vreme”, jebilo teško vreme”, kaže u razgovoru za “Vreme”, jer trebalo je graditi autonomiju univerziteta, trebalo se suočiti sa mnogim novim pitanjima, kao što je odluka Vlade o vraćanju Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u okrilje Univerziteta u Beogradu, a ona je bila protiv. Danas, ime Marije Bogdanović, profesorke emeritus, stoji kao prvo među potpisnicima proglasa nastavnika i saradnika Filozofskog fakulteta, u kome se aktuelna vlast ocenjuje kao diktatorska i kojim se izražava podrška građanskim protestima koji se šire po Srbiji.

Profesorka za koju se pouzdano može reći da je simbol protesta na Filozofskom, prepoznatljiva po dubokoj, ubedljivoj i mirnoj snazi, i danas stoji na barikadama kritičke misli, učestvuje na protestima i predstavlja univerzitet iz njegovog najčasnijeg ugla.

“VREME”: Kada ugledna institucija kao Filozofski fakultet podrži proteste i pozove na izražavanje slobodnog mišljenja, kakvog to efekta ima i na sve ostale pojedince uopšte? MARIJA BOGDANOVIĆ: Samo da se razumemo, ovo je pobuna članova ove institucije, a njeni potpisnici od početka su i učesnici. Sâmo oglašavanje je imalo za cilj da se naš glas ponovo čuje kao glas slobodnih građana koji kritički misle i to javno izražavaju.

Ta vrsta angažovanja i javne kritike je u tradiciji Filozofskog fakulteta i ne mogu ni da zamislim da je sada mogla da izostane. Dogodilo se da je i ovoga puta Filozofski krenuo prvi i da su onda počeli javno da se oglašavaju i članovi drugih fakulteta i uopšte akademske zajednice. Kao što ste videli, skoro ceo Fakultet političkih nauka se brzo oglasio sa jakim argumentima, dok su profesori Pravnog fakulteta to učinili sa tačnim navođenjem zakonskih akata koji se neprekidno gaze, zaobilaze i narušavaju. Šteta je jedino što to nije bilo upućivano u vreme kada su ti zakonski propisi gaženi.

Proglas Filozofskog potpisalo je 105 profesora i saradnika. Da li je to manjina, većina, i da li je to uopšte važno?

Naravno da je važno, ali je ipak mnogo važnije da je to prodrlo u javnost, i treba reći da su se tom spisku od 105 nastavnika i saradnika pridružili i članovi Odeljenja za sociologiju, što povećava broj. To potpisivanje se dogodilo nekako preko noći i ljudi nisu ni stigli da se na vreme priključe, ali su zato taksativno, precizno i konkretno ukazali na nevolje i atmosferu u kojoj žive građani.

Primetno je da su se među potpisnicima jedni do drugih našli profesori dijametralno suprotnih ideoloških, pa i političkih opredeljenja. Društvo je složeno, pojedinci su složeni, ne možemo tu čistotu da izvedemo do maksimalnih granica. Kao i u Savezu za Srbiju, i ovde imate i levih i desnih. Ali postoji i nešto zajedničko, a to su pravo i pravičnost, zahtev da prorade institucije, da u njima rade pošteni, moralni ljudi, da krenemo napred. Neka nas bude raznih, pa ćemo kroz dijalog i sukob mišljenja doći do nekog rešenja. Bez slobode mišljenja, o principima i konkretnim rešenjima,

nema ni napretka društva. Ali ćutanje je nedopustivo.

Deo sociologa se izdvojio i dao vlastitu podršku protestima. Postoji li razlika između njihovog proglasa i proglasa 105?

To su dva potpuno kompatibilna proglasa. Kao što sam već rekla, u proglasu sociologa, na osnovu rezultata istraživanja naše stvarnosti, iznosi se dalja konkretizacija uzroka ovih protesta, a to je akumulacija ogromnog nezadovoljstva u mnogim sektorima života. Konkretizacija onoga što je rečeno na opštem nivou koji upozorava, a još su dati i primeri kroz koje se vidi u čemu mi godinama posustajemo i koje protivrečnosti više ne izdržavamo. Reč je o stanju koje je veoma teško izdržati u ovom sistemu. U kom smislu je to stanje neizdrživo?

Kratko rečeno, mi smo jedan vrlo zatvoren sistem koji nigde nema oduška. I zbog toga je počelo iznutra da vri, a to mora negde da pukne. I puklo je sada. Sve ono što se u nama godinama skupljalo, akumuliralo, sada se ponovo ispoljava i izražava. Imali smo i pre 50 godina junske proteste 1968, pa smo imali 1996, pa sada ove proteste, na svakih 25 godina mi neprekidno pokušavamo da promenimo funkcionisanje našeg sistema, ali to ne uspevamo. Sada smo došli u situaciju da imamo nekoga ko je apsolutni gospodar tog zatvorenog sistema, sistema u kome slušamo kako premijerka države i predsednica Skupštine ponavljaju sve ono što kaže predsednik države. A njihovi poslovi koje treba da obavljaju se razlikuju, svi imaju različite domene svog rada, međutim imamo situaciju da nam jedan čovek određuje apsolutno sve. On vodi sve institucije, počev od Vlade pa nadalje, naši ministri stoje u njegovoj pozadini i ništa ne govore, govori samo on sa tom blagoglagoljivošću od servilnosti, zaštitničkog odnosa do vike i urlanja ne samo na opoziciju nego i na sopstvene saradnike. Neprekidno vodi dijalog sam sa sobom, a nikako da izađe na javnu scenu i krene u dijalog sa ljudima koji to traže. Rečnik je obogaćen uličnom terminologijom, a kada njegovi saradnici govore u Skupštini, svi uglas govore tim istim, ružnim jezikom, što posle pripisuju narodu koji pokušava da se izvuče iz O autonomiji univerziteta

Mi se neprekidno borimo za autonomiju univerziteta. Posle ovakvih događanja, kada ljudi dođu na određene položaje oni nastoje da nekako uvedu red, da smire situaciju, da se bave onim što je njihova osnovna delatnost, znači obrazovanjem. Univerzitet povezuje fakultete i nastoji da se poštuje Zakon o visokom obrazovanju u smislu neprekidnog praćenja kvaliteta obrazovanja, podržavanjem inovacija i ugleda univerziteta u svetu.

Ali, pošto je ukupna društvena situacija previše složena i menja se iz dana u dan, univerzitet mora neprekidno da se bori za svoju autonomiju, ne može se dozvoliti da politički položaj ili moć utiču na rad univerziteta. Ne mogu se zakoni o univerzitetu menjati kad god dođe do smene vlasti, pogotovu to ne mogu da rade nedovoljno stručni ljudi. Svaka, pa i najmanja promena mora da prođe kroz ozbiljnu javnu diskusiju i da se uvodi samo ukoliko je u interesu obrazovanja, studenata, napretka u nauci. Znači, ne možete dozvoliti da plagijati prolaze kroz naučna veća univerziteta a da ne reagujete na to. I to je ono što smeta, jer univerzitet u tom pogledu nije položio ispit. U potpunosti pada na tom ispitu, evo već nekoliko godina.

tog zatvorenog sistema, da nešto kaže. Dakle, jedan čovek odlučuje o svemu. I to je na protestima, u svom govoru, jako dobro formulisao Nikola Kojo, neću da ga ponavljam ali se u potpunosti slažem s njim.

Ipak, na koji način jedan tvrdo zatvoreni sistem uopšte može da pukne?

On puca po šavovima. I kad krene da puca po šavovima, onda treba animirati sve raspoložive strane, sve političke opcije, stranke, građanstvo, roditelje, bake i deke, omladinu. Mladi treba sada da se pridruže protestima i da sami odrede temelje svoje budućnosti. Reč je o slobodi da se izborimo za slobodu svakog pojedinca koja je uslov da se formira jedno demokratsko društvo. Bez javne rasprave o svim problemima koji se pojavljuju u društvu i traže rešenja, ne može se govoriti o napretku. Kada se pojavi neki problem ne može jedan čovek da presuđuje, osuđuje, ocenjuje da li je neko kriv ili nije, ne može sebi uopšte da dozvoli takvo pravo. Pitam se zašto taj sveznajući čovek nema hrabrosti da uđe u dijalog sa kritičkom javnošću Srbije. Zašto? U čemu je problem? On se pravi jako hrabar, ali hajde, izađite da razgovaramo kao ljudi, ne samo da izdajete naredbe i presude. Možda je to najvažniji mehanizam njegovog očuvanja vlasti?

Ali to je već prešlo sve granice. Mislim da to njegovo samohvalisanje da je bio najbolji student Pravnog fakulteta, da ga dekani predstavljaju kao najboljeg studenta prava, pokazuje da se on preučio. I misli da sve zna i da o svemu može da odlučuje. Pomera brda, zaustavlja nabujale reke, spasava decu iz snežnih smetova, sve može. Objasnite mi kako je to moguće? Ako je neko tek prozvan da treba za nešto da odgovara, on već zna da li je taj kriv ili nije kriv. On je i vidovnjak. Za jedan plagijat doktorskog rada našeg poznatog rukovodioca, a ima ih više, kaže: “To je najveća glupost koju sam čuo.” I to onog trenutka kada se ta vest pojavila u novinama. To što je rečeno nije pitanje da li je pametno ili glupo, već da li je istina ili laž. I sad me osporite kad kažem da je on preučen. Previše zna. Kako je moguće da on zna da li je nešto plagijat ili ne, da li je on to proučavao? I da li on ima odgovarajuće obrazovanje da sudi o tome? Za tako nešto, za odbranu i proveru doktorata formiraju se komisije u kojima su uglavnom redovni profesori. A on je diplomirani pravnik. I mnogi drugi stvarni problemi maskirani su pred javnošću u istom “slengovskom” maniru.

Tokom ovih protesta postavljeno je i pitanje kakav je predlog za rešavanje pitanja Kosova. On opet kaže: “Nikad veću glupost nisam čuo.” Pa se onda ispravi: “A o tome nemam ništa da kažem.” Kakav je stav ove države, kako narod uopšte da zauzme stav prema tom pitanju i ko to zna osim njega? Da li on uopšte ima predstavu šta bi u tom slučaju trebalo da bude platforma za razgovor? Stalno igraju ping-pong, ili

će biti ovo ili će biti ono, i na kraju kažu biće kompromis. A onda nam premijerka objašnjava šta znači kompromis: kad dobiju oni nešto, pa dobijemo mi, izgube oni nešto, izgubimo mi, i svi smo zadovoljni. Je li tako treba da se rešava problem Kosova, zbog koga celo društvo stagnira na opštedruštvenom i na političkom planu?

S druge strane, ova vlast, čini se upravo zbog Kosova, uživa podršku međunarodne zajednice?

Dolaze veliki državnici koji ne čine ništa da se ova situacija reši, nego nas uljuljkuju u beskrajno dugim pregovorima o Kosovu. Neće oni da gube vreme na to, nego su nas ostavili na ledu i rekli, kako se dogovorite to će biti prihvaćeno. Mislite li da će do dogovora ili do nekog rešenja uskoro doći?

Ne mislim. To će da se razvlači do beskonačnosti. Pustili su nas da se u svom kavezu sami snalazimo. Protesti koji traju već dva meseca, i koji su se proširili po Srbiji, da li su dovoljan zamajac za stvarne i konkretne promene?

Ne mogu da zamislim nijedan drugi zamajac. Mi kao građani i slobodni ljudi treba da istrajemo u ovim protestima i da tražimo ono što nam je potrebno. Slobodu medija, slobodu izražavanja, pravdu, institucije u kojima će biti postavljeni stručnjaci, pošteni ljudi, gde će se uspostaviti kontrola obavljanja svih mogućih funkcija. Takav sistem želimo da uspostavimo.

U opasanom i zatvorenom sistemu mislite li da šetnje mogu da proizvedu nešto konkretno?

Sistem je i spolja i iznutra, kroz unutrašnju mrežu, vrlo jak, surov i sirov. Ipak, mi smo taj sistem načeli. Moramo istrajati.

Ako se protesti i dalje budu širili, možemo li očekivati i da odgovor na njih bude surov i sirov?

On se kune da do fi zičkog ugrožavanja neće doći. Videla sam kako u Novom Sadu pokušava da bude nekako blag, ali njegov ton kada govori i dalje nije običan. On stalno ide up and down, goredole, što ukazuje na to da imamo posla sa čovekom kome teško pada da jednostavno govori, njegova prava priroda je da bude sirov i grub. Taj rečnik koji je ružan i koji vlada u javnom životu, upravo on promoviše. Od njega je počelo, zato što je neko negde dobacio ono “Vučiću, pederu”. A onda on to uporno ponavlja na konferencijama za štampu, govoreći kako nema problem s tim da mu to kažu, pa onda opet ponovi, pa opet na istoj konferenciji ili na sledećoj. A onda na primer Maja Gojković u Skupštini nekoliko puta čita izjavu Sergeja Trifunovića sa Tvitera i sa zadovoljstvom pokazuje koliko je to pismo prosto. Pa zašto njegovi odani sledbenici ponavljaju to toliko puta? Zašto se jednostavno ne prećuti. Takvo izražavanje pripisuju samo drugima, a oni su zapravo ti koji su svojim uvredama, netolerantnošću i agresivnošću inicirali, uveli a i dalje praktikuju takav način komunikacije – psovke i ostalo, jer mi smo odavno za njih “ološ, glupaci, izdajnici, lopovi”. Šta mislite o izboru Sergeja Trifunovića za predsednika Pokreta slobodnih građana?

On je bistar momak, aktivan. Ne spadam u kategoriju ljudi koja voli pregrube i preoštre reči, ali ono što je za njega sigurno to je da ima nadahnuće, snagu i želju, i moguće je da će taj građanski blok profi lisati u pravom smeru. Ja to očekujem od njega. A što se načina njegove komunikacije tiče, on se obraća ne na isti način, nego čak i na blaži od onoga kako se oni nama obraćaju kada nam kažu da smo ološ, izdajnici, lopovi. Ni od jednog predsednika bilo koje države nisam čula ružniji rečnik niti ton kao što ovde slušamo svakodnevno.

Slažete li se s tim da građani treba da ostanu nosioci aktuelnih protesta, a da se opozicioni političari i njihova vidljivost svedu na najmanju moguću meru? Koliko je to dobro?

Poslužiću se jednom analogijom. Čuli ste da na univerzitetu ne možete da se bavite politikom i čuli ste i rektorku koja se pritom poziva na zakon. Ali šta to znači da ne možemo da se bavimo politikom na univerzitetu? Naravno da ne treba umesto nastavnog sadržaja da držimo političke govore na času, ali mi smo slobodni građani i možemo javno da iznosimo svoje političke ideje i kritičko mišljenje. Sada imate političare koji imaju svoje političke partije ili organizovane građanske grupe koje će prerasti ili se pridružiti nekoj političkoj partiji i bez te dobro organizovane političke strukture teško je učiniti nešto ozbiljnije. Mora da se ima program po kome će se pridobiti građani da glasaju za njih. Mislim da je sada jako važno da svi predstavnici opozicije nađu zajednički imenitelj oko koga će se složiti, da iznesu to pred građane, pa da onda krenu u proteste i u borbu za ostvarivanje tih principa, za pridobijanje ljudi za te principe. Vama, znači, ne smeta takozvana politizacija ovih protesta?

Oni jesu politički. Po mom shvatanju, svaka pobuna građana, a građanin je političko biće, svaki izlazak građana na proteste, bez obzira na to koji su razlozi tih protesta, da li je glad, beda, nepravda, kriminal, jeste već politički čin. Bez obzira šta je uzrok, a uzroci su uvek mnogobrojni. Nikad nije samo jedan. Imate jedan povod, ali uzroci se međusobno prepliću i pojačavaju i onda dolazi do ovakvih pobuna.

Devedesetih, kada ste bili dekan Filozofskog, takođe su krenule pobune i studentski protest, a vi ste ih podržali i odlučili da fakultet stane s radom.

Tada su se studenti prvi pokrenuli i javili mi da idu u štrajk. Našla sam se sa njima sutradan ujutro, čula njihovo mišljenje i donela odluku da ceo fakultet ide u štrajk, a povod je bio krađa glasova. I naši glasovi, kao građana i kao političkih bića, bili su ukradeni. Odmah sam održala sednicu Veća fakulteta, iznela situaciju i smatrala da treba da budemo uz studente. I dobila sam ogromnu podršku Veća. Sva odeljenja su dobila pismo da ulazimo u potpuni štrajk, da nema nastave, nema konsultacija, da nema ispita. Mi smo u taj štrajk u potpunosti ušli kao institucija, kao podrška studentima.

Kako je tada reagovalo Ministarstvo?

Tadašnji ministar obrazovanja pozvao je sve dekane i upozorio nas da sredimo stanje na fakultetima. I tada sam rekla da fakultet i ja ostajemo uz studente. Ostali dekani su ćutali, samo je dekan ETF-a rekao da će direktno da ode kod Miloševića jer ga je poznavao. Pozvala sam sve dekane da dođu kod mene na fakultet da se dogovorimo šta dalje da radimo, jer ja nisam imala iskustva u takvim situacijama i na takvom položaju. Osećala sam veliku odgovornost. I došlo je devet predstavnika fakulteta. Dogovorili smo se da ćemo da podržimo studente, a posle su se javno oglasila još četiri dekana i pridružila nam se. Kasnije su se pridružili i ostali. Medicinski fakultet je bio poslednji, pridružili su se kada su završili semestar jer su smatrali da je njihovo da leče ljude a ne da se bave politikom. Ta fl oskula da univerzitet ne može da se bavi politikom je potpuno besmislena. Studenti ne smeju da imaju zatvorena usta i da budu bez kritičkog mišljenja, jer to je onda strašno. Gde bi se onda to kritičko mišljenje razvijalo, ko bi davao podsticaj, pravac razmišljanja, ukazivao na probleme, ako to nisu profesori koji rade sa mladom generacijom i vaspitavaju je u svakom pogledu. Prvi put od 1968. imamo situaciju da inicijativa i podrška protestima sa Filozofskog stižu najpre od profesora. A gde su studenti?

Studenti su apatični i oni se već u srednjoj školi spremaju za odlazak napolje. Smatram da studenti sada treba da se pridruže svojim roditeljima. Pa čak i ako odlaze, svojim roditeljima treba da obezbede pristojnu starost. Tačno, od ‘68. nikada nismo imali bunt na fakultetima a da ih prvo nisu pokrenuli studenti, ni ‘91, ni ‘96. godine. Tada su mi dekani sa raznih fakulteta govorili: “Kako to da su kod vas studenti tako jedinstveni? Izgleda da kako koji student uđe u zgradu Filozofskog fakulteta, on počinje da diskutuje, da ima svoje mišljenje i da bude kritičan, kao da udahne taj vazduh i tu atmosferu.” I to je tačno. Tako je bilo sve do ovih godina.

Sâmo opredeljenje da neko upiše Filozofski fakultet, da izučava tu materiju govori možda i o afi nitetima tih studenata ka slobodnoj, kritičkoj misli.

Jeste, ali šta je sada? Kada radim sa studentima na doktorskim studijama i objašnjavam im, recimo, analizu sadržaja kao metod, i predložim da neko uzme da uradi seminarski rad, kao vežbu, na primer analizu Vučićevih govora, analizu diskusije pozicije i opozicije u Skupštini, analizu nekog dnevnog lista u određenom vremenskom periodu, niko se ne javi. Ovaj metod je i razvijen za analizu komunikacije sa stanovišta aktuelnosti nekih tema, poruka koje ta tema šalje i kome ih šalje, njihovo otvoreno/latentno značenje i tako dalje. Ali, studenti u te teme ne ulaze. A u koje ulaze?

U potpuno neutralne, na primer razvoj, saznajne mogućnosti, oblasti primene nekog metoda, i to na primerima iz literature. ¶

IVANA MILANOVIĆ HRAŠOVEC

----------------------------------------------------------

Datum: 31.01.2019

Medij: Vreme     Strana: 4,5

Rubrika: zoom

Autori: Dragoljub Žarković

Teme: Korupcija

Naslov: Davitelj iz Davosa:

Davitelj iz Davosa:

DRAGOLJUB ŽARKOVIĆ

Oblikovanje javnosti glavni je posao, a ako zbilja idu i izbori, biće i jedini posao Aleksandra Vučića i njegovih. Toliko su agresivni da mu verujem kako rejting opozicije pada završna reč:

presude iz kabineta

Otkad se vratio sa “čarobnog brega”, Aleksandar Vučić je povećao svoje sveprisustvo u javnosti. Otpočeo je, pravo iz aviona, pompezno objašnjavajući ko je hteo da spali kuću nesrećnog novinara iz Vrčina (o tome opširnije na stranicama ovog broja “Vremena” koje slede).

Tužilaštvo je u ovoj fazi postupka, prihvatajući Vučićevu argumentaciju, optužilo predsednika opštine Grocka da je podstrekivao druge na delo protiv – opšte sigurnosti. Kada je napad drugačiji, domaće krivično zakonodavstvo na raspolaganju ima dve posebne grupe krivičnih dela čiji je cilj zaštita ljudi i imovine (krivična dela protiv imovine i krivična dela protiv života i tela)

Sofi ja Mandić u autorskom tekstu za “Peščanik” konstatuje da “ono što počne neovlašćenom i sugestivnom izjavom predsednika ne može se dobro okončati. Ono što počne kao napad na novinara zbog njegovog rada, a okonča se kao nasumični požar, ne može imati dobar epilog na sudu.”

S druge, tek poneka stidljiva rečenica, ako je i toga bilo, napisana je i izgovorena povodom završne reči odbrane Miroslava Miškovića. Ali, gde ste mogli da pročitate ovo što sledi:

“Vaša presuda prevazilazi značaj rutinske presude vašeg svakodnevnog posla.

Oslobađajuća presuda je potrebna pravosuđu Srbije i građanima Srbije.

Ona je potrebna da bi dala veru svakom pojedincu da se

Davitelj iz Davosa: Idioti, ološi, bitange, neradnici, lopovi, tajkuni, fašisti, najgori izdajnici i ostalo kurvanje i ostalo kurvanie

presude u Srbiji ipak mogu donositi u sudu, a ne izvan njega, u kabinetima onih koji nisu sudije. Samostalnost pravosuđa se ne dokazuje u svakodnevnom rutinskom radu, već na ovakvim predmetima. U predmetima u kojima je najavljena borba protiv korupcije, a reč korupcija u spisima nije ni pomenuta. U predmetima gde je javnost oblikovana da tužilac i policija imaju dokaze, a policija nije podnela ni prijavu, a dokaze tužilaštva nismo ni videli. U predmetima u kojima su političke elite mnogo puta najavljivale presudu.

Vaša presuda je mera nezavisnosti pravosuđa. Ona mora da bude oslobađajuća jer je to zahtev Zakona. Danas je hrabrost potrebna da bi se primenio zakon. A primeniti zakon znači da ćete osloboditi Miroslava Miškovića”. (Ceo tekst završne reči vidi na www.vreme.com)

U oba “pravna slučaja” reč je o oblikovanju javnosti koja odgovara ovima što su na vlasti, pa kad se tako igraju s pravosuđem, možemo samo da zamislimo šta rade u oblastima u kojima nema pisanih tragova.

Oblikovanje javnosti glavni je posao, a ako zbilja idu i izbori, biće i jedini posao Aleksandra Vučića i njegovih. moć: ne mogu mi ništa ni uz sabiranje slovenaca

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Slovenije Borutom Pahorom, Vučić je negirao da u Srbiji postoji politička kriza i naveo da izbori u takvim situacijama uvek daju najbolji odgovor. “Sve te političke stranke koje

učestvuju na izborima, plus da dobiju sve glasove ljudi koji izlaze na izbore u Sloveniji, što je oko milion ljudi, opet ne bi pobedili. Tolika je to kriza”, pa je dodao: “A lista stranke čiji sam predsednik uvek na izborima dobija sve više glasova, a oni sve manje. Sada su u slobodnom padu. Za nekoliko nedelja sa 16 su spali na 12 odsto. Jer ljudi nisu za dreku i buku nego za ozbiljnu politiku.”

Ne bi me začudilo da je Vučić u pravu. Sve učestalije i agresivnije čitaocima dnevne štampe i gledaocima televizija servirana je slika opozicionih lidera kao lopova, tajkuna, ludaka i izdajnika, koji i nisu ništa drugo zaslužili nego da budu zgaženi i samleveni. Glas napadnutih liči na vapaj čoveka izgubljenog u pustinji.

Osim predsednika Vučića, funkcioneri vladajuće stranke i razni tzv. analitičari i novinari, koji u svakom TV studiju duže po jedan sako da bi imali svežu preobuku, utrkuju se u etiketiranju, neargumentovanom kritikovanju opozicije i isticanju njenih loših namera i “paklenih planova”, dok je u isto vreme protivnicima režima prostor u svim velikim medijima gotovo potpuno uskraćen. Predsednik države i njegovi trabanti koristili su svaki povod da optuže predstavnike opozicije za sve što u Srbiji nije dobro, da su uništili i pokrali sve što su mogli, dok su na stranicama dnevnih listova anonimni izvori ili tajni dokumenti stranih obaveštajnih službi otkrivali zavere protiv države i najavljivali da opozicija sprema haos i krvoproliće, dok se, naravno, Vučić predstavljao kao spasitelji nacije od tih “snaga haosa i bezumlja”. zamena teza:

sloboda govora i sloboda informisanja U najnovijoj analizi Nove srpske političke misli navodi se: “U Vučićevoj viziji Srbije postoji samo ničim ograničeni suveren, za kim stupa vojska sledbenika, dok je nad političkim protivnicima režima sprovedena temeljna diskvalifi kacija, a lideri opozicije su u medijima svedeni na bića koja s predsednikom i njegovom vojskom nisu moralno ravnopravni, pa stoga ne mogu imati ni legitimne zahteve koji se moraju uvažiti.”

Kad se makar jedna laž ponovi sto puta, onda nije ni čudno da grupi opozicionih partija koje su za sada “nemi sledbenici” građanskih protesta rejting počne da pada.

Već je uočeno da ljudi na vlasti svesno brkaju babe i žabe, pa govore o slobodi govora radije i češće nego što koju prozbore i o slobodi medija. Zbilja, demonstranti po ulicama Srbije mogu da kažu sve što im je na duši, ali, brajko moj, teško je i gotovo nemoguće da će drugi ljudi to negde videti i pročitati.

Podela na “naše” i “njihove” i isključivost koja se pri tome ispoljava prelazi granice podnošljivosti i sumorno zvuči izjava Aleksandra Vučića, nakon skrušene a odglumljene izjave na panelu u Davosu, da stanje u medijima nije dobro, ali da očekuje da će za “godinu, dve” sve da bude u redu. Samo on da dobije još jedne izbore, a u međuvremenu, ko crkne – crkao je.

Što se “Vremena” tiče, kud proteče ovih trideset godina, sačekaćemo i to – “godinu, dve.” Možemo mi i duže ako do tada ovaj kurvaluk ne prođe. ¶

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: srbijajavlja.rs

Link: https://www.srbijajavlja.rs/2019/01/djilas-do-grla-u-korupciji-politicar-uskoro-pred-sudom-zbog-otimacine-pocela-istraga/

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: ĐILAS DO GRLA U KORUPCIJI: Političar uskoro pred sudom zbog otimačine, počela istraga - SRBIJA JAVLJA

ĐILAS DO GRLA U KORUPCIJI: Političar uskoro pred sudom zbog otimačine, počela istragaĐILAS DO GRLA U KORUPCIJI: Političar uskoro pred sudom zbog otimačine, počela istraga30/01/2019vKontakteGradski prvobranilac Ljiljana Blagojević izjavila je da je Gradsko pravobranilaštvo počelo da radi na prikupljanju podataka radi eventualnog pokretanja postupka pred nadležnim organima protiv lidera Saveza za Srbiju Dragana Đilasa kako bi se ustanovilo da li je nezakonito prisvojio javnu imovinuKurir navodi da je Đilas uzurpirao 6,5 ari javne svojine, odnosno da je 650 kvadratnih metara zemljišta oko svoje vile na Senjaku, koje je u javnoj svojini, samoinicijativno ozidao ogradom i prisvojio, a da je Gradsko pravobranilaštvo počelo sa analiziranjem materijala o spornoj parceli.- Gradsko pravobranilaštvo prikuplja neophodne informacije radi eventualnog pokretanja postupka pred nadležnim organima, a kako bi zaštitilo imovinsko-pravne interese Grada Beograda. U tom smislu očekujemo i postupanje Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove - dostavljanje svih relevantnih informacija koje se tiču imovine Grada - rekla je Blagojević.Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije kaže da svaki građanin Srbije, ukoliko je prekršio zakon, mora da odgovara.- Đilas, ili ko god drugi da je u pitanju, ako je uradio nešto bespravno, mora da odgovara kao i bilo ko drugi. To je priča (uzurpacija javne svojine), to treba da se dokaže - rekla je Vasilić.Kurir je ranije pisao da je Đilas oko vile od 260 kvadrata na Senjaku uzurpirao javnu svojinu, zemljište od 6,5 ari, i od toga napravio dvorište, koje je opasano betonskom ogradom, za koju nema potrebnu dozvolu, i tujama.Zemljište je u vlasništvu opštine Savski venac, države i nekoliko fizičkih lica (Zakon o restituciji), a stan na toj lokaciji u prizemlju od 104 kvadrata 1998. je od S. P. kupila bivša Đilasova supruga Milica Delević Đilas.Pomenuti stan, iznad koga je bio još jedan sprat, bio je sam na placu, a bračni par Đilas je odmah počeo da izvodi radove na objektu, i to bespravno, zbog čega im je inspekcija tada naložila obustavljanje radova.I pored toga, 2002. godine Delević Đilas je podigla objekat spratnosti - prizemlje (104 kvm) i potkrovlje (95 kvadrata).             

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: istinomer.rs

Link: https://vesti.istinomer.rs/vesti/2019/01/30/srbija-pala-za-deset-mesta-na-indeksu-percepcije-korupcije/

Autori: Redakcija

Teme: Vladimir GoatiSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija pala za deset mesta na Indeksu percepcije korupcije

Srbija je i dalje zemlja u kojoj je visok nivo korupcije, a kako je pokazao najnoviji Indeks percepcije korupcije za 2018. godinu, Srbija je pala za deset mesta i sada je na 87. mestu među 180 država koje su obuhvaćene ovim globalnim pokazateljem "Transparensi internešnala". Prošle godine, Srbija je sa indeksom 41 bila na 77. mestu, a sada padom od dva poena i indeksom 39, drži zajedno sa Kinom 87. mesto, saopštili su juče predstavnici "Transparentnosti Srbija" na predstavljanju Globalnog indeksa percepcije korupcije. Kako je rekao predsednik "Transparentnosti Srbija" Vladimir Goati, postoji uzročno-posledična veza između korupcije i stanja demokratije u nekoj zemlji, pa zemlje sa visokom stopom korupcije imaju slabije demokratske institucije i politička prava. Po njegovim rečima, pravosudni sistem u Srbiji je nepotpun, izriču se blage kazne, a slučajevi korupcije često zastarevaju. "Moć vladajuće stranke je izuzetno velika i njeni kadrovi su, pre svega, lojalni partiji, pa tek zatim 30.01.2019. Srbija je i dalje zemlja u kojoj je visok nivo korupcije, a kako je pokazao najnoviji Indeks percepcije korupcije za 2018. godinu, Srbija je pala za deset mesta i sada je na 87. mestu među 180 država koje su obuhvaćene ovim globalnim pokazateljem "Transparensi internešnala". Prošle godine, Srbija je sa indeksom 41 bila na 77. mestu, a sada padom od dva poena i indeksom 39, drži zajedno sa Kinom 87. mesto, saopštili su juče predstavnici "Transparentnosti Srbija" na predstavljanju Globalnog indeksa percepcije korupcije. Kako je rekao predsednik "Transparentnosti Srbija" Vladimir Goati, postoji uzročno-posledična veza između korupcije i stanja demokratije u nekoj zemlji, pa zemlje sa visokom stopom korupcije imaju slabije demokratske institucije i politička prava. Po njegovim rečima, pravosudni sistem u Srbiji je nepotpun, izriču se blage kazne, a slučajevi korupcije često zastarevaju. "Moć vladajuće stranke je izuzetno velika i njeni kadrovi su, pre svega, lojalni partiji, pa tek zatim profesiji i organima gde su zaposleni", izjavio je Goati, prenosi "Glas Amerike". Programski direktor "Transparentnosti Srbija" Nemanja Nenadić ocenio je da su glavni uzroci povećanja korupcije nedosledno primenjivanje preventivnih i represivnih mehanizama. "Imamo tvrdnje o korupciji političkih aktera, koji se međusobno optužuju, kao i navode medija. Ali, nema brze reakcije tužilaštva, te sumnje se ne istražuju. Ne primenjuju se propisi, prisutni su netransparentnost u donošenju odluka i manjak konkurencije kod zaključivanja velikih vladinih ugovora", izjavio je Nenadić. Inače, sa indeksom percepcije korupcije 39, Srbija je malo ispod svetskog proseka, ali u odnosu na zemlje Evropske unije, Srbija je slabija za 18 poena. Kako pokazuju podaci, ceo region je napravio veoma mali napredak u borbi protiv korupcije, a među državama nastalim raspadom SFRJ, najbolje rangirana je Slovenija na 36. mestu sa indeksom od 69 poena, slede Hrvatska i Crna Gora, a najnižu, 93. poziciju, drži Makedonija - sa indeksom 37. Na globalnom nivou, kao zemlja sa najmanje korupcije, najbolje je rangirana Danska sa indeksom 88, drugo mesto zauzima Novi Zeland sa 87, a treće mesto dele Finska, Singapur, Švedska i Švajcarska. Na dnu liste, kao zemlje sa najvećim nivoom korupcije su Somalija, Sirija i Južni Sudan.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/hronika/fotografisao-se-sa-naoruzan-do-zuba-mladic-osumnjicen-za-ubistvo-studenta-dolazi-iz/4k9fyxe

Autori: M.K.

Teme: Javne nabavke

Naslov: FOTOGRAFISAO SE SA NAORUŽAN "DO ZUBA" Mladić osumnjičen za ubistvo studenta dolazi iz imućne porodice, otac tvrdi da "NE VOLI ORUŽJE"

Neđeljko Đurović (28), mladić koji je osumnjičen za ubistvo studenta iz Čačka Miloša Mileusnića (24) u Ulici Dimitrija Tucovića u Beogradu, dolazi iz imućne požarevačke porodice.Kako saznajemo, on ima prebivalište u tom gradu, a zaposlen je u lokalnom preduzeću u Kostolcu.Prema nezvaničnim informacijama, on nema kriminalnu prošlost, niti je ranije dovođen u vezu sa teškim krivičnim delima, ali je pre nekoliko godina dobio prijavu jer ga je policija zatekla sa džointom.Kako saznajemo, Neđeljkovi poznanici kažu da je on godinama imao problema sa narkoticima. Prema nezvaničnim informacijama on je bio na odvikavanju od droga, ali je, navodno, u periodu dok je konzumirao narkotike izgubio veliki broj prijatelja.Kako je nakon što je, manje od 24 sata od užasnog ubistva, uhapšen, Neđeljko je priznao zločin. Policajcima je ispričao da je proveo celu noć na Tviteru i drugim društvenim mrežama i da je shvatio da je nezadovoljan svojim životom, kao i da je izašao na ulicu s namerom da nekoga ubije. Ubrzo nakon toga sreo je Miloš Mileusnića, koji je taman izašao iz zgrade u kojoj je živeo kao podstanar sa cimerom, kako bi otišao kod devojke. Nesrećni mladić video je šta mu se sprema, i molio je Đurovića da ga ne ubije. "Nemoj brate, nemoj", ponavljao je mladić a čule su komšije. Miloš je pokušao da pobegne, krenuo je ka ulazu zgrade ali ga je ubica sustigao i izbo više puta kuhinjskim nožem. Mladić je pao na zemlju, a ubica je pobegao. Kako su ispričale komšije, Mileusnić je neko vreme sam sebe bodrio da izdrži dok ne stigne pomoć... međutim, nije izdržao...Policija je ubrzo stigla na lice mesta i sa sigurnosnih kamera sa trole dobila snimak ubice. Policajci su tako odmah prepoznali Đurovića i ubrzo ga i uhapsili. Đurović je tada sva ova saznanja priznao. Međutim, samo dan kasnije, pred tužiocem je sve negirao. Rekao je da nije bio na mestu zločina i da nema veze sa ubistvom.Na njegovim profilima na društvenim mrežama do pre godinu, dve bio je izuzetno aktivan. Videlo se da često putuje i voli da se provodi. Redovno je objavljivao i fotografije svog staforda.Međutim poslednjih godinu dve, manje je objavljivao na društvenim mrežama, a među fotografijama ima i onih na kojima se vidi kako u jednoj ruci drži pušku, a u drugoj nož!Otac: Ponašao se čudno u poslednje vremeBojica Đurović, otac uhapšenog Neđeljka Đurovića, kaže da je njegovoj porodici žao porodice ubijenog mladića.- Ono što je uradio moj sin nije bilo pri zdravoj pameti. Neđa nikad nije bio agresivan, uvek je pomagao drugima. Poslednjih deset dana se čudno ponašao. Verujem da je možda počeo da uzima neku drogu - kaže Neđeljkov otac.Dodaje i da su se poslednji put videli u petak na Neđeljkov zahtev. Poslao mu je poruku da je u problemu.- Rekao je da se lomi, da mu je dosadno u Požarevcu i da hoće da se preseli u Beograd, u stan u kome je živeo dok je studirao. U poslednje vreme je išao samo vikendom. Mislili smo da je možda našao neku devojku - ispričao je uplakani otac.- Znao je da po celu noć ne spava. Tako je bilo i ove noći, ali šta je radio u toj ulici, ne znam. Znam da je i Neđa imao posekotinu na ruci i da je nakon tog jezivog čina otišao kod tetke u Mirijevo. Rekao im je da se posekao na led. Oni nisu ni slutili šta se desilo - kaže otac. On navodi da se iste večeri Neđeljko vratio u stan i da ga je policija tada uhapsila.Otac je ispričao i da je u šoku, ali je pred novinarima i branio sina ubicu rečima da je bio "osetljiv, da nije odobravao nasilje, i da nije voleo oružje".On je naglasio da je Neđeljko završio Fakultet političkih nauka sa 10 i da je radio javne nabavke u jednoj firmi.- U petak me je zvao i njegov direktor i rekao mi da se čudno ponaša i da hoće da da otkaz - ispričao je mladićev otac.Ubijeni bio omiljen među prijateljimaS druge strane ubijeni Miloš bio je sušta suprotnost Đuroviću. Bio je omiljen među drugovima, uvek nasmejan i pun elana.- Tako su ga vaspitali roditelji. Iako je njegov otac ugledni hirurg u čačanskoj bolnici, uvek je bio normalan, prizeman čovek. Izlazio je u susret stotinama Čačana koji ga obožavaju - kažu meštani..                    

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Sport/Hala-Cair-dobija-novi-parket-ali-se-ne-zna-kada-pocinju-radovi.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Javne nabavke

Naslov: Hala "Čair" dobija novi parket, ali se ne zna kada počinju radovi

Pred Evropsko prvenstvo za košarkašice, koje će se održati krajem juna i početkom jula, kažu u niškom Sportskom centru "Čair" u hali će biti postavljen novi parket. Ipak, zbog trenutnog usvajanja plana javnih nabavki, kažu u Sekretarijatu za investicije, za sada se ne zna ni cena, ni kada će radovi otpočeti. Kada se usvoji plan, što bi moglo da potraje, kaže sekretar za investicije Vanča Dimitrov, biće objavljen poziv za javnu nabavku. Osim "Čaira", parket bi trebalo da dobije i hala osnovne škole "Mika Antić", kaže direktor SC "Čair" Dragan Perić, kako bi klubovi i tamo imali uslove, pre svega za treniranje. To mora da bude gotovo pre Evropskog prvenstva, moramo da uskladimo termine. Renoviraćemo i parket u hali "Mika Antić", koji treba da se hobluje, da se prelakira i da dobije identične uslove kao u hali "Čair" - priča Perić. Inače, kada se manifestacije održavaju u "Čairu", niški klubovi su primorani da igraju u halama osnovnih škola "Mika Antić" i "Dušan Radović". Međutim, ove školske sale nemaju uslove i mesta za brojniju publiku kao "Čair", pa zbog toga negoduju i publika i klubovi.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: glaszapadnesrbije.rs

Link: http://glaszapadnesrbije.rs/vest225018.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Većnici o ekologiji, bezbednosti saobraćaja i komunalnoj infrastrukturi

Bajina Bašta - Predsednik opštine Bajina Bašta, Radomir Filipović, zakazao je za četvrtak, 31. januar, 24. sednicu Opštinskog veća.30.01.2019 08:55 | 0 komentar(a)Uz razmatranje zapisnika sa prethodne sednice na programu je i usvajanje zapisnika sa čak sedam vanrednih sednica Opštinskog veća koje su se održale od 14. decembra prošle do 23. januara ove godine. Većnici će razmatrati predlog Programa korišćenja sredstava budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine u 2019. godini, program utroška novčanih sredstva za unapređenje bezbednosti saobraćaja u ovoj godini kao i Program održavanja komunalne infrastrukture za 2019. godinu.Pred Većem će se naći i više planova javnih nabavki i pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji u javnim preduzećima i ustanovama kao i brojne žalbe i zahtevi pojedinaca i institucija. Većnici će na ovoj sednici razmatrati i inicijativu Zavičajnog udruženja "Baština" i odbornice Srpske radikalne stranke Jasne Stanković za osnivanje Zavičajnog muzeja u Bajinoj Bašti. Kako je navedeno u inicijativi potrebno je da osnivanjem Zavičajnog muzeja Opština Bajina Bašta reši pitanje organizovane, sistematske i profesionalne zaštite bogatog kulturnog nasleđa ovog kraja koje je trenutno prepušteno propadanju. Pored ogromnog značaja za očuvanje kulturnog nasleđa muzej bi predstavljao i nezaobilaznu atrakciju u turističkoj ponudi opštine Bajina Bašta.GZS/Drina Info    

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: boom93.com

Link: http://boom93.com/info/srbija/54299/transparensi-srbija-pala-za-10-mesta-na-indeksu-percepcije-korupcije.html

Autori: Redakcija

Teme: Vladimir GoatiSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparensi: Srbija pala za 10 mesta na Indeksu percepcije korupcije

Srbija je izgubila dva poena i pala za deset mesta na Indeksu percepcije korupcije koji je danas objavila organizacija Transparensi internešenel (Transparency International, TI).Srbija je medju 180 zemalja na 87. mestu, koje deli sa Kinom, sa indeksom 39 na skali od 0 (veoma korumpirana) do 100 (veoma čista od korupcije).Pre godinu dana Srbija sa indeksom 41 bila na 77. mestu medju 180 zemalja i teritorija. Sa indeksom 39 Srbija se ove godine vratila na 2012. godinu kada je imala isti indeks. "U toj trci sa samim sobom smo slabiji za dva procentna poena, zbog čega smo pali za deset mesta i to je nešto zbog čega ne možemo biti zadovoljni", rekao je predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati. On je ocenio da je postoji uzročno-posledična veza izmedju korupcije i stanja demokratije u nekoj zemlji, te da zemlje sa visokom stopom korupcije imaju slabije demokratske institucije i politička prava. Prema njegovim rečima korupcija je na "nivou statističke greške" u demokratskim zemaljama, što potvrdjuje Indeks percepcije korupcije po kojem su najbolje rangirane Danska sa indeksom 88, drugo mesto zauzima Novi Zeland (87), dok treće mesto dele Finska, Singapur, Švedska i Švajcarska. Srbija je u regionu Istočne Evrope i Centralne Azije u kome samo jedna zemlja ima indeks percepcije korupcije veći od 50 (Gruzija) a sve ostale imaju 45 ili manje. U odnosu na zemlje Evropske unije, Srbija je ispod proseka za 18 poena. Uz Gruziju, indeks iznad svetskog proseka (43) u regionu imaju samo Crna Gora (45) i Belorusija (44). Ceo region poslednjih godina je u borbi protiv korupcije napravio veoma mali napredak, a bivše jugoslovenske republike su ili stagnirale ili su zadržale isti kao i prošlogodišnji indeks. Najbolje rangirana je Slovenija na 36 je mestu na listi od 180 zemalja, sa indeksom od 69 poena, koji je za jedan poen niži u odnosu na 2017. godinu, a najnižu poziciju ima Makedonija 93 mesto, sa skorom od 37 poena koji je isti kao prethodne godine. Hrvatska zauzima 60 poziciju, Crna Gora 67, a Bosna i Hercegovina je 89 medju 180 zemalja. Goati je kazao da stagniranju Srbije u borbi protiv korupcije pogoduje nedelotvoran pravosudni sistem, koji ima nepotpuna rešenja koje se ne primenjuju u potpunosti. "Kod nas je i moć partije velika i kadrovi su pre vega lojalni partiji, a posle profesiji i organima u kojima su zaposleni", rekao je Goati ukazujući na razloge za povećanje indeksa percepcije korupcije. Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić kazao je da su osnovni uzroci povećanja korupcije nedosledno primenjivanje preventivnih i represivnih mehanizama. Prema njegovim rečima, posledica toga su "male promene" i "prilično ravna linija" u borbi protiv korupcije. "Imamo izrečene sumnje u javnom prostoru, bilo od strane samih političara ili medija, ali izostaje brza reakcija tužilaštva, ono mora da reaguje ne čekajući da bilo ko podnese krivičnu prijavu", primetio je Nenadić. Pored Srbije u grupi zemalja čiji je indeks percepcije korupcije u poslednjih godinu dana pao ili stagnirao su Kosovo (37 pozicija), Rusija (28), dok je Albanija čiji je indeks povećan za pet poena u poslednjih pet godina, na 36, u 2018. izgubila dva poena u odnosu na prethodnu. Zemlje koje su najviše napredovale u svetu u odnosu na prethodnu godinu su Oman (8), Gambija (7) i Sejšeli (6), a najviše se pogoršala situacija u Azerbejdžau (-6) i Burundiju (-5). Najbolje rangirani region je Zapadna Evropa/EU sa indeksom 66 a najgora je Podsaharska Afrika sa indeksom 32. Na globalnom nivou, ove godine više od dve trećine zemalja sa liste ima indeks ispod 50, a prosek je 43 i podaci, uz neke izuzetke, pokazuju da većina zemalja nije napravila značajniji proboj u borbi protiv korupcije. "Korupcija odbacuje demokratiju kako bi napravila začarani krug gde korupcija podriva demokratske institucije a slabe institucije sve manje mogu da kontrolišu korupciju", istakla je direktorka TI Patrisija Moreira

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: istinomer.rs

Link: https://vesti.istinomer.rs/vesti/2019/01/30/poverenik-treba-da-bude-biran-na-javnom-konkursu/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Poverenik treba da bude biran na javnom konkursu

Novi poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti trebalo bi da bude biran na javnom konkursu, jer je to način da bude izabran iz redova najboljih stručnjaka, izjavila je predstavnica organizacije "Transparentnost Srbija" (TS) Bojana Medenica. Ona je navela da je izbor novog poverenika političko pitanje, jer ga po zakonu bira Skupština Srbije, ali je podsetila da je grupa od 60 nevladinih organizacija uputila apel nadležnom Odboru za kulturu i informisanje da se raspiše javni konkurs i oglas učini javnim. "To je način da se bira među najboljim stručnjacima, a ne po političkoj liniji", ocenila je Medenica, ukazujući koliko je institucija Poverenika važna za demokratsko funkcionisanje države i društva. Ona se osvrnula na činjenicu da je u toku rasprava o novom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, koji, kako je naglasila, sadrži lošije odredbe u odnosu na važeći zakon koji je proglašen za jedan od tri najbolja u svetu. Istakla je da Poverenik nije imao podršku 30.01.2019. Novi poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti trebalo bi da bude biran na javnom konkursu, jer je to način da bude izabran iz redova najboljih stručnjaka, izjavila je predstavnica organizacije "Transparentnost Srbija" (TS) Bojana Medenica. Ona je navela da je izbor novog poverenika političko pitanje, jer ga po zakonu bira Skupština Srbije, ali je podsetila da je grupa od 60 nevladinih organizacija uputila apel nadležnom Odboru za kulturu i informisanje da se raspiše javni konkurs i oglas učini javnim. "To je način da se bira među najboljim stručnjacima, a ne po političkoj liniji", ocenila je Medenica, ukazujući koliko je institucija Poverenika važna za demokratsko funkcionisanje države i društva. Ona se osvrnula na činjenicu da je u toku rasprava o novom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, koji, kako je naglasila, sadrži lošije odredbe u odnosu na važeći zakon koji je proglašen za jedan od tri najbolja u svetu. Istakla je da Poverenik nije imao podršku drugih državnih organa i da o tome svedoči činjenica da Vlada Srbije nijednom nije obezbedila izvršenje rešenja Poverenika, iako je dužna po zakonu. Prema njenim rečima, za 14 godina koliko se primenjuje zakon, Poverenik se obraćao Vladi 173 puta, ali je svaki put ostao bez odgovora. Ona je ukazala da Skupština Srbije poslednje četiri godine nije razmatrala izveštaj Poverenika, iako je po zakonu na to obavezna, a da nadležni odbor to nije učinio poslednje tri godine. Podsetimo, dosadašnjem povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti Rodoljubu Šabiću istekao je mandat u decembru prošle godine.  

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: alo.rs

Link: https://www.alo.rs/vesti/drustvo/guzonjama-placamo-teniske-terene-i-bazene/209223/vest

Autori: Alo!

Teme: Javne nabavke

Naslov: Guzonjama plaćamo teniske terene i bazene

Za rekreaciju i relaksaciju funkcionera iz državne kase biće izdvojeno oko 100.000 evraBazen, Foto: Shutterstock Građane Srbije samo rekreacija i relaksacija političara koštaće tričavih 11,5 miliona dinara, što je oko 100.000 evra. Naime, toliko je planirano da se potroši za održavanje teniskih terena i bazena u sklopu rezidencija i vila u vlasništvu države, ali i za nabavku cveća i biljaka. Za održavanje teniskih terena, gde će političari vežbati forhend, bekhend i jačati servis, kako se navodi u Planu javnih nabavki za 2019. Uprave za zajedničke poslove republičkih organa (UZZPRO), opredeljeno je milionče, od čega će 900.000 dinara biti potrošeno ove, a 100.000 dinara naredne godine. Međutim, to nije sve kad je reč o rekreaciji. Osim trčkaranja po teniskim terenima, političari će svoje salo moći da tope i plivajući u bazenima. Za usluge redovnog i vanrednog održavanja i servisiranja bazena, bazenske opreme, fontana i jezera namenjeno je 3,3 miliona dinara od čega 1,5 miliona ove, a 1,8 miliona dinara naredne godine. Za relaksaciji nakon napornog treninga biće upriličene cvetne bašte prepune zelenila, cveća i ukrasnog bilja. U tu svrhu opredeljeno je 7,2 miliona dinara. Za hladnije dane u salonima obezbeđeno je rezano cveće, ali i nove zavese, draperije, tepisi i itisoni, što će građane Srbije koštati ukupno šest miliona dinara ove i naredne godinu. Odavno je poznato da političari ne mogu ni bez alkohola. Čim su se snabdeli za ovu godinu, već su krenuli da razmišljaju o narednoj, pa su tako za žestoka pića u 2020. namenili 7,25 miliona dinara, a za nabavku vina 8,6 miliona dinara, dok će za pivo ove godine biti plaćeno 2,5 miliona dinara, a naredne godine 750.000 dinara. Ne samo što ne mogu bez alkohola, već ne mogu ni bez kafe, za koju će 2020. biti potrošeno 19,1 milion dinara, što je oko 160.000 evra. Dok srču kafu, moći će da čavrljaju telefonom, i to novim, jer je za nabavku mobilnih telefona namenjeno ukupno dva miliona dinara za ovu i narednu godinu. Kao i svake, i ove godine u planu je nabavka zastava za narednu godinu, a u tu svrhu biće izdvojeno 4,8 miliona dinara, dok će građani nabavku kancelarijskog nameštaja platiti šest miliona dinara.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/politika/nema-zajednicke-liste-ne-davimo-beograd-sa-szs/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Nema zajedničke liste Ne davimo Beograd sa SZS

Inicijativa Ne davimo Beograd osim saradnje i učešća u aktivnostima opozicije na rušenju ove vlasti i borbi za fer i poštene izbore neće se previše približavati opozicionom bloku Savez za Srbiju, te neće ni biti deo zajedničke liste "Jedan od pet miliona" koju Savez predlaže kolegama iz opozicije nakon uspostavljanja uslova za održavanje fer i poštenih izbora.Inicijativa Ne davimo Beograd osim saradnje i učešća u aktivnostima opozicije na rušenju ove vlasti i borbi za fer i poštene izbore neće se previše približavati opozicionom bloku Savez za Srbiju, te neće ni biti deo zajedničke liste "Jedan od pet miliona" koju Savez predlaže kolegama iz opozicije nakon uspostavljanja uslova za održavanje fer i poštenih izbora.Foto: Medija centar   Ovo se može zaključiti na osnovu razgovora sa Radomirom Lazovićem, aktivistom "Ne davimo Beograd", koji na naše pitanje da li je za inicijativu prihvatljiv predlog o zajedničkoj opozicionoj listi, kaže da će Ne davimo Beograd učestvovati u zajedničkim aktivnostima opozicije na rušenju ove vlasti, da su dali konkretan set mera za usvajanje, ali da neće pristupati Savezu za Srbiju. - Zajedno sa organizacijama iz brojnih gradova Srbije okupljenih oko platforme Građanskog fronta želimo da mobilišemo građane oko ideja solidarnosti, socijalne pravde i sigurnosti, a ne na nacionalizmu, identitetskoj politici i populizmu. Na taj način daćemo doprinos ne samo tome da se smeni ova vlast, što je svakako prvi cilj, već i da u budućnosti ne dozvolimo da dođe do ovakve kriminalizacije države, privatizacije institucija i otimanja javnih dobara - dodaje Lazović. Na pitanje šta je Inicijativa predložila opozicionim kolegama koji su su petak razgovarali o platformi sa kojom će izaći pred građane koji više od meseca dana protestuju protiv vlasti, on kaže da su predložili rad na kreiranju uslova za fer i slobodne izbore. - Ukoliko vlast nastavi da ignoriše zahteve građana koji protestuju svake nedelje u sve više gradova Srbije, predlažemo set zajedničkih aktivnosti, između ostalog i bojkot narednih izbora, a nastavak borbe svim raspoloživim legalnim sredstvima kroz proteste, akcije i mobilizaciju građana. U predlogu su opisani i načini i principi te borbe, kao što je transparentan rad, apsolutno uvažavanje različitosti nacionalne, rodne, verske ili seksualne orijentacije, što je očito bio problem na nekim od protesta, zatim suprotstavljanje svim oblicima nasilja - navodi on. S obzirom da Ne davimo Beograd i Lokalni front iz Kraljeva već dugo sarađuju, pitali smo Lazovića postoji li mogućnost za razgovore o saradnji sa novim predsednikom PSG Sergejom Trifunovićem, koji je rekao da ima nameru da ozbiljno sarađuje sa Lokalnim frontom. - Razgovaramo sa svim političkim akterima, za razgovore smo uvek otvoreni, a što se tiče saradnje, kao i sa drugim političkim akterima otvoreni smo za zajedničku borbu za postizanje fer izbornih uslova, slobodnih medija, kao i za borbu protiv svih oblika nasilja. Posebno i protiv desničarskog ekstremizma povezanog sa vlasti - odgovorio je Lazović. Podsetimo, Borko Stefanović, jedan od osnivača SZS, u petak posle opozicionog sastanka na temu platforme koju građani očekuju rekao je da su polazne osnove jasne i da nema preteranih razmimoilaženja. "Prva stavka je da za opoziciju trenutno ne postoje izbori. Neću da koristim reč bojkot, jer bojkot nije cilj, već eventualno sredstvo. Kada se ispune uslovi za fer i slobodne izbore, ići ćemo svi zajedno na listi. I treća stavka je prelazna vlada stručnjaka, koja bi bila oročena recimo na godinu dana, i koja bi imala zadatak da ispuni veoma važne stavke, da suštinski menja sistem", objasnio je on. Šta sve NDB traži od opozicije Inicijativa Ne davimo Beograd saopštila je juče šta traži od opozicije kako bi se pojačao pritisak na vlast. Opozicija se poziva da bojkotuje eventualne izbore ako ne budu fer i slobodni, da napuste parlamentarne institucije na nacionalnom i lokalnom nivou i da obustave parlamentarnu saradnju sa vladajućim strankama. Predlaže se i formiranje radnog tela koje bi činile organizacije civilnog društva koje se bave izbornim procesima poput Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid), Nacionalne koalicije za decentralizaciju, BIRODI, Transparentnosti Srbija i "drugih organizacija koje nisu pod kontrolom vlasti"… Poziva se opozicija i da se obaveže da će se suprotstaviti nasilju, a posebno onom koji je povezan sa vlašću. Traži se od opozicije da rade transparentno i da "budu otvoreni za uključivanje građana i građanki u sve aktivnosti". Opozicija je pozvana i da se obaveže da će primenjivati nenasilne metode u svim protestnim i drugim aktivnostima usmerenim na demokratizaciju društva. Inicijativa NDB je pozvana na "nastavak borbe svim raspoloživim legalnim sredstvima". inicijativa ne davimo beogad, opozicija, radomir lazovic, savez za srbijuBeograd Povezani tekstovi Ne davimo Beograd podržao protest protiv izgradnje malih hidroelektrana 25. januara 2019. Društvo Putnik u Beogradu udaljen sa leta za Cirih 05. januara 2019. Društvo Inicijativa Ne davimo Beograd pozvala Beograđane da dočekaju Lokalni front 13. januara 2019. Politika  

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/novi-sad/javni-poziv-za-davane-koncesije-za-obavlane-farmaceutske-zdravstvene-delatnosti-na

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavkeprivatno partnerstvo

Naslov: JAVNI POZIV ZA DAVANJE KONCESIJE ZA OBAVLJANJE FARMACEUTSKE ZDRAVSTVENE DELATNOSTI NA PRIMARNOM NIVOU NA TERITORIJI GRADA NOVOG SADA

Grad Novi Sad objavo je Javni poziv za davanje koncesije za obavljanje farmaceutske zdravstvene delatnosti na primarnom nivou na teritoriji grada.U nastavku on glasi:(english version)Na osnovu čl. 22. i 35. Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. ("Službeni glasnik RS", br. 88/11, 15/16 i 104/16) REPUBLIKA SRBIJAAUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINAGRAD NOVI SAD o b j a v lj u j e (šifra: JP-K-1/2019-FZD)1) Kontakt podaci Koncedenta: Grad Novi Sad, matični broj: 08965498, PIB: 109924914, Trg slobode br. 1, Novi Sad, internet stranica Koncedenta: www.novisad.rs, e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., adresa za dostavljanje pošte: Služba za zajedničke poslove Grada Novog Sada - Sektor za javne nabavke, Novi Sad, ulica Žarka Zrenjanina broj 2, kancelarija 35/II.2) Predmet koncesije, priroda i obim koncesione delatnosti, mesto obavljanja koncesione delatnosti i rok trajanja koncesije:Predmet projekta javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije, odnosno Koncesionog akta (u daljem tekstu: Koncesioni akt) je obavljanje farmaceutske zdravstvene delatnosti na primarnom nivou na teritoriji Grada Novog Sada.Namera Koncedenta je da sa izabranim ponuđačem kao privatnim partnerom - Koncesionarom (u daljem tekstu: Koncesionar) zaključi ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa elementima koncesije, tj. Ugovor o koncesiji za obavljanje farmaceutske zdravstvene delatnosti na primarnom nivou na teritoriji Grada Novog Sada (u daljem tekstu: Ugovor).Koncesiona delatnost predstavlja obavljanje farmaceutske zdravstvene delatnosti na primarnom nivou, odnosno kontinuirano snabdevanje stanovništva, zdravstvenih ustanova, privatne prakse i drugih pravnih lica za koje je posebnim zakonom predviđeno da obavljaju i poslove zdravstvene delatnosti, lekovima i medicinskim sredstvima u skladu sa zakonom, odnosno obezbeđivanje racionalne farmakoterapije radi lečenja, poboljšanja i održavanja kvaliteta života pacijenata, samostalno, odnosno u saradnji sa drugim zdravstvenim radnicima, kao i kontinuirani proces izdavanja, odnosno primene lekova i medicinskih sredstava i prijavljivanje neželjenih reakcija na lekove i medicinska sredstva, na teritoriji Grada Novog Sada (u daljem tekstu: Koncesiona delatnost), u obimu i pod uslovima predviđenim Modelom ugovora o koncesiji, koji je sastavni deo konkursne dokumentacije.Koncesionaru se daje u koncesiju obavljanje Koncesione delatnosti na period od 15 godina od dana zaključenja Ugovora, pri čemu Koncesionar snosi rizik u vezi sa komercijalnim korišćenjem predmeta koncesije. Koncedent ni u kom slučaju ne daje garancije da će Koncesionar, u uobičajenim uslovima rada, posredno ili neposredno, ostvariti povraćaj uloženih sredstava ili troškova nastalih u obavljanju Koncesione delatnosti, niti će biti odgovoran za bilo kakvu štetu koja bi po tom osnovu mogla nastati za Koncesionara.U okviru predmeta koncesije, Koncedent će Koncesionaru dati na korišćenje 25 nepokretnosti u javnoj svojini Koncedenta i u najboljoj veri pokušati da obezbedi da Koncesionar nastavi da koristi tri nepokretnosti koje nisu u javnoj svojini Koncedenta, pod istim ili sličnim uslovima pod kojima te nepokretnosti trenutno koristi Zdravstvena ustanova Apoteka Novi Sad, Narodnog fronta 10, Novi Sad (u daljem tekstu: Apoteka Novi Sad), po osnovu zakupa ili drugog zakonom predviđenog osnova korišćenja.Koncedent će omogućiti Koncesionaru da nesmetano koristi pokretne stvari koje se nalaze u nepokretnostima koje se daju na korišćenje. Detaljni podaci o nepokretnostima i pokretnim stvarima dati su u prilozima koji su sastavni deo konkursne dokumentacije.Koncesionar će biti dužan da ponudi zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme za najmanje 46 zaposlenih u Apoteci Novi Sad, uz poštovanje najmanje istog nivoa ugovorene plate koju su imali u Apoteci Novi Sad i kojima u periodu od najmanje dve godine od dana zaključenja Ugovora neće moći da otkaže ugovor o radu po osnovu tehnološkog viška. Pregled zaposlenih dat je u prilogu koji je sastavni deo konkursne dokumentacije. Koncesionar je dužan da za sve vreme trajanja Ugovora ima odgovarajuće kadrove, saglasno važećim propisima i Dobroj apotekarskoj praksi, da poštuje sve važeće propise koji se tiču zaposlenih, kao i da pribavi sve neophodne dozvole i druge licence, sertifikate i slično, u cilju obavljanja Koncesione delatnosti.Koncesiona delatnost će se obavljati na teritoriji Grada Novog Sada, i to u sledećim naseljenim mestima: Novi Sad, Begeč, Futog, Ledinci, Petrovaradin, Sremska Kamenica, Rumenka, Kać, Budisava, Stepanovićevo, Kovilj, Kisač i Čenej.Ukoliko Apoteka Novi Sad bude odgovarajućim propisima obavezana da obezbedi pružanje Koncesione delatnosti i na teritorijama drugih opština, Koncedent i Koncesionar će u najboljoj veri pokušati da zajedno obezbede pružanje Koncesione delatnosti i na teritorijama tih opština.U cilju omogućavanja trajnog i nesmetanog obavljanja Koncesione delatnosti, Koncesionar se obavezuje da za sve vreme trajanja Ugovora obavlja Koncesionu delatnost u svim nepokretnostima koje su mu date na korišćenje, s tim što u pojedinim nepokretnostima Koncesionu delatnost može obavljati u smanjenom obimu i režimu rada (na primer, samo danima kada u tom mestu radi lekar opšte prakse, u skraćenom radnom vremenu i slično), uz prethodnu saglasnost Gradskog veća Grada Novog Sada.Koncesionar će biti obavezan da svake godine za vreme trajanja Ugovora zaključi sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje odgovarajući ugovor o pružanju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja osiguranim licima. Ukoliko prema važećim propisima nije moguće zaključenje navedenog ugovora za prvu godinu realizacije Ugovora, bez krivice Koncesionara, Koncesionar neće biti odgovoran zbog neispunjenja te obaveze u toj godini.Koncesionar će biti dužan da za vreme trajanja Ugovora ustanovi i održi visok i stručan nivo kvaliteta pružanja usluga u obavljanju Koncesione delatnosti, saglasno važećim propisima i Dobroj apotekarskoj praksi, u interesu svih građana Grada Novog Sada, kao korisnika usluga.Koncesionar ima slobodu određivanja cena lekova, medicinskih sredstava i drugih srodnih proizvoda, u skladu sa uslovima na tržištu i opštim nivoom cena lekova, medicinskih sredstava i drugih srodnih proizvoda u Republici Srbiji, kako bi bili ispunjeni uslovi za pristupačnost i ujednačenost primarne zdravstvene zaštite.Osnovni principi obavljanja Koncesione delatnosti i ciljevi koji se nastoje postići zaključenjem Ugovora su: ostvarivanje i zaštita javnog interesa u obliku obezbeđivanja kontinuiranog i efikasnog obavljanja Koncesione delatnosti od strane Koncesionara, odnosno snabdevanje stanovništva lekovima, lekovitim sredstvima i medicinskim pomagalima, posebno u naseljenim mestima na teritoriji Grada Novog Sada, efikasnija i sveobuhvatnija nabavka lekova i medicinskih sredstava koja se mogu propisivati i izdavati na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, efikasnija nabavka i proširenje asortimana radi dalje prodaje komercijalnih proizvoda, prenos tržišnog i operativnog rizika na Koncesionara, uspostavljanje profitabilnog, efikasnog i optimalno organizovanog sistema poslovanja i upravljanja, kroz znanje i iskustvo Koncesionara.Koncesionar će biti dužan da plati utvrđenu koncesionu naknadu za obavljanje Koncesione delatnosti. Koncesiona naknada se sastoji od ukupne inicijalne koncesione naknade i ukupne godišnje koncesione naknade. Način i rokovi plaćanja biće definisani Ugovorom, u skladu sa ponudom izabranog Koncesionara.Ponuđena vrednost koncesione naknade se iskazuje u evrima, a plaćanje će se izvršiti u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan uplate.Nakon isteka Ugovora sve nepokretnosti, pokretne stvari i druga sredstva koja predstavljaju imovinu Koncedenta u trenutku prestanka Ugovora i/ili sva druga imovina iz okvira predmeta Koncesionog akta, osim pokretnih stvari koje je Koncesionar pribavio za vreme trajanja Ugovora, ostaju u svojini Koncedenta kao javna svojina.3) Način i rok za podnošenje ponude: Ponude, sa pripadajućom dokumentacijom, se dostavljaju poštom ili neposredno, na adresu: Služba za zajedničke poslove Grada Novog Sada - Sektor za javne nabavke, Novi Sad, ulica Žarka Zrenjanina broj 2, kancelarija 35/II. Koverat mora imati oznaku: "Ponuda u postupku davanja koncesije za obavljanje farmaceutske zdravstvene delatnosti na primarnom nivou na teritoriji Grada Novog Sada (šifra: JP-K-1/2019 - FZD) - NE OTVARATI" a na poleđini naziv ponuđača i adresu, broj telefona ponuđača, kao i ime i prezime osobe za kontakt. U slučaju da ponudu podnosi grupa ponuđača, na koverti je poželjno naznačiti da se radi o grupi ponuđača i navesti nazive i adrese svih učesnika u zajedničkoj ponudi. Ponuda mora biti sačinjena na srpskom jeziku. Postupak se vodi na srpskom jeziku.Rok za podnošenje ponuda je 03. april 2019. godine, do 10,00 časova.4) Lični, stručni, tehnički i finansijski uslovi koje moraju da zadovolje ponuđači, kao i isprave kojima se dokazuje njihovo ispunjenje: Učesnik u postupku dodele Ugovora može biti svako domaće ili strano pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik. Lice koje učestvuje u postupku ne mora biti zdravstvena ustanova koja obavlja farmaceutsku zdravstvenu delatnost na primarnom nivou. Međutim, učesnik u postupku čija ponuda bude izabrana kao najpovoljnija odlukom o izboru najpovoljnije ponude, a koji nije zdravstvena ustanova koja obavlja farmaceutsku zdravstvenu delatnost na primarnom nivou, biće dužan da, u roku određenom odlukom o izboru najpovoljnije ponude, a u skladu sa važećim propisima u toj oblasti, osnuje zdravstvenu ustanovu koja obavlja farmaceutsku zdravstvenu delatnost na primarnom nivou i takva novoosnovana zdravstvena ustanova će sa Koncedentom zaključiti Ugovor. Uslovi za učešće u postupku: 1) Da je registrovan kod nadležnog organa, odnosno upisan u odgovarajući registar Dokaz za pravna licaIzvod iz registra Agencije za privredne registre, odnosno izvod iz registra nadležnog Privrednog suda ili drugog odgovarajućeg registra;Dokaz za preduzetnikeIzvod iz registra Agencije za privredne registre, odnosno izvod iz odgovarajućeg registra.Dokazi ne mogu biti stariji od dva meseca pre otvaranja ponuda.Napomena: Ponuđači koji su registrovani u registru koji vodi Agencija za privredne registre ne moraju da dostave Izvod iz registra Agencije za privredne registre, koji je javno dostupan na internet stranici Agencije za privredne registre.Ponuđači registrovani u stranoj državi, dostavljaju dokaz o registraciji u odgovarajućem registru države u kojoj imaju sedište.2) Da on i njegov zakonski zastupnik nije osuđivan za neko od krivičnih dela kao član organizovane kriminalne grupe, da nije osuđivan za krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita, krivično delo prevare. Dokaz za pravna lica a) Izvod iz kaznene evidencije, odnosno uverenje nadležnog osnovnog i višeg suda, na čijem području se nalazi sedište domaćeg pravnog lica, odnosno sedište predstavništva ili ogranka stranog pravnog lica, kojim se potvrđuje da pravno lice nije osuđivano za krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita, krivično delo prevare. Ukoliko potvrda jednog od nadležnih sudova sadrži podatke iz kaznene evidencije i osnovnog i višeg suda, dovoljno je dostaviti samo tu potvrdu.b) Izvod iz kaznene evidencije Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, kojim se potvrđuje da pravno lice nije osuđivano za neko od krivičnih dela kao član organizovane kriminalne grupe.v) Izvod iz kaznene evidencije, odnosno uverenje policijske uprave MUP-a, na čijoj teritoriji je zakonski zastupnik pravnog lica rođen ili ima prebivalište, kojim se potvrđuje da zakonski zastupnik pravnog lica nije osuđivan za neko od krivičnih dela kao član organizovane kriminalne grupe, za krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita, krivično delo prevare. Zahtev se može podneti prema mestu rođenja ili prema mestu prebivališta. Ukoliko pravno lice ima više zakonskih zastupnika dužno je da dostavi dokaz za svakog od njih.Dokaz za preduzetnike i fizička licaIzvod iz kaznene evidencije, odnosno uverenje policijske uprave MUP-a, na čijoj teritoriji je rođen ili ima prebivalište, kojim se potvrđuje da nije osuđivan za neko od krivičnih dela kao član organizovane kriminalne grupe, za krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita, krivično delo prevare. Zahtev se može podneti prema mestu rođenja ili prema mestu prebivališta.Dokazi ne mogu biti stariji od dva meseca pre otvaranja ponuda.Napomena: Ponuđači registrovani u stranoj državi, dostavljaju odgovarajuće dokaze o neosuđivanosti izdate od nadležnog organa države u kojoj imaju sedište ili prebivalište.3) da je izmirio dospele poreze, doprinose i javne dažbine u skladu sa propisima Republike Srbije ili strane države kada ima sedište na njenoj teritoriji.Dokaz za pravna lica, preduzetnike i fizička lca Uverenje Poreske uprave Ministarstva finansija da je izmirio dospele poreze i doprinose i uverenje nadležne uprave lokalne samouprave da je izmirio obaveze po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda (uverenja svih nadležnih lokalnih samouprava na kojima se vodi kao poreski obveznik izvornih lokalnih prihoda). Poreski obveznik koji je ostvario pravo na mirovanje poreskog duga u skladu sa zakonom kojim se reguliše otpis kamata i mirovanje poreskog duga dostavlja uverenje Poreske uprave Ministarstva finansija, odnosno nadležne uprave lokalne samouprave o mirovanju poreskog duga. Poreski obveznik koji ima pravo otpisivanja duga u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija dostavlja potvrdu Ministarstva privrede da se ponuđač nalazi u postupku privatizacije.Dokaz ne može biti stariji od dva meseca pre otvaranja ponuda.Napomena: Ponuđači registrovani u stranoj državi, dostavljaju odgovarajuće dokaze o izmirenju poreskih obaveza, doprinosa i drugih javnih dažbina izdate od nadležnog organa države u kojoj imaju sedište ili prebivalište.NAPOMENA UZ TAČ. 1) DO 3): Ponuđači koji su upisani u Registar ponuđača koji vodi Agencija za privredne registre nisu dužni da dostavljaju dokaze o ispunjenosti uslova iz tač. 1) do 3), ali je poželjno da dostave dokaz o upisu u Registar ponuđača ili izjavu (u slobodnoj formi) kojom potvrđuju da su upisani u Registar ponuđača.4) da je poštovao obaveze koje proizlaze iz važećih propisa o zaštiti na radu, zapošljavanju i uslovima rada, zaštiti životne sredine, kao i da nema zabranu obavljanja delatnosti koja je na snazi u vreme podnošenja ponude.Dokaz za pravna lica, preduzetnike i fizička lica:Izjava da je poštovao obaveze koje proizlaze iz važećih propisa o zaštiti na radu, zapošljavanju i uslovima rada, zaštiti životne sredine, kao i da nema zabranu obavljanja delatnosti koja je na snazi u vreme podnošenja ponude - popunjena, potpisana i overena pečatom (ukoliko se pečat upotrebljava) (obrazac u sastavu konkursne dokumentacije).5) da nad njim nije pokrenut postupak stečaja ili likvidacije, odnosno prethodni stečajni postupak.Dokaz za pravna lica i preduzetnikePotvrda Agencije za privredne registre da nad ponuđačem nije registrovan postupak stečaja ili likvidacije, niti je prestao da postoji usled sudske ili odluke drugog organa sa obavezujućom snagom i potvrda nadležnog Privrednog suda da nad ponuđačem nije u toku prethodni stečajni postupak.Napomena: Ponuđači registrovani u stranoj državi, dostavljaju odgovarajuće dokaze o postupcima stečaja ili likvidacije, odnosno prethodnog stečaja izdate od nadležnog organa države u kojoj imaju sedište. 6) Da ispunjava uslov finansijskog kapaciteta:a) da je ponuđač u svakoj od prethodne 3 (tri) poslovne godine (2015, 2016. i 2017. godina) ostvario prihod od prodaje dobara i usluga u visini od minimum 1.000.000.000,00 dinara. Dokaz za pravna lica:Bilans uspeha za 2015, 2016. i 2017. godinu, na propisanom obrascu, sa mišljenjem ovlašćenog revizora,iliIzveštaj o bonitetu za javne nabavke (BON JN) za 2015, 2016. i 2017. godinu, izdat od strane Agencije za privredne registre ili drugog nadležnog organa. Dokaz za preduzetnike i fizička lica:Potvrda o ostvarenom prometu kod poslovne banke za 2015, 2016. i 2017. godinu.Napomena: Ako ponuđač nije subjekat revizije u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji dužan je da uz bilans uspeha umesto mišljenja ovlašćenog revizora, dostavi odgovarajući akt - odluku o razvrstavanju u skladu sa zakonskim propisima.Ponuđači sa sedištem u stranoj državi dostavljaju odgovarajuće dokaze u skladu sa propisima države u kojoj imaju sedište. Za strane ponuđače kod kojih su poslovni prihodi iskazani u stranoj valuti, za preračun u dinare će se koristiti srednji kurs Narodne banke Srbije na dan isteka roka za podnošenje ponuda. b) da u periodu od 24 meseca pre objavljivanja Javnog poziva za podnošenje ponuda nije imao blokadu poslovnih računa duže od 5 dana uzastopno, niti duže od 10 dana ukupno.Dokaz za pravna lica, preduzetnike i fizička licaPotvrda Narodne banke Srbije o broju dana nelikvidnosti za traženi period.Napomena: Ukoliko je podatak o broju dana nelikvidnosti za traženi period dostupan na internet stranici Narodne banke Srbije, ponuđač nije u obavezi da dostavlja navedeni dokaz.Ponuđači registrovani u stranoj državi, dostavljaju odgovarajuće dokaze o blokadi računa od nadležnog organa države u kojoj imaju sedište. 7) da ispunjava uslov kadrovskog kapaciteta: - da ponuđač na dan podnošenja ponude, ima radno angažovano (u radnom odnosu ili po drugom osnovu) najmanje 65 lica.Dokaz za pravna lica, preduzetnike i fizička lica- Za lica u radnom odnosu kod ponuđača: važeći ugovor o radnom angažovanju i odgovarajući "M" obrasci, kojima se potvrđuje prijava, promena ili odjava na obavezno socijalno osiguranje za zaposlena lica.- Za lica koja nisu u radnom odnosu kod ponuđača: važeći ugovor o radnom angažovanju kod ponuđača.Napomena: Ponuđači registrovani u stranoj državi, dostavljaju odgovarajuće obrasce o radnom odnosu, odnosno ugovore o radnom angažovanju, u skladu sa propisima države u kojoj imaju sedište. Napomena: Uslove iz tač. 1) do 5) dužan je da ispuni svaki učesnik u zajedničkoj ponudi, odnosno svaki podizvođač u zavisnosti da li je u pitanju grupa ponuđača ili ponuđač podnosi ponudu sa podizvođačem. Ostale uslove učesnici iz grupe ponuđača ispunjavaju zajedno, na način da makar jedan od ponuđača ispunjava samostalno uslov ili da te uslove ispunjavaju zbirno. Ispunjavanje uslova iz tač. 6) i 7) ne može se dokazivati preko podizvođača. 5) Kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude:Kriterijum za dodelu koncesije je ekonomski najpovoljnija ponuda, koji se sastoji od sledećih elemenata kriterijuma: Red. br. Naziv Maksimalan broj pondera 1. VISINA KONCESIONE NAKNADE UKUPNO 80 1.1. Visina inicijalne koncesione naknade 60 1.2. Visina jednogodišnje koncesione naknade 20 2. DINAMIKA PLAĆANJA INICIJALNE KONCESIONE NAKNADE UKUPNO 20 U K U P N O 100 1. VISINA KONCESIONE NAKNADE1.1. Ponuđena visina inicijalne koncesione naknade Ponuda sa najvišom ponuđenom inicijalnom koncesionom naknadom dobija maksimalan broj pondera (60 pondera). Ostale ponude se vrednuju po sledećoj formuli: ponuđena inicijalna koncesiona naknada iz ponude koja se rangira h 60najviša ponuđena inicijalna koncesiona naknada Ponuđena inicijalna koncesiona naknada ne može biti niža od 2.659.464,34 evra. Ponuda ponuđača koji ponudi nižu inicijalnu koncesionu naknadu od 2.659.464,34 evra, biće odbijena kao neprihvatljiva. 1.2. Ponuđena visina jednogodišnje koncesione naknade Ponuda sa najvišom ponuđenom jednogodišnjom koncesionom naknadom dobija maksimalan broj pondera (20 pondera). Ostale ponude se vrednuju po sledećoj formuli:ponuđena jednogodišnja koncesiona naknada iz ponude koja se rangira h 20najviša ponuđena jednogodišnja koncesiona naknada Ponuđena jednogodišnja koncesiona naknada ne može biti niža od 101.409,51 evra. Ponuda ponuđača koji ponudi nižu jednogodišnju koncesionu naknadu od 101.409,51 evra, biće odbijena kao neprihvatljiva.2. DINAMIKA PLAĆANJA INICIJALNE KONCESIONE NAKNADEPonderi po ovom kriterijumu se dodeljuju na sledeći način: Način plaćanja Broj pondera Plaćanje celokupnog ponuđenog iznosa inicijalne koncesione naknade jednokratno, u roku od 25 radnih dana od dana zaključenja Ugovora 20 pondera Plaćanje ponuđenog iznosa inicijalne koncesione naknade u dve godišnje rate, od kojih prva iznosi 70% ukupne ponuđene inicijalne koncesione naknade i dospeva u roku od 25 radnih dana od dana zaključenja Ugovora, a druga godinu dana od dospeća prve rate 10 pondera Plaćanje ponuđenog iznosa inicijalne koncesione naknade u dve jednake godišnje rate, od kojih prva dospeva u roku od 25 radnih dana od dana zaključenja Ugovora, a druga godinu dana od dospeća prve rate 4 pondera Plaćanje ponuđenog iznosa inicijalne koncesione naknade u tri jednake godišnje rate, od kojih prva dospeva u roku od 25 radnih dana od dana zaključenja Ugovora, a svaka sledeća dospeva istog dana i meseca u naredne dve godine u odnosu na dan kad je dospela prva rata inicijalne koncesione naknade 0 pondera Dinamika plaćanja inicijalne koncesione naknade ne može biti drugačija u odnosu na ponuđene opcije. Ponuda ponuđača koji ponudi drugačiju dinamiku plaćanja, biće odbijena kao neprihvatljiva.Napomena: Zaokruživanje dobijenih pondera vrši se na dve decimale.U slučaju da postoje dve ili više ponuda sa istim brojem pondera, kao najpovoljnija biće izabrana ponuda ponuđača koji je veći broj pondera dobio po osnovu elementa kriterijuma visina koncesione naknade. Ukoliko dve ili više ponuda imaju isti najveći broj pondera i po osnovu elementa kriterijuma visina koncesione nakande, biće izabrana ponuda onog ponuđača koji je veći broj pondera dobio po osnovu podkriterijuma visina inicijalne koncesione naknade.Ukoliko se ni na prethodno određen način ne može odrediti najpovoljnija ponuda, Koncedent će primeniti žreb kao način na koji će dodeliti Ugovor.Koncedent će uputiti pisani poziv ponuđačima koji podnesu jednake ponude po svim napred određenim kriterijumima da prisustvuju postupku izbora najpovoljnije ponude, odnosno dodeli Ugovora, putem žreba.Postupak žrebanja će se sprovesti javno u prostorijama Koncedenta, u Novom Sadu, Žarka Zrenjanina broj 2. Postupak će sprovesti Stručni tim Grada Novog Sada.O postupku dodele Ugovora putem žreba Stručni tim Grada Novog Sada će voditi zapisnik. Stručni tim Grada Novog Sada će obezbediti tehničke uslove za sprovođenje postupka izbora najpovoljnije ponude putem žreba. Izvlačenje putem žreba će se izvršiti javno, u prisustvu ponuđača, i to tako što će se nazivi ponuđača ispisati na odvojenim papirima, koji su iste veličine i boje, te će svi papiri biti stavljeni u kutiju odakle će se izvući samo jedan papir. Ponuđaču čiji naziv bude na izvučenom papiru će biti dodeljen Ugovor. Isti kriterijumi shodno se primenjuju i na rangiranje ponuda ostalih ponuđača. Ponuđačima koji ne prisustvuju ovom postupku, Koncedent će dostaviti zapisnik o izvlačenju putem žreba.6) Datum dostavljanja obaveštenja o ishodu postupka:Rok za donošenje odluke o izboru najpovoljnije ponude, odnosno odluke o poništaju postupka davanja koncesije je 90 (slovima: devedeset) dana od dana isteka roka za podnošenje ponuda.7) Naziv i adresa tela nadležnog za rešavanje po zahtevima za zaštitu prava i podaci o rokovima za njihovo podnošenje:Postupak zaštite prava ponuđača regulisan je odredbama čl. 138. - 166. Zakona o javnim nabavkama (u daljem tekstu: ZJN).Zahtev za zaštitu prava može da podnese ponuđač, odnosno zainteresovano lice koje ima interes za dodelu ugovora u konkretnom postupku i koje je pretrpelo štetu ili bi moglo da pretrpi štetu zbog postupanja Koncedenta protivno odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).Zahtev za zaštitu prava može da podnese Uprava za javne nabavke, Državna revizorska institucija, nadležno pravobranilaštvo i građanski nadzornik. Navedeni organi i organizacije nisu dužni da podnose zahtev za zaštitu prava na zahtev ponuđača, odnosno zainteresovanog lica koje ima interes za dodelu ugovora u konkretnom postupku i koje je pretrpelo štetu ili bi moglo da pretrpi štetu zbog postupanja Koncedenta protivno odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, ako to lice nije iskoristilo pravo na podnošenje zahteva.Zahtev za zaštitu prava podnosi se Koncedentu, a kopija se istovremeno dostavlja Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republička komisija).Zahtev za zaštitu prava se dostavlja Koncedentu neposredno na adresu Koncedenta ili preporučenom pošiljkom sa povratnicom. Zahtev za zaštitu prava se ne može dostavljati putem elektronske pošte. Zahtev za zaštitu prava može se podneti u toku celog postupka davanja koncesije, protiv svake radnje Koncedenta, osim ako ZJN i Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama nije drugačije određeno.Zahtev za zaštitu prava kojim se osporava vrsta postupka, sadržina poziva za podnošenje ponuda ili konkursne dokumentacije smatraće se blagovremenim ako je primljen od strane Koncedenta najkasnije sedam dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, bez obzira na način dostavljanja i ukoliko je podnosilac zahteva u skladu sa članom 63. stav 2. ZJN ukazao Koncedentu na eventualne nedostatke i nepravilnosti, a Koncedent ih nije otklonio.Zahtev za zaštitu prava kojim se osporavaju radnje koje Koncedent preduzme pre isteka roka za podnošenje ponuda, a nakon isteka roka iz člana 149. stav 3. ZJN, smatraće se blagovremenim ukoliko je podnet najkasnije do isteka roka za podnošenje ponuda.Posle donošenja odluke o izboru najpovoljnije ponude ili odluke o poništaju postupka davanja koncesije, rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava je 15 (slovima: petnaest) dana od dana dostavljanja odluke.Zahtevom za zaštitu prava ne mogu se osporavati radnje Koncedenta preduzete u postupku ako su podnosiocu zahteva bili ili mogli biti poznati razlozi za njegovo podnošenje pre isteka roka za podnošenje zahteva iz člana 149. st. 3. i 4. ZJN, a podnosilac zahteva ga nije podneo pre isteka tog roka.Ako je u istom postupku ponovo podnet zahtev za zaštitu prava od strane istog podnosioca zahteva, u tom zahtevu se ne mogu osporavati radnje Koncedenta za koje je podnosilac zahteva znao ili mogao znati prilikom podnošenja prethodnog zahteva.Zahtev za zaštitu prava zadržava dalje aktivnosti Koncedenta u postupku.Koncedent objavljuje obaveštenje o podnetom zahtevu za zaštitu prava na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici najkasnije u roku od 2 (slovima: dva) dana od dana prijema zahteva za zaštitu prava.Zahtev za zaštitu prava sadrži:1) naziv i adresu podnosioca zahteva i lice za kontakt;2) naziv i adresu Koncedenta;3) podatke o koncesiji koja je predmet zahteva, odnosno o odluci Koncedenta;4) povrede propisa;5) činjenice i dokaze kojima se povrede dokazuju;6) potvrdu o uplati takse iz člana 156. ZJN;7) potpis podnosioca.Ako podneti zahtev za zaštitu prava ne sadrži sve navedene obavezne elemente, Koncedent će takav zahtev odbaciti zaključkom. Zaključak Koncedent dostavlja podnosiocu zahteva i Republičkoj komisiji u roku od tri dana od dana donošenja. Protiv zaključka Koncedenta podnosilac zahteva može u roku od tri dana od dana prijema zaključka podneti žalbu Republičkoj komisiji, dok kopiju žalbe istovremeno dostavlja Koncedentu.8) Koncesija se daje u skladu sa čl. 35-41 Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i ne sprovodi se u fazama.9) Postupak se sprovodi bez pretkvalifikacije10) Sredstvo finansijskog obezbeđenja za ozbiljnost ponudePonuđač je dužan da uz ponudu dostavi sredstvo finansijskog obezbeđenja za ozbiljnost ponude u vidu bankarske garancije za ozbiljnost ponude u visini od 12.000.000,00 (slovima: dvanaest miliona) dinara radi zaštite Koncedenta od:a) rizika odustajanja ponuđača od date ponude, ib) rizika nedostavljanja Garancije za ispunjenje obaveza iz postupka davanja koncesije.Koncedent će prihvatiti bankarsku garanciju za ozbiljnost ponude koja glasi u valuti evro (EUR), ukoliko iznos u garanciji, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije obračunatom na dan otvaranja ponuda, bude jednak ili viši zahtevanom iznosu.Bankarska garancija za ozbiljnost ponude mora biti izdata kao neopoziva, bezuslovna, obnovljiva, na prvi poziv naplativa i bez prava prigovora, u korist Koncedenta, kao i da važi najmanje 15 (slovima: petnaest) dana duže od dana isteka roka važenja ponude. Koncedent će realizovati bankarsku garanciju za ozbiljnost ponude ukoliko ponuđač nakon isteka roka za podnošenje ponude povuče, opozove ili izmeni svoju ponudu. Ponuđač koji prihvati zahtev za produženje roka važenja ponude, mora produžiti i rok važenja bankarske garancije.Bankarska garancija za ozbiljnost ponude, ako ne bude iskorišćena, biće vraćena ponuđaču najkasnije u roku od 10 dana od dana donošenja odluke o izboru najpovoljnije ponude, odnosno odluke o poništaju postupka davanja koncesije.Podneta bankarska garancija ne može da sadrži dodatne uslove za isplatu, kraće rokove od onih koje odredi Koncedent, manji iznos od onog koji odredi Koncedent ili promenjenu mesnu nadležnost za rešavanje sporova. U slučaju da ponuđač ne dostavi zahtevano sredstvo finansijskog obezbeđenja za ozbiljnost ponude, njegova ponuda će biti odbijena zbog bitnih nedostataka.11) Preuzimanje Konkursne dokumentacije Svako zainteresovano lice može preuzeti konkursnu dokumentaciju i njene priloge, bez naknade, dostavljanjem zahteva za preuzimanje konkursne dokumentacije na adresu: Služba za zajedničke poslove Grada Novog Sada - Sektor za javne nabavke, Novi Sad, ulica Žarka Zrenjanina broj 2, kancelarija 35/II ili e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., sa naznakom: "Zahtev za preuzimanje konkursne dokumentacije u postupku davanja koncesije (šifra: JP-K-1/2019-FZD)". U zahtevu je neophodno navesti na koji način zainteresovano lice želi da mu Konkursna dokumentacija i njeni prilozi budu dostavljeni (poštom, lično preuzimanje ili putem elektronske pošte). Uz zahtev je neophodno priložiti i potpisan Ugovor o čuvanju tajne i poverljivih podataka u dva originalna primerka i izvod iz registra nadležnog organa, ne stariji od 30 dana iz kog se vide podaci o zakonskom zastupniku ukoliko je isti potpisnik ugovora. Ukoliko je ugovor potpisalo lice koje nije zakonski zastupnik neophodno je dostaviti i ovlašćenje ili punomoć za to lice. Ukoliko je original dokumenata na stranom jeziku, uz original je neophodno dostaviti i prevod na srpski jezik overen od strane ovlašćenog sudskog tumača. Nacrt Ugovora o čuvanju tajne i poverljivih podataka može se preuzeti na internet stranici Koncedenta www.novisad.rs. Koncedent će zainteresovanom licu dostaviti Konkursnu dokumentaciju najkasnije u roku od dva radna dana od dana prijema kompletiranog zahteva.*Ovaj javni poziv objavljen je 25. januara 2019. godine u "Službenom glasniku RS".(Oglasni tekst)                                                                                                                    

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/tema/13303/

Autori: Insajder

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Kako se finansiraju lokalni izbori: Za Lučane donacije od po 40.000 dinara, nekoliko spotova i jedna kampanja kao jedna plata

Objavljeno: 30.01.2019 Tweet Izbor za odbornike Skupštine opštine Lučani, obeležili su brojni sukobi, a sve je 16. decembra prošle godine kuliminiralo time što je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović nudio ostavku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Mitinzi i reklame bile su par meseci pre toga sastavni deo borbe za odbornička mesta, a rezultati su na kraju bili takvi da je vladajuća Srpska napredna stranka na ovim lokalnim izborima u opštini Lučani osvojila više od 66 odsto glasova. Foto: Srđan Ilić / Izbori 2017. Kampanja koju su stranke vodile za ovaj lokalni parlament koštala je neke stranke jednu prosečnu platu, a vladajuća SNS je prema podacima koji su dostavljeni Agenciji za borbu protiv korupcije potrošila oko 10 hiljada evra za predizborne aktivnosti u ovoj opštini. Kako pokazuju podaci koje stranke dostavljaju Agenciji, gotovo celokupna kampanja Srpske napredne stranke finansirana je donacijama fizičkih lica koji su uplatili po 40.000 dinara. Prema podacima iz izveštaja 27 građana uplatilo je na taj način nešto više do milion dinara. Sa druge strane, Savez za Srbiju je u vidu donacija prikupio je 87.200 dinara deseti deo troškova kampanje. Istovremeno Socijalistička partija Srbije je za celokupnu kampanju u ovom gradu potrošila tek nešto više od prosečne plate u Srbiji - samo 55.320 dinara. Miting i u zgradi škole Izveštaji o troškovima kampanje pokazuju da je SNS potrošila svega 1,1 milion dinara, što je pokrila od donacija građana. Gotovo svi prilozi bili su identični - 27 od ukupno 28 donatora uplatilo je po 40.000 dinara. Zbog ovakvih uplata u kampanji za izbore 2014. godine, Agencija za borbu protiv korupcije prijavila je SNS Višem javnom tužilaštvu zbog sumnji na pranje novca. Iako stranke u kampanjama najviše sredstava troše na oglašavanje na TV i radio stanicama, SNS u te svrhe nije izdvojila ni dinar. Svega 5.000 dinara platila je za zakup sale za izbornu konvenciju državnoj firmi Milan Blagojević - Namenska, čiji je direktor Radoš Milovanović tokom kampanje na jednoj kompanijskoj proslavi pozvao zaposlene da glasaju za SNS. SNS je izbornu konvenciju održala i u Srednjoj školi Dragačevo, suprotno propisima, budući da je zakonom zabranjeno stranačko delovanje u obrazovnim ustanovama. Uoči izbora u fiskulturnoj sali te škole održan je miting, a na njemu je govorio i lider SNS i predsednik države Aleksandar Vučić. Zakup tog prostora, ta partija platila je 7.000 dinara. Daleko više novca potrošeno je za tehničku pripremu tih mitinga. Kako piše u izveštaju dostavljenom Agenciji, u te svrhe izdvojeno je ukupno 900.000 dinara. Preostali novac prema izveštaju, SNS je potrošio na plakate, letke i promotivni materijal, kao i za overu potpisa, koji su članove stranke koštali oko 46.000 dinara. Tri donacije za opozicioni Savez za Srbiju Savez za Srbiju u kampanji za izbore u Lučanima donirala su samo tri fizička lica i to u ukupnom iznosu od 87.200 dinara. Kampanja je koštala oko 770.000 dinara, a sredstva su kako je nadedeno izdvojena iz sopstvenih sredstava. Za razliku od SNS, koji sudeći po izveštaju nije trošio novac za oglašavanjem, SzS je za dva spota, koja su objavljena na TV Telemark i TV Galaksija, izdvojio 161.600 dinara. Oglašavanje u štampi, radio stanicama i na internetu plaćeno još oko 225.000 dinara. Kako su naveli u izveštaju, najveće izdatke u kampanji ovaj Savez imao je za reprezentaciju, prenoćište i overu potpisa, na šta je potrošeno oko 250.000 dinara. SPS platio istu salu jeftinije od SZS Ubedljivo najskromniju kampanju u Lučanima imali su socijalisti. Kako piše u finansijskom izveštaju dostavljenom Agenciji za borbu protiv korupcije, ta partija je iz budžeta opštine Lučani na ime kampanje dobila 20.200 dinara, dok je u vidu donacija prikupila još 35.120 dinara. Sa tim novcem plaćeni su plakati i overa potpisa, dok je preostala suma, odnosno 3.000 dinara, potrošena na zakup sale Kulturnog centra Opštine Lučani. Zanimljivo je da je Savez za Srbiju istu salu platio 4.000 dinara skuplje. Ni u izveštaju SPS ni u izveštaju Saveza ne navode se podaci o troškovima za tehničku pripremu, odnosno organizaciju izbornih mitinga. Automobili bez tablica, razbijanje kutija, hapšenja, Dijana Hrkalović... Izbori u Lučanima, varošici od 16.000 stanovnika, gotovo da su imali odjek u javnosti kao republički. U nedelji uoči glasanja tu opštinu posetili su gotovo svi najviši državni funkcioneri, na čelu sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem. To su bili i prvi izbori na kojima je učestvovao Savez za Srbiju. Incident na izborima u redovnim lokalnim izborima u Lučanima Vlast i opozicija međusobno su se optuživale za krađu izbora, razbijanje glasačkih kutija i sprečavanja građana da izađu na glasanje. Tokom izbornog dana došlo je do hapšenja aktivista SzS, nakon čega  su članovi Saveza, među kojima su lideri pokreta Dveri, upali u policijsku stanicu da traže njihovo oslobađanje. Predstavnici Dveri u stanici su zatekli državnu sekretarku u MUP-u Dijanu Hrkalović. Hrkalović je u saopštenju navela da je došla da pruži podršku policajcima zbog, kako je navela, medijskih napada Boška Obradovića. Kako je objavljeno dan kasnije ministar policije Nebojša Stefanović je navodno predsedniku Vučiću ponudio ostavku, jer mu je rečeno da ne hapsi pripadnike opozicije koji su danas upali u stanicu policije u Lučanima. Ako je upad u policijsku stanicu po slovu zakona remećenje reda i mira, onima koji to čine - bili oni vlast, opozicija, stranci ili svemirci - sleduje zakonom propisano privođenje i postupak u kojem će biti utvrđeno da li su propisi prekršeni.  Lučani: Samovolja ili zakon Posmatrači organizacije CRTA  saopštili su da se na dan glasanja u Lučanima oko 180 automobila naočigled policije kretalo bez registarskih tablica ili sa registarskim oznakama Novog Sada ili Pančeva. Crta je identifikovala, kako su naveli, pritiske na birače, ugrožavanje tajnosti glasanja, neobeležavanje prsta tokom glasanja, ali i niz manjih nepravilnosti.   Izvor: Insajder Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Hronika/Tuzilastvo-ulaze-zalbu-na-Kacarevu-oslobadjajucu-presudu.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Javne nabavke

Naslov: Tužilaštvo ulaže žalbu na Kačarevu oslobađajuću presudu

Premda je Osnovni sud prvostepenom presudom oslobodio gradskog većnika za sport i omladinu Branislava Kačara, u Osnovnom javnom tužilaštvu ističu da spremaju žalbu na ovakvu odluku. Presuda sudije Osnovnog suda Ane Vukojičić, prema kojoj su Kačar i šef Službe za zajedničke poslove Aca Janković nepravosnažno oslobođeni krivice za učestvovanje u malverzaciji pri sprovođenju tendera za čišćenje i obezbeđivanje Gradske uprave Niš, konačno je stigla na sto zamenika javnog tužioca. U Tužilaštvu najavljuju žalbu do kraja nedelje. Žalićemo se na oslobađajuću presudu. Mislim da će već sutra žalba piti puštena - navode u Osnovnom javnom tužilaštvu. Ukoliko žalba bude usvojena, Kačar i Janković se vraćaju u optuženičke klupe, ali ovog puta pred sudijom Višeg suda u Nišu. Podsetimo, sredinom decembra 2017. gradskom većniku za omladinu i sport Branislavu Kačaru stavljene su lisice na ruke zbog sumnje da je "trgovao uticajem" i tako pokušao da namesti javnu nabavku u vezi sa čišćenjem i obezbeđivanjem Gradske uprave, kao i za malverzacije pri isplati novca sportskim klubovima. Ovo drugo je odbačeno. U Osnovnom javnom tužilaštvu su saopštili da je istraga završena 21. maja. Nakon toga, protiv Kačara podignuta je optužnica. Kačar je prvobitno tvrdio da se ne seća telefonskih razgovora sa šefom Službe za zajedničke poslove Acom Jankovićem, kome je rekao da izmeni konkursnu dokumentaciju "da ne bi imao problema jer to dolazi sa vrha". Međutim, nakon preslušanih snimaka razgovora u sudnici, većnik se svega setio. Kačar je istakao da nije kriv, da je sve radio u interesu građana i po nalogu gradonačelnika Niša Darka Bulatovića. Ipak, Bulatović dosad nije komentarisao Kačarovo hapšenje, premda su bliski saradnici u Gradskoj kući. Tužilaštvo je tražilo godinu i po dana zatvora za Kačara, a godinu i dva meseca za Jankovića. Ipak, 17. decembra 2018. Kačar i Janković su prvostepenom presudom oslobođeni optužbi, a sudija Ana Vukojičić koja je donela ovakvu odluku, u obrazloženju je rekla da "ne postoji velika praksa oko ovog krivičnog dela i vremenom će pokazati da li je Sud bio u pravu ili ne".

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ljudi/zefirino-grasi-zabavnikov-urednik/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Zefirino Grasi: Zabavnikov urednik

"Politikin zabavnik" se tekstom "Ko su bili ljotićevci?" pridružio ostalim izdanjima ove nekada ugledne medijske kuće u, onome što izgleda kao, koordinirana akcija urušavanja reputacije ove nekada ugledne kuće."Politikin zabavnik" se tekstom "Ko su bili ljotićevci?" pridružio ostalim izdanjima ove nekada ugledne medijske kuće u, onome što izgleda kao, koordinirana akcija urušavanja reputacije ove nekada ugledne kuće.Foto: N1 Nakon problematičnih tekstova iz Ilustrovane Politike u kojima se napadaju nezavisni mediji, izvinjenja lista Politika predsedniku Vučiću zbog toga što su preneli izjavu svedoka na jednom suđenju, usledio je tekst Politikinog zabavnika koji je, najblaže rečeno, falsifikovao istoriju kako bi bacio pozitivno svetlo na osvedočene kolaboracioniste. Izvinjenje koje je u narednom broju ponudio glavni urednik Politikinog zabavnika Zefirino Grasi, po oceni Lige socijaldemokrata Vojvodine predstavlja "površno ograđivanje" od afirmativnog teksta o ljotićevcima koje, prema njihovom mišljenju, "stvara podno tle za nove relativizacije". To nije bio prvi put da Grasi, koji je od 1989. godine na mestu glavnog urednika Politikinog zabavnika, mora da odgovara zbog nekog teksta koji je objavljen u ovom dečjem magazinu. On je 2016. godine morao da se oglasi zbog stripa u kojem su ilustrovane ljubavne scene između dve žene. "Zabavnik smo sada malo pomerili - Mali zabavnik se bavi dečicom od 7 do 12-13 godina, a malo stariji prelaze na Zabavnik", istakao je Grasi, tvrdeći da je briga javnosti neosnovana i da se ne radi o "strašnoj sceni". U jednom intervjuu nedeljniku Vreme je govorio o tome kako se Zabavnik nije kompromitovao tokom devedesetih. "Iskren da budem, nas niko nije ni dirao, nismo bili u domenu ničijeg interesovanja… Srbovanje i te stvari smo zaobišli. Nije bilo direktiva, meni od 1989. godine niko nije tražio nešto tipa "daj, pusti mi Slobino detinjstvo" i slično", kazao je Grasi. Pored obavljanja uloge glavnog urednika Politikinog zabavnika, Grasi je od 2011. godine i na poziciji generalnog direktora kompanije "Politika A. D". Agencija za borbu protiv korupcije je protiv njega i još pet osoba pokrenula postupak zbog toga što nisu u dogledno vreme prijavili svoju imovinu. Odbrana im je bila da nisu bili svesni da imaju obavezu to da čine. Postupak je okončan kada su prijavili imovinu. Prema tim podacima, mesečno zarađuje 330.000 dinara, poseduje stan od 68 kvadrata, vikendicu od 86 kvadrata i garažu od 20. U trenutku prijavljivanja imovine vozio je "fijat 500L". Grasi je završio Fakultet političkih nauka, a u Politici radi od 1977. godine. lik dana, politkin zabavnik, zeferino grasiBeograd Povezani tekstovi Grasi: Politikin zabavnik nije želeo da relativizuje ulogu Ljotića i Zbora 21. januara 2019. Društvo Politikin zabavnik ponovo kritikovan zbog Ljotića 29. januara 2019. Društvo Revizija istorije 22. januara 2019. Redakcijski komentar  

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: zena.blic.rs

Link: https://zena.blic.rs/lifestyle/azil-u-prihvatilistu-za-napustene-pse-i-macke-u-subotici-imaju-sve-sto-pozele-ali-im/5nxbwcd

Autori: Biljana Vučković

Teme: Javne nabavke

Naslov: AZIL: U Prihvatilištu za napuštene pse i mačke u Subotici imaju sve što požele, ali im nedostaje više pažnje i ljubavi

U subotičkom Prihvatilištu za napuštene pse i mačke, koje radi u okviru JKP "Čistoća i zelenilo", trenutno boravi 265 pasa. Sve životinje su čipovane, vakcinisane, sterilisane, većina je prošla program socijalizacije i jedino što još može da ih usreći je udomljenje.O ovim životinjama se brine na domaćinski način, ali po evropskim standardima. Prihvatilište se nalazi u naselju Zorka, u kraju gde nema puno komšija, ali čak i da ih ima stanari ne bi remetili njihov kućni red pošto su vaspitani i jedino kada može da se čuje lavež je u vreme podele obroka ili kada dođu gosti.- Do sada smo ove godine udomili 70 pasa, a koliko ih udomimo toliko možemo da primimo pošto su nam kapaciteti ograničeni. Puno smo radili i na edukaciji građana, ali želimo još više da im priđemo da bi se oni i dalje otvarali prema nama. Inače je svest ljudi, kada su životinje u pitanju, porasla. Ljudima je postalo prihvatljivo da kućni ljubimac ne mora da bude rasan pas i uviđaju značaj toga da dobiju životinju koja je u potpunosti "obrađena", tačnije čipovana, vakcinisana, sterilisana i socijalizovana - kaže Aleksandra Bukvić, rukovodilac Radne jedinice Zoo higijena, Prihvatilište za napuštene pse i mačke u Subotici.Nažalost, u prihvatlištu ne mogu da prime psa čiji vlasnik više nije u mogućnosti da se brine o njemu, jer su im kapaciteti ograničeni i prioritet je dat uličnim psima jer se moraju starati i o dobrobiti građana. Međutim, deo pasa koji pronađu na ulici se ipak vrati vlasnicima, ali to je u slučaju samo kada je životinja čipovana.- Mnogi vlasnici ne čipuju kućne ljubimce i oni su izvor velikog broja pasa na ulicama. Dešava se kada nađemo psa da uspemo da pronađem i vlasnika putem društvenih mreža ili na dojavu, ali naša poruka je da je čipovanje izuzetno bitno - kaže Aleksandra Bukvić.Prihvatilište se finansira iz gradskog budžeta putem javnih nabavki, a u slučaju da se jave donatori rukovodioci ih upućuju na udruženja građana koja brinu o životinjama i imaju problema sa finansiranjem.Informacije o udomljenju pasa dobro su prezentovane na njihovom sajtu, pa potencijalni udomitelji mogu "iz fotelje izabrati kućnog ljubimca".- Naša vrata su otvorena za građane svaki dan, ali udomljenje se vrši radnim danima od devet do 15 časova. Može se doći u posetu i vikendom i tada ćemo uraditi rezervaciju. Kada budući vlasnik dođe kod nas prvo razgovaram sa njim, obavezno moramo znati da li ima kuću ili stan, da li ima decu, da li možda već ima kućnog ljubimca. To je neophodno da bi uskladili temperament psa prema budućem vlasnikom. Često se dešava da neko ko je zamislio da ima određenu rasu psa na kraju izađe iz prihvatilišta sa potpuno drugom rasom i zaljubi se u nešto sasvim drugo nego što je prvobitno želeo - kaže Aleksandra Bukvić.Ukoliko i prvi direktan kontakt psa i vlasnika bude u redu pristupa se udomljenju, a procedura je jednostavna i besplatna. Potpisuje se ugovor kojim se obaveze i ovlašćenja prenose na novog vlasnika.- Pas mora uvek da ima svežu vodu, da ima hranu, da ne bude na lancu, da ima prostor za istrčavanje, kada su visoke temperature da ima hladovinu, kada je hladno da ima prostirku ispod sebe, ali najbitnije je uzajamna ljubav i maženje što psi višestruko uzvraćaju i zauzvrat čuvaju svoju teritoriju i svoje nove vlasnike. Posle nekoliko meseci odlazimo u posetu kod novih vlasnika da vidimo kako su se novi vlasnici snašli i da li su sve odredbe iz ugovora ispoštovane. Ako neko već ima jednog kućnog ljubimca pružamo uslugu usklađivanja dva psa. Osim saveta rado izlazimo i na adresu i pomažemo. Nije nam cilj samo da udomimo pse, već i da oni završe u dobrim rukama i da postoji uzajamna ljubav sa novim vlasnicima - poručuje Bukvić i dodaje da jedino što psima nedostaje u ovom prihvatilištu jeste više ljubavi.- Nismo u mogućnosti da se svakom psu posebno posvetimo toliko koliko njima to treba. Ne možemo im svima pružiti dovoljno ljubavi koju oni višestruko vraćaju - zaključuje.Ukoliko želite da udomite životinju iz ovog prihvatilišta za pse i mačke možete ih posetiti na adresi Deveta Nova 249 ili pozvati broj 024/620-450.Parkovi za pse- Ispred Prihvatilišta smo predali zahtev i sa proleća očekujemo da u gradski budžet uđe izradnja četiri parka za pse na teritoriji Subotice. Parkovi bi se nalazili u Dudovoj šumi, u Teslinom naselju, Prozivka i Palić - kaže Aleksandra Bukvić.            

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3404406/zasto-kasne-gradjevinski-radovi-u-kraljevu.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Zašto kasne građevinski radovi u Kraljevu

Radovi na nadvožnjaku u Kraljevu, čija je rekonstrukcija trebalo da bude okončana pre sedam meseci, nisu ni napola završeni. Centralni trg, čije je otvaranje najavljeno za decembar, i dalje je ograđeno gradilište. Zašto probijanje rokova u građevinarstvu više nikoga ne iznenađuje? Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaRadovi na nadvožnjaku u Kraljevu, čija je rekonstrukcija trebalo da bude okončana pre sedam meseci, nisu ni napola završeni. Centralni trg, čije je otvaranje najavljeno za decembar, i dalje je ograđeno gradilište. Zašto probijanje rokova u građevinarstvu više nikoga ne iznenađuje?Od aprila prošle godine, prelazak raskrsnice noćna je mora svih vozača. Nadvožnjak kojim je dnevno prolazilo do 10.000 vozila, trebalo je da bude završen pre sedam meseci. Neki građani se i ne sećaju kad je počela rekonstrukcija. Kažu da je gužva svakog dana i ne nadaju se brzom okončanju radova.  Iz "Puteva Srbije", koji je investitor projekta, odgovaraju da su radovi stali pre svega zbog izuzetno lošeg stanja glavne konstrukcije. Zato su, kažu, morali su da izrade novi projekat i raspišu novi tender. "Javna nabavka je objavljena i u toku je procedura izbora ponuđača za izvršenje radova, nakon koje će Ugovor biti potpisan, a izvođač uveden u posao. Rok za izvođenje naknadnih i nepredviđenih radova je 115 kalendarskih dana od dana uvođenja izvođača u posao." Zbog nerealnih procena Kraljevčani još ne šetaju gradskim trgom, Ne samo da nije završen u novembru, nego će bit ii skuplji za oko deset miliona dinara nego što je planirano. "Ako procena vrednosti radova nije bila realna, ne možemo očekivati da će i rokovi biti realni", ističe Mirko Vuković, direktor JP Putevi, Kraljevo. "Takođe, radi se o uvoznim materijalima, to je granit koji je uvezen iz Španije, tu su ugovoranja, transporti, carinjenje robe, kašnjenje u isporuci." Loše pripremljena dokumentacija i izbor izvođača sa najniže ponuđenom cenom krivi su za probijanja rokova, kažu stručnjaci. "Stavljanje nerealnih rokova je česta pojava kada su ove vrste investicija u pitanju, bar poslednje dve decenije", kaže Branko Radomirović, građevinski inženjer i sudski veštak u penziji. "Zašto se stavljaju nerealni rokovi? Pa tako dobije ponuđač prednost na tenderu." Iskustvo Kraljevčana govori da od probijanja rokova ima i veći problem. Pre decenije je javni toalet na Železničkoj stanici izgrađen u roku. Koštao je 75.000 evra, ali je radio samo na dan svečanog otvaranja. U Železnici kažu, nema ko da ga održava.    

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/vazno/13308/

Autori: Insajder

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Novo obećanje iz Vlade: U narednih mesec dana objavićemo Ugovor o koncesiji beogradskog aerodroma

Objavljeno: 30.01.2019 Tweet Predstavnici vlasti ponovo su pomerili rok koji su dali za objavljivanje ugovora o koncesiji aerodroma Nikola Tesla koji je država potpisala sa francuskom kompanijom Vansi pre deset meseci. Prvi rok je bio septembar 2018, zatim kraj godine, a sada je poručeno da će ugovor biti objavljen "u narednih mesec dana". Novi datum posle premijerke Ane Brnabić, a zatim i ministra finansija Siniše Malog sada je dao pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj Zoran Ilić. Foto: N1 / Aerodrom Nikola Tesla Kako mediji prenose, pomoćnik ministra Zoran Ilić je na konferenciji za novinare rekao da su u toku završna "podešavanja master plana i usaglašavanja sa partnerom" po tom pitanju. Ugovor o koncesiji beogradskog aerodroma predstavnici Vlade Srbije i francuska korporacija "Vansi erports" potpisali su 22. marta. Odmah nakon potpisivanja, tvrdeći da je ovaj posao apsolutno transparentan, najavljeno je i objavljivanja detalja ugovora. Kako je predsednica Vlade Ana Brnabić tada izjavila ceo ugovor će biti objavljen kada bude zatvorena finansijska konstrukcija, a to je kraj septembra. O septembru, kao mesecu kada se očekuje objavljivanje detalja ugovora govorila je krajem juna i ministarka Zorana Mihajlović. Ona je rekla da očekuje da Ugovor o koncesiji za beogradski aerodrom bude završen krajem avgusta i da u septembru koncesionar preuzme upravljanje Aerodromom "Nikola Tesla". U septembru, međutim, u javnost nije izašao Ugovor već ministar finansija Siniša Mali, koji je najavio da će Ugovor biti objavljen do kraja godine kada će biti uplaćena i naknada za koncesiju francuske kompanije. Na samom kraju godine stigla je vest da je Kompanija Vansi erports uplatila je danas jednokratnu koncesionu naknadu u iznosu od 501 milion evra. Ipak, uprkos uplati koncesionara ali i tvrdnji ministra finansija da će ugovor biti objavljen do kraja godine, Ugovor do danas nije objavljen. Potraga za koncesionarom trajala više od devet meseci Na sajtu Aerodroma Nikola Tesla 10. februara 2017. objavljen je javni poziv za koncesiju ovog inače monopolskog preduzeća koje je, imajući u vidu da zarađuje od svih avio-kompanija koje ga koriste za saobraćaj, po pravilu poslovalo profitabilno. Upravo ova činjenica bila je i argument pojedinim stručnjacima u kritikama da je koncesija bespotrebna i neosnovana, dok su sa druge strane predstavnici vlasti na ove kritike odgovarali da je koncesija dobar model da se dodatno unapredi i modernizuje sam aerodrom. Više od deset meseci kasnije doneta je odluka ko će upravljati Aerodromom narednih 25 godina. Vest je građanima premijerka Ana Brnabić saopštila 6. januara. Ona je tada rekla da je najbolju ponudu za koncesiju dala francuska korporacija "Vansi erports" i to po sva tri kriterijuma - finansijskom, tehničkom i pravnom. S detaljima koncesije bio je upoznat i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je tom prilikom rekao da je cena od 501 milion evra viša od prvobitnih očekivanja. Ugovor o koncesiji potpisan je 22. marta ali svi detalji ovog ugovora, u šta svakako spadaju i obaveze države, do danas nisu poznati. Ono što jeste poznato je da Ugovor o koncesiji na 25 godina obuhvata finansiranje, upravljanje infrastrukturom Aerodroma, održavanje, razvoj kroz izgradnju i rekonstrukciju i dalju modernizaciju Aerodroma. Kada se saberu svi elementi iz izjava predstavnika vlasti, očekuje se da Srbija u narednih 25 godina dobije oko 1.5 milijardi evra, pri čemu će prvih 501 milion evra biti uplaćeno odmah kao jednokratna koncesiona naknada. Tokom perioda trajanja koncesije predviđeno je plaćanje godišnje koncesione naknade, a najavljuje se ukupno 220 miliona evra tokom 25 godina. Koncesionari su se obavezali i da će tokom istog perioda investirati 732 miliona evra u sam aerodrom. Uveravanja da je koncesija sjajan posao, Ugovor - tajna Predstavnici vlasti, međutim, nisu tako transparentni kada se govori o tome čega se koncesijom država odriče. Kako je otkrio Insajder, Grad Beograd se zbog koncesije bez ikakve naknade odrekao parkinga i garaže na Aerodromu Nikola Tesla. Među pitanjima koja su postavljana mesecima unazad je i ono da li je i koliko uvećavana imovina Aerodroma neposredno pre davanja pod koncesiju. Jedno od pitanja koje je takođe ostalo bez odgovora je i da li je koncesija zaista najbolji način da se dalje razvija beogradski aerodrom, a odgovor na ovo pitanje mogla bi da da studija koja bi pokazala da li je upravo koncesija najbolji način za postizanje željenog cilja. Studiju, zajedno sa ostalom dokumentacijom, od nadležnih je tražila Transparentnost Srbija ali im podaci nikada nisu dostavljeni, zbog čega je Vladu Srbije Upravnom sudu tužila ova organizacija. Izvor: Insajder Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: embargo.rs

Link: https://embargo.rs/sramotazelenovicu-cije-ce-kermese-po-beogradskim-restoranima-ubuduce-placati-sapcani-da-li-cete-krkanlukom-i-pijankama-podmirivati-bukace-protiv-vucica/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sramota!Zelenoviću, čije će kermese po beogradskim restoranima ubuduće plaćati Šapčani? Da li ćete krkanlukom i pijankama podmirivati bukače protiv Vučića?

Nije tajna da šabački vlastodršci vole dobro da pojedu i popiju o trošku svojih sugrađana. Prijemi, banketi i ostale terevenke po restoranima i kafanama mere se milionima dinara iz gradske kase. I dok se ranijih godina krkanluk ovdašnjih funkcionera zadržavao u granicama "slobodarskog" Šapca, ove godine deo gozbe seli se u Beograd.Ne može se praznog želuca rušiti Vučić. Treba snage i za prebijanje žena neistomišljenica u politici. A napor iziskuje i kuckanje reči "urbane i građanske Srbije" kao što su "kurva" i "fuksa" na društvenim mrežama. Od svega ovoga, logično, ogladni se. Ogladni se toliko da krene svašta da se priviđa. Čak i to da po ulicama Srbije redovno protestuje na desetine hiljada ljudi. Valja silu nahraniti i tu na scenu stupa gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović. Naime, na zvaničnoj internet prezentaciji grada Šapca, objavljen je poziv za javnu nabavku ugostiteljskih usluga među kojima je i pružanje usluga pripremanja hrane i pića u Beogradu. A meni mora biti takav da zadovolji i najprobirljivija nepca. Traži se najmanje tri vrste čorba ili supa, tri vrste predjela, šest vrsta salata, dvadeset vrsta glavnih jela, pet vrsta ribljih specijaliteta, deset vrsta deserata, kao i alkoholna i bezalkoholna pića. Degustacija ovako raznolike hrane, razume se, biće negde u glavnom gradu Srbije. U pozivu je navedeno i da pružalac usluga mora posedovati objekat koji u jednom trenutku može primiti minimum 200 korisnika usluga, besplatan bežični internet i sopstveni parking. Koliko će ukupno Šapčane da koštaju gladna i žedna usta aktuelnih vlastodržaca i njihovih tajanstvenih drugara negde u Beogradu, biće poznato krajem februara do kada je javni poziv otvoren. Prošle godine za iće i piće gradska vlast potrošila je blizu 50.000 evra. Ovaj iznos je bez usluge hotelskog smeštaja za koji je odvojeno 720.000 dinara pride!? E.E. 720 720720.000 dinara pride.Please follow and like us:

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: politika.rs

Link: http://www.politika.rs/sr/clanak/421615/Zakon-ne-propisuje-rok-za-izbor-poverenika

Autori: B. Baković

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Zakon ne propisuje rok za izbor poverenika

Nevladine organizacije predlažu javni konkurs za izbor poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnostiU poslaničku grupu Srpske radikalne stranke još nije stigao poziv skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje da dostavi svoj predlog kandidata za novog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. A da li će ova skupštinska grupacija uopšte imati kandidata, dogovoriće se kad dobiju poziv za kandidovanje, kaže Vjerica Radeta, zamenik predsednika PG SRS. Kada bi naslednik doskorašnjeg poverenika Rodoljuba Šabića mogao da bude izabran, još ne može da se proceni, a tome ne pomaže ni neodređenost šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića koji navodi samo da procedura za izbor mora da se poštuje. Šabića, koji je bio na ovoj funkciji dva sedmogodišnja mandata, do 22. decembra prošle godine, menja njegova dosadašnja zamenica Stanojla Mandić, koja ističe da to što Narodna skupština još nije započela postupak izbora nije dobar primer odnosa prema nezavisnim institucijama, a time i prema osnovnim ljudskim pravima. Na obeležavanju 28. januara, Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti, Mandićeva je ukazala i da bi trebalo poboljšati postupak izbora poverenika i učiniti ga transparentnijim. "Nastojimo da održimo kontinuitet u radu, imamo dobru i kvalitetnu instituciju, ali je veoma važno i u interesu je građana da novi poverenik bude izabran što pre", rekla je ona. Zakon ne propisuje u kom roku to mora da se obavi ili do kada zamenik može obavljati dužnost poverenika. Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zamenik poverenika obavlja dužnosti poverenika u slučaju njegovog odsustva, smrti, isteka mandata, razrešenja, kao i privremene ili trajne sprečenosti poverenika da vrši svoje nadležnosti. Stanojla Mandić to može da radi do aprila 2020, kada joj ističe drugi sedmogodišnji zamenički mandat. Postavljenje novog poverenika bi trebalo da počne bez odlaganja, uz poštovanje nezavisnosti prilikom izbora, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, navodeći da je veoma važno da institucije raspolažu dovoljnim kapacitetima i da imaju dobru političku podršku, preneo je Tanjug. "Najbolji znak podrške instituciji poverenika bi bilo transparentno i blagovremeno postavljenje novog poverenika, što bi ukazivalo na to šta Srbija želi da ostvari u ovom domenu", rekao je i šef misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio. I šef misije Saveta Evrope Tobias Flesenkemper rekao je da bi novi poverenik trebalo da bude izabran u najkraćem roku, što bi bio dobar pokazatelj demokratskog funkcionisanja i vladavine prava. Poverenika bira Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Odbora za kulturu i informisanje. Na tu funkciju bira se osoba "s priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava", koja, između ostalog, "ne može biti lice koje obavlja funkciju ili je zaposleno u drugom državnom organu ili političkoj stranci". Transparentnost Srbija (TS) se ipak zalaže za to da poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti bude izabran na javnom konkursu. Izvršna direktorka TS Bojana Medenica podsetila je juče na konferenciji za novinare da je grupa od 60 nevladinih organizacija u novembru uputila Odboru za kulturu i informisanje apel da se raspiše javni konkurs.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: srbijadanas.net

Link: https://www.srbijadanas.net/eps-vise-od-4-000-planiranih-nabavki-proglasio-poslovnom-tajnom-njihova-vrednost-12-milijardi-evra/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: EPS više od 4.000 planiranih nabavki proglasio poslovnom tajnom, njihova vrednost 1,2 milijardi evra!

Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije objavilo je spisak više od 4.000 javnih nabavki planiranih za ovu godinu, ali je procenu vrednosti svih pojedinačnih proglasila tajnim podacima. Reč je o postupcima čija je ukupna vrednost veća od čak 1,2 milijardi evra. Ovakav potez javnog preduzeća EPS, ali i Srbijagasa, povećava rizik korupcije i otvara mogućnost dojave maksimalne cene povlašćenoj firmi. Iz EPS-a, međutim, poručuju da ti podaci predstavljaju poslovnu tajnu, jer "postoji opasnost da bi ponuđači u slučaju njihovog objavljivanja nudili maksimalne cene".U Planu javnih nabavki Elektroprivrede Srbije navedeno je čak 4.034 javnih nabavki koje to javno preduzeće planira da sprovede u ovoj godini. U tom dokumentu piše i da je reč o otvorenim postupcima, istaknuti su okvirni datumi pokretanja postupka, zaključenja i izvršenja ugovora, ali nema podataka procenjene vrednosti nijedne od planiranih nabavki. Ti podaci proglašeni su tajnim.Tako je za građane Srbije i za zainteresovane ponuđače tajan podatak koliko bi, na primer, EPS platio GPS sistem za praćenje motornih vozila, materijal za hidrauličku opremu, elektronsku i TK opremu, cevi i cevnu armaturu, rezervne delove za dizalice…, pa čak i pečat, motorna ulja i ručni alat.Sve ove nabavke nalaze se u Planu javnih nabavki EPS-a za 2019. godinu, čija ukupna vrednost iznosi 143,4 milijarde dinara ili oko 1,2 milijarde evra. Na sajtu Portala javnih nabavki navodi se da će ovo javno preduzeće sprovesti čak 18 tendera čija je pojedinačna vrednost veća od milijardu dinara.EPS: Da podaci nisu poslovna tajna, narušili bismo načelo ekonomičnosti Mada u Zakonu javnih nabavki piše da je naručilac dužan da u planu javnih nabavki navede i procenjenu vrednost, iz EPS-a za Insajder poručuju da su radili sve u skladu sa Zakonom."U svom poslovanju EPS dosledno poštuje i primenjuje zakone i propise Republike Srbije bez izuzetka, uključujući i Zakon o javnim nabavkama. Na osnovu Zakona o javnim nabavkama EPS je doneo pravilnik o bližem uređivanju postupka javne nabavke, kojim je regulisano da podaci iz plana javnih nabavki o procenjenoj vrednosti javne nabavke predstavljaju poslovnu tajnu, u skladu sa opštim aktom kojim je uređeno pitanje poslovne tajne", kažu u tom javnom preduzeću.U Zakonu o javnim nabavkama zaista se navodi da "ako pojedini podaci iz plana javnih nabavki predstavljaju poslovnu tajnu, ne moraju da budu objavljeni". Ipak je neverovatna odluka EPS-a da podatke o procenjenim vrednostima više od 4.000 nabavki proglasi tajnom i teško da se one mogu podvesti pod termin "pojedini".U EPS-u za Insajder još navode da su plan javnih nabavki sa podacima o procenjenim vrednostima dostavili svim nadležnim institucijama, uključujući i Državnu revizorsku instituciju i Upravu za javne nabavke, koja, kako su naveli, nije utvrdila nesaglasnost sa Zakonom."Objavljivanjem procenjene vrednosti javne nabavke narušilo bi se načelo ekonomičnosti, jer postoji opasnost da bi ponuđači nudili maksimalne cene. Uprava za javne nabavke nije utvrdila nesaglasnost EPS-ovog pravilnika za Zakonom o javnim nabavkama", piše u odgovoru EPS-a.Nenadić: Rizik od otkrivanja informacija odabranoj firmi Sa druge strane, Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije, navodi za Insajder da to što će procenjena vrednost biti skrivena od javnosti ne znači da će biti nepoznata svim potencijalnim ponuđačima."Naprotiv, takva tajnovitost povećava rizik da će informacija biti javljena samo unapred odabranoj firmi. Tajnost bi se mogla opravdati jedino kada na tržištu postoji samo jedan potencijalni dobavljač", objašnjava Nenadić.EPS je još manje transparentan bio prošle godine. Naime, u Planu javnih nabavki za 2018. godinu, ne samo da su podaci o procenjenoj vrednosti javnih nabavki bili označeni kao tajni, već su i vrsta postupka, okvirni datum pokretanja postupka, zaključenja i izvršenja ugovora bili proglašeni tajnim podacima.Na pitanje Insajdera da li za ovakvo postupanje Elektroprivrede Srbije postoji ikakvo opravdanje, Nenadić navodi da mu je teško da nađe objašnjenje."Jedino što mi pada na pamet je da je u pitanju želja da izbegnu odgovornost zbog nepoštovanja Plana i zakonske obaveze da izmene Plan pre nego što vrše nabavku, za koju žele da plate više nego u originalnom planu. Zato bi trebalo pitati da li je originalni plan sa svim dostupnim podacima bio dostupan kontrolnim organima, pre svega Upravi za javne nabavke, i da li je poštovan tokom godine", kaže on.Novinari Insajdera pokušali su juče da po ovom pitanju dobiju stav Uprave za javne nabavke, ali direktorka nije bila dostupna za komentar.Podatke krije i Srbijagas EPS, međutim, nije jedino javno preduzeće koje skriva podatke o vrednosti tendera. JP Srbijagas još nije objavilo plan javnih nabavki za 2019, ali je takođe procenjene vrednosti svih javnih nabavki tokom prošle godine proglasila tajnim.Prema Planu, Srbijagas je u 2018. sproveo 412 tendera, a ukupna procenjena vrednost nabavki iznosila je oko 41.000 evra.Novinari Insajdera pitali su JP Srbijagas da li će vrednosti planiranih javnih nabavki i u ovoj godini biti tajni i zašto su kao takve proglašene prošle godine, ali odgovor nismo dobili.Insajder.net                  

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: news.burina.net

Link: https://news.burina.net/news/srbija-pala-za-deset-mesta-na-listi-indeksa-percepcije-korupcije

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija pala za deset mesta na listi Indeksa percepcije korupcije - Burina.NET :: Novosti iz zemlje i sveta

 Srbija se i dalje percipira kao zemlja sa visokim nivoom korupcije, rečeno je na pres konferenciji Transparentnosti Srbija, na kojoj je predstavljeno istraživanje, prema kojem naša zemlja ove godine deli 87. mesto sa Kinom, od ukupno 180 zemalja obuhvaćenih istraživanjem Transparentnosti internešenel.  U prošlogodišnjem izveštaju Transparency International Srbija je imala dva poena više i bila...Pročitaj više... Srbija se i dalje percipira kao zemlja sa visokim nivoom korupcije, rečeno je na pres konferenciji Transparentnosti Srbija, na kojoj je predstavljeno istraživanje, prema kojem naša zemlja ove godine deli 87. mesto sa Kinom, od ukupno 180 zemalja obuhvaćenih istraživanjem Transparentnosti internešenel. U prošlogodišnjem izveštaju Transparency International Srbija je imala dva poena više i bila...Pročitaj više... pročitajte ceo članak Objavio: 24 Sata - 2 dana Novo u poslednjih 24 sata ISPRED AMERIKE "Global Fajnens": Srbija na 58. mestu na listi najbezbednijih zemalja Blic :: Društvo (Juče) - Magazin "Global Fajnens", čije je sedište u Njujorku, objavio je listu najbezbednijih zemalja sveta, na kojoj je Srbija, među 128 rangiranih zemalja, zauzela 58. mesto.... Završena saudijska akcija na suzbijanju korupcije, skupljeno 106 milijardi dolara Novi Magazin :: Svet (Juče) - Saudijski kraljevski dvor saopštio je danas da je završena akcija na suzbijanju korupcije u okviru koje su saudijski prinčevi, poslovni ljudi i zvaničnici bili pritvoreni u hotelu Ric Karlton nekoliko... Mali: Reformama do napretka na listi ekonomskih sloboda RTV :: Ekonomija (Juče) - Srbija je napredovala po indeksu ekonomskih sloboda na listi Heritidž fondacije za 2019. godinu, a ministar finansija Siniša Mali ocenio je danas da je to ministarstvo donelo dobru odluku kada... Mali: Reformama do napretka Srbije na listi ekonomskih sloboda Novi Magazin :: Ekonomija (Juče) - Napretku Srbije po indeksu ekonomskih sloboda na listi "Heritidž fondacije" za 2019. godinu doprinele su sprovedene reforme i to što su privrednici i olakšanje njihovog poslovanja u fokusu ekonomske politike,... Srbija napredovala na listi ekonomskih sloboda RTS :: Ekonomija (Juče) - Srbija je napredovala po indeksu ekonomskih sloboda na listi "Heritidž fondacije" za 2019. godinu, zauzevši 69. mesto među 180 rangiranih zemalja, što je za 11 pozicija bolje u odnosu na...

----------------------------------------------------------

Datum: 31.01.2019

Medij: oda.rs

Link: http://www.oda.rs/2019/skupstina-jos-uvek-nije-pokrenula-izbor-novog-poverenika

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Skupština još uvek nije pokrenula izbor novog Poverenika

Sektor NVO vesti Oznake: OCD, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Saopštenja Objavio Zoran Markovic Odbor za kulturu i informisanje nije pokrenuo postupak izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i nije primio ni jedan predlog kandidata za izbor Poverenika, navodi se u odgovoru koji je Narodna skupština dostavila na zahtev Yucom-a.Podsećamo da je mandat bivšem povereniku Rodoljubu Šabiću istekao 22. decembra i da je 70 organizacija civilnog društva, medija, predstavnika poslovne, stručne i naučne zajednice još u novembru prošle godine uputilo javni zahtev nadležnom odboru da hitno pokrene transparentan i kompetetivni proces izbora novog poverenika.Nakon što je Odbor za kulturu i informisanje odbio da razmatra inicijativu za pokretanje postupka za izbor poverenika, grupa organizacija je javno ponudila predlog razrađenih kriterijuma za izbor kandidata. U tom dokumentu su predloženi i načini provere da kandidati nisu povezani sa političkim strankama, da nisu kršili zakone, profesionalne standarde i pravila struke, kao i da imaju relevantno stručno znanje i iskustvo u oblasti zaštite podataka o ličnosti i pristupa informacijama od javnog značaja.Prethodna iskustva sa kašnjenjem izbora rukovodilaca državnih organa, posebno nezavisnih institucija, imala su štetne posledice na njihov rad, a posledično i na prava građana i javni interes koje bi ove institucije trebalo da štite. Zbog toga organizacije potpisnice ovog saopštenja još jednom pozivaju nadležni odbor da što pre otpočne postupak izbora novog Poverenika.Partneri za demokratske promene SrbijaTransparentnost SrbijaSHARE fondacijaBeogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)Biro za društvena istraživanja (BIRODI)Fondacija za otvoreno društvo SrbijaCentar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA)YUCOM            

----------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: TV Studio B

Emisija: Beograde dobro jutro

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije\Korupcija

Naslov: Gost-Dragan Batlovski,direktor JKP Pogrebe usluge

Voditelj:Izuzetno hladnih talasa i obilno snežnih padavina prethodnih nedelja u Beogradu nije bilo odlaganja ili zastoja sahrana na beogradskim grobljima direktor javnog komunalnog preduzeća pogrebne usluge Dragan Batlovski moj gost je. Dobro jutro, hvala što ste tu. Vrlo važna tema sećamo se godina kada je bilo zastoja i po sedam dana zbog niskih temperatura i velikog snega, kako ste se izborili ove godine?Dragan Baltovski direktor JKP “Pogrebnih usluga”:Kao i obično imamo dovoljno iskustva i organizovani smo tako da možemo da se izborimo i sa velikim brojem sahrana dnevna i sa raznim vremenskim uslovima i naime u januaru 2017 godine imali smo i po 60 sahrana dnevno, što je mnogo više od proseka koji iznosi negde oko 40-45 sahrana dnevna. Imali smo ekstremno niske vremenske uslove minus je bio mi -15 i -20, ali smo uspeva li da stignemo dovoljno sve sa malim rokovima zakazivanja sahrane znači to je bilo tri do pet dana najviše. Tako je bilo i u ovom slučaju ovih padavina koje smo imale protekle nedelje dakle sve se odvija kako treba nesmetano i u predviđeno vreme.Voditelj:Vi ste bili preduzeće koje je bilo definisano kao crna rupa gradskog grada, gradskog budžeta i profita sad to stvarno zvuči morbitno kad kažem crna rupa, ali tako je bilo kao da su u zemlje propadali svi potencijalni prihodi decenijama unazad gradskogi groblja, a jedna je preduzeće koje se time bavi. Ne kažem namerno monopolista nego gradsko preduzeće, gradska ustanova koja radi jedan od najvažnijih poslova u bilo kom gradu. Iz tog statusa gubitaša godinama polako prešli ste u status izuzetno profitno iz preduzeća, Kakav je vaš bilans 2018?Dragan Baltovski direktor JKP “Pogrebnih usluga”: bilans je tako da je prihod povećan za 10% u odnosu na 2017 godinu tako da je ukupan prihod dosta je kao oko dve milijarde i dvesta hiljada dinara. Poredeći radi kada sam pre 10 godina imenovan za direktora javnog komunalnog preduzeća naš prihvati je bio oko osam stotina miliona dinara i gubitak sto miliona dinara 2008. Sada imamo prihod od dvesta miliona dinara, što znači da je u godišnjem periodu prihode javnog preduzeća utrostruči a samim tim i doprinosi za budžet grada i budžet Republike.Voditelj:Šta to znači koliko vi uplaćujete u budžet grada godišnje u proseku?Dragan Baltovski direktor JKP “Pogrebnih usluga”:Pa vidite prvo iz budžeta grada se finansirala izgradnja novih grobnih mesta koji treba izgraditi oko 4.000 do 5.000 dinara godišnje. Da je grad je finansirao u opremu treba u vozila gradskog javnog preduzeća znači bagera, grad je finansirao i uređenje groblja i tako dalje. Sve to je odmah sledeće godine mog mandata 2010 obustavljene sve rotacije grada iz gradskog budžeta su obustavljene, a preduzeće je prešla na model samofinansiranje i kada se uporedi ovaj desetogodišnji period od 2008 do 2019 godine. Da smo nastavili onakvim načinom rada ne bi imali to da kad se poliraju efekti u uplatu budžet grada sve ono što je grad uštedeo ne investiraju će preduzeće i tako dalje došlo bi se do cifre oko šest milijardi dinara ili oko 51 milion evra što znači da se u tom da su to godišnjem periodu ne to da kažem ne to efekat našeg rada oko 50 i nešto miliona evra pored je radi da vidimo koliko je ta suma to znači da je za taj novac može da se izgradi jedna klinika kao što je sad recimo dečija klinika u Tiršovoj čija je investicija procenjena na 50 miliona eura, ili jedan tunel na Grduliškoj i klisuri koji se zove tunel Majlon za čiju izgradnju je takođe Vlada Republike Srbije izdvojila 51 milion toliko je znači oštećeno toliko je prihodovanju više prihodovanju u ovom desetogodišnji u periodu pri tome što je jako bitno napomenuti jeste da su sva beogradska groblja u tih 10 godina sređena do perfekcije da imamo evropski izgled našeg groblja da to pokazuje kakav je naš odnos ne samo prema poslu nego i prema građanima i prema našem preminulim srodnicima.Voditelj:To onda objašnjava zašto ste vi za tih 50 miliona evra zauzeli na naslovnoj strani kurira veći prostor nego Novak Đoković ja pratim ovih dana svi mediji prate kampanjom koje se je li smem da kažem protiv vas ili u vezi sa vama vodi. U dnevnom listu Kurir evo pokazaćemo kako je to izgledalo dakle ovo je direktor gradskih groblja Dragan Baltovski ovo je osmostruki osvajač Australija Open Novak Đoković. Imate pet puta veći prostor o čemu se radi? Znate kampanje uvek stoje, hajde nam kažite, verujem da znate, ako ste ovako moćni kao što Kurir piše onda sigurno znate?Dragan Baltovski direktor JKP “Pogrebnih usluga”:Meni je jako drago prvo zbog fotografije Drago mi je što sam zauzeo toliki prostor na naslovnoj strani kurira što znači da sam ja važniji verovatno od Novaka Đokovića koji ima petino tog prostora hoću da kažem sledeće da sam ja juče poslao dopis gospodinu gradonačelniku grada Beograda i gospodinu zameniku gradonačelnika u kome sam objasnio pozadinu i suštinu ovog medijskog napada i linča na mene i na preduzeće na Javno komunalno preduzeće pogrebne usluge. Naime ukazao u tom dopisu da su svi ti navodi jedna najobičnija i gnusna laž, ja sam te laže u Kuriru demantovao poslao im demant i zamolio ih u skladu sa zakonom o informisanju da taj damant objave, ali oni to nisu uradili. A zašto nisu uradili? Jer bi se onda u video besmislenost onoga sve što su oni napisali na ime da krenemo redom na naslovnoj strani ovoj prvoj novo gde stoji da sam ja u periodu od kada sam direktor nenormalno uvećao svoju ime vinsku kartu i tako dalje.Voditelj:Piše da ste Đilasa u kadar da ste zaradili stan od 100 kvadrata vredne njive i skupa kola da ste bili kondukter jeste li vi ekonomista ili ste kondukter?Dragan Baltovski direktor JKP “Pogrebnih usluga”:Ja sam kurir o rekao da izuzetno cenim to zanimanje konduktera ali da ja nažalost kondukter nisam bio i kao što nisam bio kod duper tako nisam ni milioner a objasnite zašto je živim na Bežanijskoj Kosi u kućici u nizu od 90 kvadratnih metara od 1993 godine dokazivati Agencija za borbu ima sve podatke i ima tačno izvore finansiranja kako je ova kuća u kojoj živim skupljeno to je jedno znači 15 godina pre nego što sam postao direktor. Ja sam živeo u takvoj kući na Bežanijskoj kosi, sledeće što je Kurir naveo jeste da ja imam vredne akcije u vrednosti od milion i 400 hiljadadinara, i to su mi smestili da sam ja to kupio u periodu dok sam bio direktor, a istina je i ja imam dokaze da sam te akcije kupio početkom 2007 godine. Dakle skoro dve godine pre nego što sam postao direktor i jednostavno ta tvrdnja nije tačna. Sledeća tvrdnja da ja imam vredne njive o čemu se radi ja sam poreklom iz okoline Bitolja iz jednog sela u pitanju je nasledstvo pošto su moji roditelji preminuli Juče je bila godišnjica smrti mog oca osam godina od njegove smrti ja sam nasledio znači dedovinu i očevinu i to su te njive i to je dokaz, naravno sve je dokazivo.Voditlj:A što to Kurir ništa nije objavio?Dragan Baltovski direktor JKP “Pogrebnih usluga”: Pa neće da objave zato što bi sami sebi skočili u stomak i sledeća stvar retki skupoceni automobili i luksuzni džipovi ja sam Agenciji za borbu protiv korupcije podneo prijavu da sam kupio auto Škodu na kredit. Kad sam prodao taj auto kupio sam takođe jedan drugi auto Infiniti koji je bio korišćen u test vozilo. Znači sve je prijavljeno i tako dalje tako. Da ovaj slučaj će sigurno dobiti odgovor na sudu i siguran sam da ću dobiti ovaj slučaj i evo javno kažem da ću moj oštetni zahtev biti onoliki, pošto su me optužili da sam pokrao silne stotine miliona dinara, da će moja ošteta i zahtev biti na onaj iznos za koji su me optužili. I ovde sada javno pred svima kažem pošto znam da ću dobiti ovaj spor na sudu znam milion posto zato što ovo što ja pričam je čista istina. Evo dajem reč da ću jedan da je od te sume uplatiti Institutu za majku i dete drugi deo Sklonište za nezbrinutu decu u zvečanskoj, a treći deo za Univerzitetsku dečiju kliniku koja se gradi ili koje će početi uskoro da se gradi.Voditelj:Neće te razumeti uznemirenost javnosti zbog ovoga zato što je reč onaj delikatni joj teme života u jednom gradu smrt je nažalost sastavni deo života porodice desetine ljudi koji se svakog dana sahranjuju u Beogradu su uznemireni, jer se ne zna šta se dešava kome ide novac? Za šta? Koliko košta? Kakav je generalno vaš odnos prema korisnicima svi na kraju moraju doći kod vas razumete zašto vas to pitam?Dragan Baltovski direktor JKP “Pogrebnih usluga”:Vidite ceo grad i svi oni koji su imali posla sa javnim komunalnim preduzećima pogrebno je usluge i oni koji su dolazili kod mene a ja primam bez bez izuzetaka. Svi su koliko ja znam bili veoma zadovoljni, kako smo ih primili, kako smo im pomogli, kako radimo, kako smo organizovani, kako izgledaju naša groblja. Ovo što se sad dešava ja mogu i da objasnim o čemu se sve u stvari radi. Reč je o jednoj našoj saradnici koja je imala niži rukovodeći položaj u preduzeću, a koja je zbog ne rada i lošeg rada smenjena. Kada je najavljena bila njena smena sa tog rukovodećeg mesta ona javno pred svedocima rekla da ukoliko se usudim samo da je pipnem i da je smejem da ću osvanuti na naslovnoj stranici Kurira. I to se na njenu žalost obistinilo, zato što će sudske posledice imati za ovo. Veza te osobe sa kurirom je takva da njen se njen suprug je advokat kurira i prisni i možda najbolji prijatelj vlasnika kurira to je ta veza.Voditelj:Je li ste pokušali da stupite u kontakt sa njima pitam vas kao građanin grada Beograda sa ljudima koji objavljuju u izdanjima ovaj tekst o vama Reč je o Gradskom preduzeću nije ovo samo vaš lični problem?Dragan Baltovski direktor JKP “Pogrebnih usluga”:Pričam dopise pričam te mantije i oni ne objavljuju zašto, zato što bi videli ceo svet bi video i svi oni koji imaju tu nesreću da čitaju taj list i da maltretiraju mozak sa njihovim tekstovima svi bi oni videli da ono što je navedeno na ovim naslovnim stranama da nema veze sa istinom i to ćemo na svu sreću, a na njihovu žalost i dokazati. To je ono što bih imao da kažem o toj vezi.Voditlj:Da li ova afera ugrožava rad javnog komunalnog preduzeća pogrebne usluge?Dragan Baltovski direktor JKP “Pogrebnih usluga”:Ne. Mi smo u ponedeljak imali sastanak nadzornog odbora javnog komunalnog preduzeća ne samo povodom ovoga Imali smo redovne teme ali smo imali pod jednom tačkom ovo aferu početak ove afere gde su bili prisutni članovi menadžmenta i predsednici svih reprezentativnih sindikata javnog komunalnog preduzeća pogrebne usluge njima je apsolutno jasno o čemu se ovde radi pružili su podršku dosadašnji poslovnoj politici preduzeća i menadžment u i mi smo na osnovu toga napravili jedno saopštenje za javnost i poslali svim medijima. Tako da ćemo imati i sa te strane jedan deo onoga što se dešava.Voditelj:Mi to saopštenje imamo ali ja sad moram da vas pitam u vezi sa poslovima koji su bili predviđeni a to je otvaranje novih groblja u Beogradu obeležavanje postojećih izlazak u susret korisnicima, ništa se ne menja? Kakvi su vam onda planovi za ovu godinu?Dragan Baltovski direktor JKP “Pogrebnih usluga”:Ništa se ne menja. Pa vidite ako mogu još samo malo na ovo temu, ako mogu još nešto da kažem u vezi ove afere. Čudesno je da se u ovu aferu ubacili i jedan dodatak da je na ime jedan mene bivši gradonačelnik Dragan Đilas izabrao za direktora javnog komunalnog preduzeća pogrebne usluge 2008 godine a prenebregava i čenjenicu da sam ja izabran na predlog UPS-a kao nestranački kandidat, i posle sprovedene konkursne procedure od strane gradske konkursne komisije na kojoj sam imao najveći broj poena. Dakle ako je Dragan Đilas kao gradonačelnik mogao 2008 da utiče ili ne znam šta kako je mogao da uči utiče 2014 Kada je došlo Gospode Siniša Mali za gradonačelnika Beograda ili 2018. Kada je gradonačelnik grada Beograda postao doktor Zoran Radojičić besmisleno je cinično ja sam kadar ovoga grada i granda Beograda i novo mesto sam prolazio sve problem kursne procedure četiri puta imao uvek najveći broj poena i što je grad Beograd preko konkursa komisije cenio rezultate našeg rada u proteklih 10 godina. Hvala svima njima koji su nam ukazali poverenje ona ne može da bude dezavuisan o ovakvim bljuvotina ma i medijskom ličnu preko novina. Hvala svima onima koji su konačno za jedan od najvažnijih kriterijuma da se neko bavi javnim poslom proglasili rezultat rada umešanost u poslovanju i umešanost u rukovođenje.Voditelj:Imam još pitanja reci je o jednoj od naj delikatne ih poslova u Beogradu koji da stvar bude komplikovanije obezbeđuje jedan od mogli bi smo reći sigurnih profita kao delatnost. Kao takva da li vi možda trebate tražiti i u tome neku vrstu intesa za prepucavanje? Mi nismo našli on slučaju drugu stranu. Ja bi najradije volela dok ga ni zovemo ovde panel da ima druga strana ali nemamo drugu stranu nisam imala koga da pozovem nemam adresu.Dragan Baltovski direktor JKP “Pogrebnih usluga”:Imate Kurir, i iz Kurira znaju ko je njihov Izvor, i mi znamo ko su te osobe koje su iza ovoga.Voditelj:Kao što vi znate da imam mogućnost da pozovem osobe samo u studiju znači da li je reč materijalnom interesu?Dragan Baltovski direktor JKP “Pogrebnih usluga”:Jeste reč je o nezajažljivim karijerističkim poslovnim i finansijskim motivima i povod ako je krenuo sa ovim ali ono što sam hteo posebno da istaknem da apsolutno Kurir i oni koji su ga nagovorili da se ovim bave apsolutno nemaju potrebe da se bave ovim jer ukoliko oni smatraju da sam ja nešto učinio protiv zakonitosti, zašto ne pozovu zvanične organe ove države koja se bavi istraživanjem poslovanja pa da se onda utvrdi šta je istina. Zato bi iskoristio priliku u Studiju B da ja lično pozovem sve nadležne institucije ove zemlje ovoga grada da dođu u Javno komunalno preduzeće pogrebne usluge da oni ispitaju poslovanje pa tek onda u koliko sam kriv da osvane gde god treba a ne samo u Kuriru. A siguran sam to što smo imali iskustva do sada u ovih 10 godina bile su brojne kontrole i državne revizorske institucije i budžetskih organa i gradske revizije dolazila je i policija za privredni kriminal to otvoreno govorim po anonimnim prijavama gde su se ispitivali navodno nepravilnosti u nekim radovima.Voditelj:I je li bilo nepravilnosti?Dragan Baltovski direktor JKP “Pogrebnih usluga”:Nije znate šta svaki naš tender je tri puta skeniran i ništa nije nađeno to je jedno to je drugo svi tenderi i celokupna tenderska procedura nalazi se javno na sajtu Javnih nabavki grada i Republike i na našem sajtu. Na tenderima je do sada u ovom Javnom komunalnom preduzeću učestvovalo stotinu ponuđača i mi posle sprovedene tenderske procedure nismo dobili ama jedan prigovor o bilo koga da kaže da je nešto bilo namešteno. A ovde Kurir kaže sve namešteno i stotine miliona dinara i kako oni već su mi na vode i tako dalje ja bi iskoristio još jednu.Voditelj:U istom tekstu ste inače i kondukter i ugledni ekonomista.Dragan Balotvski direktor JKP “Pogrebnih usluga”:Ja sam završio Ekonomski fakultet u Beogradu državni ovaj u kameničkoj 6 i imao sam prosek na redovnim studijama koje sam završio za četiri godine 8,97 ili bolje rečeno 9. ja sam svaki ispit zarađeno pošteno i svaki ispit sam položio sa ocenom 9 na pod diplomskim studijama na tom istom fakultetu u kameničkoj 6.Gde sami magistrirao ima osam prosek ocena za 10 magistarskih ispita 9,50. Prema tome toliko o tome.Voditelj: A gde ste radili pre pogrebnih usluga? Samo da završimo sa tim.Dragan Baltovski direktor JKP “Pogrebnih usluga”: radio sam u Institutu za spoljnu trgovinu i tu sam imao zvanje od asistenta do naučnog istraživanja a posle toga sam radio u privatnoj komori Srbije u centru za naučno Istraživanje i rad i ekonomske analize pisao sam minimum deset hijada stranaka ekonomskih tekstova. Tako da ja dobro znam šta sve stoji iza ovoga, ko kako piše, koje su mu namere, a na svu sreću nadam se da će i svi građani koji imaju taj u sud da čitaju ove bljuvotine da se uvere da ovo što piše je apsolutna neistina. Koristim priliku ako je moguće da kažem sledeće naš predsednik republike gospodin Aleksandar Vučić se založio za doživotnu robiju za one koje izvrše brutalno ubistvo ili bilo kakvo ubistvo ja apelujem i po krenuću inicijativu sa svima da ovakva vrsta ubistva ovaj medijski linč ovo je ubistvo jedne ličnosti njegove tntesa njegove stručnosti, njegovog znanja i tako dalje. Da se za ovako slučajeve takođe predvide drakonske kazne.Voditelj:Da li ste imali nekakvih problema od kako ovo traje,vi porodica, kako to izgleda?Dragan Baltovski direktor JKP “Pogrebnih usluga”:Svi znate koliko sam dobio i poziva i podrške i poruka svi znaju ko sam ja znaju kako radim znaju šta imam i kažu da je ovo jedna čista bljuvotina i tako dalje. Znači samo to trebalo bi u našem zakonodavstvu, a ja ću prvi pokrenuti inicijativu da se ovakve bljuvotine, ovakve laži i ovakvi brutalni napadi na ličnost bilo koga drakonski kažnjavaju sa kaznom od najmanje 20 godina zatvora. Vidite nema razlike to jest ima razlike od ubistva čoveka i na ovaj način linčovanje, ali ovo je način linčovanje jedne ličnosti je veoma poguban i veoma težak i treba ga sakicionisati.Voditelj:Da zaključimo sa ovom temom, mi ćemo nastaviti da pratimo i reč o jednom trenutno najprofitabilnijih gradskih preduzeća i najvažnijih delatnosti u Beogradu i bilo kom gradu. Da li ćete vi uprkos ovaj kampanji koja se dešava na početku godine ostvariti ili pokušati da ostvarite ono što je bilo za crtano za narednu. Pitam vas za održavanje groblja, pitam vas za nove lokacija, ima tu mnogo stvari kojima se valja baviti svakodnevno, a i dugoročno da bi grad imao adekvatno uslugu od pogrebnih usluga. Da li je poslovanje ugroženo pitam vas još jednom?Dragan Baltovski direktor JKP “Pogrebnih usluga”:Ovakve pljuvati ne i ovakva laž ne može da ugrozi nikoga a samim tim ni poslovanje bilo koja preduzeća a samim tim ni preduzeće mi redovno radimo ja sam stvarno potpuno miran Što se toga tiče svi naši zaposleni ja njima i Ovom prilikom iskazujem i poštovanje i zahvalnost za veliki rad i trud koji ulažu svakodnevno u svom radu Mi smo apsolutno obezbedili kontinuitet u obavljanju ove delatnosti imamo zalihe grobnih mesta na 4 otvorena groblja sa ovu godinu i sedeo sledeće imamo plan da se i dalje borimo protiv sive ekonomije to moram da kažem jer smo prošle godine u ovo vreme ima li jedan brutalan nasrtaj na naš objekat, objekat gradski to jest centrala kapela od strane privatnih pogrebnika koji su duboko obraz li u tu sivu ekonomiju. Dakle imamo sve to i imamo plan da u ovoj godini konačno se započne izgradnja pogrebnog zida u ulici Svetog Nikole od dužine 6 m koji takođe da se s druge strane ulice Mije Kovačević prema ulici koja vodi prema gradskoj čistoći proširi kolovoz naprave parking mesta i sanira taj zid sa te strane na taj način pismo izgradili stotinak parking mesta ublaži li problem parkiranja je građena koji dolaze na novo groblje zna se radi čega.Voditelj:Hvala vam što ste bili naš gost. Tema goruća kada je reč o Beogradu ovih dana u medijama. Dakle poslovanje Javnog komunalnog preduzeća pogrebne usluge direktor Dragan Baltovski koji je javno apostrofirani u dnevnom listu Kurir bio je naš gost tražili smo podatke, dobili smo neku vrstu demantije i nadamo se da će narednih dana, a ovo interesu beograđana koji preživljavaju teške trenutke zbog smrti najmilijih ponovo biti vraćeno sve u vezi sa ovim preduzećima u redovne tokove. Hvala vam.                                                                    

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: N1

Emisija: Dan uživo/N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: U Danu uživo o bojkotu rada parlamenta

Socijaldemokratska stranka donela je odluku da bojkotuje rad Skupštine Srbije. Da li će se na takav korak mogu odlučiti i ostale opozicione parlamentarne stranke i šta bi bojkot uopšte doneo? Da li postoje stranke koje bi, za potrebe vladajuće koalicije, odglumile opoziciju? Da li bi bojkot rada parlamenta mogao biti i uvod u bojkot izbora? U Danu uživo govori Miroslav Aleksić iz Narodne stranke.

Poslanik Narodne stranke Miroslav Aleksić izjavio je u Danu uživo N1 da su stranke članice Saveza za Srbiju donele odluku da bojkotuju sednice parlamenta, istovremeno poručivši da one opozicione stranke koje odluče da ostanu u Skupštini Srbije saučestvuju u urušavanju demokratije u državi.

Aleksić je podsetio da se još u decembru 2017. zalgao za bojkot rada parlamenta, jer je tokom tadašnje rasprave o budžetu, vladajuća stranka počela da se koristi tzv. "fantomskim amandmanima", kako bi opoziciji oduzela vreme za debatu. Taj predlog, međutim, tada nije naišao na podršku ostalih poslanika opozicije koji su smatrali da treba nastaviti političku borbu unutar Srbije.

"Sve što se desilo u prethodnih godinu dana je pokazalo da je parlament kao sinonim za demokratiju, postao potpuno urušena institucija i otet od strane grupe ljudi koju predvode Maja Gojković i Aleksandar Vučić. Parlament je izgubio i zakonodavnu i kontrolnu funkciju. Svako ko želi u njemu da ostane saučestvuje u urušavanju demokratije", poručio je on.

Aleksić je dodao i da su narodni poslanici dužni da poštuju zahteve "desetina hiljada građana" koji učestvuju u protestima, a jedan od tih zahteva je i da se napuste parlament i ostale institucije.

"Moramo se zajedno boriti (...) Zahtevi će se usaglasiti (...) Jedan od centralnih zahteva da bojkotujemo naredne izbore. Pod ovakvim uslovima nećemo učestvovati na izborima, već ćemo se boriti na ulicama za uslove za fer izbore", kazao je on.

Dodao je i da u parlamentu više ne postoje uslovi za demokratsku debatu, i podseća da je sam podneo 15 predloga zakona koji nikada nisu stigli na dnevni red.

Najavio je i da će osnivači Saveza za Srbiju Dragan Đilas i Vuk Jeremić 6. februara u Evropskom parlamentu učestvovati u diskusiji o evropskim integracijama Srbije, ocenivši da će to biti prilika da se evroposlanici upoznaju sa realnim stanjem u Srbiji.

Kaže i da je sa koleginicama iz stranke - Sandom Rašković Ivić i Dijanom Vukomanović - posalo pismo Srpskom kokusu u Kongresu SAD u kojem su objasnili šta se dešava u parlamentarnom životu Srbije.

Aleksić je istakao i da je dobro što su stranke Saveza za Srbiju svoje ideološke stavove ostavili po strani. "Cilj je da sinergijom uspemo da ostvarimo ono što je važno i nama, i građanima - da stavimo tačku na ovaj režim koji uništava sve što je vredno", poručio je on.

Dodao je i da mu je žao što predsednik LDP-a Čedomir Jovanović - za kojeg, kako je rekao, smatra da je demokrata - nije bio sa njim u studiju da objasni zašto je bojkot parlamenta loša ideja.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: RT Vojvodina 1

Emisija: Pravi ugao

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)\Nemanja Nenadić

Naslov: Gost Nemanja Nenadić

Nemanja Nenadić ispfred Transparentnosti Srbija govori o indeksu percepcije korupcije sa posebnim naglaskom na borbi protiv korupcije u Srbiji.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 30.01.2019

Medij: TV Studio B

Emisija: Vesti u 7

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Veće ekonomske slobode u Srbiji

Srbija je napredovala po indeksu ekonomskih sloboda na listi „Heritidž fondacije“ za 2019. godinu, zauzevši 69. mesto među 180 rangiranih zemalja, što je za 11 pozicija bolje u odnosu na prethodnu godinu.

Među 44 evropske zemlje, Srbiji je pripalo 34. mesto, a od zemalja regiona, lošije rangirane od Srbije su Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Crna Gora.

Srbija je, kako piše, ostvarila veliko poboljšanje u oblasti fiskalnog zdravlja, posebno na planu poslovnih sloboda i državne potrošnje.

U kvalitativnoj analizi Indeksa navodi se da, uz snažan ekonomski rast i značajnu fiskalnu konsolidaciju, vlada u Beogradu planira dalje postepene reforme za unapređenje poslovnog ambijenta.

Takođe je ocenjeno da su neophodne dublje institucionalne reforme za modernizaciju poreske administracije, smanjenje korupcije i jačanje pravosudnog sistema.

-------------------------------------------------------------------------------------------------